Епархија шумадијска

Септембар 16, 2011

НОВО КРШТЕЊЕ У ДРЕНУ

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је на дан када Црква прославља Полагање појаса Пресвете Богородице, 13. септембра 2011. године, служио Свету архијерејску Литургију, у храму Светог великомученика Георгија у селу Дрену надомак Лазаревца. Том приликом је по древној Црквеној пракси у Светој Литургији крстио заједно малу Катарину, ћерку јереја Бојана Чоловића, пароха дрењанског, и малу Веру, ћерку ђакона лазаревачког, Николе Урошевића, и тиме посведочио да свака света тајна из Литургије извире, и у Литургији остварује свој прави смисао и пуноћу.

Обрaћајићи се својој пастви Преосвећени је рекао да се данас радује Црква васељенска због своја два нова члана, два нова уда тела Њеног, да се данас радују и њихови домови због новог рађања и проширења, а да тамо где тога нема и где родитељи не рађају своју новозачету децу влада туга и жалост. Подсетио нас је на ужасавајућу чињеницу да се у Србији годишње изврши 350 000 званичних абортуса, и да нам већи рат од овога није потребан, јер ћемо тако сами себе истребити. Апелујући на нашу свест и савест, владика нас је подсетио на неопходност непрестаног самопреиспитивања, покајања и борбе са својим страстима и гресима, а не са људима. Ако из храма, са Свете Литургије, која је пројава Цркве, изађемо исти онакви какви смо и ушли, непокајани, промашили смо свој Богом задати животни циљ и смисао, рекао је Преосвећени. Исто тако и онај који се крштава и са Христом и у Христу рађа, а не причешћује се и не живи чисто и честито, по речима Светог Симеона Новог Богослова губи благодат крштења, истакао је он. На крају своје беседе Владика је нагласио да једини Човек који данас у овом нечовечном времену може нешто да нам понуди и да нам помогне, јесте Богочовек.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Након Свете Литургије Преосвећени Владика је на позив представника градске власти Града Београда и ГО Лазаревац, присуствовао отварању Градске библиотеке у Лазаревцу, задужбине Миливоја и Милана Пауновић, највреднијег по садржају, а најлепшег по архитектури, здања овога града. У овај пројекат реконструкције и санације Град Београд и ГО Лазаревац су заједнички уложили око 70 милиона динара. Владика је том приликом обишао све просторије Библиотеке, чији је садржај заиста импозантан.

После ове свечаности Владика Јован је уз присуство свога свештенства, народа, деце и представника градске власти града Београда, Александра Антића, предстедника Скупштине града Београда, Љиљане Јовчић, градског секретара за дечију заштиту, мр. Милете Радојевића, генералног директора ГСП-а Београд, Небојше Ћерана, директора РБ ''Колубара'', представника власти ГО Лазаревац и Душице Радојчић, директора ПУ ''Ракила Котаров Вука'', освештао просторије вртића, који носи име по мајци Светога Саве, ''Анастасија'', а који се налази у просторијама Парохијског дома у Лазаревцу. Наиме Црквена општина Лазаревац је са благословом Његовог Преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована, предшколској установи ''Ракила Котаров Вука'', уступила на десет година свој, потпуно инфраструктурно опремљен, простор од око 200 квадратних метара. Захваљујући тој чињеници у граду Лазаревцу нема више листе чекања за упис у вртић и родитељи од око шездесетак малишана ће моћи слободно да планирају своје професионалне обавезе. Тиме је Црква у Шумадији и Лазаревцу, чија је глава епископ Јован, још једном показала да има слуха и жели да учествује при решавању социјалних проблема свога народа и буде конструктивна у друштву у коме се налази.

Владика се овом приликом захвалио свима који су помогли да се ове просторије ставе у функцију, јер се у њима изграђује живот, васпитавају и образују деца, која су наше сутра.Ако немамо децу све нам је што радимо узалудно, јер ово што данас стварамо и започињемо, неће имати ко да наследи и настави. Деца су најлепше цвеће које је Небо дало Земљи, и најлепше цвеће које је Земља дала Небу, и стога урадити нешто за децу, веће је него и Цркву подићи, истакао је на крају преосвећени.

јереј Жељко Ивковић

ФОТОГРАФИЈЕ

Септембар 16, 2011

ПРИЗИВ СВЕТОГ ДУХА ЗА ПОЧЕТАК НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ У ЈАГОДИНИ

“Пустите децу да долазе к мени и не браните им јер таквима припада Царство Божије”

На празник када наша Света Црква прославља почетак Црквене нове године и Светог Симеона Столпника у јагодинском храму Светих апостола Петра и Павла, координатор за веронауку Архијерејског намесништва беличког јереј Миломир Тодоровић је заједно са јагодинским вероучитељима одслужио молебан за успешан почетак нове школске године.

Молебану су присуствовала и активно учествовала деца из свих основних и средњих јагодинских школа заједно са својим учитељима и наставницима. Током молебана деца су са пуно радости одговарала на јектеније и молила се за овај град и за сваки град и за све који живе у њему. Овим догађајем су испуњене речи јеванђеља: “Пустите децу да долазе к мени и не браните им јер таквима припада Царство Божије”, и још једном потврђена изузетна сарадња школске управе и директора школа са нашом црквом у области васпитања деце која је најважнији задатак који нам је оставио Свети Сава. После молебана сва деца су се почастила бомбонама и наставила да се играју у порти храма и тиме сведоче свима да је једини извор радости и живота наша Света Црква - тело Живога и Васкрслога Христа.

