Данијела...

[Кристијан Килић]

Мало ко би поступио као ти у оваквој ситуацији.Искрено,вероватно бих поступио исто.Ти никако ниси могао да знаш други део приче и ово је једно велико дело.Гледај то овако,твоје је било да је нахраниш,Бог ће јој додати остало.Тебе је послао за то,неког другог за нешто друго,а можда ће и она по божијем промислу схватити шта треба да чини...мене је једном позвала једна пријатељица и питала да ли могу да је примим да преспава код мене,планирала је да напасти садашњег мужа због неких њихових проблема...нисмо баш били претерано блиски и искрено нисам имао храбрости да пристанем...слагао сам да нисам кући...ето...видиш...а можда је и она као та Данијела провела ту ноћ на улици..а можда и није..Бог зна..Ти си бар Данијелу нахранио и пружио од срца топлину и она је то осетила..а ја сам залупио врата...Бог нека ми опрости...Видиш колико сам ја тек недостојан био у том тренутку,колико лицемерно и себично...

[ВИЛМА]

Imam utisak da živite u nekom vremenu kad je Hrist hodao zemljom.

 

Ja se ne bih usudila da nepoznatu osobu dovodim kući, pa taman da sam luda. U redu je dati nekome novac, hranu, ili odeću, ali da totalnog neznanca vodim kući    !  Kao da ne živimo u vremenu gde je čovek čoveku uglavnom vuk, kada je puno prevaranata, ubica,silovatelja...

[ВИЛМА]

Da se samo nadovežem : ako već hoćete da pomognete nekom beskućniku da se skloni sa ulica u ovim ledenim danima, pomozite mu tako što ćete ga uputiti u Prihvatilište za odrasle i stare, u Kumodraškoj 226 - eto,platite im i taksi do tamo,ako već želite da pomognete i više. Većina beogradskih beskućnika zna za postojanje Prihvatilišta, i gde se ono nalazi. Tamo imaju krov nad glavom, krevet, tri obroka, medicinski nadzor, mogu da prezime ( smeštaj u Prihvatilištu može da traje 6 meseci).

[Никола Поповић]

Мало ко би поступио као ти у оваквој ситуацији.Искрено,вероватно бих поступио исто.Ти никако ниси могао да знаш други део приче и ово је једно велико дело.Гледај то овако,твоје је било да је нахраниш,Бог ће јој додати остало.Тебе је послао за то,неког другог за нешто друго,а можда ће и она по божијем промислу схватити шта треба да чини...мене је једном позвала једна пријатељица и питала да ли могу да је примим да преспава код мене,планирала је да напасти садашњег мужа због неких њихових проблема...нисмо баш били претерано блиски и искрено нисам имао храбрости да пристанем...слагао сам да нисам кући...ето...видиш...а можда је и она као та Данијела провела ту ноћ на улици..а можда и није..Бог зна..Ти си бар Данијелу нахранио и пружио од срца топлину и она је то осетила..а ја сам залупио врата...Бог нека ми опрости...Видиш колико сам ја тек недостојан био у том тренутку,колико лицемерно и себично...

 

Хвала ти за ову поруку. 

Желим на неки начин и тебе да охрабрим. Брачни односи никако нису једноставни, јасно је да је врло непријатно када на било који начин будемо део нечије приче, зато и разумем твој поступак. Треба бити и мудар. 

[Ненад Р.]

Ни ја неби имао храбрости да непознату особу доведему своје гнездо.Свака друга помоћ може доћи у обзир.Јер када би је довео тоби могло да ми се посрећи на разне начине почев од тога да ни у кући по нешто нестане , да та особа дође касније као незван гост  и тако даље. Неби ја да чачкам мечку Божану.

 

И ја би на исти начин поступио Никола.

[w.a.mozart]

Јер када би је довео тоби могло да ми се посрећи на разне начине

 

na raznorazne načine

[LukaZ]

Мало ко би поступио као ти у оваквој ситуацији.Искрено,вероватно бих поступио исто.Ти никако ниси могао да знаш други део приче и ово је једно велико дело.Гледај то овако,твоје је било да је нахраниш,Бог ће јој додати остало.Тебе је послао за то,неког другог за нешто друго,а можда ће и она по божијем промислу схватити шта треба да чини...мене је једном позвала једна пријатељица и питала да ли могу да је примим да преспава код мене,планирала је да напасти садашњег мужа због неких њихових проблема...нисмо баш били претерано блиски и искрено нисам имао храбрости да пристанем...слагао сам да нисам кући...ето...видиш...а можда је и она као та Данијела провела ту ноћ на улици..а можда и није..Бог зна..Ти си бар Данијелу нахранио и пружио од срца топлину и она је то осетила..а ја сам залупио врата...Бог нека ми опрости...Видиш колико сам ја тек недостојан био у том тренутку,колико лицемерно и себично...

 

Мислим да не можемо поредити те две ситуациције. Једно је дело милосрђа а друго мешање у туђе брачне односе. Наравно ако је брачни друг у опасности, тада треба помоћи и позвати полицију, али никако не стајати на једну страну. Јер заузимањем једне стране доводиш себе у невољу.

 

Што се тиче Данијеле, наша вера је толика да ми нисмо једноставно способни да будемо милосрдни Самарћани. Окрутно али тако. И кад нам се да да спознамо то, дар је Божији. "Јер онај које је добио дар да види своју душу, удостоио се већег дара него да види анђела"

[Данче*]

Неко ће у овом тренутку да осуди Бога, неко ће да пребаци кривицу на тешку судбину, а ја ћу и даље да размишљам…

 

 

Видех голо и гладно дете на улици.

Подигох очи ка небу и позвах Господа!?

-Господе,шта си учинио за ово мало недужно дете,које је голо и гладно?!

-Господ ми одговара,јесам много учинио...

-Шта Господе!?

-Створио сам ТЕБЕ!