Епархија шумадијска

[Guest]

ШУМАРИЦЕ - ЛИТУРГИЈСКО СЕЋАЊЕ НА НОВОМУЧЕНИКЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ

Пре седам деценија Крагујевац и околина су били поприште једног од најкрвавијих злочина у II светском рату. Фашистички војници у знак одмазде у неколико дана стрељали су више хиљада недужних цивила међу којима и један број деце.

Повод за стрељање били су немачки губици у борби са партизанским јединицама 16. октобра на путу Крагујевац - Горњи Милановац. У тој борби Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених војника. Приликом стрељања доследно је примењена драконска одредба из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, у којој се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника или фолксдојчера. Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршићу, Илићеву и Грошници, a 20. и 21. октобра у Крагујевцу.

Тим поводом и ове године служена је Света Архијерејска Литургија на платоу испред храма Светих Новомученика Крагујевачких у Шумарицама. Свету Литургију и молебан Новомученицима служио је по благослову домаћина Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, који је због службених разлога био одсутан, Његово Преосвештенство викарни Епископ липљански Господин Јован (Ћулибрк), уз саслужење свештенства и монаштва Епархије шумадијске. У свом обраћању након одслуженог молебана Владика липљански Јован је подсетио на речи Светог Николаја Српског, на три завета која је у изгнанству оставио народу српском. Први завет, да се Срби не свете, јер ко се освети тај се не посвети. Други, да се поносите својим мученицима и да објављујете њихово име , да их прослављате молитвено. И трећи, да целом свету објављујете њихово име и њихово страдање, да се никоме никад не би поновило, оно што се Србима десило. Владика је и подсетио да се и прва Црква пројавила на гробовима мученика, да се Бескрвна Жртва приносила на гробовима оних који су пострадали за Христа. Зато нема већег греха него огрешити се о мученике, нема већег греха него на њиховом гробу пројавити нејединство и неслогу. Али је и грех прећуткивати њихово страдање, не прослављати њихово страдање, истакао је Владика липљански Јован.

Након интонирања химне Боже правде присутнима се обратио председник Србије Борис Тадић који је најпре рекао да “смо данас у Крагујевцу да на овај трагичан дан српске историје одамо пошту жртвама крагујевачког масакра, жртвама крагујевачке јесени 1941.године и свим српским и другим недужним жртвама Другог светског рата. “Загледани на овом месту страдања, бола и угашених нада, у дубину зла које је нацизам донео Европи и свету, остајемо упитани које су поуке 21. октобра”, рекао је председник Србије и издвојио три. Прва порука, како је рекао, је да су жртве које је претрпео српски народ у XX веку, у оба светска рата, уграђене у темеље српске државности. Историјско сећање на ове жртве део је идентитета српског народа и наслеђе које обавезује. Друга порука, коју је издвојио председник Тадић, је порука мира. Неизмерне жртве српског народа у прошлом веку имају смисла само ако се обезбеди сигурна будућност, трајни мир и регионална стабилност. И трећа порука је да нам историјско искуство показује да се слободарске традиције српског народа, тако херојски оживљене у пролеће и јесен 1941.године, најбоље потврдјују у демокартији и владавини права. “Опредељењем за успостављање грађанског толерантног друштва које уважава разлике тумачимо оне идеале за које су положени бројни животи невино страдалих у складу са времену у коме живимо и вредностима које ће сврстати Србију у напредна друштва Европе. Тиме настављамо пут којим су смело кренули наши преци у XIX веку”, рекао је Борис Тадић.

На овогодишњем Великом часу затим је изведена поема “Кад невине душе одлазе” по тексту Драгана Јовановића Данилова у режији Андријане Виденовић и Милића Јовановића. У улогама су се појавили Светлана Бојковић, Мирко Бабић, Сергеј Трифуновић, Дејан Цицмиловић, Исидора Рајковић, Дарија Нешић... Музику је потписао Јован Христић, кореограф је Вера Обрадовић Љубинковић док је за сцену и костим био задужен Дејан Пантелић. Иначе, песничко штиво Драгана Јовановића Данилова посвећено крагујевачкој трагедији припада самом врху већ позамашног броја поема наши 40'оро најеминентнијих песника, посвећених овом догађају које су послужиле као предложак за извођење манифестације “Велики школски час”.

Венце крај споменика стрељаних ђака и професора положили су представници Прве крагујевачке гимназије, председник Србије Борис Тадић, председница Народне Скупштине Славица Ђукић Дејановић, премијер Мирко Цветковић, потпредседница Владе Верица Калановић, министри Ивица Дачић, Вук Јеремић, Жарко Обрадовић, Предраг Марковић и Расим Љајић, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић и председник Скупштине града Саша Миленић, представници амбасада, градова побратима и пријатеља, Универзитета у Крагујевцу, Полицијске управе, Црвеног крста, политичких странака и многи други.

свештеник Зоран Врбашки

[Guest]

ГОДИШЊИЦА УПОКОЈЕЊА ПРВОГ ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ВАЛЕРИЈАНА (1947-1976)

У недељу, 23. октобра 2011. гoдине навршило се 35 године од упокојења блажене успомене првог Епископа шумадијског Г. Валеријана. Сећање на овог врлог Архијереја Српске православне цркве обележено је Светом Литургијом у Саборном храму у Крагујевцу, након чега је служен и парастос на гробу Владике Валеријана. Литургију и парастос служило је свештенство Епархије шумадијске у одсуству Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, који као члан Светог Архијерејског Синода заједно са Његовом Светошћу Патријархом српским Господином Иринејом, Епископима бачким Иринејом, жичким Хризостомом и викарним Епископом ремезијанским Андрејом, борави у посети Васељенској патријаршији, поводом 20. годишњице од устоличења Патријарха Вартоломеја.

Приликом посете патријарха Гаврила 1938. граду Крагујевцу, рођена је идеја о оснивању Епархије шумадијске. Страхоте које је донео Други светски рат су омеле (прекинуле) идеју о оснивању Епархије. После повратка 1946. из логора Дахау, патријарх Гаврило је сазвао Свети Архијерејски Сабор у Патријаршијском двору у Београду, и на његов предлог, Сабор је донео следећу одлуку: Оснива се самостална Епархија шумадијска са седиштем у Крагујевцу. Овој епархији припадају намесништва: крагујевачко, лепеничко, темнићко, левачко, беличко, јасеничко, космајско, опленачко, колубарско-посавско. За првог Епископа шумадијског изабран је епископ Валеријан.

