Епархија шумадијска

[Адмирал]

  Pošto se ovde govori o šumadijskoj eparhiji moram da skrenem pažnju da život pojedinih  koji direktno zavise od ove episkopije dasu im ugrožena prava na normalnu egzistenciju.Svaki i najmanji pokret da se čovek izbori za normalni status biva  okarakterisano kao napad  na eparhiju.Na primer postoje bedni sveštrenici koji nemaju ni za osnovne životne potrebe,sa dugovanjima i po milion dinara za penziono i socijalno i nemaju zdravstvenu knjižicu.Njihov glas se nečuje niko ih ne šiša nizašta.S druge strane besni popovi koji zaradjuju i po 2000 evra diktiraju život eparhije.Sačuvaj Bože da se buniš, ima  pope da te ostave i popadijai deca koga to briga.Za porodice pojedinih sveštenika niko ne mari i za njihovu žrtvu.Ali kada dodje dat e tuži neki Džudža koji nikada u crkvu nije ušao može glavu da ti skine nizašta.

      Unutar crkve nesme da  postoji socijalna nepravda i da se ugrožavaju ljudska prava jer je i crkva jedna sociološka struktura koja se mora temeljiti na uzoru crkve apostolskih vremena gde se delilo svima podjednako.Gospod je rekao teško vama bogatima a danas klanovi bogatih popova  kroje život mnogih bednih sveštenika.Šumadiska eparhijo dali si ti jedna sveta i apostolska crkva, ako jesi uspostavi u okvirima svoje sociološke strukture pravednost po jevandjelju.

[Guest свештеник Иван]

  Pošto se ovde govori o šumadijskoj eparhiji moram da skrenem pažnju da život pojedinih  koji direktno zavise od ove episkopije dasu im ugrožena prava na normalnu egzistenciju.Svaki i najmanji pokret da se čovek izbori za normalni status biva  okarakterisano kao napad  na eparhiju.Na primer postoje bedni sveštrenici koji nemaju ni za osnovne životne potrebe,sa dugovanjima i po milion dinara za penziono i socijalno i nemaju zdravstvenu knjižicu.Njihov glas se nečuje niko ih ne šiša nizašta.S druge strane besni popovi koji zaradjuju i po 2000 evra diktiraju život eparhije.Sačuvaj Bože da se buniš, ima  pope da te ostave i popadijai deca koga to briga.Za porodice pojedinih sveštenika niko ne mari i za njihovu žrtvu.Ali kada dodje dat e tuži neki Džudža koji nikada u crkvu nije ušao može glavu da ti skine nizašta.

      Unutar crkve nesme da  postoji socijalna nepravda i da se ugrožavaju ljudska prava jer je i crkva jedna sociološka struktura koja se mora temeljiti na uzoru crkve apostolskih vremena gde se delilo svima podjednako.Gospod je rekao teško vama bogatima a danas klanovi bogatih popova  kroje život mnogih bednih sveštenika.Šumadiska eparhijo dali si ti jedna sveta i apostolska crkva, ako jesi uspostavi u okvirima svoje sociološke strukture pravednost po jevandjelju.

Ово је прича за посебну тему. Овде се само објављују вести из епархија.

[Адмирал]

  Pošto se ovde govori o šumadijskoj eparhiji moram da skrenem pažnju da život pojedinih  koji direktno zavise od ove episkopije dasu im ugrožena prava na normalnu egzistenciju.Svaki i najmanji pokret da se čovek izbori za normalni status biva  okarakterisano kao napad  na eparhiju.Na primer postoje bedni sveštrenici koji nemaju ni za osnovne životne potrebe,sa dugovanjima i po milion dinara za penziono i socijalno i nemaju zdravstvenu knjižicu.Njihov glas se nečuje niko ih ne šiša nizašta.S druge strane besni popovi koji zaradjuju i po 2000 evra diktiraju život eparhije.Sačuvaj Bože da se buniš, ima  pope da te ostave i popadijai deca koga to briga.Za porodice pojedinih sveštenika niko ne mari i za njihovu žrtvu.Ali kada dodje dat e tuži neki Džudža koji nikada u crkvu nije ušao može glavu da ti skine nizašta.

