Тужно ћоше

[Милан Меденица :)]

  ?????1993 рече:

  ???? рече:

????? ????? ???? ?????, ??? ?? ?? ???????;

??????? ????? ??????? ???? ?????? ???????...

????? ????????

???? ?? ?? ???????? ???? ?? ?? ????????

[marija]

Туга остаје, али то је сада туга због тога што не могу да се у потпуности предам тој истинској слободи и радости, јер сам још увек исувише поробљен собом, сујетом, ништавношћу и злом. Међутим, то више није она туга која пориче празник, већ туга која води ка њему. И не може више ни зло, нити ишта друго од овога света да победи и уништи ту тајанствену светлост која се разгорева у души човековој, ту радост коју више нико од човека одузети не може. И хришћанска вера - у коначном исходу - управо том радошћу и слободом празника, том срећом обновљенога живота побеђује и коначно ће победити сивило беспразничке досадне безбожничке идеологије и друштвеног система који ништа нису дали човеку.

Jednom davno rekoh jednoj monahinji:

-Kakva velika i hrabra odluka da tako mladi odete u manastir i istrajete.divim vam se

Ona mi na to odgovori

-Vi ste hrabri jer ostajete u svetu a treba da postanete sveti

Срна сам. У васиони ја сам чуло туге. Давно-давно, Неко је протерао на земљу све што је тужно у свима световима и од тога салио моје срце. И отада ја сам чуло туге. Живим тиме што из свих бића и твари сишем тугу. По црну кап туге спусти у моје срце свако биће чим му приступим. И црна роса туге као танки поточић струји кроз моје вене. И тамо, у моме срцу, црна роса туге прерађује се у бледу и плавичасту.

samo čovek koji je lišen svih emocija ne oseća ni tugu, ni istinsku ljubav, ni duševnu bol, niti ima saosećanja za druge.

mislim da ovde ne govorimo o  konstantnom roptanju nad svojim životom, to je već krajnost,već o normalnim naletima tuge, pa ponekad čak sa elementima apatije ili depresije

Samoća je izbor, usamljenost je stanje, poznajem ljude koji su sami, ali su smireni i zadovoljni, poznajem ljude koji imaju velike porodice a opet su nezadovoljni, tužni, uplašeni, depresivni

U hrišćanstvu se konstantna tuga naziva Tuga za Bogom, ta tuga postoji i kod verujućih i kod ateista, kod jednih zato što još nisu upoznali Boga, kod drugih jer se u potpunosti ne mogu sjediniti sa Bogom

Ne smatram tugu kao greh, izgubila sam za 5 meseci dve izuzetno drage osobe, pri tome poslednjih 9 godina sam staratelj svojim roditeljima,živela sam u košmaru između svetla i tame, između nade i beznađa,između juče i sutra, normalno je da upadnem povremeno u uniniju, da osećam tugu, strah, pa čak i fizičku bol.

Padala sam, i ko zna koliko ću još puta pasti, ali uvek je tu RUKA koja me diže, i to je ta radost u svim našim bolima, tugama i nesrećama

Neka Bude Volja Tvoja

Savršeni ljudi ne postoje, postoje samo oni koji nemaju saosećanja za  druge

Neko napisa da olako osuđujemo, suviše olako rekla bih 0409_feel

[after_silence]

0409_feel

Medo jedan je Utesitelj i samo Jedan ima "pravo" cackati tamo gde ponekad tako olako svi trpamo ruke da opipamo. Zato i stradamo jer sebi dajemo "pravo" koje nije nase...

Kao i uvek, Lazarica pogadjas pravo u metu, srna... eheeeej

По моме бићу разливена је нека магнетска сила туге. И све што је тужно у свету она неодољиво привлачи и слаже у моме срцу. Зато сам тужнија од свих створења. И имам сузе за свачији бол. . . Не смејте ми се, о насмејани! Ја сам запрепашћена сазнањем: у овом тужном свету има бића што се смеју. О, проклети и најпроклетији дар: смејати се у свету у коме ври туга, кључа бол, пустоши смрт! Какав осуђенички дар!. . . Ја се од туге никада не смејем. Како бих се смејала када сте тако груби и сурови, ви насмејани! Када сте тако зли и ружни! А ружни сте од зла. Јер само зло наружи лепоту земаљских и небеских створова. . . Сећам се, присећам: ова је земља некада била рај, а ја - рајска срна. О, сећања од кога усхићено посрћем из радости у радост, из бесмртности у бесмртност, из вечности у вечност!. . .

