Епархија шумадијска

[Срђан Ранђеловић]

Књижевно вече са песником и академиком Матијом Бећковићем у Лазаревцу

 

 

 

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског и администратора Епархије жичке на празник Богојављења 19. јануара 2013. године гост лазаревачке цркве био је академик Матија Бећковић.

 

У препуној сали парохијског дома песник је отпочео песничко вече својом поемом “Богојављење” којој је на неки начин први рецензент био преподобни Јустин Ћелијски, а наставио је казивањем “Приче о Светом Сави” што је изазвало опште одушевљење код присутних, после које је лазаревачкој цркви поклонио графику уметника Драговића са ликом Светог Саве и текстом ове песме.

 

Како је вече одмицало створила се сјајна интеракција између песника и присутних, а своје двочасовно казивање песник је завршио својим, сада већ култним делом, “Кад будем (још) млађи”. Ово је први пут да је иако још увек не завршен парохијски дом у Лазаревцу заблистао пуним сјајем украшен са неколико стотина Лазаревчана, као и многобројних гостију и на тај начин присутнима представио своју будућу намену.

 

Књижевно вече је организовано уз помоћ Удружења књижевника Србије и Зеочких винара, којима се овом приликом захваљујемо.

 

 

Братство храма Св. вмч. Димитрија у Лазаревцу

[marko_13]

БОГОЈАВЉЕНСКО ПЛИВАЊЕ НА МАРКОВАЧКОМ ЈЕЗЕРУ У МЛАДЕНОВЦУ

 

     

Традицонално Богојављенско пливање за Часни Крст одржано је седми пут на Марковачком језеру у Младеновцу. Ове године су учестовала тридесет и три пливача међу којима су биле и две девојке. Младеновачки свештеници предвођени Архијерејским намесником јерејем Жељком Ивковићем одржали су пре пливања молебан, а потом је литија предвођена старешином братства „Вожд“ Дејаном Лазаревићем (покретачем и организатором догађаја) понела Часни Крст до места где се пливало. Пре пливања присутнима се у улози и костиму вожда Карађорђа обратио глумац Лепомир Ивковић.

Као и претходних година пливање није било такмичарског типа, већ су учесници, један за другим, ускакали у Марковачко језеро, пливали до Часног Крста и након што би га целивали, враћали се на обалу. Поред Младеновчана, међу пливачима су били и припадници Специјалних снага МУП-а Србије, Војске Србије, као и познати глумац Ненад Окановић. Пливање за Часни Крст завршено је доделом медаља и захвалница свим учесницима, јер према речима организатора господина Дејана Лазаревића сви који су пливали су и победници.

ђакон Марко Јефтић

[marko_13]

ДЕВЕТИ СВЕТОСАВСКИ ТУРНИР У ЈАГОДИНИ

 

 

 

 

У уторак, 24. јануара 2013. године благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, а у организацији Црквених општина јагодинских, вероучитеља и средњих школа одржан је 11. по реду Светосавски турнир у Јагодинској хали спортова “ЈАСА”.

Турнир је отворио хор Гимназије “Светозар Марковић” певањем Светосавске химне, а затим је вероучитељ Борис Милосављевић у име Цркве пожелео свима добродошлицу и захвалио се Школској управи и свим средњим школама на несебичној помоћи у организацији турнира.

Снаге у женској одбојци одмериле ученице Економске школе “Славка Ђурђевић” и Гимназије “Светозар Марковић”. После њих су у малом фудбалу снаге одмерили ученици Медицинске школе “Милутин Миланковић” и Прве техничке школе. Једна новина, која је измамила аплаузе са трибина, ове године је била промоција женског фудбала у коме су се састали Гимназија “Светозар Марковић” и ЕГШ “Никола Тесла”. Као и сваке године манифестација је завршена ревијалном утакмицом у малом фудбалу између екипа састављених од јагодинских вероучитеља са једне стране и професора средњих школа са друге стране.

Као и сваке године и ове је Црква обезбедила поклоне свим учесницима, па је традиционално сваки учесник добио као поклон светосавску мајицу, а победничким екипама су припале иконе нашег највећег светитеља и просветитеља Светог Саве. Међутим, треба нагласити, да је као и увек резултат био у другом плану, и да поред јуначке и витешке борбе, епилог био у заједничком дружењу после утакмица.