вероучитељ Борис Милосављевић

ФОТОГРАФИЈЕ

Септембар 20, 2011

СЕМИНАР ЗА СВЕШТЕНИКЕ ЛЕПЕНИЧКОГ И КРАГУЈЕВАЧКОГ НАМЕСНИШТВА

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована 15. септембра 2011. године, у Амфитеатру богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, одржан је семинар за свештенике крагујевачког и лепеничког намесништва. Семинар је имао назив “Пастирска служба у измењеним друштвеним околностима”. Увод у овај догађај била је Света Архијерејска Литургија коју је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован у храму Светог Саве на Аеродрому.

Уводно предавање под називом “Приступ проблему (теми семинара) са тачке гледишта пастирске социологије” одржао је ректор богословије Св. Јован Златоусти, протојереј ставрофор др Зоран Крстић, који је излагању поставио следећу констатацију: да хришћане, а још чешће јерархију, генерално у јавности, карактеришу као носталгичаре за прошлошћу. А одмах затим додао: “Ако је то, макар и у траговима, истина, оправдано је запитати се зашто је то тако? Да ли је савремено друштво, по дефиницији, непријатељски расположено према Цркви?”

Да би расветлио ову проблематику предавач је на исцрпан начин обрадио следеће теме: Карактеристике предмодерног, традиционалног друштва; место и улога Цркве у предмодерном друштву; Пастирска служба у традиционалном друштву; разлоге настанка модерног друштва; карактеристике модерног друштва; промењена улога Цркве у модерном друштву; пастирска служба у постмодерном друштву; карактеристике религиозности постмодерног човека; карактеристике пастирске службе у постмодерном друштву.

Следеће предавање одржала је Мр др сци. Биљана Анђелковић, неуропсихијатар, специјалиста психотерапије на тему: “Психолошки оквир пастирске службе свештеника”. Излагањем се осврнула на следеће теме кроз примере из психијатријске и психотерапијске праксе: Препознавање психопатологије приликом исповести: психозе и поремећаје личности; психопатологије у посетама породицама када се свети водица. Упозорила је присутне о значају истицања психолошке димензије личности у проповедима. Говорила је о основним психолошким ентитетима, механизмима одбране, што повећава психолошку осетљивост пастира: пројективна идентификација, интројекција, расцеп, емпатија итд. У свом излагању посебно је посветила пажњу значају сарадње свештеника и психотерапеута, као и како свештеник може да утиче на мотивацију за лечењем својих оболелих парохијана.

Свештеник Драган Поповић говорио је на тему “Смрти, бола, патње” Отац Драган је нагласио неспремност савременог човека, укључујући и већину нас који себе називамо хришћанима, да се са овим чињеницама отворено и свесно суочимо. Штавише. стиче се утисак да човек данашњице по сваку цену жели да их потисне и игнорише, и у тој намери у великој мери, рекли бисмо и успева, све док сам не буде суочен са њима било личном или патњом својих ближњих. Са тим циљем развио је читаву једну индустрију и културу да замагли и помути управо највећу трагедију људског постојања, да смо немоћна и пропадљива створења и да нас на крају овог нашег земаљског битисања, ма какво оно било. неизбежно чека смрт.

Тежиште предавања је било да се кроз патњу као последицу болести и смрти нагласе противречности патње палог и новог човека у Христу, и модерном човеку покуша да приближи хришћанско схватање патње као неопходног елемента његовог спасења у Христу, и тако допринесе лакшем суочавању са њом, њеног прихватања и превазилажења. С тим у вези дат је одговор на следећа питања: Схватање и однос савременог човека према болести и смрти, хришћанско схватање о пореклу болести и смрти, значење и смисао ових феномена, Патња као последица болести и смрти, Исцелитељска димензија пастирског деловања, Улога пастира у превазилажењу патње, ослобођење од патње или ослобођење кроз патњу.

На крају је свештеник Немања Младеновић изложио тему “Конкретнији приступ у брачним проблемима”. Кроз предавање смо били упознати са савременим тенденцијама које указују да је класична брачна заједница “пред сломом”. Полазећи од традиционалног приступа да је брак предпоставка за породицу, подаци о броју разведених бракова намећу бројна питања у вези са савременим разлозима формирања породице и брачне заједнице као и разлога распада бракова и породица. Обзиром да се број развода повећава има много разлога а један од многобројних је и секуларизација као процес смањеног утицаја цркве на институцију брака, много присутних погрешних представа о брачној љубави које показују свој деструктивни карактер у виду раставе али и других облика поремећаја личности брачника. Изложени су и неки конкретни примери парохијске праксе која би могла бити коришћена и као превентива за проблеме да до њих не дође као и ако се појаве у животу наших парохијана.

Након последњег предавача, пре свог превременог одласка (на Косово) Преосвећени Владика шумадијски Јован заокружио је циклус ових предавања својом речју, захваљујући се свима на окупљању и труду који су уложили предавачи у припреми њихових излагања.

У последњих сат времена отворена је дебата о свим поменутим предавањима, на којој су присутни свештеници имали прилику да поставе још нека питања предавачима која су им се учинила нејасна.

јереј Немања Младеновић

ФОТОГРАФИЈЕ

Септембар 20, 2011

ОСВЕЋЕЊЕ ЗВОНА У МИЈАТОВЦУ КОД ЈАГОДИНЕ

Милошћу Божијом, дана 17. септембра 2011. године, када Црква Божија прославља Св. свештеномученика Вавилу, пророка Мојсеја Боговидца и Св. Петра Дабробосанског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у Мијатовцу.Том приликом осветио је ново звоно за храм Св. великомученика Георгија, у овом прелепом шумадијском селу неколико километра удаљеном од Јагодине.

Своју духовну радост и архијерејски благослов Владика је даровао честитим и вредним житељима овог краја, одслуживши Свету Литургију у овом светом храму заједно са свештенством Епархије шумадијске. Епископу су саслуживали игуман манастира Саринца јеромонах Онуфрије, јеромонах Дионисије, свештеници Беличког намесништва јереј Александар Гајић, јереј Миломир Тодоровић и двојица ђакона Иван Гашић и Далибор Нићифоровић.