А сада? - Мрак је попао све моје очи. На све путеве, којима се крећем, полегла је густа тама. Моје мисли капљу сузама. А осећања вру тугама. Цело моје биће захватио је неки неугасиви пожар туге. Све у мени тугом гори, али никако да сагори. И ја јадна само једно јесам: вечна жртва паљеница на васионском жртвенику туге. А васионски жртвеник туге је Земља, сива и суморна, бледа и сумрачна планета. . .

Моје срце је неприступачно острво у бескрајном океану туге. Неприступачно за радост. Да ли је свако срце - неприступачно острво? Реците ви што срце имате! Знате ли чиме су све опкољена ваша срца? Моје - све самим океанским понорима и безданима. И стално се дави у њима. Никако да се извуче из њих, да изађе из њих. Све чега се дохвати меко је као вода. Зато су очи замагљене од суза, а срце разривено од уздаха. Болне су ми зенице, јер су многе поноћи заноћиле у њима. Синоћ је сунце зашло у оку моме, а јутрос се није родило. Удавило се у тминама моје туге. Нешто страшно и језиво проходи моје биће. Плаши ме све што је око мене и изнад мене. О, да бих побегла од страхота овога света! А постоји ли неки свет без страхота? Зазидана сам муком, опијена пелином, пресићена чемером. Ја усплахирено будим срце своје од пијанства тугом, а оно се све више опија. Душу своју, поплашену и разјурену страхотама овога света, вичем да ми се врати, а она све безобзирније бежи од мене, тужне и сетне. . .

Срна сам. Али чиме? - Не знам. Видим, али како, и то не разумем. Живим, али шта је то живот, не схватам. Волим, али шта је то љубав, не појимам. Патим, али како у мени ниче, расте и сазрева патња, то никако не разумем. Уопште, врло мало разумем од онога што је у мени и око мене. И живот, и љубав, и патња, све је то шире и дубље и бескрајније од мога знања и разумевања и схватања. Неко ме је спустио у овај свет, и у моје биће ставио мало разума, зато и разумем мало од света око себе и од света у себи. Све нешто несхватљиво и необично гледа у мене из сваке ствари, зато се и плашим. А моје крупне очи, да ли су зато крупне, да би што више сместиле несхватљивог, и сагледале несагледаног?

Крај туге, неко је разлио у мени, и обесмртио, и овековечио нешто што је трајно као бесмртност и огромно као вечност. То је инстинкт љубави. У њему има нечег свемоћног и неодољивог. Он се разлива кроз сва моја осећања, кроз све моје мисли, и влада свецелим мојим бићем. Као мало, мајушно острвце, тако је биће моје, а око њега се бескрајно претеже, разлива и прелива она - загонетка моје душе: љубав. Ма куда кренула по своме бићу, свуда наиђем на њу. То је нешто свуда присутно у мени, али и најприсније. У мени: ја јесам, равно је са: ја волим. Љубављу јесам оно што јесам. Бити, постојати за мене је исто што и волети, љубити. И зар може бити бића без љубави? За такво биће не зна моје срнино срце.

Не вређајте љубав у мени. Јер вређате моју једину бесмртност и моју једину вечност. А усто, моју једину бесмртну и вечну вредност. Јер шта је вредност, ако не оно што је бесмртно и вечно? А ја сам само љубављу бесмртна и вечна. То ми је све. Ја тиме и осећам, и мислим, и гледам, и чујем, и видим, и знам, и живим, и бесмртујем. Кад кажем: волим - ја тиме обухватам све своје бесмртне мисли, сва своја бесмртна осећања, све своје бесмртне чежње, све своје бесмртне животе. Са тим - ја сам изнад свих смрти и изнад свих небића, ја: срна сребрнаста, срна нежна, срна усплахирена. . .

[Цвеле1993]

  ???? рече:

  ?????1993 рече:

  ???? рече:

????? ????? ???? ?????, ??? ?? ?? ???????;

??????? ????? ??????? ???? ?????? ???????...

????? ????????

???? ?? ?? ???????? ???? ?? ?? ???????? eheeeej

?? ?????, ??? ?? ??????? ????? ?? ?????, ????? ? ????...