Овај турнир је пре свега био афирмација једног здравог начина живота код младих људи. Човек је психофизичко биће и Црква се од увек бринула за комплетног човека. Да би један спортиста дошао до неког резултата треба му доста тренинга, рада, труда, одрицања, осећаја за заједницу у екипним спортовима, а све ово су у ствари јеванђељске врлине, све оно чему нас је учио Свети Сава. Зато Црква подржава и благосиља спорт и може много да помогне свима да буду још бољи спортисти.

јереј Миломир Тодоровић

 

•  

[Срђан Ранђеловић]

Четрдесетодневни парастос Епископу жичком Господину Хризонтому

 
 

 
У суботу, 26. јануара 2013. године, на оданије Богојављења, у манастиру Рујну служен је парастос поводом четрдесет дана од упокојења блажене успомене Епископа жичког Г. ХРИЗОСТОМА.
 
Епископ шумадијски Господин ЈОВАН служио је свету архијерејску Литургију, уз саслужење Епископа крушевачког Г. ДАВИДА. На Литургији су саслуживали архимандрит Тихон, игуман манастира Студенице, архимандрит Арсеније, јеромонах Доситеј Хиландарац, изасланик манастира Хиландара, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Милош Босић, Архијерејски намесник ужички и протојереј Зоран Јанковић, старешина ужичке цркве. На Литургији Преосвештени Јован обратио се беседом у којој је подвукао велики подвиг епископског служења Владике Хризостома.

На светој Литургији у чин ђакона рукоположен је Момчило Славковић из села Рти код Гуче, који ће служити Богу као парохијски ђакон Архијерејског намесништва драгачевског, са седиштем у Гучи.

Духовна поука епископа шумадијског Г. Јована
 
Након свете Литургије одслужен је парастос за упокојење блаженопочившег Епископа Хризостома, а након парастоса и малим помен на гробу. Пригодном беседом обратио се Преосвештени Владика Давид, нагласивши да је Владика Хризостом био монах и велики монахољубац, да је одисао светогорским предањем и предањем свих монаха, а пре свега монаха Срба.

Беседа епископа крушевачког Г. Давида

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Упокој, Господе, душу уснулог слуге свога Епископа Хризостома, и учини му ВЕЧАН СПОМЕН!

Из канцеларије Епархије жичке у Краљеву
протођакон Ђорђе Лазаревић

[Срђан Ранђеловић]

Бог живи у нама по мери нашег додира са Њим

 

 

 

Светосавска беседа о 180-огодишњици постојања Прве крагујевачке гимназије – 2013. године.

 

Био си вођа, Првопрестолник и Учитељ Пута који води у Живот.
Када си дошао, Светитељу Саво, најпре си твоје отечество просветио,
и препородивши га Духом Светим, као дрвета маслинова,
засадио си у духовном рају, најсветију децу твоју.
Због тога, као равног Апостолима и Светитељима,
поштујући те молимо, моли Христа Бога
да нам дарује велику милост.

 

Тропар Светом Сави

 

Једна од основних људских потреба, ако не и једина права људска потреба, јесте – потреба за додиром. Додир је она најдубља потреба људског бића, јер додир прожима цело човеково биће и свецелосно преображава човеков живот, макар само и на тренутак. И само оно у човеку, у људском уму, у људском срцу, у целом човековом бићу, што се дотакне себе самога, а пре свега што се дотакне Изворишта свега постојећег, само то на крају остаје и то је истинско. То је оно ради чега се рађамо и ради чега постојимо у овом свету.

Када су једног сељака питали како је, он је одговорио: “Па добро сам, човече, ништа ми не фали”. – “Како јадан, ништа ти не фали, кад кроз ту твоју капу прамен косе израстао, а твој гуњ сав подеран на теби. Немаш ништа сем те подеране капе и тог подераног гуња”. – “Све сам примио од Бога Свемогућег; све ми је дао, само још једно да ми да, и то упорно од Њега тражим”. – “А шта је то”? – “Једну мрву, само једну мрву Његовог огња вечног, те неописиве и, људском уму, а камо ли разуму, недокучиве благодати Његове да ми даде, ништа му друго не тражим”. И заиста, све оно што Свете Оце и светитеље чини светима, није ништа друго до ово што је овај сељак изговорио.

