Епархија шумадијска

[Guest]

ПРОСЛАВА СВЕТИХ 40 МУЧЕНИКА СЕВАСТИЈСКИХ У МАНАСТИРУ СВ. ЛУКЕ У БОШЊАНУ

  Поводом празника Светих 40 мученика Севастијских, у манастиру Светог Луке у Бошњану служенa је Света Архијерејска Литургија Пређеосвећених дарова. Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Епархије крушевачке уз саслуживање презвитерâ и ђаконâ ове новоосноване епархије.

По читању Светог Јевађеља присутним се беседом обратио Епископ Јован који је подсетио верне на велики подвиг и страдање ових 40 мученика Севастијских који су поверовали у Христа Васкрслог и остали Му верни до краја примивши мученичке венце. Њих је убила мржња оних који су мрзели све што је Христово а они су били истински христоносци и богоносци.

Владика је нагласио и значај поста у коме се налазимо позивајући нас да се богатимо врлинама јер одступивши од врлинског живота одступамо од пута спасења.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у манастиру Светог Луке у Бошњанима

У Светој Тајни Причешћа учествовали су и бројни верници који су се овом приликом сабрали око свог Архипастира, да саборно прославе велике угоднике Божије, Свете мученике Севастијске и да причешћујући се Животворним Тајнама Христовим постану заједничари светих и пријатељи Божији.

Након Причешћа освећен је и пререзан славски колач у част Светих Мученика. На крају су сви били позвани на Трпезу љубави коју је за све сабране приготовио игуман ове свете обитељи архимандрит Алексеј чијим је трудом и љубављу овај манастир постао један велики духовни центар.

фотографије:

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=2031&Itemid=1

[Guest]

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА КОСМАЈСКОГ НАМЕСНИШТВА

  У среду, треће недеље Великог поста 23. марта 2011. године, Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Литургију

пређеосвећених дарова у храму Светог Николе у селу Сибница, уз саслужење свештеномонаштва и свештенства шумадијске Епархије.

Литургијском сабрању је претходовала Света тајна исповести свештенства космајског намесништва. Исповедник је, по благослову Епископа, био високопреподобни схи~архимандрит Јован, настојатељ манастира Тресије.

У надахнутој беседи, Епископ је поучио свој верни народ шта је пост, који је његов циљ и како треба постити. Тумачећи молитву Св. Јефрема Сирина, Епископ Јован је рекао да када човек саживи са речима ове молитве, тада доживљава духовни потрес какав само покајање изазива у човеку.

“Лењ човек је празан човек, који увек поставња питање зашто да се мења, јер не жели да се мења ...”, рекао је Владика Јован. Након причешћа свештеника и верног народа, приступило се читању реферата, који је благословом Епископа писао парох неменикућски јереј Горан Лукић, на тему “Човекољубље као Божија и људска особина”.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

После прочитаног реферата, уследила је дискусија на поменуту тему, а Епископ је и овом приликом очински саветовао свештенике како да што боље врше своје пастирско служење.

Његово Преосвештенство Епископ Јован је и ове године присуствовао трдиционалном програму “Васкршњи час” који припремају и изводе ученици Основне Школе “Јелица Миловановић” у Сопоту са својим вероучитељима Јеленом Четник и Бранком Станишићем.

Јереј Горан Лукић

фотографије:

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=2032&Itemid=1

[Guest]

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА БЕЛИЧКОГ НАМЕСНИШТВА

У петак, 25. марта 2011. године, треће недеље Великог поста, када наша Света мајка Црква прославља преподобног Симеона Новог Богослова и Светог Григорија Двојеслова, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Светих архангела Михаила и Гаврила у Јагодини.

Литургијском сабрању је предходила Света Тајна исповести свештенства беличког намесништва. Исповедник је, по благослову Епископа, био високопреподобни архимандрит Евтимије, игуман манастира Јошанице.

У надахнутој беседи, Владика је поучио присутни верни народ о важности покајања, истакавши да тамо где постоји лењост, немарност и саможивост покајања нема. Очински нас је подсетио да у таквом човеку постоји празнина, а сваку празнину човек мора нечим испунити, јер празну кућу насељава онај који први у њу уђе. Зато бдимо и молимо се да се у наш ум и наше срце усели Дух Бога Правде, Бога Истине и Бога Љубави, истакао је владика.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Јагодини

Поред великог броја причасника, треба свакако издвојити ђаке које похађају веронауку и који су са својим вероучитељима активно учествовали у овом литургијском сабрању.