      Unutar crkve nesme da  postoji socijalna nepravda i da se ugrožavaju ljudska prava jer je i crkva jedna sociološka struktura koja se mora temeljiti na uzoru crkve apostolskih vremena gde se delilo svima podjednako.Gospod je rekao teško vama bogatima a danas klanovi bogatih popova  kroje život mnogih bednih sveštenika.Šumadiska eparhijo dali si ti jedna sveta i apostolska crkva, ako jesi uspostavi u okvirima svoje sociološke strukture pravednost po jevandjelju.

Ово је прича за посебну тему. Овде се само објављују вести из епархија.

    EVO VESTI IZ ŠUMADIJSKE EPARHIJE;  SVEŠTENIK  NEMA DA PLATI STRUJU; ISKLJUČILI MU TELEFON,NEMA DA KUPI DRVA ZA OGREV;NEMA ZDRAVSTVENU KNJIŽICU DA SE LEČI ON I PORODICA;NEMA DA ŠKOLUJE  DECU:PROPAST: KOGA JE TO BRIGA.KOME DA SE ŽALI: BEZDUŠNA EPARHIJA:GLAS VAPIJIĆEG U PUSTINJI:TO SU NAJNOVIJE VESTI.VLADIKE ŽELIM VAM DOBRO KUPANJE U DJAKUZIJU.

[Зоран]

Ко призове име Господење тај ће се сапсти - 8. октобар 2010.

Епископ Јован Шумадијски служио је, дана 5. октобра 2010. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу, уз саслужење презвитера: протојереја-ставрофора Драгослава Сенића и протојереја Милана Беговића, и ђакона Ивана Гашића.

Беседећи, Владика је нагласио да речи из јеванђеља „ја сам врата“, значе да је Он сам – Христос врата која воде у Царство Небеско. Све оно што не долази кроз Христа и што се не охристови, не може ни спасти.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у цркви Св. Димитрија у Крагујевцу

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Oktobar2010/susica05102010.wma

Слично нам поручују и речи „ко призове име Господње тај ће се спасти“. Међутим, није довољно само призивати име Господње, него и живети у духу тих речи. Треба сместити Христа у себе, као и његово Јеванђеље. Има на жалост и оних који не уче науку Господњу, него себе проповедају и своју науку. Такви су лопови и разбојници, а лопов и разбојник и не долази за друго него да закоље и упропасти.

Крштењем ми се облачимо у Христа али и примамо и све друге благодатне дарове Цркве. Због тога је и важно да крштењем стечено хришћанство не изгубимо, већ да пазимо на који начин живимо и шта током живота чинимо, да се Богу милостивом молимо и да се за учињене грехе кајемо.

протонамесник Небојша Ракић

[Зоран]

УЧЕНИЦИ ВЕРСКЕ НАСТАВЕ ПРВОГ РАЗРЕДА ПРВЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ У САБОРНОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУ 

“Не бој се мало стадо! Јер би воља Оца вашега

да вам да Царство” (Лк 12,32).

На почетку сваке школске године, увек се рађа нова неизвесност која код сваког вероучитеља изазива неку врсту стрепње у погледу одзива ученика који желе да похађају верску наставу. Намеће се утисак да број заинтересоване деце за ову врсту факултативне наставе варира из године у годину. У сваком случају, барем што се градова тиче, општи је закључак, да број деце на веронауци је мањи у односу на ону која похађају грађанско васпитање. Но, можда је баш и то “мало стадо” потврда Христових речи да је “много званих, али је мало изабраних”. Вероватно ће проћи још неко време док се у свести родитеља, а и саме деце, не оформи мишљење и став да је, на крају, познавање своје вере део опште културе, ако се у томе већ не види и нешто више од тога.

У недељу 10. октобра део ученика прве године који похађају верску наставу у Првој крагујевачкој гимназији, су своје досадашње образовање и разумевање Православне вере, потврдили својим доласком у Саборну цркву и учествовањем на Литургији, тиме што су се спремили и причестили на овом евхаристијском сабрању. Речи добродошлице и охрабрења након завршене Литургије, бираним речима упутио им је свештеник овог храма о. Горан Мићић, нагласивши колико је важно и потребно да разумемо своју веру и активно је испољавамо тиме што учествујемо у евхаристијском сабрању причешћујући се Телом и Крвљу Христовом. Све друго, мимо овога, свело би се на пуко познавање вере, неких дефиниција, правила и прописа који би на крају били сами себи циљ. У црквеној сали деца су била пригодно послужена, а о. Горан им је на крају поделио иконице Успења Пресвете Богородице коме је овај Саборни храм и посвећен.

