Преподобни Серафим Саровски ( са поукама )

[PD]

Danas nasa Sveta Pravoslavna Crkva obelezava praznik "Prepodobni Serafim Sarovski".

Evo video zapisa na srpskom o ovom velikom Bozijem ugodniku.

[PD]

[PD]

[Марко]

http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/opsirnije.php?id=901&kategorija=

[Guest Оливера]

Малина

Чудеса преподобног Серафима Саровског

Било је то давно. Допутовао је у Саровски манастир нови архијереј. Много је слушао о Божијем угоднику Серафиму, али ни сам није веровао причама о чудима батјушке.

Дочекали су монаси архијереја звонима, свим почастима и у храм увели. Погостили су га, како треба. Сутрадан, служба.

Погледавши све, архијереј упита: "А где живи отац Серафим?"

А батјушка тада није живео у манастиру, него у својој пустињи. Била је зима, снега у саровским шумама - брда читава!

С муком се пробио архијереј.  Морао је последњи путић и пешке да прође...

Батјушку су обавестили да ће му сам архијереј доћи у посету. Божији угодник до земље се поклони.

"Благослови, – рече, – мене, убогог и грешног, свети Владика! Благослови, батјушка!" Он је архијереја стално звао - батјушка.

Архиереј га је  благословио и пошао испед њега у келију. Свита је остала да чека. Ушли су, помолили се и сели. Батјушка рече:

"Имам високог госта, а ево код убогог Серафима ничега нема."

"Не узбуђуј се, сит сам. Него, разне приче круже о теби."

"Какве то приче, батјушка? – пита  угодник, као да не зна.

"Ево кажу, чудеса правиш."

"Не, батјушка, убоги Серафим чудеса не може да ствара . Чудеса прави само Господ Сведржитељ. Њему је све могуће, Милостивому. Он је и прекрасан свет из ничега направио. И нама је батјушка, погледај, какву благодат дао..."

Архиереј се осврнуо у угао, где је показивао угодник, а тамо -  велики жбун са крупним, зрелим малинама израстао.

Занемео је архијереј и ништа није могао да каже. Зима– а малина на голом патосу израсла! Као у причи!

А батјушка Серафим узео је тањирић и обрао малине. Набрао је и принео госту.

"Пробај, батјушка, пробај! Немој бити збуњен. Бог има свега много! И кроз убогог Серафима по молитви његовој и по милости Својој неизрецивој, Он све може. Ако имате вере и планине можете померити у море. Само сумњати не треба, батјушка. Пробај, пробај!"

Архиереј је све појео, а затим се поклонио батјушки. Али батјушка је успео да га заустеви и рече му:

"Не треба ти да се клањаш пред убогим Серафимом, ти си архијереј Божији! Имаш велику благодат! Благослови ме грешног и помени!"

Архиереј послуша и устаде. Благословио је  батјушку и само две- три речи рекао:

"Опрости ми, Божији старче: згрешио сам пред тобом! И моли се за мене недостојног и у овом животу и у будућем.

"Слушам, батјушка, слушам. Само ти до смрти моје никоме о овоме не причај, иначе ћеш боловати..."

Гледа архиереј, а жбуна већ нема, а на тањирићу где су биле малине, мало је сока остало. И прсти су му од малине.

Изађе архиереј. Свита га чека. И шта је то, размишља, он тако дуго разговарао са батјушком Серафимом?

А он, гологлав, узео га под руку и води до самих санки.

Архиереј, само што је кренуо, рече: "Велики угодник Божији. Истину су за њега говорили, чудеса прави".

Ништа им није рекао за малину. Само је цео пут ћутао и крстио се, мало-мало, па каже:"Велики, велики угодник!"

А када је батјушка умро, свима је испричао причу о малини.

Источник: Митрополит Вениамин Федченков.

Угодник Божий Серафим. М., 2001 г.

Превод - Оливера

[Guest Оливера]

Молитвено правило Преподобоног Серафима Саровског

Преподобни Серафим Саровски препоручивао је свима следеће молитвено правило:

"Уставши од сна, сваки хришћанин, ставши пред свете иконе, нека прочита

молитву Господњу Оче наш трипут, у част Пресвете Троице,

затим молитву  Богородице Дево, радујсја такође трипут

и, на крају Символ Вере једанпут.

Завршивши то правило, нека се занима својим радом, на који је позван или постављен.

У време док нешто ради по кући или на путу нека моли тихо: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног или грешну, а ако уоколо има људи, нека радећи посао, моли се мислима само Господи ,помилуј, до обеда.

Пред сам обед, нека понови јутарње правило. После обеда, радећи свој посао - моли се тихо Пресвета Богородице помилуј ме грешног или грешну или Господе Исусе Христе, Богородицом помилуј ме грешног или грешну, и тако до самога сна.

Пред сан, сваки хришћанин поново прочита горепоменуто јутарње правило; после нека заспи, прекрстивши се."

"Држећи се тог правила", каже отац Серафим, може се достићи мера хришћанског савршенства, зато што су поменуте молитве - основа хришћанства:  прва, као молитва, дата Самим Господом, је образац свих молитава; друга је послата са небеса Архангелом у поздраву Деви Марији, Богородици; Символ укратко садржи у себи спасоносне догмате хришћанске вере."

Онима, који због разних околности не могу да испуне ни то мало правило, преподобни Серафим је саветовао да га читају у свакој прилици: док раде нешто, ходају, чак и у постељи, представљајући основу за речи из Светога Писма: Свако, ко позове име Господње, спашће се.

Превод - Оливера

[Guest Оливера]

[Зорица екс Милева]

Дивна тема сестро Оливера. Кога занима поставила сам линкове за скидање горе објављеног филма на теми Download korisnih filmova, па ко жели да има ово дивно ремек - дјело, може тамо наћи.

[Милан Меденица :)]

свети Серафим Саровски (1759-1833) је био један од највећих руских православних подвижника, прозорљиваца и чудотвораца.

Родио се у Курску, у Русији, 19. јула 1759. године, од имућних родитеља. На крштењу је добио име Прохор. Кад је навршио 17 година, мајка га је послала да се посвети монашком животу. На растанку му је поклонила мали крст, од кога се он никада није одвајао. Најпре је отишао у кијевско-печерску лавру, а потом га је старац Доситеј упутио да се спашава у саровској пустињи. Не задовољавајући се тишином и безмолвијем саровске обитељи, угледајући се на неке манастирске старце, са благословом свог старца, у слободним часовима повлачио се у густу шуму ради молитвеног усамљеничког тиховања. Средом и петком није ништа јео, а у друге дане само једном дневно.

Прохор се 18. августа 1786. године, удостојио подстрига у монашки образ, при чему доби име Серафим. Серафим удвостручи своје трудове и живљаше још усамљеничкије, ронећи у унутарње богомислено созерцање. Увек у једној истој одећи, зими је скупљао грање, лети чувао пчеле и радио у својој малој градини. Уз велике телесне трудове, даноноћно је појао тропаре и црквене песме, и предавао се узвишеним радовима ума и срца. Пуно је читао, нарочито свето Писмо. Издржавао је велика ђавоља искушења и замке. Да би се још усрдније борио против истих, узео је на себе велики подвиг. Хиљаду дана и ноћи на гранитом камену произносио је из дубине душе царникову молитву: Боже, милостив буди мени грешноме!

„Ја знам твоје невоље, твоје патње, твоје борбе и слабости твог живота. Ја знам твој кукавичлук, твоје грехе и упркос њему кажем ти: "Дај ми срце твоје, љуби ме какав јеси!" Ако чекаш да постанеш анђео да би се предао љубави, онда ме никад нећеш љубити. Ако си слаб у испуњавању својих дужности и у вежбању својих врлина, а ако често падаш у оне грехе које не желиш више да чиниш, Ја ти допуштам да ме волиш. Љуби ме такав какав јеси!“

(Св. Серафим Саровски, Љуби ме такав какав јеси )

Добивши од Бога благодатне дарове: прозорљивости, чудеса и исцељења, а по вољи Свевишњега поче ступати у разговор са посетиоцима, а пре свега са монасима. Његове речи, пренете неком особеном љубављу и препуне неке тихе, животне власти, загреваху срца, чак и она окорела и хладна. С великом љубављу лечио је све душевне и телесне болести. Толико је био познат и вољен да је дневно долазило скоро по две хиљаде људи на лечење или савете, или само за благослов. Одликовао се великом смерношћу. Када га је сав свет славио, он је себе називао „убоги Серафим“.

2. јануара 1833. године старац Серафим је завршио свој живот на земљи, у својој обичној белој подраси, клечећи на коленима на свагдашњем месту својих молитвених подвига, пред иконом Божје Матере " Умилење". О врату му је висио мали крст са распећем. Руке су му биле прекрштене на грудима. Српска православна црква га празнује као преподобног Серафима Саровског 2. јануара по црквеном, а 15. јануара по грегоријанском календару.