Волтер је једном рекао да је мудрост у краткоћи и човек који је дубље осетио, доживео тај додир, тај много не прича. Ми који још трагамо, иштемо, ми то претачемо у речи и тиме покушавамо на неки начин да засенимо и да своје унутарње сиромаштво и незнање ублажимо. Но, било какве да су, речи никад нису мера ни човека а још мање мера саме Истине. Данашње време, чији смо трагични и беспомоћни сведоци, у којем је, по речима о. Јустина, `Србину сваки дан Видовдан`, у којем је Космет, па и сама реч Косово, многима постало оптерећење, а престало да буде `грдно судилиште`, када је све на продају па и људска реч, част, образ, достојанство, када све има своју вредност осим истине, када се човек без Бога намеће уместо Бога и постаје мерило свега, – такво време изобилује онима који су препуни речи, и често нас заплаше кад нам намећу утисак да им је све савршено познато и јасно, те да им је чак познат и сам, недавни крај, овога света, који смо, гле чуда!, преживели… За такве Душан Ковачевић је рекао да је `бити образован човек данас увреда`, па и претња, јер се стиче утисак да су данашњем човеку дата сва могућа права овога света, осим права да буде светитељ и сведок Истине.

Свети Сава није мит. Свети Сава није ни Растко Немањић, од кога је побегао на Свету Гору, тамо се замонашио и вратио као инок, монах Сава, показавши тако свима нама да смо позвани да препознамо и додирнемо оно божанско у себи, ако то, наравно, слободно желимо, како би једино тако дали плод који је и сам Свети Сава кроз себе оставио нама у наслеђе. А тај плод је светитељсво, јер је и он сам једино тако, будући светитељ, могао да буде и просветитељ, свакако први али засигурно не и једини.

Dominus Illuminatio Mea – речи су Псалмопевца Давида: “Господ је просвећење моје”, које су уклесане на улазним вратима готово свих 46 колеџа у Оксфорду и заувек су постале мото Оксфордског универзитета и тако, ево већ вековима, одсликавају потребу човекову за просветљењем одозго. То просветљење Светлошћу божанском, светлошћу самог знања, као и богопознања, јесте једино достојно човека и његове боголикости. Све што човек сазнаје треба не само да је истинито, већ и много више од тога – да га води ка Истини. А одсуство таквог просветљења поставља човека у вртлог свакодневних обмана кроз које, као народ, пролазимо.

И наша данашња прослава, првога у свему добром у нас, јесте нека врста додира са њим који је додирнуо тај недокучиви благодатни Огањ Славе Божје. Додир са онима који су додирнули нешто дубље од онога што садржи проста људска реч, а која се опет, с друге стране, тако упорно и свакодневно намеће и спречава нас да доживимо тај додир, јесте нешто што сваког човека оплоди по мери додира.
Када дотакнемо онога кога волимо више нам нису потребне речи, јер сам додир тада прожима и испуњава читаво наше биће и тај додир постаје испуњење смисла живота. У том и таквом додиру, и по мери тог додира ми јесмо то што јесмо и то је оно што даје печат свеукупном нашем бићу. Јер оно чега се дотакнемо, то и живи у нама.

Блажене успомене руски митрополит Антоније Блум, рекао је једном да смо ми, православни хришћани, позвани да будемо такви, како би они који нису православни, они који нису хришћани, који припадају другим религијама, па чак и они који уопште нису верници, могли на нашем лицу да виде Божју Истину, Божју Љубав и Божју Лепоту, а коју је целог свог земаљског живота проносио и осведочио највећи међу нама – Свети Сава.

 

 

ДРАГАН СТЕПКОВИЋ,
дипломирани теолог,
вероучитељ и координатор за верску наставу

[Срђан Ранђеловић]

Владика Јован - Човек је онолико велики колико има Бога у себи

 

 

 

У среду 30. јануара (на дан Светог Антоније Великог) Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Св. цара Лазара у Белошевцу.

