Nietzsche и хришћанство

[marija]

zbog Bramsa  0104_cheesy

[Тавита]

a ko ih je pomirio?  0104_cheesy

[Тавита]

Kozima 

Vagnerova lady  .gif' class='bbc_emoticon' alt='womens' />

zene su cudo  .gif' class='bbc_emoticon' alt='0311_womens' />

[w.a.mozart]

Kad neka žena kupuje mušku košulju, onda je zaljubljena. Kad je pegla, onda je udata. Ako pri tome peva, ona je i prvo i drugo.

[Тавита]

Salvador Dali  0311_womens

[Тавита]

Nije zanimljivo ono sto vam zene kazu,vec ono sto presute 0311_womens

[marija]

"????? ?? ????????? ??? ????? ????? ????????: ????????? ??? ????? ????? ?????????."

???? ?? ??????? ??????????

???? ?? ??? ???? ???? ????????????. ???? ?? ?? ???????

Ovo me podseti an nešto drugo

lako je voleti ljude sa kojima ne živimo, koje povremeno vi?amo, umetnost ljubavi je voleti one sa kojima smo svakodnevno...

"????? ?? ????????? ??? ????? ????? ????????: ????????? ??? ????? ????? ?????????."

Ekumena 0311_womens

Oprosti Aleksandre ali to mi je asocijacija, ko mi ej najdalji, onaj koji nije u Hristu, e njega treba voleti, njemu propovedati, njega prevesti na pravu stranu

[Guest Alefshin]

ovako je izgledao njegov kraj..nekako tih i jeziv..

Nietzsche - 'Last Days' Footage - 1899

Нисам ни знао да постоји овај снимак...Стварно је тих и језив, овај човек се посвађао и са Богом и са Сатаном, како и не би...

[Guest Alefshin]

???? ?? ????? ?? ???????? ????????? ? ???????????? ???? ???????.

??? ??????? ?? ????? ??????, ?? ?? ? ?????, Antichrist ? Wille zur macht ?? ???? ???? ? ?????? ?? ????? ?????? ? ???????????-?? ??? ?? ??????? ???? ????. ?? ????? ??????, ???????? ?? ?? ?? ???? ??? ????????? ????? ? ?????????? ???????? ??????????? ???? ???????, ????? ?????? ?? ?????????? ?? ?????? ????. ??????, ?? ?? ??????? ?? ??????????? ????????? ???????? ???????????, ?? ??? ???? ?????? ????????????, ? ??? ????? ???????? ??????????? ?? ?????? ????? ??? ??? ???? ???????? ?? ?????? ?????, ??????? ?? ?????????? ?? ??????. ?????, ???? ?? ????? ?????????? ? ???????? ?? ??????? ???? ????????, ??? ?? ?? ?? ??? ????...

????? ???????????-???? ? ??????? ?????? ???? ???? ?????? ???? ?? ??????, 56. ???? ?? ????? ?????? 1844 ? 1900( ????? ????????? 20. ????), ?????? ?????? 1889 ? 1945. ???? ?? ?????????? ??????? 1888, ?????? ?? ????? 1889. ?.  ???? ?? ?????? 12 ?????? ?????? ? ???????? ??????, ?????? ?? ?????? 12 ?????? ?????? ????????( ??????? ?? 30. ??????? 1933, ??? ?? ???`?? 1945), ? ??????? ? ???????. ??????? ?? ??????? ?? ????????, ????? ?? ???? ?????. ??? ????? ?? ?? ??????? ???? ????? `????????? ??????`. ??????? ?? ????? ???? ??????? ????? ??????? ??????-???? ?? ?? ??????, ?????? ?? ?? ? ????????, ?????? ?? ?? ???????????? ????? ????? ???? ?????????? ??????? ????? `????????? ???????`.

????????? ?? ? ?? ?? 2. ??????? ??? ????? ??????? ?????????? ??????? ?? ??????( ???? ?? ????? ???????? ?????) 1. ????????? 1939.?.