После Свете Литургије, свештенство намесништва Беличког имало је радни састанак на коме је јереј Миломир Тодоровић, парох први јагодински при храму Светих Апостола Петра и Павла читао реферат на тему „Пастирски приступ проблему прељубе у браку“. Сам рад првенствено због свог своје озбиљности и високог квалитета отворио је конститутивну полемику, која је довело до низа важних закључака који ће свакако помоћи парохијском свештенику – пастиру, да овај нажалост све израженији проблем, пре свега предупреди поучавајући оне који ступају у брак, као и ублажавајући и исцелујући саме последице прељубе, што ће свакако на крају довести до оздрављења породице као основног и најважнијег сегмента друштва.

Све у свему треба истаћи да је ово била једна велика духовна радост за Цркву Божију у Јагодини.

вероучитељ Борис Милосављевић

фотографије:

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=2033&Itemid=1

[Guest]

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА РАЧАНСКОГ НАМЕСНИШТВА

У среду четврте недеље Великог Поста, 30. марта, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму посвећеном Успенију Пресвете Богородице у Саранову.

Пре богослужења је одржана исповест свештенства рачанског намесништва при чему је исповедник био протојереј-ставрофор Милан Борота.

У току Свете Литургије Владика Јован је одржао богонадахнуту беседу о значају и смислу поста. Он је нагласио да пост без молитве није прави пост, као и то да свако ко пости треба да се преиспита колико и како верује у вечног, свевидећег и свеприсутног Бога. Вера је основ нашег живота, али она није сујеверје, маловерје, а нарочито не врачање иако је исто јако присутно у нашем народу.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Владика је нарочито говорио о лењости као једној од најпогубнијих особина данашњег човека. Лењ човек упропашћује не само себе, већ и своју породицу и децу, без обзира којим се послом бавио. Зато је Црква и прописала у време васкршњег Поста познате и дивне молитве Св. Јефрема Сирина у којима се молимо Богу да нам одузме духа лењости, мрзовоље и властољубља, а да дух целомудрености и смиреноумља-нагласио је Владика Јован у својој беседи верном народу. На Литургији се причестило мноштво верника сарановског краја, међу којима је био приметан велики број деце која похађају веронауку.

После Свете Литургије одржан је састанак Епископа са свештенством овог намесништва на коме је ђакон Дејан Шишковић прочитао реферат на тему Хришћани као миротворци. Он је нагласио у реферату да је једини прави мир онај који нам даје Господ Исус Христос. За разлику од пацифизма који се данас често спомиње и намеће као образац овај мир је потпун и савршен јер је извор истога сам Бог. После прочитаног реферата одржана је занимљива дискусија на ову веома важну тему, да би на крају уследила трпеза љубави.

Јереј Горан Живковић

фотографије:

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=2038&Itemid=1

[Guest]

Распоред богослужења Епископа шумадијског Г. Јована - АПРИЛ 2011. године

                                           

1. април (петак), Црква прославља и празнује: Свете мученике Хризанта, Дарија и преподобног Симеона Дајбабског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Вазнесења Господњег у Голобоку, у 9. часова. Исповест свештенства Архијерејског намесништва јасеничког.

Читање реферата на тему: Пастирско сведочење наде (парох глибовачки јереј Жељко Милић).

2. април (субота), Црква прославља и празнује: Преподобне Оце убијене у манастиру Светог Саве Освећеног.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, у 7,30 часова.

3. април (недеља), Црква прославља и празнује: Јакова Исповедника.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог Саве Српског на Аеродрому - Крагујевац, у 9. часова.

4. април (понедељак), Црква прославља и празнује: Светог свештеномученика Василија Анкирског (Претпразништво Благовести) (Прво бденије).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Преподобног Романа Српског у Рековцу, у 9. часова. Исповест свештенства Архијерејског намесништва левачког.

Читање реферата на тему: Смирење као јеванђелска вредност (протонамесник Сретко Петковић).

5. април (уторак), Црква прославља и празнује: Светог преподобномученика Никона.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Успења Пресвете Богородице у Варварину, у 9. часова. Исповест свештенства Архијерејског намесништва темнићког.

Читање реферата на тему: Пастирско сведочење наде (ђакон Дејан Антић).

6. април (среда), Црква прославља и празнује: Преподобног Захарија.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Светог архангела Гаврила (Врбичка црква) у Аранђеловцу, у 9. часова. Исповест свештенства Архијерејског намесништва орашачког.

Читање реферата на тему: Како бих описао пастирску службу – жеље и препреке (јереј Милован Ранковић).

7. април (четвртак), Црква прославља и празнује: Благовести Пресвете Богородице.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у манастиру Благовештење у 9. часова, на дан манастирске славе.

