Jump to content

Немачки свештеник и његова проповед после другог светског рата о Србима

Оцени ову тему


Guest - . . .-

Препоручена порука

  • Гости

Martin-Luter-osniva%C4%8D-protestantizma


 


Проповед коју је одржао немачки свештеник и протестант Фридрих Грисендорф године 1945. у своме селу Евербургу крај Оснабрика, непосредно пред одлазак у пензију, у селу где се тада налазило на хиљаде српских заробљеника.


 


Ко се освети, тај се не посвети


 


 


 


„Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но, то је уствари изразито материјална победа. Ту победу су однели они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу срца, победу поштења, победу мира и Христове љубави према блићњему. Тај народ су Срби.


Ми смо их раније само површно познавали. Али смо такође добро знали шта смо ми чинили у њиховој отаџбини. Убијали смо на стотине Срба, који су бранили земљу; за једног нашег убијеног војника, који је иначе представљао власт окупатора – насилника. Па не само да смо то чинили, већ смо са благонаклоношћу посматрали како тамо на Србе пуцају са свих страна: и Хрвати, и Албанци, и Италијани, и Мадјари и Бугари и … Знали смо да се овде међу нама налази 5.000 Срба официра који су некада представљали елиту друштва у својој земљи, а сада личе на живе костуре, малаксали и изнемогли од глади. Знали смо да код Срба живи веровање да „ко се освети – тај се не посвети„, и ми смо се заиста плашили освете тих српских мученика.


Бојали смо се да ће они после капитулације наше земље чинити с нама оно што смо ми њима чинили. Живо смо замишљали ту драму и већ смо у машти гледали нашу децу како плове низ канализацију или их пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање наших људи, силовање наших жена, рушење и разарање наших домова. Међутим, како је било?


Кад су покидане логорске жице и када се 5.000 живих српских костура расуло слободно по нашој земљи, они су миловали нашу децу поклањајући им бонбоне, мирно разговарали са нама. Срби су дакле миловали децу оних који су њихову Отаџбину у црној завили. Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик. Сада тек схватамо зашто Бизмаркова последња реч на самртној постељи беше – Србија!


Та побједа је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу чини ми се, могли су извојевати и задобити само Срби, одгајени у њиховом светском духу и јуначким српским песмама које је наш Гете тако много волео …


Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, а тој победи и Србима који су је извојевали, желео сам да посветим ову моју последњу свештеничку проповед“.


Фридрих Гризендорф је био дворски свештеник, врло образован и широких видика. Својевремено га је њемачки цар Виљем Други послао Вилсону да прими 14 тачака његовог програма о самоопредјељењу народа. Умро је 1958. године.


(Баштабалкана, Србин.инфо)


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Wasn't this a proven hoax?

Один монах вошёл в склеп к покойникам и крикнул: "Христос воскресе!" А они ему все хором: "Воистину воскресе!"
--- / -.. --- -- .. -. . --..-- / -- .. ... . .-. . .-. .
http://www.srdjanantic.blogspot.com/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

Било би фино кад би неко поставио оргинал чланак - наравно са њемачког сајта. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сада тек схватамо зашто Бизмаркова последња реч на самртној постељи беше – Србија!

 

In fact, Bismarck's last words before dying in 1898 expressed the wish that he would once again see Johanna, who had passed away some years earlier.

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Деда моје жене је био за време 2. св. рата у заробљеништву у Немачкој и радио на имању неке породице као заробљеник. Знао је немачки језик, дошао после краја рата. А ти Немци су толико били одушевљени њиме да су неколико пута долазили у Србију, у његову кућу да га посете. Исто тако, он је тврдио да је тамо њему било веома добро и да га је та породица ценила и  поштовала иако је био заробљеник.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Деда моје жене је био за време 2. св. рата у заробљеништву у Немачкој и радио на имању неке породице као заробљеник. Знао је немачки језик, дошао после краја рата. А ти Немци су толико били одушевљени њиме да су неколико пута долазили у Србију, у његову кућу да га посете. Исто тако, он је тврдио да је тамо њему било веома добро и да га је та породица ценила и  поштовала иако је био заробљеник.

 

 

Pa u principu tako su postupali sa ratnim zarobljenicima sa samog pocetka rata, do kapitulacije. Posle toga je bila druga prica jer se nije radilo o regularnoj vojsci vec o "banditima" i slicno ... I ja sam poznavao jednog coveka, Dojcila iz okoline Cacka koji je radio na nekom seoskom imanju ceo rat. A i inace je sa sela bio ...