Након прочитаног Јеванђеља Епископ Јован се обратио верном народу и нагласио да у целокупном животу човека постоје и прате га велика искушења, а он их једино може пребродити својом вером, надом и љубављу. Човек као биће створено по Божијем лику и обличју добија слободу да само расуђује и одабере да ли ће са Богом у вечну заједницу или не. Слободом својом изражава и своју веру у Бога, своју наду у Будуће Царство а исто тако слободом открива себе кроз љубав другом човеку. Ако човек није слободан и нема љубави не може се открити као личност. На крају беседе Владика је замолио народ да са својим свештеником истраје до краја, да заједничким залагањем уреде све што су започели око велелепне светиње. Исто тако их је замолио да у својим молитвама се моле за браћу на Косову и Метохији напомињући да им је молитва сада најпотребнија да би превазишли искушења која су им из дана у дан све тежа.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

По завршетку Свете Литургије уприличена је трпеза љубави од стране пароха мијатовачког јереја Бобана Сеновића и верног народа овог краја.

Далибор Нићифоровић, ђакон

ФОТОГРАФИЈЕ

Септембар 23, 2011

ПРОСЛАВА 200. ГОДИНА КАРАЂОРЂЕВЕ ЦРКВЕ У ТОПОЛИ

На дан Рођења Пресвете Богородице, 21. септембра 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, поводом прославе храмовне славе Карађорђеве цркве у Тополи и јубилеја 200 година од подизања ове светиње, служио је Свету Архијерејску Литургију у порти Карађорђевог конака.

Епископу су саслуживали архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михајловић, пензионисани протојереј-ставрофор Тихомир Анђелковић, архијерејски намесник орашачки протојереј-ставрофор Мића Ћирковић, архијерејски намесник бељанички протојереј-ставрофор Видо Милић, архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, ректор богословије у Крагујевцу протојереј-ставрофор др Зоран Крстић са свештенством Епархије шумадијске.

На Светој Архијерејској Литургији су певале монахиње манастира Никоља са хором “Опленац” под диригентском палицом Марије Ракоњац.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Тополи

Светој Архијерејској Литургији су између осталих присуствовали Његово Краљевско Височанство престолонаследник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина са члановима Крунског савета, као и председник општине Топола г. Драган Јовановић са члановима локалне самоуправе.

Првојерарх шумадијски у надахнутој беседи прближио је верном народу лик Пресвете Богоридице као оне која је родила Богочовека Христа. Владика је између осталог указао и на тежак историјски тренутак у ком се налази наш народ на Косову и Метохији, уз подсећање да је Косово срце Србије, које неки желе насилно да нам узму. Своје утиске Владика је пренео и верном народу Шумадије, јер је до пре неколико дана као члан Светог Архијерејског Синода са Епископима наше Цркве на челу са Његовом Светошћу Патријархом српским Г. Иринејом, посетио наш народ и на лицу места се уверио у каквим се искушењима он налази. Позивајући на молитву, Епископ шумадијски је изразио наду да ће и овога пута као и увек кроз историју српски народ наћи излаз, а за то нам као пример могу послужити наши свети преци, који у најтежим тренутцима нису заборављали ни Бога ни Цркву.

За исказану љубав, труд и помоћ, Његово Преосвештенство је одликовао велике добротворе тополске светиње. Орденом Светог Симеона Мироточивог одликован је г. Будимир Стаматовић из Тополе. Граматом признања одликован је г. Милосав Петровић из Тополе и граматом захвалности одликован је г. Горан Арсенијевић из Винче.

Након Свете Архијерејске Литургије уследила је свечана литија улицама Тополе. Испред зграде Општине преломљен је славки колач у присуству Његове Екселенције Александра Конузина, амбасадора Руске Федерације.

јереј Никола Илић

ФОТОГРАФИЈЕ

Септембар 23, 2011

ДРУГА СМОТРА ЦРКВЕНОГ БЕСЕДНИШТВА У ПОПОВИЋУ

У суботу 24. септембра 2011. године ће се, благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у порти попоповићке цркве одржати друга по реду смотра црквених беседника.

“Друга смотра црквеног беседништва” је духовно-културно догађање које треба да побољша дисциплину говорништва и олакша упознавање Речи Божије.

Овогодишњи учесници су:

свештена лица и теолози (произношење беседа на Господње празнике),
Господин Радомир Наумов (предавање о Николи Тесли и његовој религиозности),
Господин Горан Раденковић (предавање о беседништву),
ученици средње Музичке школе из Крагујевца са музичким талентима из Поповића (извођење разних композиција)
и Господин Владимир Скерлић (поставка икона).

Покровитељи овог догађања су Министарство вера и дијаспоре, Градска скупштина Сопот и Центар за културу Сопот.

Сваки добронамеран човек је добродошао.

Марко Стевановић јереј

Септембар 23, 2011

САМО НАС МОЛИТВЕНИ ЖИВОТ ДОСТОЈНО ПРИБЛИЖАВА БОГОРОДИЦИ

БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА НА МАЛУ ГОСПОЈИНУ 2011. ГОДИНЕ НА ЛИТУРГИЈИ У ХРАМУ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ТОПОЛИ – КАРАЂОРЂЕВОЈ ЗАДУЖБИНИ, НА ДАН КАДА СЕ МОЛИТВЕНО ОБЕЛЕЖАВАЛА ДВЕСТОГОДИШЊИЦА ПОДИЗАЊА ОВОГ ХРАМА

Данас прослављамо празник Рођења Пресвете Богородице, данас молитвено исказујемо поштовање најсавршенијој мајци коју је земља небу дала. Данас славимо Ону која је најпрослављенија и на небу и на земљи после Господа Исуса Христа. Данас прослављамо и заштитницу овога храма и овога града, које Она чува ево већ пуна два столећа. За ових две стотине година у историји српског народа много се штошта догодило и збило. Нажалост, изгледа да нам се историја понавља. Током ових два века српски народ, и поред свих невоља и недаћа, остао је веран Богу и Цркви, имену своме и имену Божијем. Није поклекао ни онда када су многи мислили да су ишчупали и душу и срце српском народу. Није српски народ поклекао јер је био уз Бога и уз Цркву.