Кратка биoграфија Владике Валеријана

Епископ Валеријан (у свету Василије Стефановић) родио се у Великој Лешници у Подрињу, у скромној трговачкој породици од оца Милорада и мајке Катарине 15/28. јуна 1908 године. Основну школу завршио је у свом родном месту, шест разреда гимназије у Шапцу 1925, Богословију Светог Саве у Сремским Карловцима 1931, а Богословски факултет у Београду 1935. године. Као студент теологије био је стипендиста Епископа банатског др Георгија (Летића). За време свога школовања био је одличан ученик и студент. За суплента Друге мушке гимназије у Београду постављен је 26. децембра 1936. године. Професорски испит положио је у фебруару 1939. године и у том својству остао је све до избора за епископа.

Четврте недеље Ускршњег поста 1938. године, игуман Леонтије (Павловић), настојатељ манастира Врдника и вршилац дужности управника Патријаршијског двора, замонашио га је по чину одјејанија рјаси и камилавки, давши му име Валеријан. На Благовести исте године рукоположен је у чин ђакона од викарног Епископа сремског Саве (Трлајића), потоњег Епископа горњокарловачког. У чин јеромонаха рукоположио га је 1. септембра 1940. године викарни Епископ моравички Арсеније (Брадваревић), потоњи Митрополит црногорско-приморски. На ванредном заседању Светог архијерејског сабора, 11. децембра 1940. године, јеромонах Валеријан изабран је за викарног Епископа будимљанског. Хиротонисан је за Епископа 26. јануара 1941. године у Саборној цркви у Београду. Хиротонију су извршили Патријарх српски Гаврило, Митрополит кишињевски Анастасије, поглавар Руске православне заграничне цркве и Епископ тимочки Емилијан. Епископ Валеријан био је последњи епископ Српске православне цркве, чији је избор потврдило Краљевско намесништво у име малолетног краља Петра II.

Епископ Валеријан остао је на положају викарног епископа за све време Другог светског рата, бринући за свештенике избеглице и вршећи све остале послове поверене му од Патријарха Гаврила. За Епископа шумадијског изабран је 20. маја 1947. У више сазива као епархијски архијереј био је члан Светог архијерејског синода Српске православне Цркве. Умро је у Крагујевцу 23. октобра 1976. године. Сахрањен је у Саборној цркви у Крагујевцу.

Старање и брига Епископа будимљанског Валеријана о свештеницима Српске православне Цркве који су преживели и успели да избегну са народом у окупирану Србију из Хрватске, Босне, Јужне Србије, Косова и Методије почетком Другог светског рата у Краљевини Југославији (1941), када су окупатори (Немци, Бугари, Мађари) и квинслишки режими, пре свега Независна држава Хрватска, настојали да потпуно разоре организам Српске православне Цркве, још нису довољно истражени, али се зна да је улагао натчoвечанске напоре да се спасу животи и обезбеди преживљавање стотина и стотина свештеника и више стотина хиљада избеглица. Зато је протојереј Милун Јовановић, архијерејски намесник крагујевачки, поздрављајући владику Валеријана на устоличењу за првог шумадијског Епископа, могао да каже: „Ми осећамо велику радост и захвалност Светом архијерејском сабору, што за првог Епископа шумадијског добијамо Ваше преосвештенство, у чију смо се ревност уверили кроз неколико година наше сарадње са вама, док сте били на дужности викарног епископа, као и за време окупације, што сте помагали у свему рад Његовог високопреосвештенства Митрополита скопског Јосифа, за спас Српске православне Цркве и српског народа".

Ступајући на дужност Епископа шумадијског 1947. године, затекао је 158 парохија и 109 црквених општина са 111 парохијских цркава и 39 парохијских домова. У јесен 1947. године основано је Младеновачко архијерејско намесништво, а нешто касније Бељаничко и Орашачко. Након смрти Епископа жичког Николаја Велимировића, споразумом Владике Валеријана и Епископа жичког Германа, дошло је до новог разграничења Епархија жичке и шумадијске, тако што се Шумадијској припајају манастир Драча и парохије баљковачка, грбичка, грошничка, I и II забојничка и дивостинска.

Како у време управљања Шумадијском епархијом Владике Валеријана власти нису дозвољавале градњу нових парохијских цркава, тежиште његовог рада било је усмерено на сређивање током рата упропашћених манастира и обнову монашког живота, реконструкцију оронулих и изградњу филијалних храмова и парохијских домова. Живопис манастира Грнчарице његова је лична задужбина, у спомен оцу и мајци. Врло приљежно се старао о свештеничком подмлатку, настојећи да у тешким политичким и економским приликама што више младића из Шумадије добије богословско образовање.

Наследивши Владику Валеријана на катедри Шумадијских Епископа, Сава Вуковић, други Епископ шумадијски (1977-2001), у више прилика је, и као сведок, али и као еминентни историчар Српске Цркве, истицао како су трудом Епископа Валеријана у Шумадијској епархији постигнути сјајни резултати, односно како је он у сваком погледу затекао примерно уређену Епархију.

БЕСЕДА ЕПИСКОПА БУДИМЉАНСКОГ ВАЛЕРИЈАНА, НА ХИРОТОНИЈИ У САБОРНОЈ ЦРКВИ У БЕОГРАДУ, 26. ЈАНУАР 1941.

У данашњем, по мене врло свечаном тренутку, рефлексно ми долазе у свест догађаји који су се одиграли у првим данима Спаситељевог рада. Као да чујем речи Господње: „Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи" (Мт 4, 19). Ове су речи биле упућене мирним галилејским рибарима, који су без поговора уследили за Њим, и од тада Га више никада нису напуштали. Данас сам и ја призван, полагањем Ваших светих руку и уз топле молитве, да наставим дело галилејских рибара; да проповедам Јеванђеље Царства „у добро време и невреме" (2 Тим 4, 2); да проповедам и распетог и васкрслог Господа Христа.

Познавајући себе, познавајући своју личност, не могу ни помислити да сам достојан овог светог чина. Али се опомињем речи Господњих упућених апостолу Петру: „Ако ме љубиш паси јагањце моје, паси овце моје" (Јн 21, 16). Господ Христос је, по речима светог Јована Златоустог, тражио од Петра као знак љубави према Њему подвиг пастирства. Дакле, не друге подвиге, него баш и нарочито повиг пастирства. Овога момента ја осећам сву величину тога подвига. Сву страхоту одговорности, јер су пастири по речима апостола Павла: „Богу помагачи" (1 Кор 3, 9). Христос Спаситељ је дошао на земљу да обнови покварену слику Божију, да позове људе у заједницу и јединство с Богом; да уништи поцепаност људи, да их сједини у једног новог човека, који ће једним устима и једним срцем да прославе свога Творца. Дужност је, дакле, сваког пастира да доводи људе до тог јединства, да их препорађа и освећује. Ја мислим да нема узвишеније дужности; да нема веће помоћи, него припремати људе за вечни живот. Али се врло тешко може одговорити овој дужности. Приморани смо да се боримо с грехом који се зацарио у човеку, и то у толикој мери зацарио да се идентификовао са човеком. Отуда се врло често наилази на неразумевање, на мржњу, на противљење. Колико мора да буде пожртвовање пастира и превелика љубав према своме стаду, колика умешност?! За сваку овцу мора бити места у његовом срцу. Према свакој мора употребити одговарајући лек, водећи рачуна о узрасту, полу, васпитању, о образовању, особинама карактера и разним другим околностима.

„Свештенство се", вели свети Јован Златоусти, „истина обавља на земљи, али оно има значај небеске уредбе. Службу ову није установио човек, ни нађео, ни арханђео, нити ма која стварна сила, већ сами Господ, те је и призвао који још у телу бораве да очигледном представе службу анђеоску."

Ако су тако тешке дужности, шта тек можемо рећи о архипастиру? Заиста, њему су упућене речи Господње, које је некад рекао пророку Језекиљу: „Сине човечји, поставио сам те стражарем дому Израиљеву" (Јез 3, 17).

Архипастир је, дакле, стражар који мора да бди не само над јагањцима које му је Господ поверио, него и над пастирима њиховим. Он ће одговарати за сваког грешника кога није на време уразумио; за свакога који је ишао путем правде па сишао с њега. У данашње време архипастир има утолико више да бди уколико су прилике у свету теже и опасније. Увек су била тешка времена, али данас су изузетна. Поред видљивих непријатеља који игрожавају опстанак човека као физичког бића, има их много невидљивих који насрћу на духовну страну личности човекове. Они су тек опасни, јер ударају на оно што представља највећу вредност у човеку, што се старају да разоре оно што је Бог саздао и што су пастири Његови од првих времена па до данас обрађивали, култивисали, оплемењивали. То су разне доктрине данашњице које су се устремиле на душу човекову у жељи да је освоје, то јест да је затрују, обезличе, другим речима, да је усмрте. Зато свети Јован Златоусти има право када вели: „Епископ мора имати много мудрости, а осим мудрости још и много благодати од Бога и јачине моралне и чистоту живота и надчовечанске врлине."

Ипак се тешим речима Псалмопевца, који вели да Бог чува и спасава помазанике своје (Пс 20, 6; 28, 8); да даје благодат и славу (Пс 84, 11) и речима самог Спаситеља који је рекао да ће остати са својим пастирима до краја века (Мт 28, 19) и да Његовој Цркви неће ни врата адова одолети (Мт 16, 18). Уз то, убеђен да сам Промишљу Божијом позван да примим тешко бреме архијерејске дужности, усудио сам се јуче да кажем „благодарју, приемлју и ни мало вопреки глаголју".

Желим из свега свога бића да послушам и испуним све оно што Господ Христос и света Црква од мене захтевају, како би време Ваше светости, као поглавара Српске православне цркве, било епоха пројављивања нове епохе и моћи светог Православља, време плодне јеванђелске делатности и доба јачања просперитета нашег народа и отаџбине.

Ваша светости, примивши из Ваших руку жезал пастирства архијерејског, најсрдачније и најискреније се још једнпут заклињем и обећавам да ћу све своје способности, сву своју снагу, сву своју вољу, целог себе заложити да очувам оно што су велики јерарси наше свете Цркве, од светог Саве до данашњих дана, усадили у душу нашег народа. И не само да очувам, него, ако ми Господ помогне, и унапредим.

Вашој светости, Преосвећеној господи архијерејима, члановима Светог архијерејског сабора, најсрдачније хвала, што ме благоизволесте изабрати и примити за најмлађег у Христу сабрата.

Одајем своју најтоплију благодарност нашем младом Краљу, Краљевском намесништву и Краљевској влади, што благоизволеше мој избор потврдити. Молим се и вазда ћу се молити Богу и нашем великом заштитнику светом Сави да нашег Краља Петра II милостиво подари, укрепи и оснажи да узмогне успешно повести наш државни брод по узбурканом и валовитом мору данашњице.

Најсрдачније благодарим својој браћи свештеницима, који својим присуством увеличаше овај свети чин.

Вашу присутност, драга браћо и сестре, у овом светом храму, на мојој хиротонији, схватам и тумачим као хришћанску љубав и као знак братске пажње према мени. Хвала вам! Моја прва архипастирска порука нека вам буде: „Бога се бојмо и заповести Његове држимо, у томе је права срећа човекова" (Проп 12, 14). Амин.

БЕСЕДА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ВАЛЕРИЈАНА, НА УСТОЛИЧЕЊУ ЗА ПРВОГ ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ

У САБОРНОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУ, 20. ЈУЛ 1947.

Стара Милошева престоница, резиденција првих митрополита Срба, Мелентија и Петра, постаје данас Божијим благословом и Божијом помоћи резиденција епископа шумадијских. Када је Свети архијерејски сабор наше свете Цркве донео одлуку да оснује Епархију шумадијску, он је, поред тога што су су то захтевале црквене потребе, хтео тиме још да ода признање дичној Шумадији и да укаже хвалу, не можда тако бројном, али ипак великом храму.

Велики је Крагујевац у својој величанственој прошлости и сјајној традицији. Велики је по своме родољубљу. Велики је по својој слободољубивости. Велики је по своме херојству. Велики је по своме пожртвовању. Велики је по своме мучеништву. Од како је пукла прва устаничка пушка па све до последњих дана, синови дичне Шумадије и овога града, проливали су своју крв, давали своје животе и улагали своје кости у темеље наше државе и наше отаџбине. И овај последњи страшни и крвави рат није прошао а да овај град није дао своје жртве. Неколико хиљада најбољих синова и кћери, цвет наше омладине, наше узданице, дали су своје животе на олтар слободе идући загрљени и храбро у смрт као истински потомци својих славних предака. Ми са овога места се дубоко клањамо њиховим сенима и топло се молимо свевишњем творцу да упокоји њихове душе тамо где нема печали, бољезни, ни воздиханија, но жизан бесконечнаја, а њиховој родбини, њиховим очевима и мајкама, брађи и сестрама да ублажи бол, да их утеши у њиховој превеликој тузи за својим милим и драгим.

Велики је овај град, браћо моја и сестре, и по својој истинској и искреној љубави према светој вери православној и према светој Цркви православној. Наши преци су били велики и славни зато што су истински били одани и што су истински волели своу свету Цркву православну. У Цркви су научили да воле слободу, у Цркви су научили да воле своју отаџбину. Вера православна их је научила јунаштву и херојству. Вера православна их је научила пожртвовању. Вера православна је усадила у њихове душе, у њихова бића, све оне особине због којих их ми данас славимо као духовне величине и вође нашега народа.

Као потомцима тих величина, наша је, више него света дужност, браћо и сестре, да чувамо нашу веру као најдрагоценије благо. Она је наше најдрагоценије благо јер представља апсолутну вредност и апсолутну неопходност за свакога онога који бар и најмање хоће да размишља и који бар и најмање хоће да осећа.

Вера нам је кроз нашу свету Цркву казала и показала да има Бога. Казала нам је које су све наше обавезе и дужности према Њему. Говори нам којим Га поступцима вређамо, а кад Га увредимо да има могућности да нам се опрости. Ко би нам све то и много другог тако разложио. Сам човек то није могао, нити сада може. Било је покушаја и у најстаријим и у најновијим временима. Али је у томе било и бива толико противуречности да се не зна коме и чему треба веровати.

Вера је наша апсолутна потреба, јер шта би од нас и овако несретних људи да нам Господ није открио своје Божанске планове. Да нас није осветлио истином, да нам није указао и показао пут којим треба да идемо. Вара нас хришћанска просвећује. Вера нас крепи и бодри у несрећи, беди и недаћама овоземаљског живота, а после смрти одводи у бољи, блажени, лепши и вечни живот.

Вера нам кроз нашу свету Цркву саопштава да овим светом управља Бог. Говори нам да је први човек по својој сопственој вољи учинио грех и отпао од Бога. Она нам јавља да је Бог одредио свог јединородног Сина да нам буде Спаситељ, да нас својом смрћу на крсту спасе од греха и смрти. Она нам открива да ће у своје време сви мртви васкрснути, а затим да ћемо сви ићи на праведни суд Сина Божијег на коме ћемо за своја добра дела бити награђени блаженством у вечном животу, а за грехове кажњени кажњени страшним мукама у паклу огњеном.

Вера је наша апсолутна потреба, јер нам открива вољу Божју и показује која су дела добра а која рђава. Она нас освећује кроз свете тајне које су од Бога установљене. Чим човек дође на свет, она га кроз свету тајну крштења чисти од првородног греха и даје му нови благодатни живот. Ако је ко по својој немоћи поклекнуо, она га уздиже и покајањем удостојава да добије опроштај грехова и измирење с Богом. А изнад свега, наша света вера даје сваком човеку могућност да се истински сједини с Богом. Ову изванредну благодат добија сваки верник у светој тајни причешћа у којој прима тело и крв Господа Христа и постаје учесник у највећој светињи, учесник у бесмртном и вечном животу.

Вредност наше свете вере и састоји се још и у томе што је она решила проблем смрти. Стотинама и хиљадама година лебдела је смрт над човеком као зла коб. Син Божји, Богочовек Господ Христос својим сјајним васкрсењем победио је смрт, разрушио врата адова и омогућио човеку улазак у Царство Божје. Зато нас наша вера православна учи да смрт није крај него само прелаз у бољи и лепши живот. Живот у коме нема недаћа, у коме нема бола, у коме нема туге и жалости, у коме нема беде и искушења.

Чињеница је, и то непобитна чињеница, да је наша вера православна, кроз нашу свету Цркву, учинила да смо били и велики и сјајни, моћни и силни, одважни и храбри, пожртвовани и несебични, искрени и простодушни. Учинила је да смо имали своје огромно царство, просвећене вође народне и просвећен народ. Учинила је да смо имали, и то у време када је то код осталих народа било ретко, своје списатеље и своје законодавце, своју књижевност и своју културу, своје војсковође и своје витезове.

Наша вера је покретач сваког корисног, сваког светог и узвишеног посла. Она је учинила да је наша историја богата и славна. Богата див-јунацима, богата књижевницима, богата песницима и уметницима, богата културним ствараоцима. Богата свецима и светитељкама, богата човештвом и поштењем. Богата самопрегором и пожртвовањем.

На Косову смо били изгубили све. И царство, и државу, и богатство, и славу. Једино што је остало, била је наша вера православна и њена света Црква православна. Пет векова смо робовали. Пет векова је једино Црква лебдела над својим народом. Под најтежим условима, под најтежим околностима привијала се уз свој народ. Бодрила га, храбрила, штитила, чувала и сачувала. Не само сачувала, него и очувала у могућности да у датом моменту стресе ропске ланце и чврсто прихвати у своје руке многоочекивану слободу.

Ето, браћо и сестре, зашто наша вера представља за нас апсолутну вредност и зашто је она наша апсолутна неопходност. Њу, као незамењиви дар неба, морамо чувати као највећу светињу по цени највећих жртава, самопрегора и одрицања. Никаква, ни најблиставија, могућност овога света не сме у нашим очима засенити нашу свету и чисту веру хришћанску. Никаква мудрост овога света не треба да помути наше правилно схватање живота, наше погледе на свет, наше погледе на човека и односе међу људима. Никаква примамљивост овога света не сме изгнати Сина Божијег из душа наших, јер је ту место само за Њега.

Ваше преосвештенство (епископу моравичком Г. Хризостому, изасланику Светог архијерејског синода), дозволите да Вам најсрдачније и најтоплије захвалим. Молим да моју благодарност испоручите и Њговој светости патријарху српском Г. Гаврилу, као и Светом архијерејском синоду наше свете Цркве. Моја топола благодарност, и вама браћо свештеници на вашем бројном учешћу у овој великој свечаности. Вама, браћо и сестре, искрено захваљујем на свечаном дочеку на исказаном поштовању и љубави. Нека вас за све то Свемилостиви и Свемогући Господ обилато награди својим даровима. Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога Оца и заједница Светога Духа нека буде са свима вама! Амин.

Информативна служба Епархије шумадијске

[Guest]

ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА СВЕТЕ ПАРАСКЕВЕ У ЛАПОВУ

У Лапову је и ове године прослављена храмовна слава Свете и Преподобне мати Параскеве веома свечано. Величанственим возгласом “Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа” започела је Света Литургија коју су служили протојереј-ставрофор Милан Радовановић, пензионисани београдски свештеник родом из Лапова и јереј Миломир Васиљевић уз саслужење ђакона Дејана Шишковића.

Беседу о овом великом празнику је одржао отац Миломир који је говорио о богоугодном животу ове велике светитељке. Он је нагласио да је после смрти родитеља Света Параскева напустила родитељски дом и потпуно се посветила подвижнички животу. У својој беседи о. Миломир је описао животни пут ове надалеко познате светитељке, као и то да се њене чудотворне мошти налазе у Румунији, у граду Јашију у који хрле хиљаде ходочасника уздајући се у њено посредовање код Бога.

