Епархија шумадијска

[Срђан Ранђеловић]

Прослава храмовне славе на Опленцу и Литургијско крштење

 

 

 

Другог дана највећег хришћанског празника Васкрса, када се прославља и свети великомученик Георгије, 06. маја 2013. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе задужбине Карађорђевића на Опленцу.

 

Епископу су саслуживали Архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић и пензионисани свештеник, протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, бивши намесник младеновачки са ђаконима Епархије шумадијске.

 

У склопу Свете Архијерејске Литургије Епископ је крстио Ђурђу, ћерку Бранислава и Љубице Поповић из Тополе, унуку Марије Ракоњац, диригента хора Опленац из Тополе.

 

Ђакон Остоја Пешић је прочитао Васкршњу посланицу Епископа шумадијског Господина Јована.

 

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

 

После одслужене Свете Архијерејске Литургије Епископ је пререзао славски колач у славу и част светог великомученика Георгија, након чега је уследило послужење за служашче и присутни народ, а које је припремила задужбина на челу са својим управником Господином Драганом Рељићем.

 

 

ђакон Остоја Пешић

 

[Срђан Ранђеловић]

Митрополит Амфилохије у Лазаревцу

 

 

 

У петак, 24. маја 2013. године, у парохијском дому храма Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, одржано је предавање на тему „Свети Кирило и Методије“. Предавач је био Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски и Архиепископ цетињски Господин Амфилохије Радовић. Пре самог предавања митрополит је обишао заједницу „Земља живих“ у Брајковцу, где се упознао са штићеницима ове заједнице и начином њиховог живота. После кратке молитве, Његово Високопреосвештенство је присутне укрепио духовном поуком о важности стражења и борбе са самим собом.

 

Дружење са митрополитом је настављено у сали парохијског дома у Лазаревцу који је био премали да би примио све заинтересоване за овај догађај. Митрополит је говорио о мисији свете браће Кирила и Методија и њеном значају за Словене, па и за нас Србе, иако су на нашим просторима деловали ученици свете браће, свети Петочисленици. Они су својом мисијом артикулисали и обликовали паганску словенску стихију, дали јој лик и садржај. Обликовали су је Јеванђељем, које су превели на Словенима разумљив језик и просветили светлошћу Христовом. У тој светој кирило-методијевској школи и ми смо се научили јеванђељској истини, постали чланови Цркве, која је увек била и остала радиница живота. Постали смо део Цркве која Христовим живоносним гробом преображава све гробове у живоносне, па и онај косовски гроб чини причасним гробу Христовом. За тај гроб велики Његош каже: „Надање се наше у гроб закопало.“ Надање, а не безнађе. Захваљујући тој нади и вери које су нам донели свети Кирило и Методије, светом квасцу Цркве Христове, ми смо постали словесан, духовно и морално зрео народ, који је могао да опстане на балканској ветрометини на којој је саградио себи дом. Косовско опредељење је опредељење за Царство Небеско. „Земаљско је за малена царство, а Небеско увјек и довјека.“  То није одрицање од земље већ је најдубља афирмација земље и људског живота и бића у вечности, јер сва догађања на земљи смисао имају у томе што је човек биће вечно и непролазно.

 

Чинило се да време стоји. Присутни су са пажњом упијали сваку Митрополитову реч, препознајући у мудрим речима истинског сведока.  Његово Високопреосвештенство се на крају предавања и своје посете нашем граду захвалио на указаном му гостопримству, а Црквеној општини Лазаревац и храму Светог великомученика Димитрија поклонио икону Светих новомученика момишићких.

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Друга смотра крагујевачких хорова

 

 

 

У недељу 26. маја 2013. године, у храму Светог Саве на Аеродрому, одржала се Друга смотра крагујевачких хорова у организацији Духовно-образовног центра Свети Јован Златоуст.

 

Седам крагујевачких хорова сусрело се те вечери са многобројним суграђанима у храму Светог Саве на Аеродрому како би у смирењу и духовном весељу поделили међу собом радост прослављања имена Божјег и радост због задобијених талената од Господа.