Рекох, као да нам се историја понавља. Данас нам поново чупају срце и отимају свету земљу косовску. Данас опет хоће моћници света да нам поруче да је моћ њихова у оружаној сили њиховој, а не знају да једину праву моћ има Бог, браћо и сестре, и не знају ону велику мисао нашег Владике и песника – Коме снага лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом. Зашто ово говорим? Зато што сам пре неколико дана са Његовом Светошћу Патријархом српским Господином Иринејом био на Косову. Тамо се заиста поново збива страдална косовска битка.

Али, верујемо у Бога, верујемо у Мајку Божију, верујемо да ћемо и овога пута одолети. Насушно нам је неопходна молитва, јер она је изгледа једино средства са којим ми можемо данас изаћи пред ове овоземаљске моћнике. Потребна нам је молитва да их Бог уразуми да схвате да зло добра донети не може, да умудри моћнике овога света да нам не наносе немир, бол и тугу, а када сви говоре о миру и слози. Да их Бог умудри да схвате да смо и ми народ Божији као и они, да и ми имамо своје светиње, да имамо душу и осећања као и други народи.

Данас, о двестогодишњици овог храма и мученичког града Тополе, помолимо се Пресветој Богородици да сачува ову светињу, овај град и народ у њему. А сачуваће их Бог и Мајка Божија ако се будемо молитвено обраћали Њој чије су руке шире од неба и чије је крило веће и од неба и од земље. Знајте да у Њеном крилу има места за све народе, за све људе добре воље, људе који верују, људе који осећају да је човек икона Божија.

Ево, у овом храму, молитва се приноси два века. Кад бисмо ових две стотине година помножили са три стотине шездесет пет дана, колико их има у једној години, онда бисмо видели да је на десетине и десетине хиљада молитава од појединаца овде приношено. Онда бисмо видели да је милитва пред светињом овог храма чувала, и надамо се, да ће чувати овај народ.

Колико год да смо ми овде молитава принели, па да смо излили и онолико молитава колико је песка у мору, како каже песник, ништа то није према оном добру које је Мајка Сина Божијега учинила за род људски. Шта да кажемо, браћо и сестре, о молитвеним тајнама и исповестима које су само Богу знане, а које је народ за два столећа овде износио? Само невидљиви Бог, анђели, ове фреске на зидовима и свештенослужитељи знају колико је овде тајни изречено, колико је директних исповести човека према Богу било у овој светињи. Само они знају колико се личности овде духовно родило и постало члановима Цркве као заједнице Бога и људи. То ће, као што рекох, посведочити анђели Божији онда када Господ буде дошао да суди и живима и мртвима.

Богоносни оци наши који су молитвом живели, молитвом мислили, молитвено су нас образовали да када размишљамо о Пресветој Богородици знамо да нема уста људских, да нема речи и ума људског који могу да искажу захвалност Мајци Божијој. Једино ако имамо молитву као метод мишљења и живота, можемо се оспособити да достојно говоримо о Оној која је већа и од анђела, часнија од херувима и серафима, како певамо у Цркви Христовој. Искрена, чиста и права молитва рађа чуда.

Рођење Пресвете Богородице јесте једно од најречитијих молитвених чуда јер су је родитељи измолили у старости. Зато се у Богородичином кондаку и каже: Нероткиња рађа Богородицу и чуварку нашег живота. Ово нам говори да треба непрестано да се молимо и да се никога не бојим осим Бог и греха без покајања. А молитва је, браћо и сестре, моја и ваша духова веза са Богом, то је мој и твој разговор са Богом, то је приношење и даривање себе Богу. Док се молимо, ми разговарамо са Богом. А када престајемо да се молимо, ми разговарамо са самим собом, са сујетом својом. Тада не разговарамо са анђелом хранитељем, него са оним другим, палим анђелом.

Данас, о двестогодишњици постојања овога храма и овога града, замолимо Мајку Божију да чува род наш, да чува земљу нашу, али да чува и цело човечанство. Замолимо да у роду земаљском и људском процвета љубав без сенке, нада која неће поклекнути, вера без сумње. Нека би дао Бог да и ми молитвено наставимо оно што су овде преци наши започели градњом овог храма и овог града. Нека вас све Мајка Божија чува, води и благосиља.

Септембар 28, 2011

ПРОСЛАВЉЕНА МАЛА ГОСПОЈИНА У МАЛОМ КРЧМАРУ

У Малом Крчмару надомак Раче на дан Рождества Пресвете Богородице прослављена је храмовна слава. Народ овог живописног краја је упркос лошем времену у великом броју дошао у храм да би прославио славу свог места, а Свету Литургију су служили свештеници Ненад Савић и Горан Живковић уз саслужење ђакона Дејана Шишковића.

