Гости Guest Написано Мај 4, 2012 Гости Пријави Подели Написано Мај 4, 2012 Разговор са Виданом Данковићем, председником Удружења за ревизију приступачности Цркве и манастире учинити доступним инвалидима Аутор: Славица Лазић, Број 1082, Рубрика Разговор Захваљујући ангажовању Удружења за ревизију приступачности у градовима Србије почиње да се ради на доношењу стратегије и конкретних планова који ће, уклањањем архитектонских баријера, омогућити особама са инвалидитетом да се лакше крећу. Повод за разговор са г. Виданом Данковићем, председником овог Удружења, је почетак пројекта „Без препрека“, који ће бити реализован у пет градова. Да ли су обухваћени објекти СПЦ – цркве, манастири, парохијски домови? – Удружење за ревизију приступачности, са још неколико организација из Србије интензивно ради на програмима који имају за циљ да људима разјасне шта то значи када је неки догађај, услуга, информација, објекат или јавни простор приступачан особама са инвалидитетом, трудницама, родитељима са децом, старим особама. Лакше и неометано кретање је само један вид приступачности. Приступачност, наиме подразумева све оно што сваком омогућава да самостално живи и учествује у свим аспектима живота на једнакој основи, достојанствено и без осећања стида. Ово је неопходно учинити што пре, јер те грешке некога искључују из живота заједнице, што у савременом друштву никоме није намера. Основна идеја пројекта „Без препрека“ је јачање организација особа са инвалидитетом у Мајданпеку, Ужицу, Пироту, Великом Градишту и Новом Пазару за рад на тему стварања приступачног окружења. Треба мотивисати локално становништво и надлежне институције за решавање проблема приступачности. Ово се наравно односи и на објекте СПЦ. У Новом Пазару, на пример, већ имамо интензивне разговоре око приступачности наших светиња. Како учинити објекте СПЦ, који су због непроцењивог културног значаја под заштитом државе, доступним особама са инвалидитетом, имајући у виду потребне архитектонске радове? –Када су у питању овако значајни објекти у културном и историјском смислу, није лако решити проблеме неприступачности. Решења којима би се остварила приступачност требало би да буду неупадљива, лепа и у складу са амбијенталном средином. Овде је важно да се нађе баланс у усаглашавању стандарда приступачности и очувања карактера споменика културе односно манастира и цркве. У том смислу приступачност објеката који су заштићени не сме да угрожава архитектуру већ да је побољшава. Ја чврсто верујем да је то могуће постићи уколико се архитекте и конзерватори посвете решавању овог проблема, а не да упорно говоре како је то немогуће постићи. Њих демантују вести из света, посебно из Ирске и Велике Британије: у штампи читамо да се ови проблеми решавају на подједнако вредним грађевинама, нпр. на катедрали Св. Павла у Лондону. Не смемо никада губити из вида чињеницу да су грађевине ту због људи. Како функционише код нас коришћење аудио библиотека и текстова у електронском облику који су прилагођени читачима екрана за слепе и слабовиде вернике? Одређеном броју верника који су глуви било би од велике користи објављивање текстова усмених беседа епископа или парохијског свештеника у штампаном или електронском облику. – Практична решења када су у питању аудио библиотеке и текстови у електронском облику се увелико примењују. Администратори многобројних интернет страна које се баве животом Цркве веома лако могу да провере да ли су те стране приступачне, користећи on line сервисе за проверу приступачности. Интернет страна је приступачна слепим и слабовидим верницима уколико нема елементе који ће читач екрана „збунити“, већ ће тај програм лако долазити до навигације и самог садржаја стране. Објављивање усмених беседа епископа и парохијских свештеника и титловање видео снимака Свете Литургије и црквених догађаја, обогаћује живот верника који су глуви или наглуви. На који начин свештеници могу активније да се укључе у живот својих парохијана који су инвалиди, како мотивисати парохијане који имају различите видове инвалидитета да се активирају у животу црквене заједнице? – Мислим да је најбоље да се сваки парохијски свештеник сам упита како да своје парохијане са инвалидитетом активније укључи у