 

Смотру је отворио дечји хор “Свети Симеон Мироточиви” после чијег су се представљања низали динамични десетоминутни наступи хорова “Кир Стефан Србин” – Музичка школа “Др Милоје Милојевић”, “Инструментариум” – Музичка школа “Др Милоје Милојевић”, Хор Богословије “Светог Јована Златоуста”, Камерни хор ФИЛУМ-а, “Хор младих” Саборне цркве у Крагујевцу и Градски камерни хор “Лицеум”.

 

На репертоару су се нашле химне, богослужбене песме, црквена и духовна музика највећих композитора православне хорске музике.

 

Специфичност ове смотре огледа се у пружању могућности слушаоцу да на једном месту, исте вечери, чује неизмењене мелодије византијских напева сачуване кроз певничко појање при богослужењима наше Цркве, али и величанствене хармоније и хармонски приступ Богом надахнутом тексту.

 

Заједно са присутним грађанима, нарочито децом, сви хорови су на крају произнели патрону храма “Химну Светом Сави”, чије је извођење дириговао професор Урош Степановић.

 

После уметничког дела програма, аутор фестивала, вероучитељ Предраг Обровић, захвалио је присутнима у име ДЕЦ- а Свети Јован Златоуст.

 

Радост и сусрет су настављени у свечаној сали ДEЦ-а Свети Јован Златоуст, где је уз помоћ врлих појединаца из Крагујевца уприличена вечера за све учеснике и посетиоце овог сабрања.

 

[Срђан Ранђеловић]

Треће општинско такмичење из веронауке у Младеновцу

 

 

 

На инцијативу вероучитеља Ивана Ненадовића, а у договору са Просветним одбором Епархије шумадијске, 30. маја 2013. године, у организацији младеновачких вероучитеља, одржано је треће такмичење из веронауке за ученике основних школа са територије градске општине Младеновац. Такмичење је одржано у просторијама парохијског дома при храму Успења Пресвете Богородице у Младеновцу. Кроз прву фазу прошло је више од 500 ученика из три градске и једне сеоске осмогодишње школе, од којих се у финале пласирало 20 ученика. Основну школу „Момчило Живојиновић“ представљале су две екипе, а ОШ „Свети Сава“, „Коста Ђукић“ и „Живомир Савковић“ из Ковачевца по једна четврочлана екипа.

 

О регуларности такмичења, као и о броју освојених бодова, старао се жири у саставу: вероучитељи Бојан Вићовац, Иван Ненадовић, Милутин Гашевић и Игор Степановић, а програм је водио вероучитељ ђакон Марко Јефтић. Чланови екипа били су ученици петог, шестог и седмог разреда, што је било неопходно јер су питања била из градива за верску наставу у овим разредима. Такмичари су савесно и одговорно приступили припреми градива које је било задато и само је брзина приликом јављања пресудила да представници ОШ „Свети Сава“ (Дабевски Исидора, Јарац Александра, Пејовић Тамара и Симић Милош) однесу заслужену победу. Друго место освојила је екипа ОШ „Коста Ђукић“ (Илић Исидора, Мирић Јована, Петровић Милош и Окетић Жељко), треће ОШ „Живомир Савковић“ (Иванчевић Катарина, Алексендрић Милица, Дамњановић Тамара и Кузмановић Емилија), четврто и пето место ОШ „Момчило Живојиновић“ (Стевановић Дуња, Стојановић Ана, Мишић Јован, Којић Василије; односно Трифковић Мина, Пантић Невена, Јанићијевић Даница, Спасојевић Кристина).

 

Сви учесници су добили на дар вредне иконе (поклон господина Љубише Димића), плакете које је израдио господин Дејан Манделц, а освајачи првог места и поклоничко путовање у манастире Овчарско-кабларске клисуре, које је обезбедила Црквена општина Младеновац. После такмичења учесници су наставили дружење уз послужење које су припремили младеновачки вероучитељи у просторијама парохијског дома.