Надајмо се да ће се у Српском народу вратити вера, здрава и постојана вера, којој су ова деца посвећена, и да једино тако, храбро корачајући тим путем на здравим ногама, можемо да очекујемо боље сутра и напредак у свему.

Слике

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=1824&Itemid=1

вероучитељ Драган Степковић

[Зоран]

АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ВРАНИЋУ   

Дана 16. октобра 2010. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је у храму Светог пророка Илије у Вранићу Свету Архијерејску Литургију . Владику је дочекао велики број верног народа са децом обученом у народној ношњи. Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Видо Милић и Радивоје Митровић, протонамесник Драган Брашанац и Василије Спасојевић, јереј Срђан Ковачевић и Влада Димитријевић. На литургији је појао хор храма Светог пророка Илије из Вранића.

Владика је после прочитаног јеванђеља започео беседу речима пророка Давида, коме је Господ опростио сагрешења, а који каже да је благо оним људима којима се опраштају греси. Човек је подложан греху али Бог опрашта грехе и то се осећа кроз веру и дела. Често видимо туђе грехове а не обазиремо се на своја сагрешења. То се чини када недостаје молитвеног покајања. Нема ништа тајно што можемо сакрити од Бога. Џабе нам је похвала овога света ако немамо оправдање за своје поступке пред Господом. У наставку беседе, Епископ наглашава, да је најгоре када човек није искрен, када је лицемер. Пред другима се показује онакав какав није. А овај свет је пун порока и греха јер човек не може ни један тренутек проживети а да не погреши. Порок је нешто стидно и грешно. Порочан човек се често саживи са пороком па га касније сматра и за врлину. То се види и по томе што порок често узима на себе образину врлине. Међутим, право лице човека је врлина, љубав, достојанство. Често се порочни људи крију иза врлинских људи, али не задуго, јер поштен човек не трпи друштво непоштених . Човек је по природи непорочно биће, наставља Владика. Грех квари природу човека и одваја га од Бога. Грехом човек изазива против себе људе и прља чистоту човека. Човек је немиран док не нађе Бога и док Бога не усели у себе. Човек не треба да изгуби правац да не би лутао, већ ум свој треба да веже за Христа. На крају, Владика нас поучава, да истинско покајање подразумева да се застидимо својих грешних поступака. Добра воља за спасење и жеља да у себи саградимо небо је сигуран пут у вечни живот.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Вранићу

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Oktobar2010/vranic16102010.wma

У току Литургије одржан је и помен за упокојене, а после причешћа Епископа и свештенства, причестио се велики број деце и верног народа Вранића и околине. После службе уследила је трпеза љубави, а након тога, Владика се уз благослове опростио од свештенства и верног народа.

јереј Владимир Димић

[Зоран]

ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ И СВЕТОГ САВЕ У КУСАДКУ КОД СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ

Новоподигнути храм Светог Симеона и Светог Саве у селу Кусадку код Смедеревске Паланке, у недељу 17. октобра 2010. године, осветио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован.

Владика је приликом освећења храма положио у Часну Трпезу честице моштију Светог великомученика Лазара Косовског.

У величанственој духовној атмосфери и уз присуство великог броја благочестивог народа овога краја, освећена још једна велелепна светиња у Шумадијској епархији, која ће у будућности бити место сабрања, и у којој ће се у векове векова служити Божанска Евхаристија.

ако и доликује тако свечаном чину, Првојерарху шумадијком на Светој Литургији саслуживали су угледни свештеници ове епархије, архијерејски намесник јасенички протојереј-ставрофор Никола Гвоздић, архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, архијерејски намесник бељанички протојереј-ставрофор Видо Милић, игуман манастира Јошанице јеромонах Евтимије, протојереј-ставрофор Драгослав Сенић, протојереј-ставрофор Драгомир Кеџић и јереј Дејан Бркић.