? ????? ? ?? ?????? ? ???. 0409_feel

[Guest Izida]

Oh,Medo,... 0102_laugh

 

[Милан Меденица :)]

  after_silence рече:

0110_hahaha

Medo jedan je Utesitelj i samo Jedan ima "pravo" cackati tamo gde ponekad tako olako svi trpamo ruke da opipamo. Zato i stradamo jer sebi dajemo "pravo" koje nije nase...

?? ?????????????????????????????????????????????? ... ?????? ?? ???????  0409_feel

??? ?? ????? ?? ?????? ?? ????? ???????

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,3608.msg93868.html#msg93868

???? ?? ???????? ?????? ?????; ? ??? ?? ????? ??????????? ??????? ???????, ??? ?? ??? ???????? ??? ?????.

??? ?? ????????? ??????? ?????????? ? ???????????? ? ??????????, ??? ?? ??? ??????????? ??? ??? ??? ??? ???;

??? ??????? ??? ??? ? ???. ???????????, ?????, ?????.

?? ?? ???????? ????, ?? ??? ???? ?????? ???? ??? ...

?? ???? ?? ????? ?? ?? ????? ???????, ? ?? ????? ?????? ???-????.

[florenntina]

Slazem se Medo, ali hvala Bogu ima nas raznih... Tako je tu i nasa Izi-vidis kako ti je lepu sliku poslala a i meni maramice https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='1317_womens' />

Inace i ja te grlim

[trapa]

Немојте ме погрешно схватити. Не постоји човек који никад није тужан, а да то није туга по Богу или радосна туга или покајна туга или како већ. Али разлог је прост сви смо грешни зато сви и тугујемо зато падамо у депресије униније чамотње и сл. Иначе оправдања за тугу  као и за грех и за не радовање нема, али такви смо какви смо и често падамо у таква стања, али не зато што је то тако треба, већ зато што нисмо онакви каквим нас Бог жели. Христос јесте плакао јесте свашта проживео али рекао бих да његова туга никад није имала облик чамотње депресије унинија, изузев можда тренутка кад Христос на крсту говори Боже мој зашто си ме оставио, по неким тумачењима тада је Господ први пут осетио Богоостављеност тј. Отац га је оставио на тренутак, разматрање зашто то,  захтевало би нову тему. Али и уопште говорити о Христовој тузи није баш захвално, ми ту готово ништа не знамо.

Опростите ја мало излазим из свакодневнице па пресељавам целу причу у онтолошку раван. Да закључим своје мишљење, за десперију и чамотњу и униније нема оправдања већ само: помилуј нас Боже јер боље не умемо.

[мирођија]

  Хвала ти Трапо за утеху, јасно и поучно.

[Милан Меденица :)]

  florenntina рече:

Slazem se Medo, ali hvala Bogu ima nas raznih... Tako je tu i nasa Izi-vidis kako ti je lepu sliku poslala a i meni maramice https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='1317_womens' />

Inace i ja te grlim

???? ???? 

?????, ?????? ?? ? ?????????????, ????? ???? ???? ????? ?? ???? ??? ? ?? ??? ???? ?? ????.

?????, ??????????? ?? ?? ???? ????? ????? ??? ???? ?? ?????, ????? ?? ?????? ?????? ????, ???? ????? ?? ?????? ???????, ??? ? ?????.

? ?? ?? ?????????? ?????? ???? ?? ????? ???? ?????, ???????, ???, ???? ?? ??? ?? ????, ? ??? ??? ??? ? ????.

??? ?? ??? ??????? ???, ? ????? ?? ?? ???????? ???????.

[Guest Izida]

Medo,nemoj biti tuzan!Dodji,kod tvoje Izi,na kaficu.

[Guest Izida]

Trapo,bas si ovo lepo rekao!Svaka cast!

[Аљонка]

Citav dan se u sekundi okrenuo naopako. Ako se izuzme smeh dece, danas nista lepo nisam cula... I sve bi bilo i u redu, koliko toliko, da se nisam bavila vestima, forumom, ljudima... Po ko zna koji put sam umorna i od sebe same, i svojih misli, stvari koje ne umem ni da prihvatim ni da ispravim.

[Баба]

Стварно је данас тежак дан.

[Guest свештеник Иван]

Да, то је тако. Мене је данас страшно заболела вест о оном псу коме је неки монструм отсекао ноге, а потом као шлог на торту и одвратно прозивање тзв "ревнитеља" и коришћење одвратних коментара упућених свештенству.  Кад то чине људи ван Цркве, уопште ме не дотиче, али када то мој брат у Христу ради, то заиста боли.