 

Треће општинско такмичење је показало да на територији Младеновца влада велико интересовања ученика за верску наставу. До сада је број оних који похађају наставу веронауке указивао на то, али је након такмичења велики број ђака изразио жељу да од наредне школске године слуша овај изборни предмет управо због могућности учешћа на овом такмичењу и пријемчивости градива.

 

[marko_13]

Свака част!

[Guest - . . .-]

Све похвале за брата Ивана, вероучитељима.

[marko_13]

Све похвале, такође.

[Срђан Ранђеловић]

ВЛАДИКА ЈОВАН ОСВЕТИО НОВИ ХРАМ У ДРАЖЕВЦУ КОД ОБРЕНОВЦА

 

 

     

 

Мало село Дражевац близу Обреновца у Архијерејском намесништву бељаничком било је домаћин овонедељног литургијског сабрања поводом освећења новог храма. Дана 16. јуна 2013. године, неколико стотина верника са децом окупило се испред новог храма Преносу моштију Светог Николаја мирликијског чудотворца, да дочека Његово Преосвештенство епископа шумадијскаог Господина Јована који је свечано ушао у порту у кочијама.

 

Иако је од самог почетка дана било веома топло, народ је са љубављу приводио децу на Архијерејски благослов и Владика је кроз дугачки шпалир дошао до цркве. Затим је почело свечано велико освећење храма и после трократног опхода око цркве Владика је позвао народ да се сви заједно помолимо светом Николи и Светом кнезу Лазару чије су мошти положене у Свету Трпезу. Владика је у беседи позвао народ да од данашњег дана када улазе у храм имају на уму да је светиња пре свега под заштитом Духа Светог. Да се сете чије су мошти овде уграђене јер велики је дан када се освећује храм. У место где се полажу мошти биће положена сва исписана имена и генерације после нас свршаваће свету литургију над тим моштима и тим именима. Говорећи о подизању храма Владика је захвалио свима али је истакао ктиторску улогу породице Тодоровић, господина Николе и његове супруге Драгице, чијим је трудом и залагањем храм засијао у пуном сјају.

 

После освећења цркве, уследила је Света Архијерејска Литургија у порти храма, где су епископу саслуживали: протојереји-ставрофори Видо Милић и Драган Павловић и јереји Владимир Димић, Игор Обрадовић, Славиша и Срђан Спасојевић. Светој Тајни Причешћа приступио је велики број народа и деце а после свете литургије уследила је Владикина беседа. Епископ је на почетку честитао овај благословени дан када је освећен нови храм. Велики је дан јер ово место је добило свету кућу и сви крштени смо позвани да цркву схватимо као светињу. Морамо непрестано водити бригу о цркви и свом духовном животу. Храм је саграђен да се у њега сабирамо и његова величина ће се мерити нашим учешћем у литургији и Светом Причешћу. Данас нигде не можемо отићи и затражити спасење сем у храму. По речима цара Давида да се не уздамо у кнезове овога света јер код њих нема спасења. Истинско лечилиште је црква и ту ћемо пре свега очистити наше срце где ће мо Бога сместити. Владика је нагласио да је ово 52 црква коју је за једанаест година осветио али ће њена пуноћа бити истинска ако ми будемо у њој. Епископ је искористио прилику је да се сетимо и оних који су започели овај свети храм; свештеника Василија који нас гледа данас са неба а чији су синови данас служили са нама; отаца Драгана и Слободана који су из овог краја и који су приложили звоно и свих оних који су помогли и материјално и духовно, да се овај храм сагради. Било шта да градимо када се сруши нема помена сем цркве јер из земље извиру молитве које нас опомињу да је ту била црква. Градити цркву значи градити Дом Божији. Посебну пажњу заслужује породица Тодоровић ( Никола и Драгица са својом породицом који су пореклом из овог места а данас живе у Лос Анђелесу) која је проглашена за ктиторе и они ће непрестано бити помињани на литургији и увек ће их штитити Свети Никола. Материјално су дали али су се духовно обогатили и себи кућу на небу саградили. На предлог епископа шумадијског Господина Јована Синод СПЦ је одликовао породицу Тодоровић орденом Светог Саве другог степена.