Преосвећени Владика је од срца заблагодарио свима који су помогли да се овај храм доврши. Овај храм јесте леп, али ће бити још лепши када се у њему будемо сабирали, мирили и Бога призивали. Из дана у дан, из недеље у недељу, из празника у празник, овај храм ће се дограђивати молитвама, љубављу, вером и честитим животом верног народа који у њега буде долазио, поручио је Епископ Јован.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Кусадку

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Oktobar2010/kusadak17102010.wmv

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Кусадку - 2

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Oktobar2010/kusadak217102010.wmv

Епископ Јован је орденом Вожда Карађорђа другога реда одликовао господу: Славољуба Спасојевића, Радослава и Зорана Радојковића, док је седамнаесторици људи додељена Архијерејска грамата признања. Парохе кусадачке Дејана Бркића и Душана Надрљанског, Епископ шумадијски одликовао је чином протојереја и протонамесника.

Црква Светог Симеона и Светог Саве у Кусадку почела је да се гради 1998. године благословом блаженопочившег Епископа шумадијског др Саве (Вуковића), који је исте године у пролеће осветио темеље Цркве. Црква се налази у центру села, а плац је Цркви поклонила Ружица Арсић. Божијом помоћи, трудом и љубављу мештана Кусадка изградња овог храма приведена је крају током ове године.

јереј Ненад Петровић

[Зоран]

Сусрет о.Џона Бера, декана Њујоршке православне академије Св.Владимира, са крагујевачким богословима

Након што је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду учествовао на свечаностима поводом почетка нове школске године и одржао неколико предавања (Изазов наше прошлости и испитивање прошлости - иднентитет Христов и  наш идентитет у Христу; Задаци православне теологије у XXI веку - генеза и лимити неопатристичке синтезе и специјализација или фрагментација богословља), протојереј др Џон Бер (John Behr), професор и декан Академије Светог Владимир у Њујорку (St. Vladimir's Orthodox Theological Seminary), посетио је, у пратњи професора Богословског факултета Владана Перишћа, 16. октобра, крагујевачку Богословију Светог Јована Златоустог. Циљ сусрета овог угледног савременог теолога, чија је књига The Way to Nicaea преведена на српски језик и објављена у Жичкој епахији под насловом Пут у Никеју, са полазницима ове школе био је да они добију основне информације о изучавању православне теологије данас у свету и да се упознају са црквеним и научним идејама које су у Академији Светог Владимира неговали некадашњи професори и богослови Г. Флоровски, А. Шмеман, Ј. Мајендорф. Госта је ученицима представио др Зоран Крстић, ректор крагујевачке Богословије.

Отац Џон је најпре говорио о ширењу православног хришћанства у Америци, истичући велики допринос руске мисије коју је предводио преко Аљаске свети Герман. На мисијски рад угледних руских духовника, међу којима је био и руски патријарх Тихон (Белавин), плодотворно се надовезала и делатност њујоршке Академије Светог Владимира која је основана 1938. године.

Ученици Богословије поставили су више питања о делатности на Академији, али и на Западу, великих православних богослова, Георгија Флоровског, Александра Шмемана и Јована (Џона) Мајендорфа. Одговори професора Бера могу се свести на то да је мисионарски дух који су они успоставили и данас жив, односно да и савремени православни теолози и свештеници поштују у свом раду њихове делотворне методе. Тако и данас живи литургијско богословље А. Шмемана, идеја о актуелизацији отачког учења Г. Флоровског и Мајендорфова реафирмација богословског учења Григорија Паламе.

Угледни гост из САД је говорио и месту теологије као науке у Православној Цркви, залажући за склад између научног метода и аутентичног сведочења православног учења кроз молитвени живот у заједници. Више пута је истакао да је најефикаснији пастирски рад онај који подразумева обраћање конкретној личности која тражи Бога; и да успех пастирског рада највише зависи од спремности да се кроз подвиг и љубав сведочи Господ Исус Христос.

Уследили су одговори на важна догматска и патристичка питања, на пример о томе како теологија може да објасни да је Исус Христос истовремено и Бог и човек, или, да ли је Оригеново учење више укорењено у црквено предање него што се до сада мислило.

Након одговора и на друга питања полазника школе, нарочито о режиму студија на Светом Владимиру, за госте је у Богословији приређен ручак заједно са ученицима. Професора Џона Бера и професора Владана Перишића, после боравка у Богословији Светог Јована Златоустог, примио је у Владичанском двору у Крагујевцу Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, тако да се и том приликом разговарало о савременим путевима црквеног образовања.

