Jump to content

Govor mržnje - šta je to?

Оцени ову тему


Sherlock H.

Препоручена порука

Imali smo priliku da mnogo puta (mahom kad se radilo o homoseksualnosti) raspravljamo o granicama slobode govora i tzv, govoru mrznje, pa mislim da ne bi bilo lose da postoji i jedna tema gde bismo se odredjenije pozabavili tom tematikom, pogotovo sto je, rekao bih, svima jasno da to pitanje nije nimalo bezazleno i uveliko prevazilazi okvire debata o homoseksualnosti. 

 

Dakle, sta je tacno za vas govor mrznje, kako se definise i na osnovu kojih kriterijuma? Da li bi ga trebalo sankcionisati li se zalazete za americki model gde je sloboda govora maltene dovedena do maksimuma (uz neke izuzetke)?

 

U nasem Zakonu o zabrani diskriminacije se u 11. clanu kaze da je "zabranjeno izrazavanje ideja, informacija i misljenja kojima se podstice diskriminacija, mrznja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog licnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mstima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi nacin."

 

Naravno, svaka drzava sveta ima svoje zakonodavstvo, pa se i definicije govora mrznje razlikuju. 

 

Eto, ja sam malo nabacao neka pitanja, a nadam se da ce biti ljudi, pre svega pravnika (kojih ima nekoliko na forumu), koji ce hteti da podele svoje ideje (a mozda i iskustva) povodom ove teme. 

 

Domine, adiuva incredulitatem meam!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Говор мржње, нпр. кад се баба Медлин Олбрајт љутито обрати Чесима и просикће: ''Одвратни Срби''!

 

П.С. Тек толико да не патиш због игнорисања теме... :)

"Господ је неизрециво милосрдан, али нам се даје у мери у којој смо ми, надарени неограниченом слободом, спремни да Га примимо"

Архимандрит Софроније

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Добра је тема. Није баш лака додуше... У принципу мислим да је боље да је слобода изражавања схваћена у ширем смислу, али где поставити границу, нисам сигуран. Прво што ми пада напамет је да би могло да се толерише све што нема несумњиву намеру да увреди неког. Ако је циљ неког иступа првенствено или једино да вређа, омаловажава, прети и сл., онда је то говор межње. Можда би као критеријум могло да се узме да ли се употребљене квалификације могу објективно испитати. Рецимо, рећи за некога да је тениска незналица например или историчар-дилетант је једно, док би "кретен", "изрод", "олош" било нешто сасвим друго... Прво је могуће проверити, а и ако не постоје сасвим јасни критеријуми поделе, могао би да се уведе додатни услов, да је квалификација у вези са човековим занимањем, па би то могло да прође као критика, док су увреде типа кретен очигледне увреде, сем можда ако се не односе на лице које је заиста у медицинском смислу кретен, мада и за то постоји прикладнији израз... Ето, ово ми прво пада напамет, углавном нимало лако повући црту. У овој теми.  :)

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можда је кључна и ова формулација "лично својство", па би говор мржње био свако негативно коментарисање особина које човек не бира - боја коже, нација, или на које има право слободног избора и истицања, као што је вероисповест...

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево један истинит случај, нема везе са говором мрже, али има везе са крив. делом увреде, код ког такође постоји проблем понекад разлучити критику и запажање од вређања... Дакле, једна девојка у својим раним двадесетим се неко време забављала са нешто старијим младићем, у касним двадесетим. Међутим, они раскину а он се после неког времена почне забављати са госпођом/ госпођицом од око 40 година. Девојка се затим једном приликом, у приватном разговору изјаснила о њему као о "бабој****" (опростите ми на овоме, не знам како другачије да представим случај), што је дошло до њега, он ју је тужио и суд је прихватио да суди о овом случају. Не знам како се завршило, мислим да је девојка признала кривицу, да се не би развлачила беспотребно по рочиштима. Е сад, цените сами шта је ту увредљиво и за кога.   :)

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Srdjan

Hvala na (prvom) ozbiljnom odgovoru. :)

Slazem se da se negde treba povuci granica. Licno mislim da je americki model previse liberalan i da je takvo stanje stvari vise puta dalo negativne rezultate. Izmedju ostalog, i oni koji su spremali 9/11 su svoje ideje ranije propovedali sirom Amerike. Dodatno, jasno je i da neke vrste govora nedvosmisleno pozivaju na nasilno delovanje i samim tim direktno ugrozavaju bezbednost gradjana.

 

E sad, ti kazes da bi granicu mozda trebalo postaviti tako da bude zabranjeno sve ono gde postoji namera da se neko omalovazi ili uvredi. Ok, ali sta se sve podrazumeva pod omalovazavanjem? Primera radi, kad neko opsuje drugome majku to je takodje ucinjeno sa ciljem da se neko uvredi i omalovazi, Da l bi to trebalo kaznjavati? Gde postavljas granicu?

 

Sto se tice kriterijuma koji bi se zasnivao na utvrdjivanju objektivnih cinjenica, on je bolji u smislu da nam daje odredjenije granice. Ali i dalje ne vidim ni sto bi se kaznjavalo ako si ti cenjeni istoricar a neko za tebe napise da misli da si diletant. 

 

Neka moja opsta ideja jeste da bi trebalo sankcionisati samo ona pisanja koja podsticu mrznju i nasilje. Dakle, ako neko kaze da je homoseksualnost bolest ili da su vernici glupi, i jedno i drugo jeste uvreda za pedere odnosno vernike, ali ja to ne bih smatrao govorom mrznje, osim u slucaju da ostatak text/govora daje prostora za takvo shvatanje texta/govora. Takav nacin izrazavanja moze nekome da zasmeta, ali van toga ne vidim nikakvu realnu stetu. 

 

Dakle, mislim da bi najpre trebalo obratiti paznju na sam sadrzaj texta/govora u celini, zatim na namere i motive onoga ko ih pise/govori i na druge pratece okolnosti (kome je poruka upucena itd). Tek kad se utvrdi da sam sadrzaj sadrzi govor mrznje, da je namera tvorca bila da podstakne na nasilje protiv odredjenih pojedinaca ili grupa, tek tada bih nesto proglasio govorom mrznje. Pri cemu, ukoliko neko ucini odredjeno krivicno delo i pozove se na delo/govor neke osobe, to ne znaci da je to delo/govor zaista sadrzalo govor mrznje nego da ga je doticni na taj nacin protumacio i u njemu nasao opravdanje za svoje postupke.

 

A da je tema komplikovana, jeste. Zato je i zanimljiva. :)

Domine, adiuva incredulitatem meam!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево један истинит случај, нема везе са говором мрже, али има везе са крив. делом увреде, код ког такође постоји проблем понекад разлучити критику и запажање од вређања... Дакле, једна девојка у својим раним двадесетим се неко време забављала са нешто старијим младићем, у касним двадесетим. Међутим, они раскину а он се после неког времена почне забављати са госпођом/ госпођицом од око 40 година. Девојка се затим једном приликом, у приватном разговору изјаснила о њему као о "бабој****" (опростите ми на овоме, не знам како другачије да представим случај), што је дошло до њега, он ју је тужио и суд је прихватио да суди о овом случају. Не знам како се завршило, мислим да је девојка признала кривицу, да се не би развлачила беспотребно по рочиштима. Е сад, цените сами шта је ту увредљиво и за кога.   :)

Kao sto rekoh, ne vidim neku realnu stetu od uvrede, pa bi mi bilo posebno zanimljivo da cujem obrazlozenje zasto se te odredbe i dalje nalaze u zakonu. Sa druge strane, kleveta, koja proizvodi stvarnu stetu (npr. narusen ugled kompanije ce se neminovno odraziti na poslovanje) je pocetkom ove godine dekriminalizovana. 

Domine, adiuva incredulitatem meam!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одговорићу сутра, мало опширније, сад сам баш уморан. :)

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Imali smo priliku da mnogo puta (mahom kad se radilo o homoseksualnosti) raspravljamo o granicama slobode govora i tzv, govoru mrznje, pa mislim da ne bi bilo lose da postoji i jedna tema gde bismo se odredjenije pozabavili tom tematikom, pogotovo sto je, rekao bih, svima jasno da to pitanje nije nimalo bezazleno i uveliko prevazilazi okvire debata o homoseksualnosti. 

 

Dakle, sta je tacno za vas govor mrznje, kako se definise i na osnovu kojih kriterijuma? Da li bi ga trebalo sankcionisati li se zalazete za americki model gde je sloboda govora maltene dovedena do maksimuma (uz neke izuzetke)?

 

U nasem Zakonu o zabrani diskriminacije se u 11. clanu kaze da je "zabranjeno izrazavanje ideja, informacija i misljenja kojima se podstice diskriminacija, mrznja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog licnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mstima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi nacin."

 

Naravno, svaka drzava sveta ima svoje zakonodavstvo, pa se i definicije govora mrznje razlikuju. 

 

Eto, ja sam malo nabacao neka pitanja, a nadam se da ce biti ljudi, pre svega pravnika (kojih ima nekoliko na forumu), koji ce hteti da podele svoje ideje (a mozda i iskustva) povodom ove teme. 

Овај члан закона...је мало тупав...

Говор мржње може бити и агитовање против абортуса...а и многи делови Св.Писма..

И то треба избацити из закона скроз...као дефиницију..

Јер теби свака демократска држава гарантује слободу говора...докле год физички никога ниси угрозио..

„Многи од нас себе зову „либералима“. И тачно је да је реч „либерал“ некада означавала особе које су поштовале појединца и зазирале од служења масовним принудама. Али левичари су сада загадили тај некада поносан назив означавујћи њиме себе и свој програм већег владиног власништва над имовином и контроле над појединцима. И сада, као резултат, они од нас који верују у слободу морамо објашњавати како, када називамо себе либералима, заправо мислимо на либерале у класичном незагађеном смислу. Ово је у најбољем случају мучно и подложно неразумевању. Ево предлога: хајде да ми, који волимо слободу, заштитимо и за своје коришћење задржимо добру и часну реч „либертаријанац“.“

(Дин Расел)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...