Епархија шумадијска

[Guest]

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ "СУСРЕТ СА СТАРЦИМА"

Са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског Г. Јована,

у сали Владичанског двора, 24. јануара 2012. године у 18 часова, одржаће се:

О књизи ће говорити:

Епископ шумадијски Г. ЈОВАН

Архимандрит АЛЕКСЕЈ (БОГИЋЕВИЋ) - аутор

г-ђа РАДМИЛА МИШЕВ - Приређивач

протојереј - ставрофор др ЗОРАН КРСТИЋ

_______________________________________________

УЛАЗ ЈЕ СЛОБОДАН!

[Guest]

НОВА КЊИГА

Др Жељко Ђурић: Служење епископа – канонско предање

У издању Високе школе - Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, у едицији Посебна издања, као књига 11, објављена је студија др Жељка Ђурића, доцента на катедри за Догматику и Теологију иконе. Књига се састоји из три поглавља: Суштина епископске службе (канонска сведочанства о рукополагању епископа и Црква и Епископ); Институција и заједница (преглед канонске грађе у погледу епископског звања и Саборност Цркве) и Дисциплинарна питања (правни оквири). На крају студије налазе се Општи закључци, Извори и Библиографија. Опширније...

[Guest]

ДЕСЕТИ СВЕТОСАВСКИ ТУРНИР У ЈАГОДИНИ

У уторак 24. јануара 2012. године благословом Њеоговог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, а у организацији Црквених општина јагодинских, вероучитеља и средњих школа одржан је 10. по реду Светосавски турнир у Јагодинској хали спортова “ЈАСА”. Опширније...

[Guest]

СВЕТОСАВСКА ПОСЛАНИЦА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ Г. ЈОВАНА

ЈОВАН

МИЛОШЋУ БОЖЈОМ

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ,

СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ СВЕТОСАВСКОМ НАРОДУ ОВЕ

БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ, БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА,

БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА И ДА МОЛИТВЕ СВЕТОГ САВЕ БУДУ СА СВИМА ВАМА

Свети оче Саво, моли Бога за нас!

Данас наша Црква и наш народ слави Светог Саву, свог Светитеља и Просветитеља. Прослављајући Светог Саву, ми славимо Бога који је прославио њега и нама га даровао да нас он води и руководи кроз историју мука и невоља, али истовремено и кроз историју спасења. Он нас је преко свих провалија и лутања превео и довео до самог лица Истине. И ми смо видели Истину, Истину апсолутну, васељенску, Истину вечну и богочовечну, Истину Христову. Свети Сава нам је отворио очи и ми смо прогледали и Господа Христа угледали; до њега – ми смо били глуви; кроз њега - ми смо прочули, и глас Истине чули. Свети Сава је најсветије и највидовитије око душе наше; њиме – ми смо видели што до тада око наше не виде; дознали смо што до тада у срце наше не дође. Центар нашег живота Свети Сава је пренео са земље на небо, из човека у Богочовека, из времена у вечност.

Немирну и бурну српску душу расуту по многим путевима, угрувану по многим урвинама, Свети Сава је сабрао и повео јединим путем који не води у провалију, него путем који води у Живот Вечни. У њему је природна мудрост постала – богомудрост, наше осећање – богоосећање; наше познање – богопознање. Иако је давао целог себе да свој народ приведе Богопознању, његова жеља и молитва Богу била је да сваки човек спозна Истину и дође до Богопознања. Свуда где је ишао, Христа је носио у себи и проповедао свима, зато је Свети Сава васељенски и равноапостолни просветитељ, и наставља дела Свете браће Кирила и Методија отварајући у српском народу до тада непознате духовне потенцијале.

Свети Сава нас је увео у заједницу Божијег народа, новог Израиља, у којем се не потиру Богом дане особености сваког народа, него се сви хришћански народи, као и сваки човек поименично, препознаје по својим даровима, којима обогаћује заједничку духовну ризницу једне Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Свети Сава је удахнуо душу и духовност кроз темељену и добро организовану Српску православну Архиепископију, са пуним достојанством једне помесне Православне Цркве, која је од свих била призната и подржана. Успоставио је симфонију између Цркве и државе, која је за његовог овоземаљског живота, као и за време целог немањићког периода, дала дивне плодове.