[Пантелејмон Нови]

ПАТРИЈАРАШКИ БЛАГОСЛОВ ЦРКВИ БОЖИЈОЈ У ШУМАДИЈИ  

ОСВЕШТАН СВЕТОСАВСКИ ХРАМ У КРAГУЈЕВЦУ

Храм, посвећен Светом Сави Српском, који православни верници Шумадије и Крагујевца граде већ две деценије, сведочећи, као и древни хришћани, да и данас храмовно уздизање на мучеништву почива, освештао је на овонедељном – васкрсном евхаристијском сабрању Његова светост Патријарх српски Господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, предстојстеља Цркве Божије у Шумадији, и Његовог Преосвештенства епископа жичког Господина Хрисостома, светосавског пријемника, као и свештеника Шумадијске епархије који су своју пастирску делатност годинама темељили на узорном примеру учешћа у градњи овог храма. Васељенски смисао освећења крагујевачког Светосавског храма потврђен је и чињеницом да је у бденију, у суботу, учествовао Свјатјеши Патријарх српски Господин Иринeј, када се, уз учешће многих верника и ученика крагујевачке Богословије Сватог Јована Златоустог, који су допринели појањем благољепију овог чина, сведочило да црвени живот, у својој изворности, само почива на богослужењу.

То је потврђено и на васркрсном, недељном сабрању, када су стотине и стотине Крагујевчана дошли да са својим архипастирима певају псаламске стихове у чину освећење новог храма (Крагујевчанима тако неопходног), односно да се са Господом Исусом Христом сједине на Литургији, којом је Патријарх Господин Иринеј началствовао, и пројаве вечни живот, у евхаристијском слављу. Учесници су тада имали привилегију да чују и архипастирске пуоуке, које су изговорили Владика Јован и Патријарх Иринеј, а које их укрепљују у заједничарењу које води у Царство Небеско.

Беседа епископа Јована:

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Oktobar2010/episkopjovan24102010.wma

Беседа патријарха Иринеја:

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Oktobar2010/patrijarhirinej24102010.wma

Мој поглед на протекли догађај;

Сам долазак Његове Светости изазвао је велико одушевљење крагујевчана. Никада нисам видео толико верника на једном месту. Бденије у суботу је почело у 17 часова, верни народ се окупио и сат времена раније у ишчекивању благослова патријарха Иринеја. Посебно бих похвалио богословију ''Свети Јован Златоусти'' на организацији и протојереја-ставрофора Рајка Стефановића, архијерејског намесника крагујевачког. На крају бденија верни народ је примио благослов од Његове Свестоси. Ја сам лично одушевљен патријархом. Патријарх зрачи неописивом, позитивном енергијом. Можете сагледати неизрециву љубав у његовим очима према својој пастви. Видим да је Божија промисао једина меродавна и једино нам остаје да Му благодаримо што нам је даривао достојног наследника Светог Патријарха Павла.

Иако је недељно јутро било хладно, Његову Светост и Њихова Преосвештенства +Јована и +Хризостома жичког, дочекало је више народа него у суботу. Освећење је почело у 8 сати. Због превелике гужве, већина верника освећење је испратило испред храма. Део моштију Светог кнеза Лазара је похрањен на Часној трпези. Литургија је започела нешто после 9 сати, Његовој Светости саслуживали су сабраћа архијереји и свештенство крагујевачког и лепеничког намесништва. Велика је радост што је било доста причасника. Владика Јован је изразио благодарење патријарху Иринеју а потом је патријарх одржао предивну беседу.

После Литургије у част Његове Светости, приређен је културно-уметнички програм у коме је учествовало КУД Абрашевић, Мирко Бабић, ученици богословије....

Хвала Његовој Светости, патријарху Иринеју! Многаја љета!