У беседи Преосвећени Владика је говорио о св. Антонију Великом. Свети Антоније је био од богатих родитеља и све своје богатство је раздао сиромасима. Ходио земљом а мислио на Бога. Он је испунио све хришћанске врлине, и зато је и трпео зарад Царства Божијег. Међутим, и тада као и сада, људи су за онога ко је предано служио Богу, говорилои „да није нормалан“. Свети Антоније није завршио овоземаљске школе, али је зато био учитељ учитељима. Када је једном приликом водио разговор са мудрацима, питао их је“ шта је старије , разум или књига“, и они су одмах сагледали Антонијеву величну, а велики је постао врлинама. Врлина је у стању да окрилати човека, а човек је онолико велики колико има Бога у себи.

Ако све имамо а Бога изгубимо, немамо ништа.

Ђакон Миљан Антић

[marko_13]

ПРОМОЦИЈА 12. БРОЈА ШКОЛСКОГ ЧАСОПИСА “РАСТКО”      

“У почетку беше реч...”

 

 

Основна школа “17. октобар” из Јагодине, је издала 12. по реду број школског часописа “Растко”. Да подсетимо часопис излази са благословом Његовог Преосвештенства епископа Шумадијског Г. Јована. По одобрењу директора школе г-ђе Биљане Милановић, а уз сагласност координатора за веронауку намесништва беличког епархије Шумадијске, јереја Миломира Тодоровића, главни и одговорни уредник часописа је вероучитељ Борис Милосављевић.

“У почетку беше реч...”. Она која нам кроз векове срце снажи и душу блажи, помаже да опстанемо и не посустанемо, буди доброту и човекољубље и осигурава трајање. Од најлепших и најтоплијих речи наших ђака, саткан је и овај, 12. број часописа “Растко”.

Промоција је одржана 27. 01. 2013. на Савиндан, у мултимедијалној сали ОШ “17. октобар” уз присуство многобројних гостију, ђака, наставника и вероучитеља.

У настојању да буду прави новинари - професионалци, чланови новинарске секције припремили су за читаоце ексклузивни интервју са Иваном Максимовић, добитницом сребрне медаље у стрељаштву, на Олимпијади у Лондону 2012. Као и увек, срдачна и ведра поделила је са нама своје жеље, радости, планове и очекивања.

Упознају вас са биографијом Патријарха Павла, прочитаћете шта су дарежљивост и милосрђе, сазнаћете више о празнику Сретење Господње, о почецима словенске писмености, манастиру Градац, пријатељству, племенитости, љубави.

Дванаести број Часописа “Растко”

Такође треба истаћи да је у оквиру овог броја изашао и чланак о Војиславу Илићу Млађем, професора историје Нинослава Станојловића. Војислав Илић Млађи, што се мање зна једно време живео и у Јагодини, а који је поред осталог написао најпознатију и најизвођенију песму о првом српском архиепископу ,,Свети Сава” (1889).

Уз подршку уредника, вероучитеља Бориса Милосављевића и осталих сарадника, творци часописа “Растко” доказују да су наши најбољи учитељи, а речи њихове исцељују сваки тренутак и лепшом и бољом чине нашу реалност.

Маја Алексић, професор српског језика

[marko_13]

СВЕТОСАВСКИ ДАНИ У МЛАДЕНОВЦУ      

 

По први пут у 103 године дугој историји младеновачке Цркве прослава Савиндана је била вишедневна. Залагањем Архијерејског намесника младеновачког оца Жељка Ивковића и старешине храма Успења Пресвете Богородице протојереја Слободана Кеџића ове године програм прославе празника посвећеног првом српском Архиепископу био је изузетно богат и вишестран.

Прослава је започела празничним бденијем у суботу увече. Након бденија ученици петог разреда ОШ „Момчило Живојиновић“ извели су у препуној сали парохијског дома изузетно интересантну и поучну представу „Одлука принца Растка“. Вредно помена је да је представа у сваком свом сегменту створена од стране Младеновчана, пошто је текст оригинално дело библиотекарке ОШ „Момчило Живојиновић“ госпође Кристине Благојевић, сценографија госпође Сандре Тагић, а режија вероучитеља Марка Јефтића. Након дечје представе јереј Жељко Ивковић је одржао предавање на тему „Пут Светог Саве – пут Богочовека“. Отац Жељко је говорио о значају Светога Саве у нашим животима и његовом увек актуелном примеру. Предавање није било пуко присећање на фактографске податке из живота првог српског просветитеља, већ је указано на његов значај савременом човеку у савременом свету. У овом предавању младеновачком свештенству и верном народу је поново, кроз Савин пример, потврђено да је једино добро богословље оно које је делатно, односно оно које почива на Путу, Истини и Животу.