Свети Сава и његов отац Симеон – један као оснивач аутокефалне Цркве, а други као оснивач самосталне државе – заиста су непролазна мера нашег историјског постојања и историјске стамености. И уистину је јединствен случај међу свим европским народима да се духовна и историјска судбина једног народа утемељи на две личности, два Светитеља – на оцу и сину. Дакле, јединствен је случај, можда не само у Европи него и у свету, да на светости сина, подвижника и духовника, епископа равноапостолног, и на светости његовог оца, државника и државотворца, почива један народ и сва његова историјска судбина; да Светодуховско сагласје Светог сина и Светог оца – који телесно рађа сина и сина који духовно рађа оца – утемељује Богом благословено сагласје Цркве и државе. То је разлог због којег су и Симеон и Сава, као свештена двојица, уткани у српско историјско и вечно биће.

Свети Сава је учитељ и предводник пута који води у живот и зато њега можемо следити само јеванђелском вером, која се отврђује животом и добрим делима. Њега не можемо следити механички, него подвижнички и стваралачки, а он је сам у својој личности сјединио оно најбоље од подвижника и ствараоца. Код Срба је веома развијен култ Светог Саве, кроз који се открива тајна његовог очинства и небеског заступништва. Он се, заиста, настанио у души свог народа и потпуно се поистоветио с њим. Призивали су га у помоћ сви и свуда, ратник и ратар, мудрац и сељак, удовица и сирочад. Зато није чудо што се он тако свечано прославља, најпре литургијски, а потом и као свенародна и школска слава.

Свети Сава је наш Светитељ, просветитељ и учитељ. То је био и остао и тако га је српски народ осећао и данас осећа, доживљавао и данас доживљава. За оне који нису осетили и доживели Светог Саву као свог духовног родитеља, он је био и остао камен спотицања, па су га зато другачије и схватали и описивали. Памтимо она времена када су такви Светом Сави признавали да је просветитељ, али му нису признавали да је на првом месту Светитељ. А правог просветитељства нема без светитељства, а светитељства нема без Христа.

Нема истинског просвећења без познавања вечне истине свега постојећег, а вечне истине света и човека нема и не може бити без њиховог ослобођења од трулежности и смрти. А свега тога нема и не може бити без оваполоћеног и васкрслог Богочовека Христа. Све што се њиме, Богочовеком, просвети и освети, све што буде прожето надсуштасвеном енергијом Оца, Сина и Светога Духа постаје заједничар Његове добре воље и саучесник његове бесмртности. Тако, по Светом Сави, Богочовек постаје унутарња тајна и истина свега постојећег, за кога јеванђеље каже: Познајте истину и истина ће вас ослободити (Јн 8, 32).

Какав је основни став Светог Саве о истини и вери, најбоље се може видети из његове Беседе о правој вери коју је изговорио у манастиру Жичи, на Спасовдан 1221. године. У тој беседи, Свети Сава позива браћу и пријатеље, оце и чеда, то јест цео народ, да приклоне богољубива срца своја, да би чули речи светих истина, да их ставе у срца своја, у савест душа својих, пред очи ума свога и да их разумеју. Потом Светитељ наставља: Стога вас, браћо и чеда, ово прво молим да, положивши сву наду своју на Бога, држимо се пре свега праве вере његове. Очигледно, полазна тачка за Светог Саву је Истина примана вером, оно што он назива на истом месту светим речима. Из даљег његовог излагања се види да он ту Истину осећа као чудесно присутну. Јер, даље каже, духовна наука није игра, нити речи безумља мисли људских, него је то проповедана света вера Божија на којој су основани свети чинови у Христу Исусу Господу нашем, о коме пророци Светим Духом Божијим пророковаше, и апостоли научише, и ученици исповедише, и сви свети сачуваше… Та Истина претходи уху и срцу, уму и разуму, зато и ум и срце и разум треба да буду – њоме и кроз њу. Она је Божански огањ који испуњава и распламсава душу када се ње дотакне.