живот заједнице. Активан рад на томе да се објекти и садржаји учине приступачнијим свакако је један од показатеља да су особе са инвалидитетом ту добродошле. Сматрам да би ово значајно помогло против предрасуда у народу када су особе са инвалидитетом у питању. Када постављањем рампе решавамо проблем физичког уласка у храм инвалида, истовремено помажемо и старима и родитељима који долазе са бебама у колицима да лакше уђу. Колико наших храмова има приступне рампе и рукохвате? – Нажалост, јако мало храмова у Србији је решило проблем неприступачности. Мислим да разлог лежи делимично и у томе што нисмо довољно упорни у захтевима да се проблем реши. Особе са инвалидитетом су често обесхрабрене када увиде на које све препреке ће наићи како би дошле до жељеног одредишта. Људи су тада очајни и одустају. Рампе и рукохвати помажу и трудницама, мајкама са децом у колицима и старима. На концу, сви ћемо остарити. Зато, уколико сви упорно инсистирамо на решавању проблема приступачности, поред тога што сада помажемо особама са инвалидитетом, улажемо и у сопствену будућност. Шта приступачност треба да омогући вернику? – Приступачност подразумева све оно што људима омогућава да самостално живе и учествују у свим аспектима живота на једнакој основи, достојанствено и без осећаја стида. У једној речи, одговор на ваше питање би био – блискост. Уколико довољно посветимо пажње размишљању о животу заједнице и питамо вернике шта би им евентуално олакшало животне рутине започећемо један дијалог који ће нас све додатно још више приближити. Колико су наши градови уопште приступачни инвалидима, да ли се о том проблему довољно размишља приликом планирања и пројектовања и хоће ли се у догледно време то питање регулисати правним путем? – Ситуација се разликује од града до града. Београд и Нови Сад су данас много приступачнији него пре 10 година. Води се рачуна приликом планирања и реконструкција, те приликом набавки нових возила јавног превоза. Суграђани са инвалидитетом активно учествује у раду градских органа. Поменули сте израду Стратегије за приступачност и ту је Нови Сад, први град у Србији који ће је усвојити. Што се тиче закона, они постоје, Србија је међу првим земљама које су потписале и ратификовале Конвенцију УН о правима особа са инвалидитетом. Имамо и један од напреднијих закона против дискриминације особа са инвалидитетом. Проблем је наравно, примена ових закона. Како омогућити коришћење нових технологија за олакшано кретање корисника инвалидских колица, слепих и слабовидих у црквеним објектима? Велики број туриста истиче да Београд у том смислу није приступачан град. – Најбоље је консултовати се најпре са верницима са инвалидитетом а затим тражити помоћ стручњака да се пронађу најбоља решења. Нове технологије се свакодневно развијају а чешћом применом ћемо обезбедити и да њихова цена буде нижа. Неки производи који служе да олакшају кретање особама са инвалидитетом, која смо до јуче увозили, почињу да се производе у домаћој индустрији што је велика ствар. Најбољи пример за то је гумена трака за асистенцију слепим и слабовидим особама, коју смо увозили из Италије, а коју сада производи „Тигар“ из Пирота. Што се тиче туриста, Београд је у смислу приступачности туристичких информација, веома неприступачан град. Недавно сам прочитао вест да је чувени Забрањени град у Кини постао приступачан. За то време, код нас, на улазима на Београдску тврђаву ви немате информације о томе колико су захтевне и колико дуго трају шетње до локалитета који желите да погледате, на пример Црква Ружица са капелом Свете Петке. Када дођем у неки непознат град и имам четири пет сати времена да обиђем знаменитости, веома би ми значило да знам колико ће ми времена то све одузети и колико је која рута физички захтевна. Посебно уколико са собом водим двоје деце од којих је једно у колицима. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- У складу са одредбама Конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, Уставом, законима и стандардима Републике Србије, принципи којима се треба руководити како би се обезбедило поштовање стандарда приступачности су: 1. Приступ – Свако би требало да буде у могућности да уђе у објекте или јавне површине, без туђе помоћи, са лакоћом и без осећаја стида. 