У недељу, 27. јануара, након празничног богослужења младеновачки школарци су извели пригодан рецитал у част Светог Саве. Љубављу и залагањем братства храма Успења Пресвете Богородице овај празник је улепшан светосавским пакетићима и дечјим Јеванђељима које је добило преко 180 најмлађих верника у Младеновцу.

ђакон Марко Јефтић

[Срђан Ранђеловић]

Посета Његовог Преосвештенства Господина Г. Јована, Епископа шумадијског и администратора Епархије жичке храму Светог Ахилија у Ариљу

 
 
 
 

 
У недељу тридесет прву по Духовима 3. фебруара 2013. године, Његово Преосвештенство Господин Г. Јован, Епископ шумадијски и администратор Епархије жичке, служио је свету Архијерејску литургију у храму Светог Ахилија у Ариљу. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Арсеније, отац Тимотеј игуман манастира Вазнесеља, протојереј-ставрофор Дмитар Луковић Архијерејски намесник Пожешко-ариљски, протојереј-ставрофор Рајко Стефановић секретар Епархије шумадиске, братство храма протојереј Видоје Симић и протонамесник Мирчета Крупниковић, протођакон Ђорђе Лазаревић секретар Епархије жичке, ђакон Иван Гачић и ђакон Бојан Милошевић.

Након прочитаног Јеванђеља, Преосвештени Владика обратио се свештенству и верницима речима поуке, објашњавајући јеванђелске речи овог недељног дана и подсетивши све на љубав према Богу и ближњима.
 
На Литургији је присуствовао велики број верника из Ариља и из околних места који су дошли да поздраве Преосвештеног Владику Јована.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

За трпезом љубави, која је затим уследила, јереј Драган Стевић старешина храма Светог Ахилија у Ариљу, поздравио је Владику Јована, пожелевши му добродошлицу и захваливши се Његовом Преосвештенству на доласку и служењу Литургије, која за све вернике Ариља представља велику радост.

У поподневним часовима Преосвештени Владика Јован посетио је Ивањичку Црквену општину храм Светог цара Константина и царице Јелене у Ивањици. А затим и манастир Клисуру где је Његово Преосвештенство дочекала игуманија Евгенија са сестринством.
 
 
 
 

Старешина храма јереј Драган Стевић

[Срђан Ранђеловић]

Ви сте светлост свету

 
 

 
У четвртак 31. јануара 2013. године Епископ шумадијски Г. Јован служио је у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу Свету Архијерејску литургију уз саслужење братства овога храма.
 
Беседећи верном народу на 11. зачало Јеванђеља од Матеја, Владика је рекао да су Христове речи "Ви сте светлост свету..." заправо позив ученицима на испуњење послања. Ове речи се такође односе и на нас. Ми смо светлост само ако смо са Христом, јер Он из унутра освећује све. У овоме је садржана истина о свету и човеку, тј. зашто је призван. Светлост служи да разоткрива шта се у тами догађа. Све што је и тами биће осветљено, а она ће бити сведочанство свету за све људске догађаје.

Зато је човек у тами ако не спозна Христа и у тој светлости ми познајемо тајне живота: и шта је дубина, и шта је висина и шта је ширина живота. Таквом светлошћу су били освећени данашњи светитељи које Црква слави Атанасије Велики и свети Максим. Они су живели хришћанским врлинама и знали су да сву душу претворе у Божански огањ. Када се наша душа дотакне огњем божанским она ревнује, она окрилати ум човеков, само га човека као огањ који светли, просветљује и чини га Христоликим.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Након одслужене литургије, Владика је посетио братство у парохијском дому.

протођакон Мирослав Василијевић

[Срђан Ранђеловић]

Десет година од упокојења Епископа жичког Господина Стефана

 

 

 

 

 

 

У понедељак, 4. фебруара 2013. године, у манастиру Жичи служен је парастос поводом десет година од упокојења блажене успомене Епископа жичког Г. СТЕФАНА. Епископ шумадијски и администратор Епархије жичке Господин ЈОВАН служио је свету архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије жичке, поводом десет година од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Господина СТЕФАНА.