[Тавита]

Neka od njegovih najpoznatijih dela:

Ecce Homo (Evo Coveka): Kako postajes, sta si

U Ecce homo nalazimo, najmanje, tri ravni filosofske misli. Prva je autobiografska, te se ovo delo moze smatrati i kao autobiografsko Niceovo delo. Druga ravan bi se mogla naznaciti kao ravan u kojoj Nice izvodi poznatu kritiku gradjanskog sveta i drustva, pri cemu skoro ni u jednoj tacki ne odvaja zivot pojedinca. Treca ravan preko koje je Nice, i u ovom delu razvijao, jednu od osnovnih i poznatih tema i ideja - vecno vracanje, bezuvjetno i beskonacno ponavljanje kruznog toka svi stvari...

Tako je govorio Zaratustra

Zaratustra je nesumnjivo najoriginalnije, da ne kazemo najznacajnije Niceovo delo. Ne povodi se ni za kakvim autorom, vec nosi sasvim osoben licni pecat svog tvorca. Nije samo najneobicnije nego i najlicnije njegovo delo. Ni pre ni posle Zaratustre, Nice nije stvorio nista slicno. Niti prethodna dela nagovestavaju takav razvoj, niti potonja nastavljaju istim pravcem. Kao da je Nice iznenadno podlegao nekom neodoljivom iskusenju, nekoj neodoljivoj potrebi, kao da je u magnovenju nasao nov, neponovljiv izraz za svoju osnovnu filozofsku misao, kao da je samo za trenutak progovorio svojim vlastitim jezikom. Nice je u Zaratustri video ni manje ni vise nego delo koje "nagoni covecanstvo na resenja koja odlucuju o citavoj covekovoj buducnosti".

Volja za moc

Volja za moc je, po mnostvu tema i jezgrovitosti iskaza, najzanimljivije, a za tumacenje najnezahvalnije i po sudbini najkontroverznije Niceovo delo... Voljom za moc moze se nazvati celokupna Niceova metafizika. "Gde god sam nasao zivo bice, nasao sam i volju za moc; cak i u volji sluge nasao sam volju da bude gospodar", zapisao je Nice.

http://www.gerila.com/knjige/autori/n/nice_fridrih.htm

[Тавита]

Fridrih Niče

Po stilu svoga pisanja, Niče (1844-1900) predstavlja posebnu pojavu u filozofiji. Pisao je u aforizmima, metaforama i kratkim razmišljanjima, ne izgrađujući filozofski sistem poput npr. Hegela. Njegova tema je duboko nezadovoljstvo načinom mišljenja i življenja u njegovom vremenu. Nije se raspravljao sa drugim filozofima nego sa usvojenim, uobičajenim "duhom vremena". Smatrao je da su individualnost i strast potisnuti kulturnim modelom koji podstiče nemisaono uklapanje u postojeći moral i društvene norme. Najpoznatije Ničeove knjige su Tako je govorio Zaratustra, Volja za moć, S one strane dobra i zla i Genealogija morala.

"Moral" je uvek više od minimalnih zajedničkih normi koje bi jedna, npr. kantovska, etika mogla opravdati. Zbog toga se moralom mogu nametati načini života koji mogu sputavati sam život. Na taj način se ono što je postojeći kulturni model, pretvara u apsolut najčešće podržan "metafizičkim", nadzemaljskim razlozima. U skladu sa opštim usmerenjem protiv metafizike, koje je karakterisalo 19. vek, Niče se na svaki način trudio da skine taj oreol svetog sa postojećeg.

Tamo gde je u filozofiji i usvojenom moralu stajala neka večna ili samorazumljiva istina, Niče je video neku sklonost ili volju za moć, upravo se trudeći da sve svede u zemaljske okvire. Ukoliko nešto nije moglo da se opravda istinom argumenta, Niče je odmah u tome video ljudski motiv da se nekim stavom stekne prednost u odnosu na neke druge ljude. Sve je ispoljavanje volje za moći, i to se ne može izbeći - ono što Niče očigledno nije podnosio je zaogrtanje ovih motiva plaštom "viših istina".