2. Употреба – Свако би требало да је у могућности да користи објекте и јавне просторе са подједнаком лакоћом. Пројектовање, изградња, одржавање и управљање објекатима не смеју да отежавају коришћење једној особи у односу на другу. 3. Задовољство – Свако заслужује право да ужива у окружењу. 4. Безбедност – Свако има право да живи, ради и да се одмара у безбедном окружењу. Пројектовање, изградња, одржавање и управљање објектима морају да омогуће безбедност свакој особи. 5. Обзирност – Свако заслужује да му се посвети подједнака пажња од стране оних који одобравају, пројектују, граде, одржавају и управљају објектима и јавним просторима. 6. Естетски критеријуми – Решења којима се остварује приступачност треба да буду неупадљива, лепа и у складу са амбијенталном целином. УЧИНИТЕ ПРИСТУПАЧНИМ НАШЕ СВЕТИЊЕ Нови Пазар је један од пет градова у којима ће током наредних годину дана бити покренут пројекат Без препрека. Археолог Ана Нишавић, локални партнер ЦРИД-a за Нови Пазар, видела је могућност да се кроз овај пројекат промовише и идеја о бољој приступачности наших манастира и цркава који се налазе у околини данашњег Новог Пазара, односно Старог Раса. Својим историјским, културним и уметничким значајем ове цркве постале су део најужег избора светских културних добара, и као такви уписане су на Листу светске баштине – Манастир Студеница (1986), Стари Рас са Сопоћанима, што је целина која укључује и Цркву Светог Петра и Павла у Старом Расу, и Манастир Ђурђеве Ступове код Новог Пазара (1979). Сваки од ових споменика носи у себи својеврсне и изузетне историјске, архитектонске, ликовне и културне вредности, због којих су увршћене у пројекат Transromanika европскe културнe туристичкe рутe. Савет Европе је уврстио овај пројекат у програм Главни европски путеви културе. Свакодневно их посећује верни народ из целе Србије и туристи међу којима је велики број особа са инвалидитетом. Добри примери су Манастир Св. Николе, Кончул, који се налази надомак Рашке, затим Црква Св. Тројице у Сопоћанима, као и Петрова црква и црква светог Николе у Новом Пазару, које су делимично приступачне особама са инвалидитетом, уз савладавање једног или више степеника. Нажалост, уз већину ових цркава не постоје приступачне гостопримнице, конаци, сувенирнице, тоалети. Монахиње Манастира Св. Николе, Кончул, залажу се да се, приликом израде пројекта сувенирнице и тоалета, истовремено поведе рачуна о стандардима потребним особама са инвалидитетом. У току је пројекат уређења порте Петрове цркве, где је акценат управо на решењу проблема неприступачности кроз изградњу адекватнијих стаза и тоалета. Такође је у плану да се ураде и приступачније стазе у порти Манастира Ђурђеви Ступови као и адаптација манастирског комплекса (продавница, тоалети). Када су у питању овако значајни објекти у културном и историјском смислу није лако решити проблеме неприступачности. Манастири су подизани на доста неприступачним и брежуљкастим теренима, са природним нагибима. На сличне проблеме се наилази и у другим земљама, рецимо у Грчкој на Метеорима или у Манастиру Берга у Шпанији. Приступачност не сме да угрози или уништи архитектуру, материјале и карактер који објекат чини значајним. Сви објекти би требали да се сачувају у аутентичном стању, а мере заштите подразумевају строги конзерваторски приступ. Желе Зека је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Срђан Ранђеловић Написано Септембар 27, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 27, 2013 У крагујевачкој Саборној цркви данас је први пути служена крстовданска литургија на знаковном језику који разумеју особе оштећеног слуха. Крстовданској литургији, коју је служио владика шумадијски Јован са свештенством шумадијске епархије, присуствовали су чланови Удружења глувих и наглувих особа у Крагујевцу и ученици Школе за образовање деце са оштећеним слухом. Свештеник Саборне цркве Зоран Врбашки рекао је да је службом на знаковном језику особама оштећеног слуха омогућено да разумеју њен садржај. Како је рекла тумач за знаковини језик, Катарина Вученовић у овом послу најтеже преводити верске обреде због специфичности терминологије коју је тешко прилагодити глувим особама, односно речнику који користе. Аутор: Гордана Мировић Извор: Радио-телевизија Крагујевац Митрополија Marjanovic, Драшко, мирођија and 14 осталих је реаговао/ла на ово 17 Земља живих Познај себе Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Solomon Kane Написано Септембар 27, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 27, 2013 Заиста сјајно! Свака част! Плутон, nana, Срђан Ранђеловић and 2 осталих је реаговао/ла на ово 5 Non praevalebunt, non praevalebunt portae inferni! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Драгана Милошевић Написано Септембар 27, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 27, 2013 Za svaku pohvalu! Плутон, Срђан Ранђеловић, nana and 2 осталих је реаговао/ла на ово 5 Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
marko_13 Написано Септембар 27, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 27, 2013 Све похвале. Лидија Миленковић, Плутон and Срђан Ранђеловић је реаговао/ла на ово 3 Призван или не, Бог је увек ту Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Драгана Милошевић Написано Септембар 27, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 27, 2013 Требаће нам више тумача. Ово би требало да буде пракса, не изузетак. Лидија Миленковић and Срђан Ранђеловић је реаговао/ла на ово 2 Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
мирођија Написано Септембар 27, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 27, 2013 Достојан догађај данашњег празника. Слава Богу. Лидија Миленковић, Драгана Милошевић, Срђан Ранђеловић and 3 осталих је реаговао/ла на ово 6 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
marko_13 Написано Септембар 27, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 27, 2013 o ovome treba vise govoriti. мирођија, Лидија Миленковић, Срђан Ранђеловић and 1 члан је реаговао/ла на ово 4 Призван или не, Бог је увек ту Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
мирођија Написано Септембар 27, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 27, 2013 Пре неких годину ипо до две, на нашем сајту смо постављали вести из Русије са великом радошћу што се тамо већ увелико врше службе на знаковном језику,чак и у тамницама. Зато се надамо да ће и наши свештеници успети да све више користе овај језик. Срђан Ранђеловић, ИгорМ and Лидија Миленковић је реаговао/ла на ово 3 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
obi-wan Написано Септембар 27, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 27, 2013 https://www.pouke.org/forum/topic/29232-akcija-hitnog-sakupljanja-novca-za-odrzavanje-foruma-i-sajta/ "Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Nikolajj Написано Септембар 27, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 27, 2013 То је део мисије, наших православаца тако и треба. Лидија Миленковић је реаговао/ла на ово 1 “Ја нисам нешто посебно талентован. Само сам страствено радознао.” Алберта Ајнштајна Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Септембар 27, 2013 Гости Пријави Подели Написано Септембар 27, 2013 ovo je zaista velika stvar, svaka čast...ovo treba svaki veći grad da ima!!! Лидија Миленковић је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Лидија Миленковић Написано Септембар 27, 2013 Пријави Подели Написано Септембар 27, 2013 Била сам на литургији, и заиста је било дирљиво,почев од њиховог узбуђења, и мале збуњености када смо изашли да дочекамо владику, па све до краја када су насмејани излазили из цркве живо комуницирајући међу собом својим, знаковном језиком. Дај Боже да их видим опет на будућим литургијама. feeble, мирођија, Владан Здравков Меденица and 2 осталих је реаговао/ла на ово 5 Потпис: Надање је моје- Отац; Прибежиште моје- Син; Покров мој- Дух Свети; Тројице Свесвета, слава теби. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest - . . .- Написано Септембар 28, 2013 Гости Пријави Подели Написано Септембар 28, 2013 Драгана Милошевић and Срђан Ранђеловић је реаговао/ла на ово 2 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest - . . .- Написано Септембар 28, 2013 Гости Пријави Подели Написано Септембар 28, 2013 Срђан Ранђеловић, Драгана Милошевић and мирођија је реаговао/ла на ово 3 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука