Jump to content

Насушна потреба за чвршћом хришћанском заједницом


Препоручена порука

Добро, нећу више да те гађам цитатима стараца из књига, мада сам наоружан  (пун ми је хард диск) , боље да узмем митраљез (бројаницу), већ ме боли глава од овог сокоћала. Такви смо ми са села. чека ме сутра напоран дан...

само још једна добронамерна напомена, цитатологија стараца и светих отаца зна бити много опасна. ту треба бити врло обазрив и на прави начин тумачити речено :)

прихвати се ти митраљеза :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мени је ова идеја за сваку похвалу.И то потпуно ван апокалиптичне атмосфере.Него баш напротив,чак и да су најсрећнија времена и благостање,мислим да е ово идеално подражавање правог заједништва за мирјански начин живота.А не одеш на литургију, и то ти је све.Ево један леп пример ми је остао у сећању од пре неких десетак година а у оквиру цркве(није у оквиру верујућих породица ал се може видети веза).

У једној београдској парохији први парох цркве се трудио да упозна свакога ко је у цркву долазио(разуме се редовно),често је организовао предавања и веронауку,са више циљева и да се нечему научимо али и да се упознамо.Па је онда одвојено организовао веронауку за омладину како би зближио омладину.Упућујући нас често на заједничке задатке,нпр.ти и ти ћете лепити плакате за ново предавање,ко има времена пријави се па нас организује када су већи празници да помажемо у цркви све разноразне послове ил се чисти или се сређују горионици са свећама кад је пуно људи на празнике по нас десет девојака и момака сређује горионике,јер су гужве огромне.Па онда организовао поклоничко путовање само за омладину да се боље упознају.И тако миц по миц ми се сви упознали е онда је дошло ,ова сестра је болесна од рака ,па се договоримо и сами међу собом а њега питамо за благослов да је обилазимо,није имала никога па су сестре колико је која имала времена неговале је и бделе над њом све смењујући се да никако не остане сама.Не можете да замислите како је то лепо кад људи које само вера повезује стари и млади сви се окупе око потребитог уз благослов и сви дају свој допринос.То није било могуће да је имала две комшинице које морају да раде нпр.па после да је чувају морала би да остане сама,овако нас много сви хоћемо,и распоредимо се.Што би рекли благословене много ручице.То је само један пример.Али ево тај свестеник је пребачен у другу парохију,атмосфера се променила,нико ише не иде ни код кога нити се зна коме шта треба нема веронауке.Раније сам знала чим ме нема две недеље нпр одлазим у другу цркву на службу тај свештеник с капије ме пита Па где си ти?Поред гомиле народа он је тачно знао ко је када дошао где је ко да ли учествује и шта се са киме дешава.Оно што хоћу да кажем овим примером је да мора неко да поведе коло,а видела сам како је нарочито лепо и благословено када то уради свштеник ауторитет,који нам је својим примером први показао како да бринемо једни о другима.Тако да поджавам идеју и за град и за село свуда би људи окупљени око цркве требали да  се познају и увек да знају шта се коме дешава.

Follow your bliss and the universe will open doors where there were only walls.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

само још једна добронамерна напомена, цитатологија стараца и светих отаца зна бити много опасна. ту треба бити врло обазрив и на прави начин тумачити речено :)

прихвати се ти митраљеза :)

Да слажем се у твојој изјави, да цитирање стараца и светих отаца може да буде опасно и да треба бити обазрив у навођењу и тумачењу. Али, ово колико важи за мене, толико важи и за тебе. Често своје ставове проверавам код свог духовника и још код подоста духовника, чак питам и оне са опречним мишљењима. Верујем, да си и ти упућен у проблематику и искусан у дијалогу. Овај пут, на овом сајту немам намеру да сударам аргументе и доказујем шта је "правилније, тачније истинитије..." већ да се дружим и објавим по неку "необичну" информацију, која се до сада у том светлу не нађе на форуму...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нека нам ово "дрво љубави"  post-16524-0-39266200-1386713916_thumb.j  код манастира Студеница буде пример како треба да се повезујемо ми људи у овим тешким и смутним временима... Дрво се на дрво ослања, а човек на човека! Немојте браћо због мањка љубави међу нама православнима, да нам исмевају веру хришћанску незнабошци. О Господе, молим ти се, опрости моја сагрешења према ближњем свом, када ближњег осудих, а не помогох га, кад не саучествовах у муци брата свог!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...