Он се затим осврнуо и на јеванђељску причу која се читала на Светој Литургији, а која је говорила о пет мудрих и пет лудих девојака. Није довољно само чекати Господа Исуса Христа, већ се треба потрудити да будемо припремљени за Његов долазак. У Откривењу Јовановом Исус долази као младожења са Неба на земљу и том приликом одбија све који су неспремни. У причи о мудрим и лудим девојкама светиљка је благодат која освећује, а уље које даје пламен и повећава ову благодат је вера показана и доказана у љубави и добрим делима. Јереј Миломир је даље нагласио да у овом погледу треба да се угледамо управо на светитељку коју данас слави лаповски храм и да је она најбољи узор за врлински живот у Христу. На крају своје богонадахнуте беседе он је честитао свим мештанима Лапова сретну славу уз жељу да пођу путем којим је ишла сама Света Параскева.

Након заамвоне молитве је пререзан славски колач који је припремила овогодишњи колачар Драгана Генчић.

На крају сабрања за све присутне уследила је трпеза љубави.

Храм Свете Параскеве у Лапову је подигнут 1912. године у време службовања пароха Владимира Ђурковића и Животија Стевановића, а освештан је 1919. године од стране тадашњег Митрополита, а каснијег Патријарха Димитрија Павловића.

У Лапову је службовало више значајних свештеника као што је поменути Патријарх српки Димитрије, затим каснији ректор призренске богословије прота Живан Маринковић, као и један од највећих добротвора деветнаестог века прота Лука Радовановић који је сахрањен иза олтара.

Горан Живковић, протонамесник

[Guest]

РОГОЈЕВАЧКИ ХРАМ ПРОСЛАВИО СВОЈУ КРСНУ СЛАВУ СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ ЛИТУРГИЈОМ

Сабрана око Трпезе Господње, Црква у Рогојевцу славећи светитеље Господње, славила Васкрслога Христа и свето име његово, које их је и прославило. Светитељ је највиши степен до кога се човек уздиже.

Светитељи су својим животом Бога прославили и својим делима постали најближи сарадници Божији. Они су Богу најсличнији и удостојили су се да гледају лице Божије. Наша света Црква слави светитеље и освежава њихову успомену, да бисмо се ми угледали на њихов пример и да бисмо мерећи своје вредности упоредили свој живот са њиховим животом.

Зато Црква слави Преподобну матер Параскеву, јер је Света Петка свој живот посветила Богу и заједници са Богом, а ту заједницу је остварила учествујући у Литургији, живела је у Литургији и са Литургијом. А Литургија је само срце наше вере, мерило нашег живота.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, на дан храмовне славе у Рогојевцу, служио је свечану Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства крагујевачког намесништва. После прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени Владика Јован је у својој празничној беседи, верном народу рогојевачке парохије и њиховом свештенику Дејану Марјановићу честитао храмовну славу. У својој беседи Владика је између осталог рекао: Христос је упутио речи Светим апостолима, а преко њих и нама хришћанима, рекавши: „ја вас изабрах од света“. Чиме то Бог изабира оне који су његови? Управо их изабира тиме, што они изабирају тај пут, једини прави пут, пут жртве, пут саможртвене љубави, пут Христов. Хришћани су тим путем ходили, сваки према својим моћима, али су сви знали да је то њихов пут. Једна која је тим путем ишла је и преподобна Пека коју данас славимо. Шта је то Петку учврстило на том путу? Наука Христова.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Радост празника употпуњена је приступањем великог броја верног народа и деце која похађају веронауку, Причасној чаши. После свечане литије око храма Преподобне Петке Параскеве, коју је предводио Преосвећени Владика са свештенством и верним народом, пререзан је славски колач и освећено жито. Празнично славље је настављено послужењем за верни народ. Све ово је уприличено захваљујући труду и љубави домаћина ове храмовне славе господину Радомиру Радоњићу и његовој породици и залагању и жртви јереја Дејана Марјановића пароха рогојевачког. Нека им Бог правде, мира и љубави узврати стоструко у здрављу, срећи и напретку, њима и њиховим потомцима до свршетка века.

Срећко Зечевић, јереј

[Guest]

СВЕТА ПЕТКА – СВЕТИЊА У ВЛАКЧИ

Помаже за исцељење очију, помаже нероткињама и свима који се моле преподобној Петки и Пресветој Богородици Богородици...

Овако је почео своју проповед надлежни парох у Влакчи, када је после много година решио да обнови “молитву” код извора у Светињи.

Прошлост извора обавијена је велом тајне по питању ко је заштитник свете воде. Казивања говоре да је извор повезан са именом преподобне Петке Параскеве, као и чувена “Градина” изнад Влакче у планини, на којој, када се удари нечим по површини земље чује како одзвања у подножју планине. Мештани говоре да је некада Карађорђе долазио на чувени извор да се умије и помоли Богу, преподобној Петки и Пресветој Богородици, за коју говоре да је одувек заштитница, како села, храма, тако и чувене “Градине” и извора “Светиње”. Можда одувек и цели крај овде, око извора, носи име “Светиња”.

Док Господ не пројави другачије, одлучисмо сви заједно, да на Извору извршимо молитвословље у част преподобне Петке, а први колачар убележен у летопис храма и парохије је господин Драган М. Панић, који преподобну Петку прославља као своје Крсно име.

Верни народ Влакче, председник и одборници Црквене општине Влакча, унучад и дедови, са својим свештеником, песма и радост, као жубор ове свете воде, а она некако посебно слатка, слатка као и прилажење и приклањање њој уз паљење воштанице. Вода неће да јој се ток мења, а такође и да је покривена, сама мења ток и жели неку своју чудну слободу, која је њој додељена од самог Господа.

Извор се налази на мањој низбрдици, лево од скретања ка селу Влакча, неколико стотина метара кроз шуму. Вода, кажу стари домаћини, у највећим сушним годинама није престајала да тече.

Највероватније, да новчић који је пронађен код извора, из 1807. год. повезан је некако са именом Карађорђа Петровића и са “Градином”, за коју кажу, да са спољне стране постоје алке од некадашњих бродова, који су овде бивали.

Ко је “Градину” саградио, коме је посвећена и ко је све на извор долазио не зна се. Оно што се зна, то је, да вода највише помаже за исцељење вида, оном ко јој са вером приступи и супружницима који немају деце.

