Lazar Ispovednik - Srpski Forest Gump

[Дијана.]

21:31 25. Decembar 2015.

POSETILI SMO SRPSKOG FORESTA GAMPA: Porodica me izneverila, ali sve sam im oprostio. Želim samo da trčim!

 

Srpski Forest Gamp, uprkos svemu, oprostio je svojoj porodici ali život nastavlja sam u ledenom kućerku. Ovaj maratonac iz Sombora kaže da bi voleo da ima svoj dom, da završi srednju školu, postane član nekog atletskog kluba i upozna Novaka Đokovića

Život mu uporno okreće leđa, on trči. Porodica ga izneveri, on trči. Oseti život u zatvoru, trči. Spavao u hladnom ili toplom, bio gladan ili žedan, on i dalje trči… To je srpski Forest Gamp. Maratonac Lazar Rišar iz Sombora,  sa čijim se životom na oholi način poigrala sudbina…. Ali, uprkos životnim udarcima, ne predaje se… Piše lekciju života, iz koje bismo svi mogli da učimo.

Na licu ovog mladića, koji će na Badnji dan napuniti 22 godine, osmeh ne nedostaje. Nedaće mu ni smisao za humor nije ukralo, a uprkos neizvesnosti od koje bi se svi prepali, ali ne i on, srce mu je i dalje zdravo i celo.  Ume da oprosti, ono što većina na ovom svetu, ne bi ni uzela u razmatranje.

Ekipa redakcije Telegrafa i Telegraf NOW našla ga je na adresi Gakovački put u Somboru. U dvorištvu ove ulice, na broju 15 – udžerica. Napolju je tri-četiri stepena iznad a u Lazarevom kućerku oko nule.

– Ovde živim. Sam. Podstanar sam – počinje priču Lazar.

Lazar nema ni oca ni majku, a ljudi su mu napravili pakao od života. Živeli su od njegovih nagrada, a onda su ga poslali u zatvor! (FOTO)

Foto: Milena Đorđević

U oči upada šporet na drva koji ne gori. Umesto da greje dve prostorije, prekriven je Lazarevim brojnim medaljama i diplomama. Sve i da hoće da ga naloži, drva nema. Kao što nema ni kupatilo.

– Plaćam ovo 2.000 dinara, od novca koji mi pošalju ljudi, ili koji zaradim. Radio sam na benzinskoj pumpi ali sam izgubio posao. Ne bih o tome. Sad nadničim, kopam, pomažem ljudima… Ne biram posao i radio bih bilo šta. Vidite, nemam drva. Imam te dve prostorije i kuhinju, ali ne i kupatilo – dok govori, oči ovog borca sve vreme su uperene u medalje.

Foto: Milena Đorđević

Pomoć, koja mu neprestano stiže, otkako se pre dva dana, Srbijom ponovo zavrtela priča o njemu, maltene da ga ne interesuje. Ni ne zna šta je sve u kesama, paketima, torbama koje su mu prekrile krevet.

Foto: Milena Đorđević

– Sve sam ovo dobio. Osim iz Sombora i ostatka Srbije, pomoć mi stiže i iz Nemačke, Italije… Tu je hrana, odeća, obuća…

Foto: Milena Đorđević

Evocirajući uspomene na dan, kada je bukvalno prvi put “ušao” u patike, i koji ga je naterao da trči, Lazar, koji je sa 17 godina pretrčao svoj prvi polumaraton od 21 kilometar, ponosno nam pokazuje osvojene medalje i diplome. Najdraža mu je iz Verone, koju je osvojio 2004. godine.

Foto: Milena Đorđević

– Otišao sam jednog dana u Crkvu Svetog Đorđa. Ovde. U Somboru. Delile su se patike. Pitao sam za šta su. Rekoše za trčanje. Tim putem sam krenuo i ja. Trčim na maratonima i polumaratonima kada me pozovu. Ali, svako jutro ustajem u pet i trčim do Apatina, Sombora… Vratim se kući, malo se odmorim, jedem, i ako ne radim, opet trčim. Treniram dva puta dnevno – priča ovaj mladić.

Foto: Milena Đorđević

Potrešće vas SUZE ŽIKE MIĆIĆA, srpskog OLIMPIJCA kome su lopovi UKRALI CEO ŽIVOT! (VIDEO) (FOTO)

Kupa se kod komšija, veš pere, takođe, kod njih, hrani se u crkvi. Porodica ga je izneverila, ali ne želi i on njih. Ne odriče ih se, već im prašta.

Foto: Milena Đorđević

- Toliko rano sam dobio u životu, ali borim se. Ne posustajem. Bog mi je da tu snagu, da se borim, da trčim. Svake godine idem na Ostrog, i pred ikonom Vasilija Ostroškog i Presvete Bogorodice se svakodnevno i molim. Porodica mi živi na drugom kraju grada. Tamo mi je otac sa maćehom i braćom i sestrama. Nas 11 je. Majka mi je umrla kad sam bio beba. Oni nemaju da mi pomognu. Nemamo ni socijalnu pomoć. Pomažem ja njima, uprkos svemu. Kada se okrenem oko sebe i shvatim da sam sam, odmah to odbacim kao tužnu priču. Ali, nema veze. Sve to bog vidi, jako mi je teško zbog svega toga što se izdešavalo, ali oni su moji takvi kakvi su – kaže on.