 

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

 

Након освећења храма уследила је богата трпеза љубави за све окупљене и уметнички програм у којем су посебно место имали певачица Мерима Његомир, певач Предраг Живковић Тозовац и хармоникаш Љубиша Павковић а. На крају су на указаном признању својим говором благодарност изразили и ктитори Никола и Драгица не скривајући радост што су могли да укажу своју љубав према цркви и отаџбини.

 

свештеник Владимир Димић

[Срђан Ранђеловић]

ПАРАСТОС БЛАЖЕНОПОЧИВШЕМ ЕПИСКОПУ САВИ

 

 

     

 

 

 

Блаженопочивши Епископ шумадијски Сава, био је други Епископ на трону Епископа шумадијских. Његово старање за спасење у Господу Исусу Христу свих људи, једино се може вредновати пред лицем Бога Живог кога је тако ревносно сведочио. Он је био човек отвореног духа, уман, радан, пожртвован, стрпљив пастир, спреман да саслуша и добро и зло, не штедећи никада ни време ни снагу.

 

У понедељак 17. јуна 2013. године, навршило се 12 година од упокојења блажене успомене  Епископа шумадијског Г. Саве (1930-2001.).  Његово Преосвештенство Eпископ шумадијски Г. Јован служио је  Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу. О Владици Сави, његовој огромној жртви коју је поднео служећи своме роду, говорио је његов наследник Владика Јован. Циљ нашег живота на земљи јесте да целог себе принесемо Господу. Владика Сава показао је кроз тешку и одговорну Епископску службу како се долази до овога циља, имајући увек пред собом лик Живог и Васкрслог Христа, истакао је Владика Јован.

 

 

БИОГРАФИЈА ЕПИСКОПА САВЕ ВУКОВИЋА

 

Др Сава (у свету Светозар Вуковић), епископ шумадијски, родио се у Сенти 13. априла 1930. године. Основну школу и нижу реалну гимназију завршио је у Сенти, Богословију Светог Саве у манастиру Раковици 1950, а Богословски факултет у Београду 1954. године. За суплента Богословије Светог Саве у Београду постављен је 1958. године. Школску 1957/58. годину провео је на постдипломским студијама на старокатоличком богословском факултету Универзитета у Берну (Швајцарска) радећи, у исто време, на докторској дисертацији Типик архиепископа Никодима код ментора професора др Лазара Марковића. На Богословском факултету у Београду докторирао је 15. маја 1961. године.

 

Патријарх српски Герман замонашио га је у манастиру Ваведењу у Београду 3. новембра 1959, а 4. децембра исте године рукоположио у чин јерођакона. За викарног Епископа моравичког изабран је 20. маја 1961. године. У чин презвитера рукоположио га је патријарх српски Герман 3. јуна и произвео за протосинђела. У чин архимандрита произвео га је 24. јуна митрополит загребачки др Дамаскин (Грданички). За епископа моравичког хиротонисали су га, у београдској Саборној цркви 23. јула 1961. године, патријарх српски Герман, епископ бачки Никанор и епископ банатски Висарион.

 

Као викарни епископ предавао је на Богословском факултету у Београду литургику са историјом уметности од 1961. до 1967. године.

 

За епископа источноамеричког и канадског изабран је 1. јуна 1967. године и на овој катедри остао је до 13. септембра 1977. године. Свети архијерејски сабор изабрао га је за епископа шумадијског 21. маја 1977. године.

 

Као епископ шумадијски др Сава је представљао Српску православну Цркву у комисији за припрему Светог и Великог сабора православне цркве у Женеви (1979-1991) и у дијалогу са Римокатоличком црквом (1980-1991). Учествовао је у раду више међуцрквених организација и скупова.

 

По жељи Светог архијерејског сабора и Синода администрирао је следећим епархијама: Источноамеричком и канадском (1977-1978), Жичком (1978), Банатском (1980-1985), Темишварском (1980-1996), Средњезападноамеричком (1986-1988), Западноамеричком (1986-1988) и Бачком (1988-1990).

 

У Шумадијској епархији епископ Сава је започео градњу више од стотину нових храмова. Преко педесет нових цркава је осветио и данас су у богослужбеној употреби. Као личну задужбину подигао је цркву Светог великомученика Георгија у Вишевцу, родном селу Карађорђа Петровића. За време његовог управљања Шумадијском епархијом обновљено је више манастира, међу којима су Никоље рудничко (XV век), Петковица у Страгарима (XIII век), Павловац и Кастаљан на Космају (XV век) и Брезовац на Венчацу (XV век). Његовим залагање манастиру Каленићу враћен је репрезентативни конак који је држава национализовала после Другог светског рата. У овом манастиру основао је Епархијску ризницу и библиотеку. У Крагујевцу је подигао нови Епархијски центар.

 

Оснивач је више епархијских фондова за финансирање грађевинске делатности, стипендирање свештеничких кандидата, за бригу о пензионисаним свештеницима. Дом за децу Светог Јована Крститеља (Топола, Дивостин), амбуланте у селима Клока и Цветојевац, Добротворни фонд Човекољубље, само су неке од установа које су се под надзором епископа Саве, бавиле харитативним радом. У Крагујевцу је 1997. године, на његову иницијативу, основано одељење београдске Богословије, које је 2000. проглашено самосталном Богословијом Светог Јована Златоустог. У конаку манастира Јошанице радила је неколико година духовно-просветна установа, а у оквиру ње и летња школа црквеног појања Корнелију у спомен.

 

За време архипастирске службе у Америци основао је четрнаест нових парохија и један манастир, а седиште Источноамеричке и канадске епархије пренео је из Кливленда у Еџворт.

 

Током шеснаестогодишњег администрирања Темишварском епархијом, која је увек заузимала врло високо место у црквеној организацији Срба северно од Саве и Дунава, и по томе што су на њеном челу биле угледан духовне старешине, епископ др Сава је основао више православних црквених општина (Дента, Рашица, Улбеч). Нарочито се старао о очувању и обнови чувених српских манастира Базјаш, Бездин, Златица, Кусић, Свети Ђурђе на Брзави. Поред тога што је рукоположио близу двадесет младих свештеника, обезбедио је богословско школовање и стипендирање за више од педест српских младића из румунског дела Баната.

 

Епископ др Сава почео је да се бави научним радом још као апсолвент теологије, и то из области Српске православне Цркве, литургике, химнографије. У расправама посвећеним историји Српске Цркве користио се грађом из Државног архива у Београду, Митрополијско-патријаршијског архива у Сремским Карловцима, документима Патријаршије и Музеја Српске православне цркве у Београду, Српске православне цркве у САД (Либертивил), Руске митрополије у Њујорку, Архива Српске академије наука и уметности у Београду. Радове из историје и литургике објављивао је у нашим и страним часописима и листовима. Дело Историја Српске православне Цркве у Америци и Канади 1891-1941 (1994, на српском и енглеском), написао је на основу архивске грађе из домаћих и страних архива. Књига Српски јерарси од деветог до двадесетог века (1996), најпотпунији је извор података о нашим архијерејима, а допуњена је књигом Гробна места српских архијереја објављеном 1999. године. Издао је и Писма Патријарха Георгија Бранковића са коментарима (1994).

 

Као епископ моравички био је покретач излажења часописа Српска православна црква - њена прошлост и садашњост / Serbian Orthodox Church - Its Past and Present, на српском и енглеском језику, као и новина Српске патријаршије Православље, чији је одговорни уредник био од првог до седмог броја, до одласка на нову дужност у САД. Глави уредник Гласника, службеног листа Српске православне Цркве, био је од јуна 1966. до јула 1967. године.