Први труд који је Свети Сава показао јесте труд над душом својом, над том првом њивом Господњом. Други труд је труд над народом својим, том другом њивом Господњом. Свети Сава је уткан у све поре живота српског народа свога времена, али и свих познијих векова до данас. Све их је оплеменио и осветио. Његова рука нас је водила када смо остајали без државе и политичког вођства, његов ум нас је саветовао шта нам ваља чинити кад год смо били у недоумици и на историјској раскрсници. Само захваљујући његовој помоћи, с једне стране, и спремности Срба да га следе и слушају као свог духовног оца, учитеља и просветитеља, с друге стране, ми смо се одржали на овој историјској ветрометини до данас.

И данас, када смо по ко зна који пут, поново пред историјском одлуком, по питању Косова и Метохије, али и у опште по питању нашег места међу народима света, ми свој опстанак видимо у што вернијем следовању пута који је он пропутио, а то је пут ка Христу и Царству небеском. Сагледавајући сав значај Светог Саве за род наш кроз векове, Свети владика Николај каже: Благо мајци која Саву роди, и Србима док их Сава води. Стога, не тражимо другог вођу, следујмо и данас Светог Саву, тражимо молитвену помоћ и заштиту његову, прослављајмо га, јер никада није доста славити онога који је нас прославио пред Богом, никада није доста хвалити онога који је нас оживио на живот у Животу Вечном. Молимо га да умоли његовог и нашег Господа да подари мир, слогу и љубав роду нашем и свему роду хришћанском и ускликнимо му: Да живимо сви у слози, Свети Саво ти помози.

Дано у престоном граду Крагујевцу 27/14. Јануара 2012. Године

Ваш молитвеник пред Богом и Светим Савом,

ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ ЈОВАН

Светосавска посланица епископа шумадијског Г. Јована

[Guest]

УЗАН ЈЕ ПУТ И ТЕСНА СУ ВРАТА КОЈА ВОДЕ У ЦАРСТВО БОЖИЈЕ

У четвртак 26. Јануара, Епископ шумадијски Г. Јован служио је у Старој Милошевој Цркви у рагујевцу Светау Архијерејску литургију уз саслужење братства овога светога храма. Опширније...

[Guest]

10. СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У ЈАГОДИНИ

Светосавском духовном академијом у Културном центру у Јагодини 26. Јануара 2012. године обележена је школска слава Свети Сава у присуству Његовог Преосвештенства Владике шумадијског Г. Јована, свештенства Епархије шумадијске и верног народа овог краја.

Пре почетка 10-те по реду духовне академије, Преосвећени Владика са свештенством служио је празнично бденије у Цркви Светих апостола Петра и Павла и том приликом је својом граматом одликовао вероучитеља Предрага Димитријевића из Јагодине за ревносно вршење богоугодне, часне и одговорне дужности катихете. Опширније...

[Guest]

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ЧУМИЋУ

И поред великог снега који је ношен ветром завејао путеве и одсекао већину засеока у Чумићу, мноштво деце у пратњи својих родитеља дошло је на Свету Литургију да свечано обележи празник Светог Саве. На Литургији је прочитана посланица Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, а затим су после резања колача деца иговорила пригодне рецитације у част Светог Саве, уз традицијонално дељење Светосавских пакетића. Домаћини славе; Ненад Јовановић, Саша Рајичић и Зоран Малишић за све присутне у црквеној сали припремили су послужење а у поподневним сатима и трпезу љубави. Опширније...

[Guest]

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У ПРВОЈ КРАГУЈЕВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ

Дело, значај и лик Светога Саве, који у српском народу непрестано живи ево већ више од осам векова, ми, његови светосавци, проносимо и прослављамо научитеља и просветитеља свога, одмах по Богојављењу. Бог се јави свима а Растко Немањић – Свети Сава, то „најлепше српско дете“, јави се нама Србима. Ни слутио нико није тада да ће се име његово проносити уснама, делима и у људима док је света и века.

