Епархија шумадијска

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

35 година издаваштва Епархије шумадијске

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Слава Епископа шумадијског Јована

 

 

 

У суботу, 16. новембра, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован прославио је своју крсну славу, празник Обновљења храма Светог великомученика и победоносца Георгија – Ђурђиц.

 

На навечерје празника, по одслуженом богослужењу, у Епископској резиденцији надлежни парох Срећко Зечевић осветио је славску водицу. Честитајући славу Владики, отац Срећко је рекао: - Преосвећени Владико! Једна од најмудријих жена у роду српском, Исидора од рода Секулића, у једној својој молитви између осталог каже: Исусе добри, скини знак мога недостојанства међу ближњима, сродиме са сваким, дај ми завичај свугде, пресеци сложене и теретне односе моје међу људима. Исидора чудесна, та монахиња српског слова и књижевности, без монашке ризе на себи, као да је речи ове молитве кројила баш по мери оног крста Христовог којег Епископ носи на свом рамену и проноси га кроз све стазе у свом архипастирствовању. Нека Вам Господ, вечни дародавац свих добара, молитвама Светог Георгија, тог чудесног витеза вере Христове све ово подари. Остало је Господ већ наменио. Нека Вам је Преосвећени Владико, срећна Крсна Слава, на многаја љета.

    

Сутрадан, на дан своје крсне славе, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Успенија Пресвете Богородице у Крагујевцу, уз саслужење свештенства Епархије шумадијске и жичке. По прочитаном Светом јеванђељу, проповед је одржао протојереј – ставрофор др Зоран Крстић. После заамвоне молитве, игуман манастира Студенице Тихон, благословио је и осветио славско жито и славски колач.

 

Сабрање је настављено у новој резиденцији Шумадијске епархије, где је приређен пријем за свештенство и верни народ. Свечани славски ручак приређен је у поподневним сатима. Између великог броја свештенства, монаштва и верног народа, гости на владичиној слави били су и Епископ врањски г. Пахомије, Епископ браничевски г. Игњатије, Епископ рашко - призренски г. Теодосије, Епископ крушевачки г. Давид,  директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, градоначелник Крагујевца г. Верољуб Стефановић, потпредседник Епархијског савета г. Радиша Пљакић и многи други угледни гости.

 

На предлог Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована Свети архијерејски Синод одликовао је орденом Деспота Стефана Лазаревића, за заслуге у промовисању културних и верских вредности песника Добрицу Ерића, орденом Светог Саве другог реда глумца Мирка Бабића, и орденом Светог Саве другог реда г. Верољуба Стевановића, градоначелника града Крагујевца.

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Вести из Шумадије

 

 

 

 

Сопот - На дан прослављања Светог мученика Терентија и Светог Арсенија Сремца, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у Вазнесењском храму у Сопоту. Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори Радич Радичевић, Саво Арсенијевић, Драги Вешковац и Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник космајски, протојереј Маринко Радмило, протонамесник Милинко Тимотијевић и ђакони Небојша Јаковљевић и Филип Јовановић.

 

Повод литургијског сабрања била је прослава 30 година од матуре призренских богослова генерације 1978-1983. као и педесети рођендан Архијерејског намесника космајског протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића, једног од матураната поменуте генерације. Мноштво школске деце, заједно са својим вероучитељима Јеленом Четник и Бојаном Миленовићем, узело је учешћа је на Светој Литургији најпре појањем, а онда, после причешћа свештенослужитеља, и кроз часно и Пресвето Тело и Крв Господа Христа.

 

Рудовци - На дан када Црква прославља Преподобног Јоаникија Великог и свештеномученика Никандара, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег у Рудовцима. Епископу је саслуживало свештенство колубарско-посавског намесништва и гост из Епархије жичке, јереј Небојша Дабић. Чланови хора “Свети Димитрије“ из Лазаревца и овога пута старали су се за благољепије литургијског сабрања. Свечаности овог сабрања око Првојерарха шумадијског, допринело је рукоположење у ђаконски чин, Марка Аћимовића, дипломираног теолога и вероучитеља колубарско-посавског намесништва. По доласку Владика Јован освештао је мозаик Живоносни источник, урађен на чесми у порти рудовачког храма. Овај мозаик рад је младог уметника из Лазаревца Страхиње Ђорђевића, студента Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију.