 

По доласку у Америку, 1. јануара 1968. године, покренуо је часопис Источноамеричке и канадске епархије Стаза православља, који је касније постао званични лист Српске православне Цркве у САД и Канади. Поводом 750 година самосталности Српске православне Цркве (1219-1969) уредио је споменицу под насловом Седам и по столећа Српске цркве, на српском и енглеском језику (Кливленд, Охајо). Две године касније уредио је Календар Српске православне Цркве у Америци и Канади за 1971. годину.

По доласку у Шумадијску епархију, покренуо је епархијски лист Каленић (1978), који и данас излази шест пута годишње. У овом листу објавио је многобројне ауторске, али и непотписане краће прилоге и преводе црквених песама и текстова са црквенословенског језика. Под именом Каленић основао је и Епархијску издавачку установу, која је за две деценије објавила преко 120 наслов, међу којима се налази дванаест Минеја, први пут штампаних код нас, затим Симфонија Старог и Новог завета, као и репрезентативна монографија манастира Каленића, аутора Драгиње Симић Лазар. Увео је и праксу (од 1997) да се повремено објављују потпуни епархијски шематизми.

 

Као администратор Епархија банатске и бачке обновио је некадашње часописе ових епархија, Банатски весник (1981) у Вршцу, након педест година, и Беседа (1989) у Новом Саду, после деветнаест година неизлажења.

 

По одлуци Светог архијерејског синода уредио је Цркву, календар Српске патријаршије за 1981, 1982. и за период од 1996. до 2001. године. Био је главни уредник споменица Српске православне цркве посвећених Патријарху Арсенију III Чарнојевићу и Великој сеоби 1690. године и Спаљивању моштију Светог Саве. Као члан редакционог одбора и аутор прилога учествовао је у припреми и писању књиге Сто најзнаменитијих Срба. Радио је на организовању научног скупа посвећеног животу и делу Митрополита Михаила. Био је и главни и одговорни уредник Енциклопедије Српске православне цркве и Шематизма Српске патријаршије.

 

За дописног члана Српске академије наука и уметности Епископ др Сава (Вуковић) изабран је 1997. године.

 

Матица српска га за члана сарадника бира 1991. године, а стални члан постаје 1995. године. Био је члан Лексикографско-библиографског одељења и Темишварског одбора. Такође је био и уредник за област црквене историје у Српском биографском речнику, капиталном научноистраживачком пројекту Матице. Поред тога што је учествовао у формирању азбучника, допуни литературе новим изворима, редиговању припремљених одредница, сам је написао око девет стотина биографија. Помогао је више пројеката Темишварског одбора. Одричући се ауторских и уредничких хонорара, уписао се у ред Матичиних добротвора.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на редовном заседању 2001. године одликовао је епископа др Саву орденом Светог Саве I степена поводом четрдесетогодишњице архијерејске службе, у знак признања за четрдесетогодишње самопрегорно и успешно архијерејско служење Светосавској Цркви својој, као и за научни рад у духу православља којем је даноноћно посвећивао све Богом дате му таленте.

 

Умро је 17. јуна 2001. године. Сахрањен је у крагујевачкој Саборној цркви.

БОГОСЛОВСКО-ИСТОРИЈСКИ РАДОВИ ЕПИСКОПА САВЕ ВУКОВИЋА

У СПОМЕН НА ДЕСТОГОДИШЊИЦУ УПОКОЈЕЊА ЕПИСКОПА САВЕ ВУКОВИЋА, ШУМАДИЈСКА ЕПАРХИЈА, ПО БЛАГОСЛОВУ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОДПОДИНА ЈОВАНА, ОБЈАВИЛА ЈЕ КЊИГУ У КОЈОЈ СЕ НАЛАЗЕ ИЗАБРАНИ НАУЧНИ РАДОВИ БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ ВЛАДИКЕ САВЕ КОЈИ СУ ОБЈАВЉЕНИ У ПЕРИОДИЧНИМ ПУБЛИКАЦИЈАМА. У КЊИЗИ  ИЗАБРАНИ БОГОСЛОВСКО-ИСТОРИЈСКИ РАДОВИ ЕПИСКОПА САВЕ ВУКОВИЋА, КОЈА ЈЕ ИЗАШЛА ИЗ ШТАМПЕ 17. ЈУНА 2011. ГОДИНЕ, НА ДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ УПОКОЈЕЊА ВЛАДИКЕ САВЕ, НАЛАЗЕ СЕ СЛЕДЕЋИ ТЕКСТОВИ:

БОГОСЛОВСКО-ЛИТУРГИЧКИ СПИСИ

Гле, крстом дође радост свему свету
Син Божји постаје Син Дјеве
Хиландарско просвећење
Слављење празника Телесног рођења Господа, Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа
Богослужбена употреба Романових кондака данас
Први превод Јерусалимског типика код Срба
Заамвоне молитве
Свештеничке униформе и одежде
Свете мошти
Како је у XI веку на Атону решен спор о посту
Велики прокимени
Византијске позајмљенице у службама светога Саве
Подударност тропара светих Прокопија и Исидора са тропаром преподобног Симеона Мироточивог
Три различита тропара и кондака светог праведног Стефана, деспота српског
Неуспешни покушај издавања „Србљака“ између два светска рата
О „Србљаку“ Српске књижевне задруге

ЦРКВЕНА ИСТОРИЈА – СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАТРИЈАРШИЈА

Хришћанско просвећивање српског народа
Српски патријарси
Епархије и епископи Српске православне Цркве од 1920. до 1970. године
Једнодушна воља за уједињењем. Обнова јединства Српске патријаршије 1918-1920. године
Васпостављање редовног стања у Српској патријаршији
Реорганизација Српске православне Цркве преко Саве и Дунава после Велике сеобе Срба 1690. године
Стварање нове више јерархије после насилног уклањања митрополита српског Михаила
Српски питомци на Халци у XIX и XX веку
„Крвава литија“ у Београду 19. јула 1937. године
Стање Српске православне Цркве првих година после Другог светског рата
Успостављање канонских веза између Српске и Румунске православне Цркве после Другог светског рата
Одузимање матичних књига од Српске православне Цркве
Рад на ревизији и исправкама Светог писма Старог и Новог завета на српском језику
Покушај патријарха српског Викентија да се објави потпуна историја Српске православне Цркве

СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОБЛАСТИ И ЦРКВА У РАСЕЈАЊУ

Да ли је Карловачка митрополија била аутокефална
Да ли је Јефтимије Дробњак постао епископ бачки пре или после Сеобе
Декрет цара Фрање Јосифа којим потврђује избор за патријарха Георгија Бранковића
Два писма патријарха константинопољског Јоакима III патријарху српском Лукијану
Покушај стварања Мађарске православне Цркве у току Другог светског рата
Спасавање и збрињавање српске деце (из Шарварског логора) током Другог светског рата
Српска православна епархија темишварска
Прилог проучавању такозване Хрватске православне Цркве
Стара Карловачка богословија није премештена у Загреб
Попуњавање Епархије далматинско-истријске 1912. године
Мешање Земаљске владе у Сарајеву у унутрашње послове Српске православне Цркве
Избор архимандрита Фирмилијана за митрополита скопског 1899. године
Исељавање Срба у Америку
Стогодишњица култа светог Саве у Америци
Допринос Михаила Пупина приликом организовања Српске Цркве у Америци
Како је дошло до васпостављања Епархије будимљанске 1947. године
Улога вероисповедних школа у очувању вере и нације
Оснивање и први дани Шумадијске епархије
Арондација Епархије шумадијске
Како је текло грађење Нове јагодинске цркве крајем XIX века
„Доправка“ конатичке цркве

СРПСКИ МАНАСТИРИ

Брига Српске православне Цркве о подмлатку манастира Хиландара од 1920. до 1990. године
Хиландарска писма епископа Мелентија митрополиту, односно патријарху српском Димитрију
Облигација хиландарског проигумана Атанасија из 1747. године
Настојатељи манастира Гргетега
Рад патријарха српског Варнаве на обнови манастира Тресија и Павловца на Космају