[Милан Меденица :)]

цело знање ...

Господ говори човеку

Да ли си кадгод размишљао, сине, да Ја знам твоје невоље и твоје патње, и борбе

твоје, и слабости твог живота? Ја знам твој кукавичлук, грехе твоје, и упркос томе

кажем ти: ”Дете моје, дај Ми твоје срце и љуби Ме такав какав јеси!”

У сваком тренутку и у свакој ситуацији у којој се налазиш, у одушевљењу или

потиштености, у верности или неверности, љуби Ме такав какавв јеси!

Ја хоћу љубав твог сиромашног срца! А ако чекаш да будеш савршен, тада Ме никад

нећеш љубити. Зар Ја не бих могао из сваког зрна песка створити анђела Серафима

који зрачи чистотом, племенитошћу и љубављу? Зар Ја нисам свемогућ? Иако се

Мени свиђа да занемарим ова изванредна бића и дам предност и вредност

сиромашној љубави твога срца, нисам ли Ја увек господар твоје љубави?

Дете моје, допусти да те волим! Ја хоћу твоје срце! Свакако, Ја ћу те временом

преобразити, но данас и увек, љуби Ме такав какав јеси!

И ја желим да ти ово чиниш! И желим видети, такође, како из дубине расте твоја

љубав! Ја љубим, такође, у теби и твоје слабости, а љубим, такође, и љубави

сиромашних и бедних. Ја желим да из срца бедних чујем непрекидни зов: ”Господе

Исусе, ја Те љубим!”

Ја једино желим песму твог срца, а не желим твоју мудрост и таленте. Само је једно за

Мене важно - да видим како радиш са љубављу! Кад бих ти Ја њих дао, ти би тако

слаб, њима хранио своје самољубље. Ја бих те могао одредити и за велике ствари, али

не! Ти треба да будеш бескорисни слуга. Штавише, Ја ћу ти одузети и оно мало што

имаш, јер Ја сам те створио само за љубав!

Данас стојим пред вратима твог срца као просјак. Ја, Цар царева! Ја куцам и чекам,

пожури да Ми отвориш! Не позивај се на своју беду! Када би ти потпуно могао

схватити своје сиромаштво, ти би умро од бола! И оно што би Ме заболело, јесте

управо то, када бих видео да сумњаш и губиш поверење у Мене!

Желим такође да мислиш на Мене сваког сата, и дању и ноћу! А такође желим

безначајне послове да обављаш из љубави према Мени! Рачунам на тебе да ми

дарујеш радост и не брини се што не поседујеш такве врлине! Ја ћу ти даровати Моје!

Ако будеш патио, Ја ћу ти дати снагу! А ако Ми дарујеш љубав, тада ћу Ја теби дати

толико много, да можеш љубити далеко више него што и можеш сањаш. Мисли на

то, да Ме љубиш такав какав јеси!

И нека дође што хоће! Не чекај да будеш свет да би ме могао љубити, онда ме никада

нећеш љубити!

А сад, дете Моје, иди, иди, и љуби Ме такав, какав јеси!!!

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Тропарь Преподобному. Исполняет хор Нижегородской Духовной семинарии

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

O ТРПЉЕЊУ И СМИРЕЊУ

Свагда треба трпети што год нас снађе, Бога ради са благодарношћу.

Наш је живот - један минут у поређењу са вечношћу, и зато "страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити" (Римљ. 8, 18).

Ћутке подноси када те непријатељ жалости, и Господу откривај срце своје.

Када ти неко вређа част или ти част ускраћује, на све начине настој да му опростиш, по речима Јеванђеља - "и који твоје узме, не ишти." (Лк. 6, 30)

Када нас људи руже, треба себе да сматрамо недостојнима похвале. Када бисмо похвале били достојни, сви би нам се клањали.

Ми свагда и пред свима треба да унижавамо себе, следујући поуци Светог Исаака Сирина: "Унизи себе и угледаћеш славу Божију у себи".

Зато, заволимо смирење и угледаћемо славу Божију. Јер, где се точи смирење, тамо се и слава Божија точи.

Да нема светлости, све би било мрачно - исто тако и без смирења, у човеку ничега нема осим таме.

Поуке преузете са Светосавља.орг