Забрањена археологија - Ђорђе Јанковић

[Raymond Red Reddington]

Забрањена археологија Ђорђе Јанковић

Раз­го­вор во­дила

Татјана Марковић

Фотографије:

Мирослав Петровић

Газдама не одговара да Срби имају самосвест да су своји на својему, одувек, да имају историјско право старо хиљадама година, да имају отаџбину, земљу отаца, а не домовину где случајно живе као Хрвати или Американци, или као нека британска, немачка или француска нација, образована, како кажу, у XVIII–XIX столећу

Др Ђорђе Јанковић један је од ретких стручњака за средњoвековну археологију код нас. Утемељивач је рановизантијске, ранословенске и ранохришћанске археологије у Србији. Рад је започео 1971. године у Музеју Крајине у Неготину, а од 1977. до 1978. био је запослен у Археолошком институту у Београду. На Филозофском факултету у Београду, каријеру је започео као асистент за средњовековну археологију. Магистрирао је 1977. године са радом Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у периоду VI−XII века. Десет година касније, докторирао је са темом Становништво Балкана у VI и почетком VII столећа. У зва­ње доцента изабран је 1988, а шеф Катедре за средњовековну археологију је постао 1997. Био је руководилац многих археолошких истраживања и има велико искуство у раду на терену. Аутор је великог броја научних радова и публикација.

Рад др Јанковића је изазвао многа неслагања и полемике у јавности. Данас кадаје у пензијивише не можеда „трује“ студенте, али има више времена да пише.

Средином XX века, у стручној јав­ности Америке појавио се појам for­bidden archeology (забрањена ар­хе­о­логија) који је означавао сва она истраживања потврђена новим научним методамa чији се ре­зул­та­ти нису уклапали у тадашње званичне ставове науке. Ова фил­тра­ција знања објашњавана је на ви­ше начина: ситносопственичким ин­тересима, конзервативном при­ро­дом људског ума, али и гео­стра­теш­ким и политичким потребама ве­ликих сила. Да ли у нашој струч­ној јавности постоји „забрањена архе­ологија“?

Археологија је у најужој зони интересовања оних политичара који стварају садашњи и будући свет, дакле великих сила. Њихов је интерес да потчињени народи не мисле својом главом. Тако је данас, тако је било и у далекој прошлости. Да будем сасвим одређен, данас се намеће уједињена Европа под вођством Германа и Рима, а без Словена. Они Словени који хоће у ту Европу, морају да се одрекну своје самобитности и да прихвате да су народ настао тек почетком средњег века и да зато своје културне и духовне вредности потчине западноевропским. Зато су прављене велике изложбе о Галима од III до I столећа и о Германима у доба Велике сеобе народа, који су, као и Римско царство, наводно обједињавали Европу, а заправо су је рушили. Пошто је грчка култура, не само старија, већ узвишенија од римске, потребна им је као наводна постојбина Европе. Али, будући да су Грци православан народ, а и да су Западноевропљани уништили Византију, уведена је тврдња по којој Грци нису били један народ у предримско доба, упркос једном грчком језику, као, рецимо, у Археолошком музеју у Лајдену. Дакле, намећу став да данашњи Грци нису потомци оних давних, а да је Византија била нека заостала држава. Тако је и са Словенима.

Балканске земље су можда нај­кон­тролисаније у археолошком погледу. То се лепо види по пројектима и објављеним истраживањима, о чему би се могла написати цела књига. Лепо се види како се однос према средњовековној археологији мењао после 1948, па после пада Ранковића, па после 2000. године. Слично се дешавало и са другим областима археологије. Велика открића у преисторији, као што је култура Лепенског вира, уместо да се разраде и прошире, обустављена су; човечанство и ми смо остали без спознаје дела своје прошлости, а Србија, поред осталог, и без прихода оствареног туризмом.

Та „забрањена археологија“ код нас делује преко партијско-клановског система. Некада је КПЈ спречавала на разне начине проучавање средњовековне археологије. На пример, бојкотовани су међународни конгреси Савеза за словенску археологију, а када је дошао ред на Југославију да га организује, није одржан. У стручном погледу, то се одражавало кроз скривање података о словенским налазима, у њиховом погрешном приписивању Византији, нефинансирању истраживања. Извршиоци овакве партијске воље били су, рецимо, Владимир Кондић у Србији и Бошко Бабић у Македонији. Данас се археолошка истраживања у Србији контролишу и на теоретском и на практичном нивоу, преко својеврсних „комесара“. О томе шта сме да се истражује на терену одлучују Марко Поповић и Вујадин Иванишевић из Археолошког института, док се на Филозофском факултету Александар Палавестра, Сташа Бабић и други, труде да одговоре студенте од теренских истраживања и средњовековне археологије. Они настоје да нашу археологију што више провинцијализују, да археолошке културе нашег тла сведу на неке споредне појаве у прошлости Европе. На свакога ко покуша да изађе из ових задатих оквира, обрушавају се тимски.

 

наставак на:

 

http://www.konras.rs/?p=1825

или

http://evroazijskicentar.com/evroazija/index.php/zabranjena-arheologija-i-zabranjena-istorija-srba/

[Raymond Red Reddington]

Познато је да управо сада археолози из Албаније врше истра­жи­ва­ња на територији Косова и Ме­то­хије. Који је циљ њиховог ба­вље­ња тамо и када се могу датирати први налази које сведоче о при­сус­т­ву Албанаца на овој територији?

 

Не само да раде већ су се, колико знам, преселили у Приштину и основали институт. Нагађам да им је циљ да докажу да су тамо аутохтони, те тако потврде аустороугарске тезе Константина Јиричека и англосаксонске тезе Ноела Малколма и других. Имам утисак да су, по упутствима са Запада, кренули да доказују да су они на Метохији, Косову и на Јужној Морави око Врања потомци преисторијских и античких Дарданаца, а да ће Албанце у Албанији да прогласе за неко епирско латинизирано становништво. Ако сте приметили, после II светског рата, код нас су „бежали“ само муслимани из Албаније, а никада православни Срби и Албанци или римокатолици. То такозвано бежање од диктатуре Енвера Хоџе било је организовано од режима обе земље. И сада је НАТО населио муслимане из Албаније, пре свега у Приштину. Немогуће је доказати албанско присуство код нас археолошким чињеницама, и на Косову и у Метохији, али знамо шта значи западна пропаганда уз домаћу подршку. Код нас нема археолошких налаза Албанаца. Говори се о албанским кулама које су ови подизали, али такве постоје и у Плаву, и у Требињу, и у Кратову, Бугарској. Знам за једно гробље из XI столећа на Војуши, које може да се припише етничким Албанцима. Из позног средњег века, има грнчарије којa се може приписати етничким Албанцима у Албанији. Мислим да неки уломци грнчарије из града Свача, у Црној Гори између Улциња и Скадра, припадају етничким Албанцима из XVI столећа. Имајте на уму да су они планинско-сточарско становништво, полуномадско, пљaчкaшке привреде, а такве културе остављају мало својих материјалних трагова.

 

Да ли су савремени Албанци на­след­ници Илира?

 

Не. Њихови преци су дошли срединoм XI столећа. Албанце је са Илирима повезала западна пропаганда, у настојању да спречи наш повратак на море. Срби су потомци Илира са Динарског простора.

 

По ободима Косова Поља, ка­же­те, налазили су се владарски дворови српских краљева забележени још у XI столећу. Познато је да их је било и у осталим нашим крајевима. Такође се у писаним изворима помињу и утврђени средњовековни градови. Колико су такви лока­ли­тети истражени и зашто није остало потпуније очувано ниједно такво место?

 

Дворци постоје негде сакривени под земљом, док се градови углавном још виде. Давно су започета истраживања Новог Брда, релативно обимна, али безначајна за величину тог највећег српског града у средњем веку. Било је и неких малих пробних ископавања на другим градовима, али се може слободно закључити да нису истражени. Они градови који су на неприступачним местима или далеко од насеља уобичајено су сачувани. Али тамо где су смештени уз албанска насеља, зидови су им често почупани из темеља. Албанци, као досељеници, природно немају никаква предања ни сећања, ни поштовања за таква места, па су их користили као мајдане камена.
Али у Поморју, захваљујући клими и другим околностима, до данас стоје дворци и то под кровом, а мало ко зна за њих. Манастир Подластва је смештен у дворцу цара Душана, манастир Подострог је у двору Стефана Дечанског, а Стањевићи су двор деспота Ђурђа, заједно са придворском црквом; има их још. То што се за њих не зна „заслуга“ је архитеката, јер их они не сматрају за археолошке објекте, упркос Европској конвенцији о заштити археолошког наслеђа. Милентија код Александровца је дворац кнеза Лазара са придворском црквом, а оближњи Козник је кнежев замак, но његово се истраживање спречава да се не би откриле грешке тумача његове прошлости.

[Raymond Red Reddington]

Можемо ли да кажемо да је у По­дунављу кључ словенства?

 

Да, несумњиво, постојбина Словена је Подунавље. Словени нису физички једнородни, нису потекли од једног племена, али су сви словесни, говоре, нису неми, и свесни су Бога. То схватање се раширило из Подунавља, као и људи. Они који су отишли на запад асимилирани су од тамошњег становништва, а други су накнадним исељавањем у Пољску и Русију, у време римске најезде на Илире, коначно образовали Западне и Источне Словене.

[Raymond Red Reddington]

О пореклу Срба и њиховој ма­ти­чној територији постоји више тео­рија. Када и где, према вашим сазнањима, започиње историја српског народа?

 

Прво морамо да одредимо појам народа, да одредимо његове археолошке особине, а онда да га испратимо у прошлост колико је то могуће. Морамо имати на уму да се народи временом мењају, да упијају у себе друге народе, док се њихови припадници утапају у инородне народе. Српско име види се као самоназив индо-иранског или индијског порекла, што указује на доба образовања Индоевропљана. Те везе потврђују топоними, неки митови, религиозна схватања и друго. Археолошки, по мојим истраживањима, Срби су потомци оних Илира који су настањивали подручје између Ибра, Јадрана, Купе и Саве. Они настају из Цетинске културе, која се образовала у првој половини II миленијума пре Христа. Од тада до данас на том простору живи становништво мање више исто по антрополошком типу, а и културно, такозваног динарског антрополошког типа. Међутим, то је донета култура, што значи да су њени носиоци негде живели пре тога. Топоними са српским именом данас се могу наћи од Ирана до Индије. Магловито се назире једна старија епоха Словена и Срба коју треба повезати са неолитом Мале Азије и Југоисточне Европе, коме насупрот стоји просечно млађи неолит Средње и Западне Европе, са особинама које се дуго могу пратити код Германа, као што је изглед куће (а она одражава породицу). Још дубљу и магловитију прошлост наилазимо код Срба и данас у виду сећања на потоп, иначе запамћен у Старом свету, у Ирану, Индији, Израелу. То су предања о алкама на врховима наших планина, за које су некада били везивани бродови. На другој страни, неке природне науке сада независно истражују гене, крвне групе и слично, и долазе до занимљивих открића, упркос отпору који се код нас пружа пре свега из круга археолога и антрополога повезаних са немачком науком.

[Justin Waters]

Ok ispricana prica vec.

 

Ali ima ovo drugo gdje kaze da nam navodno ta neka "zaboravljena" istorija moze pomoci da budemo samosvesni, da smo tu vec od pocetka velikog praska i sta to nam kao moze pomoci da se uzdignemo i prosperiramo i sta vec. 

 

I sad ti prozvani Britanci, Francuzi i Amerikanci koji su u domovini, a Amerikanci tek nesto vise od 200 godina su najmocnije nacije na svijetu, a Srbi koji imaju otadzbinu i koji su tu vec 14 milijardi godina koji su vojevali bitke sa antimaterijom i kosmickim zracenjem, jos onomad na celu sa krkobabicem sad su pokidana i pocijepana nacija po kojoj pisa ko god stigne. 

 

I kako sad to? 

[Raymond Red Reddington]

Још када би се разумео у историју и археологију ..те имао бар један паметан пост и коментар на ту тему...мислим да би Српска нација процветала...

То је кључ нашег успеха..

[Justin Waters]

Још када би се разумео у историју и археологију ..те имао бар један паметан пост и коментар на ту тему...мислим да би Српска нација процветала...

То је кључ нашег успеха..

 

To je kljuc naseg neuspjeha. To stalno ceprkanje po proslosti, a nikad gledanje u buducnost. Do kad ce Srbi sjediti na rijekama dunavskim i plakati to je pitanje, ali dok je tako ova nacija nece prosperirati, a mozda ce dozivjeti i istrebljenje. 

[Raymond Red Reddington]

Причаш свашта,

народ који нема корене..нема ни будућност..

америчка виша класа..веома добро зна своје корене до британских и немачких продица...

знају и село из којег потичу...

а веома су напредни као нација...

руска нација такође...

немачка...

британци да не спомињем..

 

само код нас су левичари и комунисти том причом..који ти причаш..обезглавили народ..створили нека нације..и уништили Србе до збуњености..

[Justin Waters]

Причаш свашта,

народ који нема корене..нема ни будућност..

америчка виша класа..веома добро зна своје корене до британских и немачких продица...

знају и село из којег потичу...

а веома су напредни као нација...

руска нација такође...

немачка...

британци да не спомињем..

 

само код нас су левичари и комунисти том причом..који ти причаш..обезглавили народ..створили нека нације..и уништили Србе до збуњености..

 

Jeste vala bas Rusi znaju. Treba neko da ih obrazuje da su postali od Srba, jel im dojavio neko?

 

Njemci su nacija koja uci da su postali Njemci ono sto su danas u srednjem vijeku spajanjem raznih germanskih drzavica u jendo carstvo, i ne pricaju bajke o nekom 8000 godisnjem prisustvu i porijeklu svih Evropljana od njih. 

 

I naravno sve ove nacije znaju odakle su, i Amerikanci ne izmisljaju da su starosjedioci americkog kontinenta, isto kao i Njemci. Ali ljudi su okrenuti buducnosti i ne bave se bajkama. 

 

[Raymond Red Reddington]

Jeste vala bas Rusi znaju. Treba neko da ih obrazuje da su postali od Srba, jel im dojavio neko?

 

Njemci su nacija koja uci da su postali Njemci ono sto su danas u srednjem vijeku spajanjem raznih germanskih drzavica u jendo carstvo, i ne pricaju bajke o nekom 8000 godisnjem prisustvu i porijeklu svih Evropljana od njih. 

 

I naravno sve ove nacije znaju odakle su, i Amerikanci ne izmisljaju da su starosjedioci americkog kontinenta, isto kao i Njemci. Ali ljudi su okrenuti buducnosti i ne bave se bajkama. 

 

Ти немаш појма о овој тематици, није ми јасно зашто тролујеш тему?

Одакле ти те глупости..

Да си прочитао ишта о Ђорђу Јанковићу...знао би да то што пишеш нама благе везе са њим...