Свети извор привукао је народ и покренуо једну предивну причу, за коју се молимо да никада не буде прекинута.

Нови колачар је Рајко Ћирић, одборник Црквене општине Влакча, али уз обећање свих мештана, да ће заједно доћи на поклоњење светом Извору. Вест о молитви на Извору, довела је вернике који желе да се умију светом водом, а она не пита ни за језик, ни за младост, старост и богатство, него овај хладни извор, некако обилато крепи, обнавља и препорађа.

Доказ за ово је мноштво верног народа сабраног на овом чудноватом месту, да нађу себи лека, узалуд траженог од људи и понесу га кући својој, верујући у силу ове воде која лечи посредством Небеских сила.

Света Петко, Божја Светитељко свима помози и Светом водом уми тело и спери грехе наше, а свако добро умножи, да се кроз Тебе и Пресвету Богородицу, Бог у Тројици прослави.

Дејан Петровић, протонамесник

[Guest]

ВЕНЧАЊЕ У САБОРНОМ ХРАМУ У КРАГУЈЕВЦУ

Његово Преосвештенство Епископ канадски Георгије, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у Саборном храму у Крагујевцу, уз саслужење свештеника Саборног храма, венчао је господина Владу Вучићевића, доктора офтамологије и госпођу Александру, 29. Октобра 2011. године.

Род људски, ваљда у свом дугом историјском ходу и није успео да створи лепшу, богатију, поетскију и садржајнију институцију од институције брака. Има оних који ће рећи да је брак превазиђена и преживљена институција. Но, и они не успевају да величини ове институције нађу прави надоместак, праву замену.

Брак је заједница живота мужа и жене у љубави. Јер љубав се састоји од безброј нити. Када се двоје воле те љубавне нити су сасвим испреплетене, тако да се скоро и не зна чије су које. Али љубавне нити које нису спојене са Богом исто су као биљка ишчупана из земље. Брзо увену и сасвим се осуше. Зато су данас, господин Влада Вучићевић и госпођа Александра у Саборном храму, ступили у свету тајну брака, да би у овој светој тајни њихове љубавне нити повезали са нитима Божанске љубави и тако њихова љубав добила прави смисао и значај.

Након венчања, у владичанском двору приређена је трпеза љубави за свештенство и госте.

Срећко Зечевић, јереј

[Guest]

КВИЗ ТАКМИЧАЊЕ ИЗ ВЕРСКЕ НАСТАВЕ

На иницијативу вероучитеља из Архијерејског намесништва бељаничког, у суботу 29. октобра 2011. године у ОШ Кнез “Сима Марковић” у Барајеву, организовано је квиз такмичање из верске наставе за ученике четвртих разреда нашег намесништва.

Модератор квиза био је вероучитељ Новак Илић, а у жирију су били господин Драгиша Дамњановић и свештеници Видо Милић и Владимир Димић.

У квизу су учествовале четири екипе (Барајево, Вранић, Степојевац и Дражевац) са по шест чланова. Најбоље се показала екипа из Барајева а најбољи појединац је био Милан Славић из Вранића.

У оквиру квиза постојале су четири групе питања, а посебан задатак је била иконографија где је један од чланова из сваке екипе, све време трајања квиза, сликао лик светитеља по избору. Питања у квизу су била прилагођена узрасту деце и они су одговорили тачно на готово сва питања. Квиз је имао за циљ не само да се покаже знање из веронауке већ и да се мотивише дружење деце по школама у нашем намесништву.

Пошто је квиз наишао на општу прихваћеност и међу децом и међу вероучитељима у плану је да се организује такмичање и за остале разреде основно-школског узраста.

[Guest]

ЛИТУРГИЈСКО КРШТЕЊЕ У АРАНЂЕЛОВЦУ

У недељу двадесету по Духовима, на дан св. пророка Осије и св. преподобномученика Андреје Критског 30. октобра 2011. године, Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму св. Архангела Гаврила у Аранђеловцу (Врбичка црква). Сабирање верника овог шумадијског краја у заједничком делу- Светој Литургији и њеној пуноћи кроз Архијерејско служење, било је употпуњено и чином литургијског крштења.

Током свете Литургије Преосвећени Владика Јован је крстио малог Јакова, четврто дете пароха аранђеловачког јереја Милована Ранковића и супруге Зорице, као и малу Наталију, ћерку ђакона из Смедеревске Паланке Милана Кеџића и супруге Слађане.

У беседи након прочитаног Јеванђеља Владика је нагласио да се данас радује и небеска и земаљска Црква, на првом месту због служења Свете Литургије којом се све земно уздиже ка небу, а потом и због богаства Цркве Христова у виду два нова члана. Потом је Владика врло поучно говорио о животу као дару Божијем и као тајни, која се не можем ничим објаснити осим вером. Живот је једно бојиште вере, на коме се свакодневно води битка за спасење човека, али не само телеснога, већ на првом месту човека духовнога, тј. душе човекове. Као што постоје два рођења- телесно и духовно, тако постоји и телесно и духовно умирање. Ово духовно умирање дешава се када човек душу своју испрља и од Бога удаљи својим гресима и непокајањем. Наш живот је једно стално богаћење Богом и вером и то вером која води у живот вечни, на који смо сви призвани.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Аранђеловцу

На крају Свете Литургије, Владика Јован је произвео јереја Милована у достојанство протонамесника, као награду за његов труд у парохијском и црквеном животу Врбичког храма. По завршеној Литургији сабрање је настављено заједничком трпезом љубави у ресторану „Парк“ у Аранђеловцу.

јереј Александар Миловановић

[Guest]

ЛИТУРГИЈСКО КРШТЕЊЕ У МЛАДЕНОВЦУ

На празник Светог пророка Јоила и преподобног Прохора Пчињског и Јована Рилског, 01. новембра 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у Светоуспенском храму у Младеновцу. Његовом Преосвешенству саслуживали су Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј-ставрофор Живорад Марић, протојереј Слободан Кеџић, протонамесник Слободан Раковић и ђакон Иван Гашић.

По древној хришћанској пракси, а уз присуство великог броја деце, ученика веронауке, парохијана из Младеновца, пријатеља и рођака младеновачког ђакона Петра Лесковца и његове супруге Милице наш Првојерарх крстио је у току Литургије њихову ћерку Марију.

У својој богонадахнутој беседи наш Епископ је истакао да је сваки човек позван на спасење, али да се спасење једино може задобити у Цркви кроз Свету Тајну Евхаристије. Даље у својој беседи Владика Јован је говорио о телесном и духовном рађању. Духовно рађање је много веће и узвишеније од телесног, али је такође и нераздвојиво са њим. Нагласио је величину и значај Свете Тајне Крштења, подсећајући на значај благодати Божије која се током Свете Тајне Крштења излива онога који је прима.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Младеновцу

Након Светог Причешћа Епископа и свештеника, Светој Чаши прво је приступила новокрштена Марија, а након ње и велики број деце и одраслих.