[Пантелејмон Нови]

Пар фотографија:

Ево мене на бденију 

Патријарх и владика са свештенством на бденију

Патријарх поставља мошти Св.кнеза Лазара

[Зоран]

Свака част Пантелејмон  calabrc

[Зоран]

ПАТРИЈАРАШКИ БЛАГОСЛОВ ЦРКВИ БОЖИЈОЈ У ШУМАДИЈИ

ОСВЕШТАН СВЕТОСАВСКИ ХРАМ У КРAГУЈЕВЦУ

Храм, посвећен Светом Сави Српском, који православни верници Шумадије и Крагујевца граде већ две деценије, сведочећи, као и древни хришћани, да и данас храмовно уздизање на мучеништву почива, освештао је на овонедељном – васкрсном евхаристијском сабрању Његова светост Патријарх српски Господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, предстојстеља Цркве Божије у Шумадији, и Његовог Преосвештенства епископа жичког Господина Хрисостома, светосавског пријемника, као и свештеника Шумадијске епархије који су своју пастирску делатност годинама темељили на узорном примеру учешћа у градњи овог храма. Васељенски смисао освећења крагујевачког Светосавског храма потврђен је и чињеницом да је у бденију, у суботу, учествовао Свјатјеши Патријарх српски Господин Иринeј, када се, уз учешће многих верника и ученика крагујевачке Богословије Сватог Јована Златоустог, који су допринели појањем благољепију овог чина, сведочило да црвени живот, у својој изворности, само почива на богослужењу.

То је потврђено и на васркрсном, недељном сабрању, када су стотине и стотине Крагујевчана дошли да са својим архипастирима певају псаламске стихове у чину освећење новог храма (Крагујевчанима тако неопходног), односно да се са Господом Исусом Христом сједине на Литургији, којом је Патријарх Господин Иринеј началствовао, и пројаве вечни живот, у евхаристијском слављу. Учесници су тада имали привилегију да чују и архипастирске пуоуке, које су изговорили Владика Јован и Патријарх Иринеј, а које их укрепљују у заједничарењу које води у Царство Небеско.

БЕСЕДА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ Г. ЈОВАНА

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Oktobar2010/episkopjovan24102010.wma

БЕСЕДА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ИРИНЕЈА

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Oktobar2010/patrijarhirinej24102010.wma

Крагујевачка саборност ове недеље је остварена и у уметничком програму који је традицију учинио ововременом, као и у трпеези љубави, када су пред члановима Цркве Божије похваљени они који помогоше да у славу Господњу многострадални Крагујевац добије још један молитвени олтар – храм Светог Саве на Аеродрому.

[obi-wan]

Evo jos malo slika...

[Пантелејмон Нови]

Свака част Пантелејмон 

---

:cheesy:

Хтео сам поставити још слика, али имао сам проблем са копмоп!  89898989898989

Заборавих да нагласим да треба обратити посебну пажњу на беседу владике Јована који се у једном тренутку заплакао (и многи верници заједно са њим)  :cmizdrenje:

:cmizdrenje:

[Зоран]

АКАДЕМИК ЈЕРОТИЋ - ПРЕДАВАЊЕ О ПАТЊИ У ПРВОЈ КРАГУЈЕВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ

"Шта са нашом патњом?" назив је предавања које је пред препуном салом Прве крагујевачке гимназије, и уз присуство Његовог преосвештенства епископа шумадијског г. Јована, професора Димитрија Калезића са Богословског факултета и протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије "Свети Јован Златоусти", одржао академик професор Владета Јеротић, иначе доктор неуропсихијатрије и истакнути публициста из области религиозне психологије и антропологије.

На кључно питање: Шта са нашом патњом, професор Јеротић одговорио је дати јој смисао. Одговарајући на питање откуда патња у нашим животима, осим што се замислио над чињеницом да ли је патња у људски живот ушла са првородним грехом, професор Владета Јеротић нагласио је и разилажење два принципа која делују у нашим животима а то су принцип задовољства и принцип реалности.

Одговарајући на питање о сличностима и разликама патње и очајања, овај предавач је упозорио слушаоце да човек који пати, а патњи је синоним беда и мучење, нарочито онај који преживљава нечију смрт или је тешко болестан треба да тугује неко време, али дуже туговање прелази у очајање што је грех, а дуже очајање у депресију што је болест и што се лечи медикаментима и психотерапијом.

У закључку овог предавања наглашено је да треба преиспитивати разлоге наше патње и нашу улогу у патњи, то јест шта је у нашем животу довело до таквог развоја ситуације да данас патимо, а онда то исто треба разрешавати, уз помоћ Бога свакако, уз кога се, по речима академика Јеротића патња најлакше и превазилази.

Гордана Јоцић                   

одговорни уредник радија "Златоусти"