Сваке године на његов дан ми се враћамо њему, окупљени око њега ходећи стазом „пута који води у Живот“. Као да од њега тражимо наук, стопе његове и штап његов, опомињући се да нас воде путем правим и јединим по нас Србе, потомке и непрестане боготражитеље његове. Сваке године то се види на лицима свих нас, када окупљени око лика његовог, приносећи плодове његове земље њему у част, молимо му се да нас походи и у своме ходу препозна народ свој који му се моли, да нас поучи, охрабри и просвети Еванђељем Христовим. Опширније...

[Guest]

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ СРПСКОГ НАЈЛЕПШЕГ ЧЕДА СРСПКОГ У САБОРНОМ ХРАМУ У КРАГУЈЕВЦУ

Његово Преосвештенство Епископ шумадисјки Господин Јован, на дан Светог Саве српског, служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, у којој је принео молитве Богу и Светом Сави за спас српског рода. Радост литургијског сабрања заједно са Владиком и свештенством, поделило је доста верника и деце.

На Литургији је светосавску посланицу Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, прочитао јереј Душан Мучибабић.

После заамвоне молитве Епископ Јован је извршио обред резања славског колача и освећења славског жита. Домаћин славе Светог Саве је господин Раде Антић, са својом супругом Вером и породицом. По завршеној Литургији чланови Дечјег хора Саборне цркве отпојали су неколико пригодних песама, потом је изведен је краћи рецитал посвећен Светом Сави након чега су најмлађима подељени пригодни дарови. Опширније...

[Guest]

СВЕТОСАВСКА ПРОСЛАВА У СТАРОЈ ЦРКВИ КРАГУЈЕВАЧКОЈ

• Otvori galeriju!
  

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У КРАГУЈЕВАЧКИМ ШКОЛАМА

• Otvori galeriju!
  

[Guest]

ИЗАБРАНА НОВА ИГУМАНИЈА МАНАСТИРА ДРАЧЕ МАТИ ЈЕЛЕНА

Датуми који се везују за манастир Драчу у Шумадијској епархији могу се само пратити кроз догађаје и личности, кроз све оне трудољубиве монахе и смерне монахиње који су у најтежим временима узимали на себе монашки подвиг, а многобројни манастири за наш народ су били места физичког и духовног сабирања и окупљања.

Управо и зато важе познате речи српске песникиње Исидоре Секулић: “Немамо много дворова из прошлости, али црквама и манастирима смо засејани. Црква и манастир су били што и кућа владару и чобанину, и писменом и неписменом, и јунаку и обичном човеку”.

Тако је остало све до данас, а манастир Драча је само сведок ових дивних песникињих речи, јер је монашки живот у манастиру настављан из генерације у генерацију. Некада мушки манастир у коме је живео и умро светогорски монах и светитељ, преподобни Јов, манастир Драча доласком игуманије Јелене (Јокић), 1958. године, постаје женски манастир. Вредна игуманија успела је и поред тежких услова за манастирски живот, не само да одржи манастир, него је сабирала и сакупљала сестринство, а унапредила је и манастирску економију.

Игуманије које су дошле после ње, мати Недеља, Февронија, Анастасија и блаженопочивша игуманија мати Пелагија, наставиле су тамо где је мати Јелена стала. Последња игуманија мати Пелагија брижљиво је неговала свој молитвени дар и подвиг, преносећи на млаће сестре оно што је она добила од старијих сестара.

Божијом вољом и дубоким промислом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, у манастир Драчу 2005. године долази млада искушешеница Биљана (Станковић). Поверена на духовно старање мати Пелагији, млада искушеница се од самог почетка учила послушности и молитви. Поред себе је имала мати Пелагију, да је у свему посаветује, да је омолитвени, да пренесе на њу велики дар молитве и литургијског живота. Световна знања која је млада искушеница стекла кроз школовање, била су мала, у односу на огромно духовно знање и монашко искуство које је мати Пелагија имала. Управо на препоруку мати Пелагије, после три ипо године проведене у искушеништву, Владика Јован монаши младу искушеницу, и даје јој монашко име Јелена. Свакако да је ово била и притајена жеља мати Пелагије, да се име прве игуманије Јелене настави кроз неку од сестара. И заиста Благодат Духа Светога учинила је да нова монахиња Јелена, својом скромношћу и монашким животом буде препозната, и од Духа Светога на предлог Његовог Преосвештенства Владике Јована изабрана, за нову игуманију Драчку 28. јануара, на дан када наша Црква прославља преподобног Павла и преподобног Гаврила Лесновског.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Након Свете заупокојене Архијерејске Литургије и четрдесетодневног парастоса мати Пелагији, манастир Драча је добио своју нову игуманију, мати Јелену. У Николајевском храму мати Јелена ће наставити тамо где су стале мудре игуманије Драчке. Наставиће да плеви и окопава духовни виноград, да се брине и стражи над својим сестрама, као што се са пуно љубави и сестринског старања бринула о својој духовној мајци, блаженопочившој игуманији мати Пелагији.