Свечани тон богослужењу дао је хор Благовести из Рајковца под руководством диригенткиње Љиљане Миловић.

Након завршене Свете Литургије, Његово Преосвештенство, сви присутни свештеници и верни народ, узели су учешће у трпези љубави коју је припремио ђакон Петар са породицом и том приликом се захвалио Његовом Преосвештенству што је дошао и крстио њихову ћерку Марију.

јереј Ратко Аврамовић

[Guest]

Црквени хор “Опленац” из Тополе учествовао на Фестивалу “Панчевачки дани духовне музике”

Са благословом Преосвећеног Владике Шумадијског Г. Јована Црквени хор “Опленац” је узео учешће на 14-ом Фестивалу “Панчевачки дани духовне музике”, и у петак, 4. новембра 2011. године, практично отворио ову културну манифестацију двадесетоминутним наступом, у оквиру кога је извео духовне композиције углавном српских композитора,у прелепој цркви Успења Пресвете Богородице у Панчеву.

Овај значајни Фестивал, на коме до сада су наступали не само српски него и инострани хорови, с успехом се одржава већ 14 година у организацији Панчевачког Српског Певачког Друштва, Српске православне Црквене Општине “Панчево – Центар” и Културног Центра Панчево.

Треба нагласити да је Црквени хор “Опленац” учествовао на овом Фестивалу по позиву од Г-ђе Вере Царине диригента Панчевачког Певачког Друштва, и својим наступом те вечери одушевио многобројну публику, добивши за своје појање све похвале и позитивне критике.

Oсим нашег хора на тродневном Фестивалу учествовали су још и Хор “Пребодобни Роман Слаткопојац” Панчево, Црквено Пјевачко Друштво “Острог” Нови Бановци, подмладак панчевачког певачког друштва, Панчевачко српско црквено певачко друштво, Хор Богословије “Св. Петар Цетињски” Цетиње Црна-Гора и Црквени хор “Св. Георгије” Нови Сад.

Марија Ракоњац

[Guest]

ЛИТУРГИЈА У ВИНОГРАДИМА

На дан Светог равноапостолног Аверкија Јерапољског, 4. новембра 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Виноградима.

У својој беседи, речима које извиру из Светог Јеванђеља, из самих уста Господа Исуса Христа: Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене, спашће се, и ући ће и изаћи ће, и пашу ће наћи. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти...

Владика говори о вечној поруци којом нас Господ стално подсећа, да Он једини представља врата бесмртности, тј саму бесмртност. Ми немамо друга врата ка Царству Небеском до самога Христа. Ако човек не пребива у Христу не може се надати спасењу. Зато смо позвани да у овом свету који у злу лежи, посведочимо да смо Христови, и да се истински осетимо као уди и удео Цркве као тела Његовог. Без обзира на људске похвале и поруге, једина врата која морамо да пређемо јесу Христос, а нећемо их прећи без испуњавања Божијег закона.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

протонамесник Драган Брашанац

[Guest]

ИСТОРИЈСКИ ОРАШАЦ ДОБИЈА ЈОШ ЈЕДНУ СВОЈУ СВЕТИЊУ

На дан када празнујемо светог Јакова, брата Господњег, у суботу, 5. новембра, Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски Г. Јован, са свештенством и народом архијерејског намесништва орашачког, освештао је темеље будуће цркве посвећене светом Јоаникију, првом патријарху српском, друге богомоље у историјском Орашцу.

Црква се гради у оквиру етно комплекса Aлександар и њен ктитор је госпођа Оливера Карић – Недељковић.

Чин освештавања темеља је, као и свака тајна у Цркви, добио смисао у Литургији која је одслужена, а народ Божији је добио поуку од свог Архијереја, да је Литургија, тј. њено служење, једини циљ изградње сваког храма. И не само то, већ је Литургија једина реалност у којој небо постаје земља, а земља небо.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Орашцу

Након Литургије, за све учеснике славља уприличена је трпеза љубави.

Милош Ждралић, ђакон

[Guest]

Распоред богослужења Епископа шумадијског Г. Јована – НОВЕМБАР 2011. године

1. новембар (уторак), Црква прославља и празнује: Светогпророка Јоила; преподобног Прохора Пчињског; преподобног Јована Рилског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Светоуспенском храму у Младеновцу, и крстити у току Литургије малу Марију ћерку ђакона Петра Лесковца и супруге Милице, у 9 часова.

2. новембар (среда), Црква прославља и празнује: Светог великомученика Артемија.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Лазара Косовског у Белошевцу – Крагујевац, у 7,30 часова.

3. новембар (четвртак), Црква прославља и празнује: Преподобног Илариона; светог Илариона Мегленског; светог Висариона Исповедника.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован учествоваће у раду седнице Светог Архијерејског Синода у Београду.

4. новембар (петак), Црква прославља и празнује: Светог равноапостолног Аверкија Јерапољског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Свете Петке у Виноградима – Крагујевац, у 7,30 часова.

5. новембар (субота), Црква прославља и празнује: Светог апостола Јакова, првог епископа Јерусалимског – Задушнице.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован осветиће темељ за нову Цркву – брванару, посвећену Светом Јоаникију ахиепископу и првом патријарху српском у Орашцу- Света Архијерејска Литургија у 9,00 часова.

6. новембар (недеља), Црква прославља и празнује: Светог великомученика Арету.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Старој јагодинској цркви, у 9 часова.

7. новембар (понедељак), Црква прославља и празнује: Свете мученике Маркијана и Мартирија.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог Саве Српског на Аеродрому – Крагујевац, у 7,30 часова. Истог дана Његово Преосвештенство ће служити свечано празнично бденије у храму Светог великомученика Димитрија у Сушици – Крагујевац, у 17 часова.

8. новембар (уторак), Црква прославља и празнује: Светог великомученика Димитрија – Митровдан.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Сушици - Крагујевац , у 9 часова – храмовна слава.

9. новембар (среда), Црква прославља и празнује: Светог мученика Нестора.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован учествоваће у раду седнице Патријаршиског управног одбора у Патријаршији у Београду.

10. новембар (четвртак), Црква прославља и празнује: Светог меченика Терентија; Светог Арсенија Сремца, Архиепископа српског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Светотројичком храму – Стара крагујевачка црква, у 7, 30 часова.