8. април (петак), Црква прославља и празнује: Сабор светог архангела Гаврила (Друго бденије).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму у храму Светог великомученика Пантелејмона у Клоки у 8. часова. Исповест свештенства Архијерејског намесништва опленачког.

Читање реферата на тему: Јеванђелска љубав према непријатељима? Ко је мој, а ко Божији непријатељ? (ђакон Остоја Пешић).

9. април (субота), Црква прославља и празнује: Света мученица Матрона Солунска.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, у 7,30 часова.

10. април (недеља), Црква прославља и празнује: Преподобног Илариона Исповедника.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће Литургију Светог Василија Великог у храму Светог великомученика Кнеза Лазара у Белушићу у 9. часова.

11. април (понедељак), Црква прославља и празнује: Преподобног Марка Аретуског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Покрова Пресвете Богородице у Крушевцу у 9. часова. Исповест свештенства Архијерејског намесништва крушевачког.

Читање реферата на тему: Јеванђелска љубав према непријатељима. Ко је мој, а ко Божији непријатељ? (јереј Брана Павловић).

12. април (уторак), Црква прославља и празнује: Преподобног Јована Лествичника.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Рођења Пресвете Богородице у Баточини у 9. часова. Исповест свештенства Архијерејског намесништва лепеничког.

Читање реферата на тему: Свештеник професионалац или Христов сведок? (протонамесник Драган Симоновић).

13. април (среда), Црква прославља и празнује: Преподобног Ипатија Гангријског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Успења Пресвете Богородице у Лужницама у 9. часова. Исповест свештенства Архијерејског намесништва крагујевачког.

Читање реферата на тему: Фарисејство као трајно свештеничко искушење (ђакон Александар Сенић).

14. април (четвртак), Црква прославља и празнује: Преподобну Марију Египћанску.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Светог Саве у Ћићевцу у 9. часова. Исповест свештенства Архијерејског намесништва ћићевачког.

Читање реферата на тему: Човекољубље као Божија и људска особина (јереј Растко Петковић).

15. април (петак), Црква прославља и празнује: Преподобног Тита Чудотворца.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Благовести Пресвете Богородице у Рајковцу у 8. часова. Исповест свештенства Архијерејског намесништва младеновачког.

Читање реферата на тему: Саможртвени јеванђелски етос наспрам савремене нарцисоидности (јереј Зоран Алексић).

16. април (субота), Црква прославља и празнује: Преподобног Никиту Исповедника.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће Свету Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, у 7,30. часова.

17. април (недеља), Црква прославља и празнује: Свечани улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће Литургију Светог Јована Златоустог у Светотројичком храму – Стара крагујевачка црква, у 9. часова.

18. април (Велики понедељак), Црква прославља и празнује: Свете мученике Агатопода, Теодула, преподобног Марка Траческог.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Светог великомученика Лазара Косовског у Белошевцу – Крагујевац, у 7,30 часова.

19. април (Велики уторак), Црква прославља и празнује: Светог Евтихија Цариградског; преподобног Григорија Синаита(Старијег).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Светог Саве Српског на Аеродрому – Крагујевац, у 7,30 часова.

20. април (Велика среда), Црква прославља и празнује: Светог Григорија исповедника Митиленског; преподобног Нила Сорског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Свете Петке у Виноградима - Крагујевац, у 7,30 часова.

21. април (Велики четвртак).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију Василија Великог у Светоуспенском Саборном храму – Крагујевац, у 7,30 часова (Велико бденије у 18 часова).

22. април (Велики Петак).

Саборни храм – Крагујевац (Царски часови у 8 часова, Вечерње са изношењем плаштанице у 16 часова, Статије у 21 час).

23. април (Велика субота).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију Василија Великг у храму Светог великомученика Пантелејмона у Станову - Крагујевац, у 9 часова.

24. април (Васкрсење Господа Исуса Христа – Васкрс).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће у Светоуспенском Сабрном храму Васкршње јутрење а у продужетку свету Литургију у поноћ, у 24 часа. Истог дана Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служиће Пасхално вечерње у храму Светих апостола Петра и Павла у Јагодини, у 17 часова.

25. април (Васкрсни понедељак).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Пантелејмона у Станову – Крагујевац, у 9 часова.

26. април (Васкрсни уторак).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у манастиру Каленић, у 9 часова.

27. април (среда), Црква прославља и празнује: Светог исповедника Мартина Римског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Лазара Косовског у Белошевцу – Крагујевац, у 9 часова.