Беседу о овом великом празнику је одржао јереј Горан Живковић који је говорио о значају Пресвете Богородице у животу сваког православног хришћанина. Јединородни Син Божји је рођен као мушкарац и зато је Бог одредио да највећи човек свих времена буде жена, а то је нико други до Марија, Пресвета Богородица. Она је највећа зато што је родила без греха Богочовека Исуса што је наговештавало само њено порекло од родитеља Јоакима и Ане. Наиме, свети Јоаким води порекло од царске Јудине лозе, а мати света Ана је од свештеничке Аронове што сведочи о Христу као Цару над царевима и Првосвештенику. Отац Горан је даље нагласио да мештани Малог Крчмара треба да буду почаствовани чињеницом да је управо Богородица заштитница њиховог места и да зато треба да јој се у сваком искушењу што усрдније моле за помоћ. Након свете Литургије је обављен је опход око храма, а затим је пререзан славски колач који је спремио овогодишњи колачар Драган Гавриловић.

Храм у Малом Крчмару је подигнут 1930. године, за време службовања пароха Михаила Радића. Исте године на дан храмовне славе је и освештан од стране Епископа тимочког Емилијана Пиперковића. Црква је триконхосна са осмостраном куполом, а рађена је према пројекту Н. Настовића.

На крају сабрања за све присутне уследила је трпеза љубави.

Горан Живковић, јереј

ФОТОГРАФИЈЕ

Септембар 28, 2011

ОСВЕШТАН ТЕМЕЉ ЗА НОВИ ХРАМ У БАРЗИЛОВИЦИ

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је 24. септембра 2011. године, у Барзиловици надомак Лазаревца, служио Свету Архијерејску Литургију и том приликом освештао темељ за нови храм посвећен Силаску Духа Светог на апостоле.

Преосвећени се том приликом захвалио верницима ове парохије, који су у великом броју били присутни, што подижу храм Божији који јесте биљег за ово место и уједно сведок њихове вере и љубави према својој Цркви и вери православној.

Владика нас је подсетио да је на светој земљи Косову саграђено 1700 олтара и да су сви запамћени и похрањени у свести нашег народа, јер су запечаћени Духом Светим, те да се по томе храм Божији разликује од неке друге грађевине.

И ми који смо крштени се разликујемо од других, јер смо такође запечаћени Духом Светим, али не само по привилигији , већ пре свега по одговорности коју имамо за овај свет. Подижете овај храм да у њему служимо Свету Литургију, да Богу приносимо Његове дарове, да кроз свето причешће примамо сам живот, јер се Литургија и служи само због причешћа, рекао је он. Ако нема нас и нема причешћа, онда не треба да буде ни Литургије, нагласио је Преосвећени. Осврћући се на прочитано Свето Јеванђеље Владика нас је позвао да са грехом не убијамо и не осуђујемо самог човека, да пре свега преиспитујемо и сагледавамо себе, а да не судимо другима. Сам Христос будући потпуни Бог и потпуни Човек, и разумевајући нас и нашу природу , није осуђивао човека, већ грех који он чини.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Преосвећени је овом приликом, за показани труд и љубав, у чин протонамесника рукопроизвео тамошњег пароха, јереја Жељка Ивковића.

Након Свете Литургије и трпезе љубави владика је обишао заједницу ''Земља живих'' која се налази у селу Брајковцу и која Његовим благословом и молитвама, успешно функционише и доноси плодове већ више од три године.

јeреј Жељко Ивковић

ФОТОГРАФИЈЕ

Септембар 28, 2011

АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ИЛИЋЕВУ

У недељу пред Крстовдан 25. септембра 2011. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је у храму Св. ап. Томе у Крагујевачком насељу Илићево, Свету Архијерејску Литругију уз саслужење свештенства крагујевачкох и лепеничког намесништва.

Беседећи верноме народу на 9. зачало Јеванђеља по Јовану, Владика објашњава зашто је Господ , како је речено у наведеном Јеванђељу, сишао са Небеса. Он је постао човек, да би човек постао Бог, да спасе свет од зла, мржње, пакости и да нам да живот вечни. Све врлине су сишле с Неба и Он их је донео. Зато Јеванђеље каже да се нико није попео на Небо, сем Онога Који је с Неба сишао. Он нам је донео и дарове Духа Светога и то из превелике љубави према нама, јер се каже да је Он пре заволео нас, него ми Њега.

Именовање хришћана је да у свету који у злу лежи, посведоче да зло добра донети не може, те да верујемо иако живимо у злом свету, да нећемо пропасти. Зато не губимо из вида да је Господ дошао и крв своју ради нас пролио. Данас нам је потребна вера, јер само вера у Господа може да нам врати поверење у човека, у боголиког човека, кога ми потискујемо у себе.

Дарови Духа Светога јесу донешени за наше спасење, али не појединачно спасње, већ за спасење заједнице. Заједнице која је осведочена 2000 година у Цркви између Бога и човека. Зато апостол Павле каже и позива да живимо вером, а не знањем, јер знање надима, а вера спасава. Живот је позив на љубав, на давање себе другоме, на давање себе Богу, била је поука верном народу.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

На крају своје беседе, Владика је позвао верне да подрже свога свештеника о. Владимира Ћировића, који је Цркви Божијој несебично даровао себе и својим трудом и залагањем радове на изградњи храма привео крају. Још је Владика подсетио верне да имају свест да доласком у храм на литургију, у своје домове из Цркве носе благослов Божији за свој живот и за своје породице.

протођакон Мирослав Василијевић

ФОТОГРАФИЈЕ

Септембар 28, 2011

КРСТ ЈЕ ТАЈНА ЖРТВЕНЕ И САМОПРЕГОРНЕ ЉУБАВИ БОЖИЈЕ

БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА НА КРСТОВДАН 2011. ГОДИНЕ НА ЛИТУРГИЈИ У САБОРНОМ ХРАМУ У КРАГУЈЕВЦУ

Данас прослављамо празник Крстовдан. То је у ствари празник проналажења часног крста, његовог уздизања, што је и на синоћњем бденију када смо износили крст, била символика управо тог уздизања. Крстовдан је празник када се слави још један догађај, повратак часног крста из Персије у Јерусалим. Верујем да знате, да је часни крст пронашла мајка светог цара Константина Великог, царица Јелена. Повратак крста Христовог у Јерусалим јесте, када је један цар персијски (Хозроје) узео крст и однео у Персију (614. год.) и цар Ираклије после 15 година проведених у Персији вратио је крст у Јерусалим (628. год.).

