Да ли свештеник мора да буде будала?

[Partibrejkers]

Више пута долазим у ситуације да људи од мене очекују да будем будала; за већину свештеник треба да буде увек спреман на све, да се одазове свакој молби и ако не може одмах дрвље и камење.

 

Пример 1: мој разредни из основне школе ми шаље на ФБ поруку да поставим неку лепу слику да ми уради цртеж ( он из хобија црта потрете, графика). Ја поставим слику и после пар недеља пошаљем му поруку и питам шта је са цртежом- Он ми одговара: драги ђаче, ја увек радим прво наруџбине КОЈЕ МИ ПЛАЋАЈУ а за пријатеље кад стигнем; кад будем имао времена урадићу ти. После једно месеца дана човек ми одговори да је цртеж готов и ја му пошаљем поруку са питањем како да га преузмем. Он ми одговори да му пошаљем 1400 динара и да ће ми га послати поштом. Сад, није новац у питању али....ја му пошаљем па разредни ја вам нисам ни тражио слику сами сте то потенцирали, затим рекли сте да за пријатеље не наплаћујете и да зато дуго чекам на израду? Он ме ту напраши; ја сад урадим копи/пасте и пошаљем му нашу преписку, мислећи можда ме је помешао са неким или заборавио ранију преписку али  он ту онда скроз начисто полуди, извређа ме и напише да смо сви ми попови лицемери, битанге и све најгоре...

 

Пример 2: једном богослову, који се дуго дрогирао и који се средио кроз заједницу Земља живих, сам баш помагао у бар 15 -так ситуација ( дружили се породично, помагао га финансијски, водио дете код лекара, водио њега по парохији да нешто заради). Он се према мени није понео фер у пар ситуација и ја му вечерас укажем на то а он полуди и каже да сам нула, лажљивац, лицемер...

 

Питање за братију: Да ли ми треба да будемо слепи и кад нешто видимо? Имамо ли право на неко своје достојанство? Или да кад нас праве будалама останемо будале до краја?

Моја попадија мени каже да сам ја крив за све јер се превише дајем људима и када онда оно тако не узврате ја се разочарам. Како човек да се правилно постави према парохијанима и према људима уопште?

[Дејан]

To je kao onaj iguman, što je pozvao patrijarha Pavla da se odmori kod njega, pa mu naplatio noćivanje

[Guest - . . .-]

Брацо, многе ствари су утицале на то да ми свештеници постанемо најобичније кукавице. Чак, они који и нешто раде али се труде на пољу Цркве, углавном постану прогоњени.

 

Зато и ове твоје ситуације не чуде. Нема шта да се каже.

 

Изгледа да морамо бити будале, али опет оно што је слабо и лудо постави Бог да посрами јако и мудро.

[свештеник Александар]

Ниси оче испао будала. Испао си човек Христов, човек Цркве, поштен и човекољубив. Наравно и у добру имај меру, али знај да никада ниси испао будала када ти врате зло за добро. Никада.

[Guest - . . .-]

Ниси оче испао будала. Испао си човек Христов, човек Цркве, поштен и човекољубив. Наравно и у добру имај меру, али знај да никада ниси испао будала када ти врате зло за добро. Никада.

 

То свакако...

[Баба]

Морам да се укључим иако нисам поп.

 

Наиме жена и ја смо у једном моменту пре неких 5-6 година хтели на капију да окачимо таблу са знаком црвеног крста и да напишемо "слободно уђите и узмите шта вам треба".

 

Једно је човекољубље друго је сервилност.

Само искуство може временом довести човека до тога да разграничи где једно престаје а друго почиње.

Није то проблем само попова, мада се на њима најбоље огледа.

То је уопште проблем Хришћана.

Не само попове него уопште православне други гледају као да су будале.

Кад кажем православне јасно мислим на црквене литургијски утврђене Хришћане.

 

Мени је требало скоро 10 година да направим разлику између човекољубља и човекоугађања.

Људи су данас мање више полупани, нема ту никаквих традиционалних вредности које функционишу. Постоје истина изреке, пословице, и неко предање шта и како треба, али нема тог духа и стила живота као негда. Тако да се многе изреке и предање традиције тумачи на врло чудан а често и супротан начин од онога што заиста треба да буде. Типичан пример кад те салећу по селу у вези поста са поштапалицом а заправо парафразирањем јеванђеља: " Не погани човека оно што улази на уста"

Једном лику сам баш гадно одговорио на ову поштапалицу јербо је и заслужио а нећу рећи како...

 

У тако полупаној Србији и међу полупаним Србима који су духовно незрели, неписмени, гладни и жедни а с друге стране дивљи јако је тешко бити мисионар.

Кад им даш прст они хоће целу руку. Укажеш мало пажње они хоће сву пажњу и само за себе.

Учиниш неку услугу они ко цигани после очекују да си дужан да им чиниш.

Сажалиш се једном очекују сажаљење увек чак и кад зло чине.

 

Пример овда на форуму, будеш љубазан, сажаљив, посаветујеш добро, укажеш пажњу то уместо да се тако схвати схвати како је дато схвати се онако како човеку фали. Тако неке од нас уредника салећу женске на пример иако им никаквог конкретног повода за то нисмо дали.

 

Хвала Богу сад више тих проблема немам у својој кући имам их још мало на интернету. Али сам буквално дошао до тога да ми је капија вазда закључана а фиксни телефон сам одјавио. У моју кућу су долазили људи као у драгстор. Истина јесте да су то несрећни људи којима је заиста требала помоћ, свакакве врсте, али људи моји ја нисам имао свој живот. Не неки свој живот у смислу да идем негде за викенд на одмор или тако нешто него онај базични основни живот, кућа ми је постала као сабирни центар.

Истина је и да је већина тих људи сада у Цркви и да су литургијски Хришћани али  како год ја то више не могу.

Отишли су ми живци и изгубио сам много времена бесповратно.

Значи није питање да ли тим људима треба помоћи или не, него како се поставити док им помажеш.

А проблем је што су данас људи по прилично невоспитани и безобразни, немају меру ни у чему.

 

Није ово превасходно проблем свештенички ово је проблем свих добродушних, сажаљивих и добронамерних православних Хришћана. А свештеницима је утом то дупли проблем. Јер у већини ситуација не могу да реагују као ја који не носим ту одговорност.

Данас кад покажеш да си добронамеран људи те одмах гледају као наивну будалу и лаку мету за неке своје циљеве.

 

 

Или што би рекао Његош кад је одговарао оном једном паши на писмо-претњу па га изнапушавао а паша се потом позвао на његово владичанство у смислу како он као владика може тако да говори. А Његош му одговори: Са људима људски са нељудима нељудски.

[Partibrejkers]

хвала братијо, утешили сте ме

[Баба]

Хвала и теби на овој отворености али ово је широка тема има ту више ствари...