28. април (четвртак), Црква прославља и празнује: Светог апостола Аристраха, Пуда и Трофима; светог мученика Саву Готског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, и крстити у току Литургије малог Ђорђа сина свештеника Саборног храма Зорана Врбашког и супруге Тање, у 9 часова.

29. април (петак), Црква прославља и празнује: Свете мученице Агапију, Хионију, и Ирину – (Источни петак).

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у храму Светог великомученика Георгија (Опленац) у Тополи (Дан Епархије), у 9 часова.

30. април (субота), Црква прославља и празнује: Светог свештеномученика Симеона Персијског; светог Акакија Мелитинског.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће свету Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, и крстити у току Литургије малог Петра сина свештеника Саборног храма Горана Мићића и супруге Кристине, у 7,30 часова.

[Guest]

ПОСТ - ПРОМЕНА ФИЛОСОФИЈЕ ЖИВОТА

Тема људског пада је тема антрополошка. Сагласно Божанском откровењу, човјек је биће које је на граници свјетова, биће у коме је Бог умијесијо тијесто духовно и материјално; он је зеница васионе, створење саздано по слици (узет са лика) и прилици Божијој. Он је биће створено, али није створено завршено. Људско биће није само пресликано, није просто одсјај Божанског, него истовремено има и динамички дар да, на основу онога што јесте, буде нешто много више и много савршеније. То и значи и пралик. Дакле створен је са лика, по лику - икони, али и по обличију - прилици. "Прилик" је нешто што иде ка Лику. Са лика и ка лику - у томе је распон и динамизам људске личности који је основно својство људске природе, и нема ни једне философије земаљске која би то довела под знак питања. Свака философија и наука опитно знају да је човек биће динамично, испуњено изузетним могућностима. Биће које, богословски речено, не само дато него и задато. Човјек је задатак, Божији и природе у којој се рађа, и свој сопствени задатак.

Оно што нам свједочи Библијско Откривење, а што посвједочује и универзално људско искуство је чињеница, с једне стране, могућности које човјек посједује као биће, а са друге стране, постојање нечега што га ограничава, што га помрачује. Кроз сву историју човјек се открива као биће добро по природи, али и биће које је угрожено оним што називамо зло, биће које је нечим оптерећено. У свим религијама и оним природним, дохришћанским, присутно је не само осјећање да је човјек несавршен, него да људска природа онаква каква је сада није првобитна људска природа, да се са њом нешто догодило. И да је неопходно њено очишћење, њен повратак у првобитно стање, изгубљено. Наравно, све зависи од домета религиозне свијести, или научне и философске, да би се дало неко објашњење откуда то и шта се догадја са човјеком. Модерна психоанализа, рецимо, и не само она, тврди и проналази као једну од егзистенцијалија, нешто што је најдубље у људској свијести, нешто што човјек носи са собом - осјећање кривице. Негдје у дубинама људске колективне свијести постоји ти осјећање кривице. Као и осјећање страха. Многи сматрају да су те двије стварности страх и кривица, нешто што је најдубље у људској природи. Трага се стално за њиховим узроцима: да ли су они у васпитању, религиозним или неком другом, или су они у нечему што је дубље од социо-психолошког стања у коме се човјек налази? Да ли је то нешто што је друштвено условљено или, или је нешто што човјек носи у себи, што наслијеђује од својих предака, и што се онда преноси са покољења на покољење и оптерећује га?

Човјек је оно што поједе

Библијско Откровење има свој одговор на своје питање који није од јуче. Још од времена Старог Завјета говорено је о људском паду, прародитељском гријеху. Богом створеном човјеку коме је дато да буде господар од птица небесних и риба морских и свакога створења, да господари небом и земљом, коме је од Бога дат дар владарски, дата је и једна једина заповијест: да не једе са дрвета познања добра и зла, јер у који дан окусиш са њега умријећеш (Књ. Постања 2,17). И, како даље говори Мојсије, Али змија бјеше лукавамимо све звијери пољске које створи Господ Бог, па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту? А жена рече змији: Ми једемо са свакога дрвета у врту; само рода са онога дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете. А змија рече жени: Нећете ви умријети, него зна Бог да ћете у онај дан кад окусите са њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро и шта је зло. И затим слиједи један генијалан опис како сазријева гријех у људској души, у људском уму, у људском срцу, и како се претвара у дјело; како је сазрио у уму, у срцу и души Евиној и претворио се у дјело, затим у Адамовој, и како непрекидно, кроз сву историју сваки људски гријех има исти процес сазријевања. И жена видјећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати, и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода са њега и окуси, и мужу својему те и он окуси. Свети Јован Богослов у својој посланици, анализирајући на један другачији начин ова три основна момента у овом процесу сазријевања гријеха у људској души, говори о "похоти плоти, похоти очију и гордости живота (1. Јован 2,16). На првом мјесту је дакле похот плоти: дрво које је добро за јело. Прва и најдубља потреба људска је потреба за храном.Људско биће је без хране непостојеће. У том погледу је Фојербах био у праву када је рекао да је човијек оно што појед. СДамо што је он као материјалиста сматрао да је човијек тијело и да се само тјелесно храни. Међутим човијек није само тијело и не храни се само тјелесно, него је и душа и храни се и духовно. Ако се само тјелесном харном храни, онда је природно да буде само тјелесно биће. Ако се храни и нечим другим, онда ће бити и нешто дуго, више од тога.