 

На светој Литургији у чин протосинђела произведен је јеромонах Јаков (Лазовић), служашчи у манастиру Жичи, који је био и келејник покојног владике Стефана.

Након свете Литургије одслужен је парастос за упокојење блаженопочившег Епископа Стефана, а након парастоса и малим помен на гробу, поред храма Успења Пресвете Богородице, где је владика Стефан сахрањен.

Епископ Стефан је рођен 21. августа 1916. године у Муњави, срез Орулин, где је завршио основну школу. Нижу Гимназију завршио је у Огулину, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски и Философски факултет на Београдском Универзитету. За катихету у Оточцу постављен је 1939.године.

Епископ горњокарловачки Сава га 1940. године рукополаже за ђакона. За време Другог светског рата протеран је у Србију, где врши катихетску дужност у Крагујевцу до 1949. године.

Године 1955. постављен је за професора Богословије Светог Саве у манастиру Раковици код Београда, а 1958. одлази у Енглеску, где је са радом „Хришћанско васпитање деце у средњем адолесцентском добу“ дипломирао на Колеџу Светог Августина у Кентерберију. На студијама у Енглеској затекао га је избор за епископа далматинског.

Замонашен је 10. јула 1959. године у манастиру Раковици од патријарха Германа, а рукоположен на Петровдан исте године од митрополита Солунског Пантелејмона у чин презвитера. Патријарх српски Герман и патријарх антиохијски Теодосије, уз саслужење више архијереја, хиротонисали су га 9. августа 1959. године у Саборној цркви у Београду у чин епископа.

Епископ Стефан је управљао Епархијом далматинском од 1959. до 1978. године, и у том периоду она је доживела пуну обнову. Подигнуто је 14 нових храмова, обновљено 50, у Другом светском рату попаљених и порушених, попуњене су парохије, а свакако врхунац његовог рада у Далмацији је отварање Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки 1964. године. Ту је замонашен велики број младих богословаца, од којих је сада велики број архијереја српске Цркве.

Превео је са енглеског језика класично дело епископа Николаја „Вера светих, Катихизис Источне Православне цркве“, које је у издању Светог архијерејског синода доживело неколико издања и служи као уџбеник за верску наставу.

Као епископ далматински, фототипски је објавио дело свога претходника на епископској катедри Никодима Р. Милаша „Православна Далмација“ из 1901. године.

Издао је, између осталог, „Монографију Манастир Крупа 1317-1967“, а затим о 200-годишњици смрти приредио споменицу „Далматински епископ Симеон Кончаревић и његово доба“. Поводом 100-годишњице освећења темеља Далматинске Лазарице 1874 — 1974, објавио је споменицу под називом „Далматинска Лазарица и православни Косовљани“.

Још као епископ далматински објавио је прву збирку својих проповеди под насловом „Пазимо на време“ (1976). Другу и трећу књигу под истим насловом објавио је манастир Жича 1983. и 1987. године. Епископ Стефан је проповедао, превенствено на библијске теме. Под овим насловом укопно је угледало светлост дана пет томова Владичиних проповеди.

На мајском заседању Светог архијерејског сабора 1978. године изабран је за епископа жичког. У трон епископа жичког владика Стефан је уведен 23. јула 1978. године и наставља делатност његових претходника, епископа Николаја, Германа (потоњи патријарх српски) и Василија Костића. Поводом 800-годишњице манастира Студенице објављена је научна споменица „Осам векова Студенице“.

У Жичкој епархији је увео обичај тзв. братских састанака, на којима је са свештеницима своје епархије, у отвореној дискусији, разговарао о актуелним питањима у друштву.

Епископ Стефан је био веома активан и признат у светским екуменским круговима. Био је члан значајних комисија Светског савета цркава; учествовао је на заседању Комисије за међуцрквену помоћ у Ивердону (Швајцарска) и био домаћин истој Комисији у Жичи. У манастиру Жичи је 1980. године организовао теолошки симпозион на тему „Проповедање и учење хришћанске вере данас“, под покровитељством Комисије за светско мисионарство и евангелизацију при Светском савету цркава. У Софији је 1983. године на Свеправославном скупу одржао предавање на тему „Екуменско дељење средстава са православног гледишта“, а на Мисионарској конференцији у Солуну, 1987. године, такође је говорио о „сведочењу Православне цркве у социјализму“. Држао је предавања на католичкој фондацији Pro Oriente у Бечу.