Ако говоримо о символу крста, видећемо да је све у знаку крста, а да се крст не може из вертикале добро сагледати. Крст ако хоћемо да сагледамо, морамо да клекнемо пред њим. А то значи, морамо да се смиримо. И када је цар пренео, вратио, крст у Јерусалим, био је одевен у царске одоре, у царску круну и порфиру, али није могао да га понесе, учинио му се много тежак, покушавао је, упирао се, давао све своје снаге и није га могао ставити на раме и да га узнесе на Голготу, односно у Јерусалим. Притом, надлежни епископ приђе му и каже: Царе, ни Онај који је разапет на крсту није разапет у порфири, него ако хоћеш да узнесеш крст, скини то царско обележје па се смири пред крстом и тако ћеш га узнети, и тако је и било, браћо и сестре. Диван пример како треба пред крстом да стојимо, диван пример како треба крст да схватимо. Ми обично када помислимо на крст, схватамо да је крст једино символ страдања, вероватно због тога што знамо да је на њему страдао наш Спаситељ Господ Исус Христос. Но, у овом свету заиста крст јесте страдање, али у ствари, он није једино символ страдања. За нас хришћане крст је победа, крст је сила, слава, крст је васкрсење. А у васкрсење не можемо да идемо без страдања, без искушења, без ношења крста свога. Када ми носимо свој животни крст у смирењу, онда се управо тај часни крст Христов дотакне нашег крста, па нам даје силу, даје нам снагу да изнесемо часно, поштено и достојанствено крст свој на Голготу, да би преко Голготе и ми ушли у Васкрсење Христово, али и у наше васкрсење. Зато је часни крст најсветији знак и символ, наше вере. И отуда, све Свете тајне свршавају се призивом Светог Духа, али се оне печате крсним знаком, односно печате се животворним крстом. Зато благодат и сила часног крста није у његовом облику, него у томе, што је крст Христов средство којим је Господ Спаситељ наш, спасао род људски, ту је сила Крста. До страдања Христовог, крст је био символ мучења и страдања, на њему су само разапињани највећи злочонци, а нажалост, род људски узвратио је на љубав Христову, када Га је прозвао да је највећи злочинац. А Он грехе наше узе на себе и узнесе на крст. Крст је жртвеник на који је Христос принео самог себе за цео свет. Отуда сво смирење, мука, бол, смрт, што је преузео Христос на себе, управо се врхуне у крсту. Целокупно дело Христово, сво Његово човекољубље, сажима се у крсту. Зашто? Зато што је Он на крсту победио смрт. Зато и певамо, смрћу смрт уништи, тиме је у ствари, нашу смрт Господ Христос учинио својом, а својим Васкрсењем нам је подарио живот и нераспадљивост. Преко крста нас је спријатељио са Богом Оцем и подарио нам опроштај грехова. Зато када целивамо крст имајмо ово на уму, на крсту је на најубедљивији начин показао да нас воли, безграничном љубављу, чак и у часу када га ми распињемо својим неделима. Кроз крст нас је привео и ујединио у једно тело, нас, ту своју расејану децу, који смо се расејали по свету, срушио непробојни зид који нас је делио и саздао у себи новога човека, како то лепо каже апостол Павле. Још је крстом Господ Исус Христос очистио и осветио небо и земљу и ваздух, будући да је распет испод неба, подигнут у ваздух, а Његова пресвета крв се пролила по земљи. На крсту је принео општу жртву за целу земљу и опште очишћење за целокупну људску природу, кажу Свети оци. На крсту је показао да овај свет није последња реалност, него само пут према последњој стварности, а пут на небо се иде преко крста Голготе и васкрсења, ми у ствари узлазимо у Царство небеско, у царство Бога Оца, Сина и Духа Светога. Све ово бива уколико се у овом свету боримо против нашег егоизма, против наше злобе и пакости, против наше гордости. Гордост нам не да, да у смирењу приђемо крсту. Да је Господ имао у себи гордости, зар би Он дао себе за нас. Не, Он је гордост заменио љубављу, Он је гордост заменио смирењем и зато нас Господ ничим није тако загрлио, до управо страдалном љубављу, крстоваскрсне љубави. На крсту Господ је открио себе као јединог доброчиниоца и Спаситеља, Избавитеља и Животодавца целог универзума, целог света и космоса. Крстом је осујетио ђавола, осујетио је његове методе и заблуде, моћ и власт, коју је ђаво имао над људима, како то дивно каже преподобни Јустин Ћелијски. Зато је крст тајна љубави Божије, не тајна мучења, него тајна жртвене и самопрегорне љубави. Љубав је увек жртва, али радосна жртва. То је оно што разликује бол, од туге овоземаљске.

