Немачки свештеник и његова проповед после другог светског рата о Србима

[Guest - . . .-]

 

Проповед коју је одржао немачки свештеник и протестант Фридрих Грисендорф године 1945. у своме селу Евербургу крај Оснабрика, непосредно пред одлазак у пензију, у селу где се тада налазило на хиљаде српских заробљеника.

 

Ко се освети, тај се не посвети

 

 

 

„Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но, то је уствари изразито материјална победа. Ту победу су однели они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу срца, победу поштења, победу мира и Христове љубави према блићњему. Тај народ су Срби.

Ми смо их раније само површно познавали. Али смо такође добро знали шта смо ми чинили у њиховој отаџбини. Убијали смо на стотине Срба, који су бранили земљу; за једног нашег убијеног војника, који је иначе представљао власт окупатора – насилника. Па не само да смо то чинили, већ смо са благонаклоношћу посматрали како тамо на Србе пуцају са свих страна: и Хрвати, и Албанци, и Италијани, и Мадјари и Бугари и … Знали смо да се овде међу нама налази 5.000 Срба официра који су некада представљали елиту друштва у својој земљи, а сада личе на живе костуре, малаксали и изнемогли од глади. Знали смо да код Срба живи веровање да „ко се освети – тај се не посвети„, и ми смо се заиста плашили освете тих српских мученика.

Бојали смо се да ће они после капитулације наше земље чинити с нама оно што смо ми њима чинили. Живо смо замишљали ту драму и већ смо у машти гледали нашу децу како плове низ канализацију или их пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање наших људи, силовање наших жена, рушење и разарање наших домова. Међутим, како је било?

Кад су покидане логорске жице и када се 5.000 живих српских костура расуло слободно по нашој земљи, они су миловали нашу децу поклањајући им бонбоне, мирно разговарали са нама. Срби су дакле миловали децу оних који су њихову Отаџбину у црној завили. Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик. Сада тек схватамо зашто Бизмаркова последња реч на самртној постељи беше – Србија!

Та побједа је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу чини ми се, могли су извојевати и задобити само Срби, одгајени у њиховом светском духу и јуначким српским песмама које је наш Гете тако много волео …

Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, а тој победи и Србима који су је извојевали, желео сам да посветим ову моју последњу свештеничку проповед“.

Фридрих Гризендорф је био дворски свештеник, врло образован и широких видика. Својевремено га је њемачки цар Виљем Други послао Вилсону да прими 14 тачака његовог програма о самоопредјељењу народа. Умро је 1958. године.

(Баштабалкана, Србин.инфо)

[antics]

Wasn't this a proven hoax?

[Трива]

http://de.nemanja.de/zum-entspannen-und-nachdenken/97-letzte-andacht-des-evangelischen-pfarrers-friedrich-griesendorf-im-mai-1945-in-ewerburg-bei-osnabrueck.html

Mada, fernosti radi, jedino Srbi pominju. Druge izvore ne nalazim.

 

 

Било би фино кад би неко поставио оргинал чланак - наравно са њемачког сајта. 

[DYNABLASTER]

http://de.nemanja.de/zum-entspannen-und-nachdenken/97-letzte-andacht-des-evangelischen-pfarrers-friedrich-griesendorf-im-mai-1945-in-ewerburg-bei-osnabrueck.html

Mada, fernosti radi, jedino Srbi pominju. Druge izvore ne nalazim.

 

Hej pa ja sam ziveo u Bielefeldu

U ovoj zgradi

https://maps.google.rs/maps?client=firefox-a&ie=UTF-8&layer=c&z=17&iwloc=A&sll=51.999562,8.592896&cbp=13,38.8,0,0,0&cbll=51.999433,8.592728&q=bielefeld+danziger+strasse+44+google+maps&ei=PXqEUs7GIYrPtAag0IGQBg&ved=0CCcQxB0wAA

[w.a.mozart]

Сада тек схватамо зашто Бизмаркова последња реч на самртној постељи беше – Србија!

 

In fact, Bismarck's last words before dying in 1898 expressed the wish that he would once again see Johanna, who had passed away some years earlier.

[Ламех]

Деда моје жене је био за време 2. св. рата у заробљеништву у Немачкој и радио на имању неке породице као заробљеник. Знао је немачки језик, дошао после краја рата. А ти Немци су толико били одушевљени њиме да су неколико пута долазили у Србију, у његову кућу да га посете. Исто тако, он је тврдио да је тамо њему било веома добро и да га је та породица ценила и  поштовала иако је био заробљеник.

[Аурор]

Moj rodjeni deda je takodje bio u Nemackoj kao zarobljenik, kod nekih finih ljudi kod kojih mu je bilo super i koji su mrzeli Hitlera. Od tad je on odusevljen Nemcima, njihovom kulturom, redom...  Ali ga nisam upoznao, umro je 1980.

[Crveni Baron]

Деда моје жене је био за време 2. св. рата у заробљеништву у Немачкој и радио на имању неке породице као заробљеник. Знао је немачки језик, дошао после краја рата. А ти Немци су толико били одушевљени њиме да су неколико пута долазили у Србију, у његову кућу да га посете. Исто тако, он је тврдио да је тамо њему било веома добро и да га је та породица ценила и  поштовала иако је био заробљеник.