Као председник Грађевинског одбора за подизање нове зграде Богословског факултета у Београду свакако је најзаслужнији за успешан почетак и завршетак овог посла. Стални Просветни одбор при Светом архијерејском синоду водио је више година. Због његовог великог доприноса напретку богословског школства, научног и издавачког рада, Богословски факултет му је 1988. године доделио титулу почасног доктора богословских наука.

Владика Стефан је након смрти патријарха српског Германа словио за једног од највећих кандидата за преузимање трона српске цркве. Током избора за патријарха 1990. године, поред епископа шумадијског Саве и тадашњег епископа рашко-призренског Павла, ушао је у други круг избора. Тада је за поглавара изабран патријарх Павле.

Епископ жички Стефан Боца преминуо је 4. фебруара 2003. године у манастиру Жичи. Опело и сахрану у манастиру Жичи 6. фебруара служио је патријарх српски Павле уз саслужење скоро свих владика Српске цркве и великог броја свештенства и монаштва, као и уз присуство мноштва народа. Сахрањен је на манастирском гробљу, крај гроба Епископа жичког Василија.

 

 

Из канцеларије Епархије жичке у Краљеву
протођакон Ђорђе Лазаревић

[Срђан Ранђеловић]

Владика Јован - Вера и молитва нам служе да не скренемо са пута Божијег

 
 

 
У среду 6. фебруара (на дан преподобне Ксеније Римљанке) Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Св. цара Лазара у Белошевцу.

У својој беседи Владика Свети је говорио о вери. Да је вера основ, а да суштину можемо разумети разумом. Вера нам помаже да спознамо Бога колико нам је потребно за спасење. Без вере нема ни молитве, а вера и молитва нам служе да нескренемо са Божијег пута. Вером и молитвом треба сваки хришћанин да живи, а када се њима дода и љубав то је онда пут који води ка Господу и чува нас да са њега не скренемо. Онај ко има веру, молитву и љубав на путу је Божијем и са Господом ходи.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована
 
Протонамесник Саша Огњановић

[Срђан Ранђеловић]

Владика Јован служио у манастиру Вазнесењу у Овчар Бањи

 
 

 
У суботу, 27/9. фебруара 2013. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Епархије жичке Г. Јован, обавио је Чин малог освећења храма и одслужио свету Архијерејску литургију у манастиру Вазнесењу у Овчарско-кабларској клисури. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Тихон, игуман студенички, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик, протојереј Саша Јоловић, архијерејски намесник трнавски, протојереј Ненад Величковић, старешина пожешке цркве, јереј Синиша Никитовић, старешина гучке цркве, јереј Владе Капларевић, парох чачански, јереј Радоја Сандо, парох прељински, ђакон Иван Гашић, ђакон Благоје Видаковић и ђакон Александар Стјепановић.

На Малом входу, Његово Преосвештенство Г. Јован, произвео је у чин Архимандрита настојатеља манастира Вазнесења, игумана Тимотеја. После прочитаног јеванђеља Његово Преосвештенство обратио се верном народу беседом о реду и поретку у Цркви Божијој, а на крају литургије доделио је Архијерејске грамате, којима је у ред Црквених Добротвора уврстио Радована Маринковића из Сиднеја, Данила Јовановића из Краљева, Јовану Бацијалу из Атине и предузеће “Максима доо” из Лучана.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Беседа архимандрита Тимотеја

На трпези љубави, настојатељ манастира архимандрит Тимотеј, захвалио је се верном народу, који је помагао обнову манастира, доделивши 30 Захвалница заслужним приложницима.

После трпезе, Његово Преосвештенство обавио је Мали помен на гробу јеросхимонаха Саве, познатог духовника овог манастира, након чега су свештенство, монаштво и верни народ, њих око 200, кренули својим кућама, надахнути беседом Његовог Преосвештенства и причешћени Богом Живим.
 