 

Ћелије - на дан када Црква Божја прославља света 33 мученика у Мелитини и Преподобног Лазара, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор жички г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у Ћелијама у храму манастира Светог великомученика Георгија и рукоположио у ђаконски чин, сабрата овог манастира, монаха Филотеја (Јовановића). Епископу је саслуживало свештенство колубарско-посавског намесништва. На крају Литургије одслужен је помен војницима пострадалим у Колубарској битки и свим српским војницима пострадалим у одбрани своје земље и свог народа од Косовске битке до данашњих дана. Од 28. октобра 2013. године, по благослову Епископа шумадијског Господина Јована и администратора жичког и Епископа јегарског Порфирија, у манастиру Светог великомученика Георгија у Ћелијама увећано је манастирско братство. Из манастира Ковиљ су подно Враче брда, у једини манастир на територији Колубарско – посавског намесништва, прешли монаси Филотеј (Јовановић), Амон (Шиљић) и Јосиф (Арсеновић). Обнова и оживљавање колубарске светиње, биће велики изазов за ново братство, нарочито у години прослављања стогодишњице Колубарске битке.

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Жива реч о значајним црквеним годишњицама

 

 

 

 

Скупом у Владичанском двору у Крагујевцу, клир и верници Шумадијске епархије обележили су значајне црквене годишњице – хиљадуседамстогодишњицу доношења Миланског едикта и тридесет пет година од оснивања издавачке куће ове епархије и њеног часописа који су добили име по манастиру Каленићу.

 

 

 

 

Посећеност је била врло запажена, дошли су свештеници и монаси из готово свих парохија и манастира, а и житељи Крагујевца показали су заинтересованост за ове теме. Најпре је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован благословио и поздравио учеснике овог сусретања, истакавши како датуми који се обележавају имају изузетно позитиван утицај на развој црквеног живота. Пренео је утисак наше црквене јавности да књиге које објављује Издавачка установа Каленић, као и истоимени часопис, имају врло угледно место у Српској Православној Цркви и да дају значајан допринос хришћанској мисији. Поменуо је да се за то највише дугује блаженопочившем епископу шумадијском др Сави (Вуковићу), који је на здравим и професионалним темељима 1978. године основао издавачку кућу и лист Каленић.

 

Светом цару Константину Великом и Миланском едикту, који је он донео 313. године, било је посвећено излагање Милански едикт – опште и лично преображење Владана Костадиновића, професора крагујевачке Богословије Светог Јована Златоустог. Након што је предочио слику историјских односа у Римском царству почетком IV века са посебним освртом на верску политику римских царева, професор Костадиновић је своју реч о општем и личном преображењу као преумљењу, закључио следећим ставом:

 

„Преображење као преумљење, као пројава прослављеног човека био је процес који је на личном плану цара Константина трајао скоро четврт века. Када је реч о општем преображењу, и само друштво је пролазило кроз свој пут ка Тавору. Почело је са општом мржњом према свему што је хришћанско, да би током трећег и четвртог века хришћанство постало синоним за страдање. Донело је ослобођење од нужности, ослобођење света од неминовности античке трагедије, слободу од смрти. Четврти век је за Цркву био век суда – кризе, али и прочишћења од наноса искушења повластица стечених Миланским едиктом. Резултат тога јесте опште преображење и настанак нове, хришћанске цивилизације која је са свим својим добрим и мање добрим особинама могла да буде со свету, корифеј светлости и сведок добре вести.“

 

Издавачка кућа Шумадијске епархије Каленић, односно њене књиге и истоимени часопис, више нису спорадичне појаве и покушај да се само потпомаже унапређење црквеног живота, већ су постали институција на коју се рачуна као на прворазредну чињеницу у свим делатностима наше Епархије и помесне Цркве, нагласио је на почетку разговора о Каленићу модератор овог представљања Негослав Јованчевић, професор крагујевачке богословије и заменик главног и одговорног уредника листа Каленића.

