Епархија шумадијска

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Слава Богословије у Крагујевцу

 

 

 

 

Сви богослужбени и остали свечарски догађаји који су се у Богословији Светог Јована Златоуста одигравали током дана када је прослављан патрон и заштитник ове школе, имали су за циљ да се спасоносна наука Златоустова актуализује, односно да са садржином богословља овог светитеља буду на што очигледнији начин упознати полазници Богословије и многобројни гости.

 

 

 

Централни догађаји била су богослужења која је предводио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Јован, и то свечано празнично бденије 25. новембра, Литургија на сам дан славе и сутрадан, 27. новембра, и парастос упокојеним ктиторима училишта.

 

Епископ Јован је током Литургија рукоположио нове свештенослужитеље: на славској Литургији у чин презвитера рукоположен је ђакон при Светосавској цркви у Крагујевцу Иван Антонијевић, док је други дан славе ђакон из Лазаревца Ивица Камберовић уведен у ред свештеника, а Марко Аћимовић из Јагодине рукоположен је у ђаконски чин. Током сваког од ових рукоположења, поред саме узвишености ове свете тајне, осећало се присуство учења Светог Јована Златоуста, јер су поуке које је новим посленицима на њиви Господње упућивао Преосвећени владика Јован садржале и оно што је о благодати свештенства изговорио и написао велики антиохијски светитељ и патријарх цариградски, земаљски анђео и небески човек, како се велича у црквеним песмама.

 

 

И проповед Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Јована након прочитаног Јеванђеља на славској Литургији била је већим делом посвећена Златоустовој личности и делу:

 

“Због чега ми у Цркви и у овом училишту тако узвишено прослављамо овог Божјег угодника и светитеља? Првенствено, прослављамо га због његовог светог живота, што је и речима и делима прославио нашег Створитеља и Спаситеља. Прослављамо га због мудрости, подвига и силе речи које су красиле овог великог Учитеља Цркве Христове. Не могу се наћи речи да се објасни по којем је то свом учењу, односно када је овај светитељ био већи и актуелнији, да ли у време живота, да ли после телесне смрти, или дан данас? Ако хоћемо да отворимо било која врата сазнања, било о Богу, о Светој Тројици, било о човеку и тајни овога и онога света, не може се то учинити без Златоустове мудрости и његових списа. Знамо да овај светитељ стоји на размеђу епоха, на граници између старог, античког доба и новог хришћанског, које је пленило свежином, полетом, осећањем слободе. То осећање новине хришћанског живота није могло ништа да помути у историји Цркве Христове, па ни расколи, ни јереси.

 

Данас, када се сувише лако говори о постхришћанском свету, о постхришћанској Европи, када се хришћанство, а посебно православље оптужује за много штошта, Златоуст је много животнији него икада. Уствари, никада није било временских периода, а верујемо да их неће ни бити, у којима овај пастир Божји није био узор многима.

 

 

Драги ученици који сте под Златоустовом заштитом, трудите се да вам он буде узор, трудите се да вам све што овде по богопознању научите, помогне да имате врлине Светог Јована Златоуста. А његова највећа врлина је била љубав, затим милосрђе, милостивост, осећајност. То је оно што треба да краси сваког од нас. Стичући знање, морате да стичете и љубав, и према Богу и према човеку и да се увек сећате оних дивних речи Светог апостола Павла – знање надима а љубав изграђује. Изграђујте своју мудрост, Богом дану мудрост, и водите рачуна да вам та мудрост не претегне у сујету, гордост, у саможивост, него са мудрошћу да гајите и у себи васпитавате доброту, по оној речи Господњој, будите мудри као змије, а безазлени као голубови. Мудрост без доброте човека може да одведе у злобу. Опет, доброта без мудрости човека зна да одведе у глупост.

 

Ако будете имали Бога у себи и стално се сећали божанских наука које овде изучавате, онда – не бојте се. Будите одани Цркви својој, чувајте Цркву своју да би она сачувала вас. Молите се Светом Јовану Златоусту да вам просветли разум, срце и душу. Само оно што је спасоносно, оно што је на корист и спасење наших душа и оно што је на добро и корист Цркве - остварујте, пре свега, његовом молитвама. Он је ту, само му се молите и осетићете, децо моја, његово покровитељство. А Свети Јован Златоуст ће се молити за вас. Како да се не моли за вас који се спремате у овом училишту да будете свештенослужитељи, да проникнете у тајну свештенства и тајну Цркве о којима је тако много писао и говорио и оставио драгоцен спомен Свети Јован Златоуст.“

 

Након освећења и резања славског колача домаћини и гости су се сабрали за славском трпезом љубави. А међу гостима су били ученици и наставници сестринских богословија: из Београда, Сремских Карловаца, Призрена, Цетиња и Фоче, затим Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, представници политичког и културног живота Крагујевца, Радиша Пљакић, потпредседник Епархијског савета, добротворка Богословије Вера Пантовић, свештенство и монаштво Шумадијске епархије, некадашњи ученици...