ЦРКВЕНЕ ЛИЧНОСТИ

Успомена на патријарха Германа
Мисија јеромонаха др Николаја Велимировића у Америци 1915. године
Четири писма епископа Николаја Велимировића
Старање епископа жичког Николаја о Српској православној Цркви после Другог светског рата
Покушај епископа жичког Николаја да се посмртни остаци Михајла Пупина пренесу у манастир Светога Саве у Либертивилу
Ослобађање патријарха српског Гаврила и епископа жичког Николаја
Измирење патријарха Гаврила Дожића са епископима Николајем Велимировићем и Иринејем Ђорђевићем
Пет писама патријарха српског Гаврила из изгнанства
Патријарх Гаврило и Богословски факултет
Један запис о смрти и сахрани митрополита Стефана Стратимировића
Карловачка богословија за време ректорства Илариона Руварца
Писма архимандрита Илариона Руварца архимандриту, а потом епископу бачком, Митрофану Шевићу
Краткотрајно службовање архимандрита Илариона Руварца у Темишвару
Библиографија др Иринеја Ћирића, епископа новосадско-бачког
Сећање на златоустог владику – епископа браничевског Хризостома
Две сахране епископа будимског Георгија
Радослав Грујић - племенити научник и свештеник Бога живога
Архимандрит Кипријан Керн
Филарет Гранић – свештеномонах чија је схима била доиста анђелска
Архипастирство епископа Платона Атанацковића
Уместо воштанице на гробу епископа Стефана Ластавице
Николај Димитријевић, епископ темишварски (1728-1744)
Два века трајања једне књиге. О Житију светих Симеона и Саве у издању епископа пакрачког Кирила Живковића из 1794. године
Свети Стефан Пиперски
Гроб епископа рашко-призренског Серафима је сачуван

[Срђан Ранђеловић]

Свечано прослављена Педесетница у Крагујевцу

 

 

 

Велики хришћански празник Силазак Светог Духа прослављен је свечано у седишту Епархије шумадијске у Саборном храму у Крагујевцу. У суботу уочи празника, 22. јуна 2013. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Јован, са свештенством Саборног храма, служио је свечано бденије.

 

На сам дан празника Силаска Светог Духа на Апостоле, у недељу 23. јуна 2013. године, свештенство и верни народ дочекали су Преосвећеног Владику испред Владичанског двора и у литији су ушли у храм, где је служена света архијерејска Литургија, у којој је Преосвећени Владика у својим арипастирским молитвама призвао благослов Божји и благодат Духа Светог и Животодавног на верни народ. У наставку Литургије одслужено је вечерње Недеље Педесетнице, за време којег је Епископ изговорио молитве пред сабрањем верних на коленима. Приликом читања тих молитава верни народ и свештенство плели су венце од траве и цвећа.

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Црква и савремене информационе технологије

 

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Јована, 30. јуна 2013. године одржана је духовна трибина у сали црквено-парохијског дома Врбичке цркве на тему Црква и савремене информационе технологије. Гост и предавач на овој изузетно посећеној трибини био је презвитер др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија, иначе парох у београдском насељу Жарково.

 

На изузетно задовољство свих присутних, отац Оливер је подробно, упечатљиво и на моменте врло сликовито објаснио све предности и мане савремених информационих технологија у свакодневном хришћанском животу. Одговарајући на постављена питања у другом делу трибине, предавач је, између осталог, зрело и хришћански одговорно указао на предрасуде и заблуде, али и на реалне опасности које нам доносе савремена средства идентификације: лична карта са чипом, биометријски пасош итд.

 

Уз напомену да ће оваквих и сличних духовних вечери бити и у будуће, а у оквиру обележаваља 150 година од оснивања храма Светог архангела Гаврила, братство храма је захвалило оцу Оливеру на несебичној љубави и пажњи која га је и довела у Аранђеловац, као и свим присутнима на пажњи, пожелевши им срећан почетак наступајућег апостолског поста.