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Искуство мога прадеде, онако како сам га ја запамтио:

http://www.srdjanantic.blogspot.com/2012/07/blog-post_13.html

Один монах вошёл в склеп к покойникам и крикнул: "Христос воскресе!" А они ему все хором: "Воистину воскресе!"
--- / -.. --- -- .. -. . --..-- / -- .. ... . .-. . .-. .
http://www.srdjanantic.blogspot.com/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И мој деда је био у радном логору у Немачкој. Осим чувара који су били као и сви, обичан народ им је доносио храну и бацао преко ограде или кроз жицу. Неки су и остали тамо и оженили швабице.

Равно,нигде брда све је равно...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ima na scribdu originalan tekst: Link

 

S tim što link koji su naveli kao izvor ne radi. E sad, da l' je izmišljotina ili ne...

 

Auszug aus der letzten Andacht des evangelischen Pfarrers Friedrich Giesendorf gehalten im Mai 1945 in Ewersberg bei Osnabrück

....Unser Vaterland hat den Krieg verloren.
Es haben die Russen ,die Amerikaner und die Engländer gesiegt.
Vielleicht hatten sie die besseren Waffen,mehr Soldaten oder die bessere Führung?
In der Tat ist dieses ein materieller Sieg,den sie davongetragen haben.

Aber hier unter uns gibt es noch ein Volk, welches einen anderen und wesentlichen schöneren Sieg vollbracht hat;
den Sieg der Seele, den Sieg des Herzens und den der Ehrlichkeit, den Sieg des Friedens und der Christlichen Nächstenliebe.
Es sind die Serben.

Früher waren sie uns nur wenig bekannt.
Aber wir wußten,was wir in Ihrem Vaterland angerichtet haben.

Wir haben für einen getöteten unserer Soldaten,welcher die Macht der gewaltsamen Besetzer darstellte,hundert Serben getötet,die ihr Land verteidigten.
Und nicht nur das haben wir getan, sondern wir haben auch gleichgültig zugesehen ,wie auf Serben von allen Seiten, von Kroaten, von Albanern,von Italienern, von Ungaren und von Bulgaren geschossen wurde.

Wir wußten,das es hier unter uns noch 5000 serbische Offiziere gibt,die früher einmal die gesellschaftliche Elite in ihrem Lande bildete,jetzt aber ohne Kräfte und von Hunger geschwächt,an lebende Skelette erinnert.

Ebenso wußten wir, daß die Serben den Glauben haben.
Wer an Rache denkt,kann nichtselig werden.
Trotzdem hatten wir in der Tat Furcht von der Rache der serbischen Märtyrer.

Wir ängstigen uns davor,daß nach unserer Kapitulation jene uns das antun würden,was wir ihnen angetan haben.
Wir haben uns schon die Tragödie vorstellen können,wie unsere Kinder in der Kanalisation schwimmen oder in der städtichen Bäckerei gebraten werden.
Wir stellen uns vor,das unsere Leute umgebracht und vergewaltigt und unsere Häuser zerstört würden.

Und wie trug es sich damals tatsächlich zu?????

Als die Gefängnisdrähte rissen, und die 5000 lebenden Serbischen Skelette ihre Freiheit in unserer Umgebung fanden, haben eben die serbischen Soldaten liebevoll unsere Kinder gestreichelt und Bonbons verteilt!
Mit uns haben sie sich unterhalten!
Die Serben haben gerade die Kinder derer gestreichelt, die ihr Vaterland ins Unheil gestürzt haben!

Erst jetzt verstehen wir, warum Bismarcks letztes Wort auf dem Sterbebett "Serbien" lautete.

Eben dieser Sieg der Serben ist größer und hervorragender als jeglicher materieller Sieg.
Diesen Sieg, so denke ich, konnten ausschließlich die Serben erringen, da sie erzogen wurden im Geiste des Heiligen Sava und der epischen Heldenlieder, welche unser Goethe so sehr geschätzt hatte.

Dieser Sieg wird Jahrhunderte lang in den Seelen der Deutschen fortdauern. Diesen Sieg und den der Serben, die Ihn herbeigeführt haben, möchte ich diese meine letzte Andacht widmen....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako je to istina zamolio bi vas da svi zajedno ne poletimo zbog toga no sa smirenošću prihvatiti da Istina sama objavljuje svoje sinove.

 

Nit smo najbolji zato što smo Srbi niti smo gori od drugih ali objavljujemo i svedočimo Hrista što nas čini mirnima i trpeljivima čekajući Božju pravdu koja u sebi nosio i ovakve slučajeve.

 

Jesam Srbin i jesam Hristov, prvo prinosim a u drugo verujem.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...