 

Управа манастира Вазнесења

[Срђан Ранђеловић]

Литургијска радост у манастиру Враћевшници

 
 

 
У понедељак 29. /11. фебруара 2013. године, када Црква прославља и празнује пренос моштију светог Игњатија Богоносца, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Епархије жичке Г. Јован одслужио је свету Архијерејску литургију у манастиру Враћевшница код Горњег Милановца. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намесник таковски протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, јеромонах Јован игуман манастира Вујан, јеромонах Партеније настојатељ манастира Савинац, јереј Владимир Воштић парох при манастиру Враћевшница, јереј Драган Ђорем старешина храма Св. Тројице у Г. Милановцу, јереј Владимир Дуканац парох мајдански, протођакон Радош Младеновић и ђакон Небојша Јаковљевић. Светој литургији присуствовали су поред сестринства манастира Враћевшнице и многобројног народа и свештеници таковског намесништва.

После прочитаног јеванђеља Његово Преосвештенство обратио се верном народу беседом о послушању у Цркви Божијој. Настојатељица манастира Враћевшница монахиња Евдокија са својим сестринством постарала се за трпезу љубави на којој је присуствовало сабрање свештенства и народа који је био на Архијерејској литургији. На трпези љубави јереј Владимир Воштић, парох при манастиру Враћевшница поздравио је Епископа и захвалио се народу и сестринству окупљеним око Епископа.

После трпезе љубави, народ њих око 100, кренуо је својим домовима надахнути беседом Његовог Преосвештенства и причешћем Богом Живим, а Епископ је у пратњи свештенства обишао село Доњу Врбаву, која је у склопу липовачке парохије при манастиру Враћевшница где је благословио наставак радова на изградњи Цркве Св. Арх. Гаврила.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Потом је Епископ отишао у Г. Милановац где се састао са мештанима месне заједнице Велереч и представницима локалне заједнице Општине Горњи Милановац, који су молили за Архијерејски благослов како би почели изградњу новог храма у Велеречи. На обострану радост народа и свештенства Епископ је после обиласка локације, благословио почетак радова.

Владика Јован је нашао времена и да се састане са свештенством таковског намесништва, за трпезом љубави у Горњем Милановцу, где је очинским речима поучио свештенство.
 
 

презвитер Владимир Воштић

[Срђан Ранђеловић]

Ново рукоположење у Епархији шумадијској

 
 

 
У четвртак, 21. фебруара 2013. године, када Црква прославља Светог Саву другог Архиепископа српског и Светог Теодора Стратилата, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор жички господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Младеновцу. За верни народ младеновачке Цркве овај дан је био радостан и због тога што је ово прва Литургија у обновљеном храму после више месеци. Епископу су саслуживали архијерејски намесник младеновачки јереј Жељко Ивковић, протојереји-ставрофори Живорад Марић и Драгољуб Ракић, јереј Зоран Алексић и ђакони Иван Гашић, Петар Лесковац и Марко Јефтић. Литургијско славље је увеличао хор „Благовести“ под вођством госпође Љиљане Миловић.

Овом приликом Епископ Јован је рукоположио у чин презвитера дугогодишњег младеновачког ђакона Петра Лесковца и поставио га на трећу парохију у селу Међулужје. Обративши се верницима богонадахнутом беседом, Епископ је тумачио Јеванђеље повезујући светописамске речи како са примером Светитеља који су данас прослављени, тако и са нашим животима. Владика је указао да се нико не рађа као свет и да је сваки светитељ био грешан, но они су тежили ка вечном животу, ка ономе за шта их је Господ створио. Тиме је Епископ указао на важност хришћанске антропологије и њеног исправног разумевања, јер у супротном човек може отићи од Онога који је Пут, Истина и Живот (Јн. 14, 6). „Врлина је у стању да окрилати човека, а човек је онолико велики колико има Бога у себи“ закључио је Епископ шумадијски.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Духовна поука епископа шумадијског Г. Јована

Након рукоположења Петра Лесковца у свештенички чин, Владика је рекао да је народ који даје свештенослужитеље зрео народ. Преко речи свештеника јавља се реч Божја, преко његових руку деле се народу Тело и Крв Господа Исуса Христа. Због тога свештеник има велику одговорност и обавезу да живи свето. У томе му мора помоћи и паства која му је поверена, као што и он мора истински да се стара о повереном му стаду, као добри пастир. Владика је позвао народ да пита своје свештенике све што их интересује у вези са духовним животом и да се свештенство и поверени му народ међусобно помажу. По завршетку литургијског славља уследила је трпеза љубави, коју је с приредио нови јереј Петар Лесковац.

ђакон Марко Јефтић