 

 

Pa u principu tako su postupali sa ratnim zarobljenicima sa samog pocetka rata, do kapitulacije. Posle toga je bila druga prica jer se nije radilo o regularnoj vojsci vec o "banditima" i slicno ... I ja sam poznavao jednog coveka, Dojcila iz okoline Cacka koji je radio na nekom seoskom imanju ceo rat. A i inace je sa sela bio ...

[Аурор]

I ja sam poznavao jednog coveka, Dojcila iz okoline Cacka koji je radio na nekom seoskom imanju ceo rat. A i inace je sa sela bio ...

 

Isto ko i moj deda.

Oni logori smrti su bili po Poljskoj. 

 

 

A ni ovi nisu ludi da odbacuju sposobne i veste radnike...

[antics]

Искуство мога прадеде, онако како сам га ја запамтио:

http://www.srdjanantic.blogspot.com/2012/07/blog-post_13.html

[Банатски деран]

И мој деда је био у радном логору у Немачкој. Осим чувара који су били као и сви, обичан народ им је доносио храну и бацао преко ограде или кроз жицу. Неки су и остали тамо и оженили швабице.

[GeniusAtWork]

Ima na scribdu originalan tekst: Link

 

S tim što link koji su naveli kao izvor ne radi. E sad, da l' je izmišljotina ili ne...

 

Auszug aus der letzten Andacht des evangelischen Pfarrers Friedrich Giesendorf gehalten im Mai 1945 in Ewersberg bei Osnabrück

....Unser Vaterland hat den Krieg verloren.
Es haben die Russen ,die Amerikaner und die Engländer gesiegt.
Vielleicht hatten sie die besseren Waffen,mehr Soldaten oder die bessere Führung?
In der Tat ist dieses ein materieller Sieg,den sie davongetragen haben.

Aber hier unter uns gibt es noch ein Volk, welches einen anderen und wesentlichen schöneren Sieg vollbracht hat;
den Sieg der Seele, den Sieg des Herzens und den der Ehrlichkeit, den Sieg des Friedens und der Christlichen Nächstenliebe.
Es sind die Serben.

Früher waren sie uns nur wenig bekannt.
Aber wir wußten,was wir in Ihrem Vaterland angerichtet haben.

Wir haben für einen getöteten unserer Soldaten,welcher die Macht der gewaltsamen Besetzer darstellte,hundert Serben getötet,die ihr Land verteidigten.
Und nicht nur das haben wir getan, sondern wir haben auch gleichgültig zugesehen ,wie auf Serben von allen Seiten, von Kroaten, von Albanern,von Italienern, von Ungaren und von Bulgaren geschossen wurde.

Wir wußten,das es hier unter uns noch 5000 serbische Offiziere gibt,die früher einmal die gesellschaftliche Elite in ihrem Lande bildete,jetzt aber ohne Kräfte und von Hunger geschwächt,an lebende Skelette erinnert.

Ebenso wußten wir, daß die Serben den Glauben haben.
Wer an Rache denkt,kann nichtselig werden.
Trotzdem hatten wir in der Tat Furcht von der Rache der serbischen Märtyrer.

Wir ängstigen uns davor,daß nach unserer Kapitulation jene uns das antun würden,was wir ihnen angetan haben.
Wir haben uns schon die Tragödie vorstellen können,wie unsere Kinder in der Kanalisation schwimmen oder in der städtichen Bäckerei gebraten werden.
Wir stellen uns vor,das unsere Leute umgebracht und vergewaltigt und unsere Häuser zerstört würden.

Und wie trug es sich damals tatsächlich zu?????

Als die Gefängnisdrähte rissen, und die 5000 lebenden Serbischen Skelette ihre Freiheit in unserer Umgebung fanden, haben eben die serbischen Soldaten liebevoll unsere Kinder gestreichelt und Bonbons verteilt!
Mit uns haben sie sich unterhalten!
Die Serben haben gerade die Kinder derer gestreichelt, die ihr Vaterland ins Unheil gestürzt haben!

Erst jetzt verstehen wir, warum Bismarcks letztes Wort auf dem Sterbebett "Serbien" lautete.

Eben dieser Sieg der Serben ist größer und hervorragender als jeglicher materieller Sieg.
Diesen Sieg, so denke ich, konnten ausschließlich die Serben erringen, da sie erzogen wurden im Geiste des Heiligen Sava und der epischen Heldenlieder, welche unser Goethe so sehr geschätzt hatte.

Dieser Sieg wird Jahrhunderte lang in den Seelen der Deutschen fortdauern. Diesen Sieg und den der Serben, die Ihn herbeigeführt haben, möchte ich diese meine letzte Andacht widmen....

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ako je to istina zamolio bi vas da svi zajedno ne poletimo zbog toga no sa smirenošću prihvatiti da Istina sama objavljuje svoje sinove.

 

Nit smo najbolji zato što smo Srbi niti smo gori od drugih ali objavljujemo i svedočimo Hrista što nas čini mirnima i trpeljivima čekajući Božju pravdu koja u sebi nosio i ovakve slučajeve.

 

Jesam Srbin i jesam Hristov, prvo prinosim a u drugo verujem.