Foto: Milena Đorđević

Bliži mu se rođendan. Želje mladića, koji se konstatno bori za egzistenciju, nisu kao većini njegovih vršnjaka. Realne su i ostvarive – želi svoj dom, da završi srednju školu i da počne profesionalno da se bavi atletikom. Ali, i da upozna Novaka Đokovića.

Foto: Milena Đorđević

– Bio bih veoma srećan kada bih dobio kuću ili stančić. U toj kući bih nastavio život sam. Nastavio bih svojim putem. Znao bih odmah mesto svim ovim medaljama i diplomama. Okačio bih ih na mestu koje im i pripada. Voleo bih i da završim srednju školu. Nisam, finansijski bio, u mogućnosti. Želja mi je i da se profesionalno bavim atletikom. Da postanem član nekog kluba i da me uče – kaže za kraj naš domaćin.

Foto: Milena Đorđević

Svi koji žele da pomognu Lazaru Rišaru, to mogu učiniti slanjem humanitarne pomoći na adresu Gakovački put broj 15, 25.000 Sombor gde je njegova trenutna adresa. Takođe, može mu se pomoći i uplatom novca na račune u Erste banci:

– dinarski: 340-3229031766

– devizni: 340-7648818530

http://www.telegraf.rs/telegraf-now/1923289-video-posetili-smo-srpskog-forest-gampa-porodica-me-izneverila-ali-sve-sam-im-oprostio-zelim-samo-da-trcim

[Ромејац]

POHVALA DOBROTI

Dobrota, koja je progovorila iz običnih ljudi, učinila je, za par dana, ono za šta institucije grada i države, i pored svih obećanja, godinama nisu marile. Lazar Rišar, talentovani, mladi i siromašni somborski maratonac, bez ikakvih prihoda za život, svega nekoliko dana nakon prošlonedeljne objave o njemu na fejsbuk mreži, dobio je skoro sve što mu je nedostajalo. Pre svega – ljubav, pažnju i podršku, a zatim i odeću (majice, košulje, džempere, farmerke, jakne, veš), obuću (duboke cipele), sportsku opremu (dukseve, trenerke, patike), toplu posteljinu i peškire, sredstva za higijenu, ogrev (drva), hranu, frižider, sto i stolice, pa i neophodne naočare koje do sada nije imao… Sve su to dve devojke (Dejana i Anamarija), dobrovoljno, savesno poslagale i sortirale u kutije (Lazar nema ormane), a sve što je Lazaru bilo premalo ili preveliko, on je danas pre podne, složeno u tri velike kutije, odneo u somborski Crveni krst i darovao onima kojima je pomoć, takođe, potrebna (ranije je ovde dolazio po pomoć, danas je prvi put on doneo pomoć). Stigle su zadnjih dana na njegovu adresu desetine paketa (i poštom, i lično), a za manje od sedam dana, na Lazarevom računu u banci, sakupljena je već skoro polovina potrebnih sredstava (do sada preko 5.000 evra) za kupovinu skromnije kućice ili garsonjere u Somboru, čime bi bio rešen dugogodišnji problem njegovog stalnog smeštaja. Ako pomoć svih nas bude nastavljena, makar približno ovim tempom, Lazarev problem biće rešen najkasnije za par sedmica. Njegova zahvalnost svima koji su mu pomogli je beskrajna. Svetlucanje u očima, živost, osmeh, veselost i razdraganost zamenili su senu tuge i ozbiljnosti, koja se, do skora, jedino ocrtavala na licu ovog hrabrog i trpeljivog momka i sportiste, koji i dalje redovno, svako jutro, već u pet časova, trči svoju dnevnu 35-kilometarsku relaciju, od Sombora do Apatina i nazad. Lazar želi svima srećno i blagosloveno novo leto i nada se da će u novoj godini uspeti da ostvari dve velike želje – da nastavi da trči maratone u zemlji i inostranstvu, i da on bude u situaciji da može da pomogne drugima. Nadajmo se da će tako i biti. Veliko HVALA svima, istinski i od srca, na podršci i pomoći Lazaru, i molim da ne zastanemo sada, na pola puta, već da uz Lazara, ovaj put, ostanemo do kraja i završimo priču, čiji se srećan svršetak, konačno, nazire na obzorju. Hvala još jednom! P.S. Ponavljam Lazareve račune i kontakt-adresu: Lazarev žiro račun kod Erste banke: 340-3229031766 (dinarski račun) i 340-7648818530 (devizni, swift: gibars22). Lazareva adresa je: Lazar Rišar, Gakovački put 15, 25000 Sombor, a telefon: 064 543 73 10.

[Дијана.]

https://www.facebook.com/milan.stepanovic.9/media_set?set=a.950964231651227.1073741847.100002129770351&type=3

 

Po prvi put,Lazar ima pravi krevet sa posteljinom, frižider i šporet, kao i odgovarajuće naočari. Sav višak što je dobio odnio je u Crveni krst. 