 

 

Нарочито су поздрављени драги сатрудници на изучавању науке која спасава из Призренске богословије, који су и овом приликом сведочили о љубави, преданости, радости, али и жртвовању да би сведочанство о делима Божијим опастајало свуда и у сваком времену. Пригодним речима, током свечаног ручка, славу је честитао Милета Радојевић истичући да је очигледно да сви видови црквеног живота у Шумадијској епархији и Крагујевачкој богословији из године у годину напредују на корист народа.

 

Са ученицима и наставницима крагујевачке Богословије Светог Јована Златоуста као свог заштитника прославили су и запослени у радио станици Шумадијске епархије Радио Златоуст.

 

Другог дана славе после Литургије, поводом два века од Његошевог рођења и сто двадесет година од рођења Милоша Црњанског, предавање је одржао Негослав Јованчевић, професор Богословије Светог Јована Златоуста.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

 

Слава манастира Каленић

 

 

 

У среду, 4. децембра 2013. године, када Црква Божја прославља Ваведење Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор жички г. Јован служио је свету архијерејску Литургију поводом славе манастира Каленић.

 

 

Епископу су салуживали протојереји-ставрофори Саво Арсенијевић, Милован Антонијевић и Милан Борота, протонамесник Саша Огњановић и ђакони Александар Ђорђевић и Небојша Јаковљевић. Литургијско појање увеличали су ученици Богословије Светог Јована Златоустог. Светој Литургији присуствовао је многобројни вени народ, који се на крају Литургије сјединио са Васкрслим Господом кроз свету тајну причешћа.

 

 

У духовној поуци Просвећени Владика је подсетио окупљене вернике о важној личности Пресвете Богородице у спасењу рода људског и да је као мала девојчица уведена у светињу над светињама, а сваки храм је светиња јер је дом Господњи. У својој поуци Преосвећени је истакао важност молитве и поста.

 

• беседа Епископа шумадијског и администратора жичког г. Јована

 

По завршетку свете Литургије литија је прошла око храма, а преломљен је и славског колача. Уприличен је пријем званица и послужење славским кољивом и колачем, а затим и гозба љубави коју је припремило сестринство манастира Каленић са настојатељницом игуманијом Нектаријом.

 

 

 

СПЦ

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

 

Дани Колубарске битке у Лазаревцу

 

 

У недељу, 15. децембра 2013. године, када Црква прославља Светог пророка Авакума, Светог цара Уроша и Преподобног Јоаникија Девичког, Његово Преосвештенство Владика шумадијски и администратор жички г. Јован служио је свету архијерејску Лутургију у Лазаревцу.

 

 

 

 

 

Епископу су саслуживали свештеници Колубарско-посавског намесништва: протојереј-ставрофор Александар Новаковић, јереји Небојша Лека и Влада Димитријевић, на челу са архијерејским намесником колубарско-посавским протојерејом-ставрофором Златком Димитријевићем. Светом архијерејском Литургијом отпочела је централна прослава манифестације „Дани Колубарске битке“, која је трајала од 6. до 15. децембра. Молитвеном скупу присуствовао је и др Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама. Овом приликом првојерарх шумадијски рукоположио је монаха Јосифа (Арсеновића), сабрата манастира Светог Георгија у Ћелијама код Лајковца у чин ђакона.

 

У богонадахнутој беседи на јеванђељску причу о милостивом Самарјанину, Владика је окупљеним верницима поручио да нема важнијег питања од тога како да задобијемо вечни живот: -Бити хришћанин значи бити свет. Бити хришћанин значи веровати у Бога и у загробни живот. Крила наше вере су крај Символа вере, који каже: Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века. Али, није лако поверовати да постоји живот после овог живота. Често размишљамо приземно, како постоји само овај живот и како после њега нема ништа. Ако овако размишљамо онда је узалудна вера наша, онда су хришћани најнесрећнији људи, ако не верују у загробни живот. Онда је и Христос узалуд дошао у овај свет и узалудна би била жртва Његова, која је принета за наше спасење. А Бог неће дозволити да пропадне било шта у творевини, поготово не човек, који је створен по слици Божјој. Зато људи живот треба да живе достојно Бога и човека, свесни да са овоземаљским животом почиње наш вечни живот. Најважније што треба да тражимо од Господа је Царство Божје, а све друго ће нам се дати. Зато треба мислити о томе како проводимо време свог живота. Време није у нашим рукама. Време је у Богу. Својом вољом ми нити долазимо на овај свет нити са њега одлазимо. Наши доласци и одласци су у вољи Божјој. За хришћанина је важна свест и размишљање о сусрету са Богом и радост због сусрета са Творцем. О тренутку тог сусрета одлучује Бог, а човек тај тренутак својим бдењем непрестано исчекује у току читавог свог живота. Ово бдење се остварује кроз испуњење две највеће заповести, заповести о љубави према Богу и ближњем. Господ не тражи да само њега љубимо, већ да своје мисли и осећања усмеримо ка њему, како бисмо то исто могли да усмеримо ка човеку. Ове две највеће јеванђељске заповести, једна без друге су незамисливе. Да би се ове заповести испуњавале потребно је човеку да преиспитује свој однос према Богу и човеку у овом животу, јер је тај однос залог вечног живота и будућег века. Много је лакше волети него мрзети. Ко љуби радостан је макар ништа немао, јер има Бога са собом. Љубављу Бог овај свет претвара у Рај, а човек мржњом у пакао. Мржњом се ђаво највише служи да би нас претворио у паклене синове. Мржња толико помућује разум човеку, да чинећи зло мисли да чини добро. Треба љубити човека као слику доброте Божје, не само своје крвне сроднике, оне који нас воле или повлађују нашим страстима, већ сваког човека, као себе самога. Право сродство није крв, него милосрђе. Данас су често најближи сродници по крви у највећој завади. Брат на брата ударио, како то каже наш народ. Али је зато сродство из невоље и милосрђа јаче него и крвно сродство. Томе нас учи и данашња јеванђељска прича. Ближњи је унесрећеном човеку је био онај који му је милосрђе учинио. Зато веру треба претварати у дела, а не у празна филозофирања. Велика вера рађа велику љубав према Богу и човеку. Зато непрестано треба себи да постављамо молитвено питање: Господе шта да чиним да задобијем живот вечни? Нека нам Господ да снаге да у милосрђу, смиреноумљу и човекољубљу пронађемо одговор на ово питање и посведочимо да смо деца Божја.