U učenjima moralista Niče je video proizvoljnu želju da se mišljenja i želje ujednače, želju koja ne koristi životu i istini jer ne potpomaže stvaranje novih formi života i mišljenja.

Smatrao je da važeći kulturni model Zapada oličen u vrlinama skromnosti, odricanja i suzdržanosti, potiče iz odluke napravljene još u Staroj Grčkoj da se izabere "apolonski" umesto "dioniskog" kulta. Ovaj "dioniski" (po polubogu Dionisu u grčkoj mitologiji) model je slavio život kao takav, a ne neki njegov nadzemaljski nastavak ili ideal, kao što to čini hrišćanstvo koje je posledica izbora "apolonskih" vrednosti. Moderna varijanta starih dioniskih vrednosti koju se Niče trudio da formuliše, treba da bude vodič za prevrednovanje svih vrednosti.

Nasuprot svom prethodniku Hegelu koji je u istoriji video napredak, Niče je smatrao da je kretanje istorije kružno. Vreme se kreće kao "večno vraćanje istog". Svoju najčuveniju knjigu naslovio je "Tako je govorio Zaratustra", tako simbolički pokazavši da ne smatra da su novije istorijske forme samim tim bolje od starijih. U tom izboru naslova vidi se i Ničeova otvorenost za druge, ne-zapadne kulture, koju su raniji filozofi retko pokazivali.

[Тавита]

Niče i ljubav

(Pečenica "Majzenburg")

Fridrih Niče, njemacki filozof i prozni pisac vazio je za ženomrsca. Ne bez razloga. Niče se nikada nije ženio, nije se znalo ni za neku njegovu ljubavnu avanturu,a u svojim djelima je o ženama pisao sa potcijenjivanjem tvrdeći da su žene nježna i dragocjena, ali i opasna igračka ,da su predodređene za kućni, a ne za javni posao.

Pa ipak, 1882.godine, doživio je svoju jedinu, veliku i nesrećnu ljubav.

Večere kod gospođe Melvide fon Majzenburg bile su čuvene zbog uvijek novih specijaliteta koje je smišljala njena odlična kuvarica. Jednoj takvoj večeri, kad je poslužena "pečenica Majzenburg", prisustvovao je i Fridrih Niče. Uživao je u ukusnom jelu koje je svesrdno hvalio, ali mu je zastao zalogaj u grlu kada se na vratima pojavila okasnela gošća, dvadesetogodišnja Lu Salome. Ova finska Jevrejka bila je ne samo veoma liepa već i obrazovana i načitana devojka. Upoznavši popularnog pisca kome je tada bilo 38 godina, sa divljenjem i poštovanjem govorila je o njegovom djelu koje joj nije bilo nepoznato. Niče je bio očaran, razoružan, osvojen.

Mora se reći da se Lu Salome ipak držala uzdržano prema Ničeu, mada mu je ispjevala i posvetila dvije pjesme, "Bol " i "Molitva životu". Zanesen i opijen ljubavlju Niče je napisao jednom prijatelju da "Salomina pjesma zvuči u meni kao glas koji sam uvijek očekivao, još od djetinjstva; nijednom je nisam pročitao bez suza."

A gospođi Melvidi fon Majzenburg u pismu kaže da je ova godina uljepšana sjajem i radošću zbog mlade duše koju je upoznao u njenoj kući. Na žalost, sreća započeta u proljeće ugasila se u jesen. Ničeova ljubav nije bila uzvraćena, Lu Salome mu je to jasno stavila do znanja. Ona mu je saopštila da se divi njegovom duhu i umu, ali da je svoje srce poklonila njegovom prijatelju Reu.

Očajan, Niče je tri puta bezuspješno pokušao da izvrši samoubistvo velikim dozama lijekova koje je uzimao protiv nesanice i glavobolje. Vremenom, strašan bol zbog neuzvraćene ljubavi postajao je sve slabiji i Niče se oštro suprostavljao majci i sestri koje su ružno govorile o djevojci. Sa još većim žarom predao se radu i do kraja života ni jedna žena nije uspjela da ga zainteresuje.