 

[Дијана.]

Lazarev „DIVAN DAN“ (prvi put u životu)

Autor Vedran Martinović 

07.01.2016Nema komentara HEROJI, HUMANOST  

 

 

SJAJNE VESTI DONOSI MILAN STEPANOVIĆ

Osećaj, kada se nekome može pomoći, je neopisiv. Čovek po imenu Milan Stepanović, inače rođeni Somborac, u životu je sebi zadavao velike zadatke. Prošle godine poželeo je da pomogne mladom momku Lazru Rišaru, i u tome je uspeo. Posle mesec dana borbe da Lazaru obezbedi koliko-toliko pristojne uslove za život, danas, nakon proteklih nekoliko nedelja, on sa ponosom objavljuje:

Maratonac, momak koji se ne predaje, pristojan, povučen i tih, momak za primer, trebao bi od početka ove godine da ima drugačiji i pristojan život, a kontinuitet bi trebao da se nastavi. Ostalo je još malo borbe da se prikupi preostali deo novca, kako bi se Lazaru obezbedila pristojna garsonjera, pa će ova borba biti okončana LJUDSKOM POBEDOM!

„Pre svega dve nedelje mislio je da za svoj 22. rođendan neće imati ni pet kockica čokolade. Danas je Lazar Rišar imao pet torti, gomilu poklona i četrdesetak dobrih ljudi, mahom Somboraca, mladih (ali nešto i nas starijih), znanih i neznanih, koji su došli da mu čestitaju i ulepšaju 22. rođendan. Daroviti i siromašni somborski maratonac, po prvi put u životu je bio središte nekog zbivanja, i po prvi put je slušao pesmu za svoj rođendan. Uzbuđen i radostan kao petogodišnji klinac, ali savršen domaćin, dobrih manira (kao da je celog života dočekivao goste), Lazar je današnji dan proveo kako zaslužuje, zahvaljujući i dobroti vlasnika i zaposlenih u somborskoj piceriji „Toscana“. Bilo je dirljivo i uzbudljivo gledati sreću koja je prosto zračila iz njegovih očiju i sa lica. A to da je bio glavni dasa među desetak divnih devojaka, ne treba naglašavati. Rođendan i predstojeći Božić ulepšala je i činjenica da je, sa današnjim danom, sakupljeno oko 70% potrebnih sredstava za kupovinu stančića (garsonjere) u Somboru. Definitivno, vredeo je svaki sekund proveden danima unazad na FB profilu zbog Lazara. Hvala svima, od srca, koji su pomogli, pomažu ili planiraju da pomognu sređivanju i skućavanju ovog mladog sportiste, prema kome je život, sve do pre nekoliko dana, bio nemilosrdan i surov. Što bi rekao Bob Dilan: Jednostavan preokret sudbine („Simple Twist of Fate“)…“

Milane hvala ti što si pokrenuo ovaj točak, a nadamo se da on neće stati samo na primeru Lazara, nego ćemo pomagati i drugim ljudima kako bi život u ovoj zemlji bio pristojan i sve bolji.

http://www.sjajnevesti.com/2016/01/07/lazarev-divan-dan-prvi-put-u-zivotu/

[Данче*]

SRPSKI FOREST GAMP DOBIO STAN: Somborski maratonac Lazar Rišar konačno ima krov nad glavom! (FOTO)

Za manje od četiri meseca uz pomoć dobrih ljudi i prijatelja ovaj mladi somborski maratonac rešio je svoj najveći problem i dobio sopstveni krov nad glavom

Foto: Milena Đorđević, Facebook/Milan Stepanović

Lazar Rišar je od danas i zvanično ponosni mladi vlasnik garsonjere u Somboru, u stambenoj zgradi na uglu Staparskog puta i Prvomajskog bulevara.

Za manje od četiri meseca (od Božića do Uskrsa)  uz pomoć dobrih ljudi i prijatelja ovaj mladi somborski maratonac rešio je svoj najveći problem i dobio sopstveni krov nad glavom.

Od sredine sledeće nedelje slede manji molerski radovi, a zatim, narednog vikenda i Lazarevo preseljenje u svoj stan. Posle stana Lazar se nada i stalnom poslu.

Sada mu preostaje samo da trči i da rezultatima opravda ovu nemerljivu sreću, koju su mu omogućili ljudi dobrog srca.

Zahvaljujući iskazanoj solidarnosti sa svih strana, talentovani sportista izvučen je iz beznađa na sunčanu stranu života.

Foto: Facebook/Milan Stepanović

Lazar nema ni oca ni majku, a ljudi su mu napravili pakao od života. Živeli su od njegovih nagrada, a onda su ga poslali u zatvor.

On je naime, već 2011. godine postao poznat javnosti. Radio je na benzinskoj pumpi, ali je ubrzo dobio otkaz i završio u zatvorskoj psihijatrijskoj ustanovi zbog lažnih optužbi da je pokušao da napastvuje devojčicu iz porodice.

(Telegraf.rs)