 

Професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду и ректор београдске богословије Светог Саве, професор др Драган Протић, протојереј ставрофор, подсетио је на значај старијих издања Каленића, посебно анализирајући велики допринос повратку нашег народа у Цркву, књига, у издању Каленића, у којима су се налазили преводи професора београдског Богословског факултета др Емилијана Чарнића на савремени српски језик најважнијих канонских хришћанских књига, као и богослужбених текстова.

О једној од репрезентативнијих књига Каленића – Споменици Такав нам архијереј требаше, посвећеној двадесетогодишњици архијерејског служења и десетогодишњици предстојавања епископском катедром Шумадијске епархије владике Господина Јована, која се појавила током ове године, говорио је њен уредник протојереј ставрофор Саво Арсенијевић. Нагласио је да су одговорност, озбиљност и професионалност током рада на овом пројекту били најважнији: „Прва обавеза је била наћи праву меру. Није се смело пренаглити ни у једном правцу: ни додати, а ни одузети од онога што овом човеку припада. Да, управо га приказати као човека, а он то и јесте у правом смислу ове речи. Било је потребно сачувати  достојанство Епископа Јована и образ нас који смо на овом делу радили. У самом почетку израде ове Споменице ни сам нисам знао како ће она изгледати, а ни моји сарадници и чланови Уређивачког одбора. Она је буквално клесана до задњег дана, до њеног крајњег изгледа.“

 

Препреке и тешкоће које су сналазиле издавачку делатност Шумадијске епархије у првим годинама, док је комунизам био владајућа друштвена и државна идеологија, биле су тема излагања протојереја ставрофора Драгослава Степковића, првог главног и одговорног уредника листа Каленића и уредника многих књига. Драгоцено је било сведочанство како су се у то време издавачи црквене литературе морали довијати, па и надмудривати са представницима власти, да би неко драгоцено штиво за пастирску делатност Цркве угледало светлост дана. На једној страни су били богоборци, али је, хвала Богу, на другој страни било много благочестивих хришћана који су помагали да Божија Реч путем каленићких издања стигне међу вернике.

 

Суштинске принципе актуелне уређивачке политике листа Каленић пренео је Негослав Јованчевић: часопис данас непосредно прати црквени живот у Шумадијској епархији, што значи да без икаквих идеолошких, па и програмских предзнака, пред читаоце износи дела Божија, по начелу који је јасно формулисао отац Георгије Флоровски да је теологија -  изучавање дела Божијих.

 

Главни и одговорни уредник Издавачке установе Каленић, протојереј ставрофор др Зоран Крстић, професор Православног богословског факултета у Београду и ректор крагујевачке богословије Светог Јована Златоустог, истиче да је континуитет у издавачкој продукцији Каленића вредност која је обезбедила овој кући врло угледно место у црквеној публицистици.  Поменуо је да су се међу првим пројектима нашле књиге тако еминентних теолога као што су А. Шмеман, Ј. Мајендорф, Т. Хопко... Што је најважније, тако важне књиге објављиване су пре тридесет, пре двадесет, пре десет година, али и данас. Међу драгоцена издања Каленића сврастао је и најновију библитеку која објављује најбоље светске хришћанске романе, међу којима су и Сенка Галилејца Г. Тајсена, Јован Дамаскин Н. Агатонова и Калиста  Џ. Х. Њумана. Овај пројекат, као и неке друге, суфинансира Канцеларија за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије.

 

Учесници представљања издавачке делатности Шумадијске епархије у протеклих тридесет пет година на крају су чули и поруку оних који данас припремају књиге и часопис, да се ово дело остварује на корист целе црквене заједнице и због тога што све функционише по начелима хришћанске слободе, љубави, одговорности, разумевања...

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]