A u jednom pismu upućenom poslije godinu dana gospođi Majzenburg, Niče je napisao: "Doći ću u srijedu na večeru, ali molim vas, nikada me više nemojte poslužiti onom, za mene kobnom, "pečenicom Majzenburg"…"

http://www.znanje.org/i/i25/05iv05/05iv0526/nietzsche/nice%20i%20ljubav.htm

[Тавита]

Ničeov nihilizam

Nice razlikuje dva momenta nihilizma. Nihilizam navise i nihilizam nanize. Nanize je onaj koji unistava sve vrednosti, a navise onaj koji postavlja nove vrednosti, one presokratovske, cisto ljudske.

Predgovor, Stav 2:

Cela nasa evropska kultura vec se odavno krece u agoniji napetosti, koja iz decenije u deceniju biva sve veca, kao da ocekuje katastrofu: ona je nemirna, mahnita, nagla; kao bujica koja hita kraju, koja vise ne promislja, koja se boji doci k sebi.

Gore opisano je stanje u kulturi Evrope koje se moze zvati nesvesni kulturni nihilizam. To jos nije Niceov nihilizam jer ga Nice dozivljava svesno, a ne ovako prirodno.

Predgovor, Stav 3:

Pisac ovih redova..., kao duh augur koji gleda unazad kad objavljuje buducnost; kao prvi savrseni evropski nihilist, koji je, ipak, iziveo nihilizam u sopstvenoj dusi - koji ga je ostavio za sobom, savladao ga i izisao iz njega.

Vidimo da Nice ne navodi jos onaj drugi nihilizam, nego opisuje ovaj rusilacki (ili nanize, kako smo ga pre nazvali), od koga se on distancirao u zelji da postavi nove vrednosti.

Predgovor, Stav 4:

Pokret koji ce u tako dalekoj buducnosti zameniti onaj potpuni nihilizam, koji opet pretpostavlja, logicki i psiholoski, koji nikako drukce i ne moze doci nego preko njega i iz njega. Jer zasto je sada pobeda nihilizma nuzna? Zato sto nase danasnje vrednosti u njemu nalaze svoj zavrsetak, sto je nihilizam krajnji logicki izvod iz nasih velikih vrednosti i ideala - jer mi moramo najpre doziveti nihilizam da bi nam moglo postati jasno kakva je zapravo vrednost tih "vrednosti"... Pre ili posle nama ce biti nuzne nove vrednosti...

Taj novi pokret je onaj novi nihilizam, koji "dolazi preko njega i iz njega", pri cemu ovo "njega" jeste stari nihilizam, kao nistenje svih vrednosti. Zbog toga se za Nicea kaze da je nihilist protiv nihilizma, jer kao da ne ostaje dosledan onom destruktivnom nihilizmu, nego postaje destruktivan radi konstruktivnog, radi novih vrednosti.

Evropski nihilizam, Stav 1:

- Ovo je vreme nacasnije i najbolecivije.

- Zlo nije sposobno da izazove nihilizam (to jest, potpuno odbacivanje svih vrednosti).

U ovome je dakle sustina starog nihilizma - potpuno odbacivanje svih vrednosti. A vreme je najcasnije i najbolecivije zato sto je izmisljen bog koji daje nekakav smisao coveku, pa ga tako cini dostojanstvenijim, casnijim od zivotinje, ali se istovremeno bolecivim zove jer ta cast i to dostojanstvo nema nikakve veze sa covekom kao covekom, nego sa nekom nabacenom vrednoscu.

Evropski nihilizam, Stav 5:

Od Kopernika covek se krece od centra ka x.

Ovim hoce da okrene filozofsku tradiciju od metafizike i ontologije ka coveku. Od idealizma ka egzistencijalizmu. Tako od hriscanstva ka humanizmu.

Evrospki nihilizam, Stav 6:

Nihilisticke posledice politickog i politicko-ekonomskog nacina misljenja, gde sva nacela na kraju postaju obojena atmosferom pozornice: dah mediokritetstva, beznacajnost, nepostenje, itd. Nacionalizam. Anarhija, itd. Kazna.