 

Новорукоположеног ђакона Јосифа (Арсеновића), владика Јован је подсетио на узвишеност призива Божјега: -Смирење, побожност, молитвеност, страх Господњи послушност Цркви Божјој, су оно што чува и умножава благодат, а народ који порађа свештенослужитеље, може се убројати у зреле народе на историјској позорници.

       

 После Литургије у крипти храма служен је помен српским војницима пострадалим у Колубарској битци у Првом светском рату. У наставку прославе уследила је државна церемонија полагања венаца у спомен костурници храма Светог великоученика Димитрија. Уз највеће државне почасти венце су положили премијер Републике Србије г. Ивица Дачић, председник Градске општине Лазаревац г. Драган Алимпијевић са представницима општинских власти и већ традиционално представници борачких удружења и представници земаља које су учествовале на страни окупатора. Централна прослава манифестације „Дани Колубарске битке“ завршена је пригодним културно-уметничким програмом.

 

У оквиру исте манифестације у суботу, 14. децембра 2013. године, одржан је концерт у спомен Колубарске битке. Домаћин концерта био је хор „Свети Димитрије“ из Лазаревца са гостима, хором „Хаџи Рувим“ из Лајковца и КУД „Колубарац“ из Лазаревца. Многобројна публика уживала је у маестралном узвођењу родољубивих песама и кореографијама КУД „Колубарац“, од којих је једна направљена баш за ову прилику.

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Епископ Јован служио у Благовештењу Рудничком

 

 

Надомак Страгара, под падинама Рудника, налази се манастир Благовештење, познат и као Рудничко Благовештење.

 

 

 

Претпоставља се да је настао крајем 13. века о чему сведочи трећи слој фресака које је 80-их година прошлог века открио Завод за заштиту споменика културе. У средњем веку манастир је био седиште рудничког епископа. Ту је Карђорђе одржао сабор са народним првацима о подизању устанка против Турака. Народно саборовање се и данас одржава на Преображење. Током Другог светског рата партизанска војска је овде имала своје уточиште па је зато манастир био бомбардован и тада су сви конаци изгорели осим цркве. На такво згаришете 1945. године долазе српске и руске монахиње из Јужне Србије протеране од Бугара.

 

Оне су најпре живеле у селу а затим су преправиле економску зграду, коју пожар није захватио, да би временом наставиле обнову манастирских конака. Године 1948. руске монхиње са игуманијом Маријом су протеране из Србије за Бугарску јер нису имале држављанство. Управу прима садашња игуманија Михаила која са српским сестрама наставља обнову манастира Благовештење.

 

Манастир је посвећен Благовестима Пресвете Богородице, а капела слави чудесан догађај Архангела Михаила у бањи Хони – Мала Азија. Сваке године на овај дан Епископ служи свету Литургију. Ове године манастир је доживео двоструко славље јер је благовољењем и чинодејством Епископа шумадијског г. Јована, досадашњи монах Мардарије (Јокић) рукоположен у чин ђакона, на општу радост игуманије Михаиле, духовника архимандрита Серафима, манастирског сестринства и поклоника ове свете обитељи. На светој архијерејској Литургији су саслуживали пет свештеника са ђаконом. У својој беседи Епископ Јован је јерођакону Мардарију упутио духовне поуке очинске љубави, подсећајући истовремено и све нас на еванђелску љубав и смирење које треба да исповедамо у сваком времену и нараштају.