„Њујорк тајмс”: Депеше о Ватикану

[Дејан]

Дипломатске депеше које је објавио „Викиликс” показују да је Католичка црква била дубоко умешана у локалну политику широм света и да су се америчке дипломате често ослањале на мрежу католичких прелата за добијање обавештајних података, пише „Њујорк тајмс”.

Лист констатује да у тим документима нема никаквих експлозивних открића, али се даје увид да је Католичка црква била користан извор информација за америчке дипломате, поготову за земље као што су Куба и Венецуела.

У једној депеши се помиње да би један свештеник могао бити добар извор информација о венецуеланском председнику Угу Чавесу.

У депеши намењеној председнику Бараку Обами пред сусрет са папом Бенедиктом у Ватикану у јулу 2009. године, пише да је Света столица дубоко забринута због насиља у Ирану, али да јавно ћути о томе, делом и зато што жели да буде посредник ако криза постане међународна.

У депеши се, међутим, напомиње да ипак није јасно колики стварни утицај Ватикан има у Ирану.

Једна дипломатска порука из новембра 2008. године наводи кардинала Валтера Каспера, задуженог за односе са Јеврејима, како каже да папа Бенедикт Шеснаести неће наставити са беатификациијом папе Пија Дванаестог, који је водио цркву за време Другог светског рата, све док се не заврши процес отварања архива, што може потрајати више година.

Јевреји су протестовали да папа Пије Дванаести није довољно учинио да заштити Јевреје током холокауста. Папа Бенедикт је прошле године ипак приближио папу Пија корак ближе статусу свеца.

У депеши из 2002. године, наводи се да је упркос стварном напретку током папе Јована Павла, неки у ватиканској хијерархији и даље показују остатке антисемитских осећања.

Ту се цитира један представник „француског порекла” који се жалио да снажно интересовање САД за модерни антисемитизам у Европи потиче од „претераног утицаја Јевреја на ваше медије и владу”.

Други званичник курије рекао да су неке тужбе против Ватикана резултат тога што „јеврејске судије имају сувише утицаја”.

Неки документи звуче као трилери, као они када се католицки ред „Опус деи” трудио да се огради од једног од својих чланова, Роберта Хансена, агента ФБИ који је 2001. године признао да је био руски шпијун.

Једна од најмистериознијих депеша, из марта 2001. године, показује да је Томас Болин, канцелар прелатуре реда Опус деи, тражио хитан састанак са отправником послова америчке амбасаде, да би му рекао да су спровели контролу свих финансијких прилога Роберта Хансена, и да су установили да је од до 1992. дао 4.000 долара, а после тога ништа. У депеши се констатује да је Опус деи покушао да предухитри било какве оптужбе да је имао финансијске користи од Хансеновиих активности.

„Њујорк тајмс” констатује да депеше показују и да је Ватикан настојао да стави под контролу сексуалне скандале у САД и Ирској, и пружају поглед на сложене напетости између бирократије Свете столице, локалних бискупа и цивилних власти.

У другим депешама се откривају детаљи сложене дипломатије између Вашингтона и Ватикана током скандала о сексуалном искоришћавању у САД 2002. године.

Те године, америчка амбасада при Светој столици је јавила да је кардинал Анђело Содано, државни секретар папе Јована Павла Другог, пренео незадовољство због више тужби које су амерички судови подигли против Ватикана.

Он се жалио на „агресивне” адвокате, који су кренули на Ватикан са сексуалним скандалима, а „подносили тужбе и за злато из нацистичке ере кога се наводно докопала Света столица”.

„Једна је ствар тужити бискупе, а друга Свету столицу”, рекао је кардинал Содано и од амбасадора Џејмса Николсона тражио да подржи суверенитет Ватикана.

Стејт департмент је 2005. тврдио да папа Бенедикт Шеснаести треба да буде имун на тужбе за заверу да би се прикрили скандали, јер је шеф државе. Америчке судије су касније одбациле случај.

Танјуг

[Zayron]

"Opus Dei" tj. "Djelo Božije" nije "katolički red" već dobrovoljno udruženje angažovanih katolika među kojima ima sveštenika redovničkih i svjetovnih, mirjanskih, onda redovnika i redovnica a najbrojniji su mirjani, laici tj. "normalni, obični" vjernici koji žive i organizuju si život prema svojim vlastitim pravilima života koja je Crkva odobrila a u svakom slučaju nisu to "redovnička pravila" već mirjanska. Nešto slično kao kod vas u SPC nekadašnji "bogomoljački pokret i bogomoljci" za vladike sv. +Nikolaja Velimirovića što je bio, samo mnogo moderniji i u duhu savremenog doba i načina života.