Вера није насиље, вера није механизам, она није држање људи у неком грчу, како су то често приписивали нама хришћанима, у неком страху, претњама или чак и у обећањима. Вера је слободни принос, дар срца, љубави Богу и човека ослобађајућем га чини. То је тајна крста и у исто време тајна љубави Божије. Крст је тајна која је саздала Цркву. Али је крст у исто време и суд, зато је Господ рекао са крста, сад је суд овоме свету. Крст је то мерило наше, где смо, шта смо, какви смо, како живимо. И зато, нека би нас Часни Крст оснажио, орасположио, укрепио, а он нам управо то чини, ако ми загрлимо крст, као што је Господ преко крста загрлио нас. Наш народ, је од Цркве научио и створио крстоваскрсни етос. Тај етос помогао је српском народу да преброди и петвековно ропство, помоћи ће нам да пребродимо и ова искушења и невоље које нас сналазе. Да победимо и ово што се догађа и збива са најсветијом српском земљом, Косовом. Помоћи ће нам да победимо себе, али неће нам помоћи ако претходно не испразнимо из себе, ако не испразнимо то наше људско надимање, ту нашу злобу, где појединац мисли да је све и всја. Док се не испразни наш егоизам, наша себичност, наша самовоља, неће се уселити крстоваскрсна љубав. Зато данас, поклонимо се часном крсту и замолимо Господа, као што нас је преко крста ујединио, сјединио, да нам да опроштај грехова и да нам помогне да носимо свој животни крст.

Бог Вас благословио!

ФОТОГРАФИЈЕ

Септембар 29, 2011

ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА У САБОРНОМ ХРАМУ

Крст, који је неодвојив од Христа и Његовог страдања има велики значај за све хришћане, зато му се Црква обраћа у својим молитвама:

Крст је чувар свецеле васељене,

Крст је лепота Цркве,

Крст је сила царева,

Крст је верних потпора,

Крст је слава ангела и ударац демонима.

(Светилен на јутрењу)

Данас, Православна црква слави подизање, уздизање или како би се то рекло на старом српском језику Воздвижење Часног Крста или у нашем народу познат као Крстовдан. Црква данас слави успомену на један догађај из историје хришћанства. Наиме, једном приликом мајка цара Константина, Јелена, обилазећи Свету земљу у којој је живео Господ Исус Христос, данашњи Израел, хтела је да нађе Крст на којем је разапет Исус. Један старац по имену Јуда, једини је знао место где се налази Крст. И заиста, на Голготи, месту страдања Христовог, нашли су три Крста. Који је крст Христов, то су сазнали када је оживео један мртвац. Пронађен Христов Крст је свечано уздигнут од стране Јерусалимског патријарха пред сабраним народом да га сви виде.

У понедељак на навечерје празника Крстовдан, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован са свештенством Саборног храма, служио је свечано бденије. Пред крај јутрења када се пева свечано: «Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни помилуј нас», Епископ је узео Часни Крст, украшен босиоком и цвећем, и у свечаној литији га пренео из олтара до средине храма, и подигао га у ваздух са четири стране (јужне, источне, северне и западне), што символише четири крака Крста. Јер Крст Часни преиспуњава свецели космос, сабира свецелу твар љубављу Христовом. Поставивши Часни Крст на постоље насред цркве, Епископ се заједно са читавим сабрањем верног народа поклонио Часном Крсту, уз певање молитве:

Крсту Твоме клањамо се, Владико,

И свето Васкрсење Твоје славимо.

На сам дан празника Воздвижења Часног Крста, Преосвећени Владика Јован са свештенством Саборног храма у Крагујевцу и верним народом, служио је Свету Архијерејску Литургију.

У својој беседи после прочитаног јеванђелског зачала Преосвећени Владика је између осталог рекао: Крст је жртвеник на који је Христос принео самог себе за цео свет. Отуда сво смирење, мука, бол, патња, смрт, што је преузео Христос на себе, управо се врхуне у крсту. Целокупно дело Христово, сво Његово човекољубље, сажима се у крсту. Зашто? Зато што је Он на крсту победио смрт.

Срећко Зечевић, јереј

Октобар 1, 2011

TEМЕ ХРИШЋАНСКЕ ЕТИКЕ - ИЗДАВАЧКА КУЋА КАЛЕНИЋ

Г. Мандзаридис, В. Јулцис, Ј. Петру, Н. Дзумакис -Teме хришћанске етике, Каленић, превод са грчког Јелена Касапис, стр.174

Издавачка кућа Каленић је обогатила нашу црквену јавност још једним уџбеником из области хришћанске етике. Реч је о приручнику за православни катихизис за завршни разред средњих школа, који су потписали еминентни грчки етичари. Дело обилује разноразним темама које су актуелне и које тангирају модерног човека а посебно младе.

Уџбеник је написан модерним језиком, са реализованим постављеним циљевима и смерницима које могу вешто да пренесу етичке ставове православне Цркве, као и да укажу у којој мери креативно одговара на модерне појаве и кретања у друштву. Аутори су се зналачки ухватили у коштац са друштвеним наукама које се изучавају у средњој школи (првенствено мислим на социологију и философију која се уобичајено обрађује у завршном разреду средњих школа) и покушали да преко одређених смерница које можемо наћи у уџбенику произведу живу и креативну расправу која би учинила веронауку занимљивијом, да би преко егзистенцијалних одговора указала на њену потребу постојања унутар школског система.

Овај уџбеник има четири поглавља. У уводном поглављу се излаже етика као наука (стр.9-25), потом у првом поглављу се говори о предусловима етичког живота (стр.25-47), у другом поглављу се обрађују основна полазишта циљеви и изрази етичког живота (стр.47-79), у трећем критичке егзистенцијалне ситуације (стр.79-99) у четвртом социјална питања етичког живота (стр.99-174). Унутар поглавља ћемо наћи тематику која је више него актуелна: о мотиву у животу (стр. 32-39), о слободи (стр.39-47) смислу среће (стр. 47-54), о пуноћи живота (стр. 61-67), о самоћи (стр.79-87), стресу и агонији (стр. 93-99), поштовању живота (стр.118-125), људском телу (стр.125-131), држави (стр.149-156)... Аутори су се приликом излагања свих поменутих проблема користили јасан језик и стил, давали су упоредо са православним, ставове секуларних наука или изводе из светске књижевности или философије, а при крају потпоглавља би изнели изводе из Библије или из дела св.отаца, али и одломке из дела светске књижевности или философије (углавном Достојевског или Берђајева) којим би указивали на православни став али и одељке која се противе хришћанству (извод из Воље за моћ - Ф. Ниче), чиме би ћитаоце подстакли на размишљање, а катихетама дали јасне смернице како да предавања учине занимљивијим. Питања која ћемо наћи на крају сваке лекције својом провокативношћу имају за циљ да подстакну не само давање одређених одговора, већ и преиспитивање самог понашања и поступака. Једина наша замерка је недовољно обрађена тематика полности, где се сексуалност ставља на неки начин искључиво у сврху продужетка врсте (стр.135). Сексуалност за циљ мора имати љубав, тада превазилази анимални порив и постаје хумана чиме упућује на релационост животних партнера.