Мати Јелена у свету Биљана Станковић рођена је 30. јуна 1976. Године у Босанској Крупи, од оца Милана и мајке Зорке. У Босанској Крупи завршила је основну школу и средњу гимназију, а Учитељски факултет у Сомбору.

јереј Горан Мићић

[Guest]

АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВ. АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА У АРАНЂЕЛОВЦУ

У недељу 33. по Духовима, на дан спомена Часних верига апостола Петра и преподобног Ромила Раваничког (29. јануара), Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Архијерејску Литургију у храму светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу.

На свету службу Божију, у ледом окованом Аранђеловцу, окупило се мноштво верника, како би дочекали свог Архијереја и како би учествовали у заједничком делу- светој Евхаристији.

Након прочитаног Јеванђеља о Закхеју, Владика Јован се беседом обратио сабраном народу, а кроз питање шта је то најважније у животу човековом? И Владика је одговорио- најважније је да се човек сретне са Богочовеком, са Христом Господом, јер од тог сусрета зависи и спасење човеково и читава вечност. То сусретање Бога и човека може се остварити само вером и покајањем, јер су то, по речима светих отаца, два ока душе којима човек види и сусреће Бога. Поред тога, да би смо сусрели Бога, морамо томе тежити, морамо то желети, као што је и Закхеј желео да види Бога и потрудио се да то оствари. Морамо дакле Бога ставити на прво место у своме животу, јер ако то не учинимо, онда ће наша жеља и тежња бити усмерена на нешто друго, било материјално, било на другог човека, или пак на нас саме. А сваки човек који је себи самодовољан не осећа и не види ни Бога ни другог човека. Вером и покајањем човек побеђује своју гордост, себичност и самодовољност и остварује себе као делом Богочовечанског организма који је Црква Христова.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

По завршетку свете Литургије Владика Јован је остао на заједничкој трпези, а после тога је освештао звоно и два дрвена крста за цркву брвнару која је посвећена светом Јоаникију, првом патријарху српском, а која се налази на имању породице Карић у Орашцу.

јереј Александар Миловановић

• Otvori galeriju!
  

Напомена: Беседа је снимљена у *.amr формату и може се отворити помоћу VLC media player-а.

[Guest]

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У ВРТИЋУ „ЦИЦИБАН“

27. јануара 2012. године у вртићу Цицибан са почетком у 10:30 часова одржана је Светосавска академија, поводом славе вртића – Светог Саве.

Учесници су била деца предшколских група. Након програма, уз присуство свештеника Александра Бороте, приступило се сечењу славског колача, а након тога, приређен је коктел за родитеље, колеге, децу и пријатеље вртића. Опширније...

[Guest]

Распоред богослужења Епископа шумадијског Г. Јована – ФЕБРУАР 2012. године Опширније...

[Guest]

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ОШ ЂУРА ЈАКШИЋ

Као и претходних година, Свети Сава, молитвеник српског народа пред престолом Свевишњег Господа, заштитник и понос српске деце, прослављен је у школама нашег Богом чуваног града Крагујевца и епархије. У ОШ "Ђура Јакшић", која је једна од најстаријих и са дугом традицијом постојања у граду, празнична радост као и претходне године увећана је и доласком Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, који је на позив дирктора господина Ђорђа Божовића школске 2008. године, осветио просторије ове школе и служио Свету Архијерејску Литургију у њој. Опширније...