11. новембар (петак), Црква прославља и празнује: Светог Аврамија Затворника; преподобномученицу Анастасију Римљанку.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Свете Петке у Виноградима – Крагујевац, у 7,30 часова.

12. новембар (субота), Црква прославља и празнује: Светог краља Милутина, преподобног Теоктиста и Јелену; Светог Варнаву Хвостанског Исповедника.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у манастиру Манастирку, и крстити у току Литургије малог Симеона сина протонамесника Сретка Петковића и супруге Славице, у 9 часова.

13. новембар (недеља), Црква прославља и празнује: Свете апостоле Стахија, Амплија и Урвана.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог пророка Илије у Бањи код Аранђеловца, и осветити звоно и палионицу свећа.

14. новембар (понедељак), Црква прославља и празнује: Светог Козму и Дамјана – Врачеве.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у крагујевачкој болници, у 9 часова.

15. новембар (уторак), Црква прославља и празнује: Свете мученике Акиндина и Пигасија.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован учествоваће у раду седнице Светог Архијерејског Синода у Београду. Истог дана Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јована служиће свечано празнично бденије у Саборном храму у Крагујевцу, у 17 часова.

16. новембар (среда), Црква прославља и празнује: Обновљење храма светог великомученика Георгија – Ђурђиц.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, у 8, 45 часова – Крсна Слава Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована.

17. новембар (четвртак), Црква прославља и празнује: Преподобног Јоаникија Великог; свештеномученика Никанора.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Светотројичком храму – Стара крагујевачка црква, у 7, 30 часова.

18. новембар (петак), Црква прославља и празнује: Свете преподобномученике Галактиона и Епистима.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Свете Петке у Виноградима – Крагујевац, у 7,30 часова.

19. новембар (субота), Црква прославља и празнује: Светог Павла Исповедника; преподобног Врлаама Хутинског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован на позив Његовог Преосвештенства Епископа шабачког Г. Лаврентија боравиће у Шабачкој епархији.

20. новембар (недеља), Црква прославља и празнује: Света 33 мученика у Мелетини; преподобног Лазара.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Свете Петке у Јагодини.

21. новембар (понедељак), Црква прославља и празнује: Сабор светог Архангела Михаила - Аранђеловдан.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу, у 9 часова.

22. новембар (уторак), Црква прославља и празнује: Свете мученике Онисифора и Порфирија; светог Нектарија Егинског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Пантелејмона у Станову –Крагујевац, у 7, 30 часова.

23. новембар (среда), Црква прославља и празнује: Светог апостола Олимпа, Ераста и Родиона.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Лазара Косовског у Белошевцу – Крагујевац, у 7,30 часова.

24. новембар (четвртак), Црква прославља и празнује: Светог мученика Мину; светог краља Стефана Дечанског – Мратиндан.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Светотројичком храму – Стара крагујевачка црква, у 7, 30 часова.

25. новембар (петак), Црква прославља и празнује: Светог Јована Милостивог; преподобног Нила Синајског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Свете Петке у Виноградима – Крагујевац, у 7,30 часова.

У 17 часова Преосвећени Владика служиће бденије у Богословији Светог Јован Златоустог у Крагујевцу.

26. новембар (субота), Црква прославља и празнује: Светог Јована Златоустог.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, у 9 часова.

27. новембар (недеља), Црква прославља и празнује: Светог апостола Филипа (Божићне покладе).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Свете Петке у Виноградима – Крагујевац, у 9 часова.

28. новембар (понедељак), Црква прославља и празнује: Светог мученика Гурија, Самона и Авива (Почетак поста).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог Саве Српског на Аеродрому – Крагујевац, у 7, 30 часова

29. новембар (уторак), Црква прославља и празнује: Светог апостола и јеванђелиста Матеја.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Сушици –Крагујевац, у 7, 30 часова.

30. новембар (среда), Црква прославља и празнује: Светог Григорија Чудотворца; светог Никона Радоњешког; светог Максима патријарха цариградског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Лазара Косовског у Белошевцу – Крагујевац, у 7,30 часова.

[Guest]

КАНОНСКА ПОСЕТА СТАРОЈ ЦРКВИ У ЈАГОДИНИ

У недељу, 6. новембра када Црква Христова прославља Светог великомученика Арету, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Јован, уз саслуживање свештенства беличког намесништва, служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој Цркви у Јагодини.

Након прочитаног недељног јеванђелског зачала, причи о сејачу и семену, владика Јован је у беседи истакао важност речи Божије. Бог нам даје своју реч тј. семе које ми примамо, јер смо њива Господња, коју је Христос припремио да донесе род свој. Да би наш принос био што већи најпре морамо се одрећи свега онога трулежног, корова овога света, речи лаже и преваре, а морамо прихватити реч Божију са великом радошћу срца нашег, јер кроз њу задобијамо оно вечно тј. Царство Божије. Човек као биће створено за вечност кроз цели свој живот мора да се припрема, мора да бди, да стражари и да се брани од трулежи, од пропасти а да би се одбранио и спасио мора да буде црквен, да свако питање и сваки одговор добија и тражи од Цркве. Да би то урадио најпре мора да верује, да има љубави и наде. Ако смо хладни у вери, ако нисмо искрени, ако тражимо кривца у другоме, а не у себи пропашћемо, јер реч наша је огледало наше. Сви смо позвани и призвани да промислимо о дару Божијем, о животу и речи коју смо добили од Бога.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Јагодини

У току Свете Литургије причестио се велики број народа и деце. Након службе Евхаријстијска радост продужена је за трпезом љубави коју је организовала и припремила црквена општина и братство храма.

Ђакон Далибор Нићифоровић

[Guest]

ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ - АЕРОДРОМ

Владика Јован - “Благо оном човеку који је научио језиком својим владати.”

На дан када света Црква прославља успомену на свете мученике Маркијана и Мартирија, хришћанска заједница светосавске цркве одслужила је са Његовим Преосвештенством Епископом Шумадијским Господином Јованом, Свету Архијерејску Литургију. Саслуживали су протојереј – ставрофор Милан Борота и јереји Александар Мирковић и Драган Поповић.

На прочитано зачало јевађеља уследила је проповед којом је Преосвећени опоменуо је све нас, да свака реч изговорена са усана било кога од нас је увек вредна и требамо је пажљиво користити. Преко речи ми у крајњој линији ширимо и добро и зло, али требамо се одрећи оног другог јер тиме не градимо ни сопствено ни спасење наших ближњих. Човеков однос према Богу одређује директно и наше речи па и наше одношење према ближњима, јер онај који љуби Бога не може да сваког човека не воли као самог себе.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Јереј Немања Младеновић