Овај приручник засигурно може бити од помоћи вернику који живи у савременом друштву. Своју примену књига треба наћи у богословијама Српске Православне Цркве, а поред тога треба је користити у предавањима на Православном катихизису у 3. и 4. разреду средњих школа сагласно прописаном плану и програму. Сваки читалац ће наћи у овој књизи одговор за одређени модус понашања, али - са друге стране - може наћи и реакцију или одговор на неку појаву у друштву.

Славиша Костић

Октобар 9, 2011

Распоред богослужења Епископа шумадијског Г. Јована – OКТОБАР 2011. године

1. октобар (субота), Црква прославља и празнује: Светог Евменија Гортинског; свету мученицу Ариадну.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Лазара Косовског у Белушићу, у 9 часова.

2. октобар (недеља), Црква прославља и празнује: Свете мученике Трофима, Саватија и Доримедонта.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Свете Петке у Лапову, у 9 часова.

3. октобар (понедељак), Црква прославља и празнује: Светог великомученика Евстатија Плакида, светог кнеза Михаила и бољарина Теодора, преподобног мученика Илариона

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог Саве Српског на Аеродрому – Крагујевац, у 7, 30 часова. Истог дана Његово Преосвештенство учествоваће у раду седнице Одбора за изградњу храма Светог Саве на Врачару.

4. октобар (уторак), Црква прославља и празнује: Светог апостола Кодрата; Светог Димитрија Ростовског (Оданије Воздвижења).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован учествоваће у раду седнице Светог Архијерејског Синода у Београду.

5. октобар (среда), Црква прославља и празнује: Светог свештеномученика Фоку; светог пророка Јону.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Лазара Косовског у Белошевцу. Истог дана Његово Преосвештенство посетиће цркву у Ратковићу.

6. октобар (четвртак), Црква прославља и празнује: Зачеће светог Јована Претече и Крститеља.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Зачећа светог Јована Претече и Крститеља у Поскурицама у 9 часова – храмовна слава. Истог дана Његово Преосвештенство осветиће крстове за новоподигнути храм Светог Никодима у Америћу, у 14 часова.

7. октобар (петак), Црква прославља и празнује: Свету првомученицу Теклу; преподобног Симона; светог краља Владислава и преподобног Давида Српског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у манастиру Прерадовцу, 9 часова – храмовна слава

8. октобар (субота), Црква прославља и празнује: Преподобну Ефросинију; светог Сергија Радоњешког – Задушнице.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Саборном храму у Крагујевцу , у 7,30 часова. Истог дана Његово Преосвештенство венчаће у Старој цркви Ђурђа Ђоковића и Весну Нешић, у 12,30 часова.

9. октобар (недеља), Црква прославља и празнује: Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће Литургију у храму Светог великомученика Георгија на Опленцу, у 9 часова.

10. октобар (понедељак), Црква прославља и празнује: Светог мученика Калистрата.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог Саве Српског на Аеродрому, у 9 часова.

11. октобра (уторак), Црква прославља и празнује: Преподобног Харитона Исповедника.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Сушицу – Крагујевац, у 7,30 часова.

12. октобар (среда), Црква прославља и празнује: Преподобног Киријака Отшелника – Михољдан.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Лазара Косовског у Белошевцу – Крагујевац, у 7,30 часова.

13. октобар (четвртак), Црква прославља и празнује: Светог свештеномученика Григорија; светог Михаила Кијевског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће Литургију у храму Светог великомученика Георгија на Опленцу, у 9 часова.

14. октобар (петак), Црква прославља и празнује: Покров Пресвете Богородице.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Реснику – храмовна слава, 9 часова.

15. октобар (субота), Црква прославља и празнује: Светог свештеномученика Кипријана; преподобног Андреја.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у селу Ратковић, у 9 часова.

16. октобар (недеља), Црква прославља и празнује: Светог свештеномученика Дионисија Аеропагита.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Силаска Светог Духа у Кораћици, у 9 часова.

17. октобар (понедељак), Црква прославља и празнује: Светог Стефана и Јелену (Штиљановић).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог Саве Српског на Аеродрому – Крагујевац, у 7, 30 часова.

18. октобар (уторак), Црква прославља и празнује: Свету мученицу Харитину; свештеномученика Дионисија.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Пантелејмона у Станову – Крагујевац, 7,30 часова.

19. октобар (среда), Црква прославља и празнује: Светог апостола Тому – Томиндан.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог апостола Томе у Конатицама, у 9 часова – храмовна слава

20. октобар (четвртак), Црква прославља и празнује: Свете мученике Сергија и Вакха.

Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Г. Јован служиће свету Литургију у Светотројичном храму – Стара крагујевачка црква, у 7,30 часова.

21. октобар (петак), Црква праславља и слави: Преподобну Пелагију; Преподобну Таису.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован као члан Светог Архијерејског Синода посетиће са Његововом Светошћу Патријархом српским Господином Иринејом Цариградску патријаршију.

22. октобар (субота), Црква прославља и празнује: Светог апостола Јакова; светог Стефана, деспота српског.