Samo opisuje posledice onih vanjski dobacenih vrednosti koje provociraju pojavu starog nihilizma kao mehanizma samounistenja.

Nihilizam, Stav 2:

Sta znaci nihilizam? - Da najvise vrednosti gube svoju vrednost.

I ovde opisuje onaj stari nihilizam.

Nicea bi i trebalo shvatiti prvenstveno kao onog ko rusi stare tablice (provocira nihilizam), a ne kao onoga ko postavlja nove, premda je rusenje ucinjeno radi novih. Nihilizam kako se najcesce uzima je ovaj koji rusi, a Nice je tu video mogucnost da se izgradi nesto novo.

[Тавита]

О Ničeu i Natčoveku

Piše: Konstantin Dragaš

Posmatrajući i izučavajući filozofiju, možemo primetiti da je jedan filozof ostavio dubok trag u svom filozofskom, filološkom i pesničkom radu. To je bio kontraverzni nemački mislilac Fridrih Niče (1844-1900). Ničeova filozofija je sveobuhvatna i veoma zanimljiva. Ona se može podeliti na više celina, ali, svakako, najveća i najpoznatija od svih celina je ideja o Natčoveku.

Ko je Natčovek? To je suštinski predmet Ničeovog razmišljanja. To je nešto što je vrh njegove filozofije. Za Lajbnica su to monade, za Hegela svetska trijada (dijalektika), a za Ničea je to Natčovek.

Pre svega, moramo reći, Niče je bio ateista. Za to se vezuje njegova čuvena krilatica: „Bog je mrtav“. Nije verovao u Boga i njegovu egzistenciju. Smatrao je da on ne postoji već da postoji samo čovek. Takva razmišljanja dosta su slična sa razmišljanjima Ludviga Andreasa Fojerbaha. Fojerbah je „pojam Boga“ sveo na „pojam čoveka“. Fojerbahova filozofija može se navesti, u nekom smislu, „antropološkom“. Kod Ničea stvar je malo drugačija. Ne verujući u Boga, on duhovno uzdiže čoveka do nebeskih, Božjih visina. Tada od običnog i normalnog čoveka, on pravi Natčoveka. Natčovek je „prevazišao sam sebe“, kako stoji u jednom Ničeovom delu. On je van svih ljudskih mogućnosti. On, odjednom, postaje sličan Bogu. On je sveznajući. On ima sve osobine Boga koji ne postoji, ali jedino nije besmtran. No, tu dolazi do kratke ali burne Ničeove paradoksalnosti gde mnogi kasnjiji filozofi nisu shvatili u čemu je tačno stvar.

No, Natčovek je utopija. Ne znam da li je Niče toga bio svestan ili ne. No, ipak, želeći da stvori boljeg, naprednijeg čoveka nego sada on je tragično završio život. Umro je od pomračenja uma 1900. godine. Svi su ga žalili, pa i njegov najbolji prijatelj Rihard Vagner, koji je užasno voleo Ničea. Ali, ključ svega je da su Ničeovu ideju o Natčoveku nacisti i fašisti iskoristili tokom ratne propagande. To je bilo strašno loše. Filozof je shvaćen na potpuno drugačiji način. No, sve u svemu, Niče će ostati upamćen kao čovek velikih ambicija i velikih mogućnosti.

http://www.mastarije.iza-ogledala.com/index.php?option=com_content&task=view&id=159

[Тавита]

Nietzsche:

antihrist.pdf

http://www.sendspace.com/file/1z57bp

Schopenhauer kao odgajatelj

http://www.sendspace.com/file/tlveit

genealogija morala.pdf

http://www.sendspace.com/file/7qagwc

s onu stranu dobra i zla.pdf

http://www.sendspace.com/file/ohszuv

sumrak idola.pdf

http://www.sendspace.com/file/s9ogmi

tako je govorio Zaratustra.pdf

http://www.sendspace.com/file/ljxmoa

volja za moci.pdf

http://www.sendspace.com/file/f89hk3

ecce homo.pdf

http://www.sendspace.com/file/le5vrh