Прво искушење људској души, први подстријек њен је питање јела. То је похот плоти. Људско биће је по својој природи гладно. А гладно је зато што је несавршено. Оно што је несавршено хоће да надодокнади своје несавршенство, да га надопуни. И тијело и душа и ум хоће своји храну. Друго искушење похот је очију - "да га је милина гледати". Дубоку у људској природи усађена је жеђ за љепотом. То се види већ и дко дјетета. Човјек рањен љепотом тражи да је за себе задобије. И треће - "да је дрво врло драго ради знања"?! Храна, љепота, знање - три надубље потребе људске: похот плоти, похот очију и гордост живота по св. Јовану Богослову. Преко њих долазе исушења човјеку, тј. Еви. А Еву носимо у својим костима: из једне крви је крв свих људи. Демонска сила која се у рају појављује у виду змије, иако лаже од самог почетка и зато се назива "лажа и отац лажи", не нуди нешто што је потпуно лажно, јер би точовијек одмах препознао. Оно што говори она прво облачи у чудесни рухо да би примамила. На првом мјесту подмеће па каже Еви: Није ли вам рекао Бог да не једете са свакога дрвета у врту, лажући, јер је Бог рекао да не једу са једног дрвета. Неуспевши то, онда каже да је Бог то рекао да би их лишио онога најдубљег знања.

Смисао прве Божије заповијести

Демонска сила, дакле, удара на три основне потребе људског бића. Тако је у почетку, тако је и данас. Сва модерна цивилизација могла је да се протумачи кроз призму овог искушења првобитног, евинског. Занимљиво је да се исто такво искушење нуди и Христу у пустињи. У шетвртој глави Матејевог Евањђеља говори се како наступа велики пустињски дух - то генијално описује Достојевски - "претвори камење у хљебове, гладан си. Камење претвори у хљебове па ће читав свијет поћи за тобом." Нису ли модерни системи, све до система савременог потрошачког друштва, а да не гоцорим о марксизму, управо на том искушењу придобили милионе људи за собом? Хљеба и игара су нудили још и древни римски императори. На прво искушење се чује ријеш Христова: " Не живи човијек само о хљебу, него о свакој ријечи која излази из уста БОжијих." Кроз Христову побиједу искушења на коме је пала Ева, нама се открива смисао првобитне заповијести. Са сваког дрвета једи, али са дрвета познања добра и зла немој јести. Шта то значи у ствари? У чему је срж и смисао те првобитне заповијести?

Бог је дао природу, творевину, човијеку на употребу. Али није му разријешио злоупотребу творевине. Првобитна заповијест је призив човијеку да успостави правилан однос према себи, према Богу, према творевини око себе. Та заповијест стоји као провјера његове слободе, његове воље његовог става. И каже му: Употреби Творевину, али на начин који је сагласан твојој природи и твоме вјечном призивању. Шта нуди демон Еви? Нуди јој природу у којој јесте. Каже да је она једини извор њеног живота, њеног знања, њеног познања добра и зла. Каже да није извор њеног живота и она заповијест, она ограничава њену слободу, њено биће, Бог је, наводно, ту њој поставио границе. Огромна лаж! Дакле, каже јој: Врати се само себи, сакрићу да си ти ограничена, врати се природи, сакрићу ти да је природа, по свом устројству ограничена. Није теби храна ријеч која излази из уста Божијих,тј. та заповијест, као мјера постојања, као призив да човијек употребљава свијет и преко њега узраста и сазријева за једење савршеније хране од оне коју даје свијет и творевина.

Природа, то је "камење". Не може човијек као биће савршеније од природе, да открије савршенство своје и да постигне пуноћу свога бића у природи која је од њега несавршенија. И ту је његов пад, пад Адама и Еве, пад сваког људског бића од Адама и Еве до данашњег дана. Чим се окрене природи, обоготвори природу, обоготвори себе самога, онда храну из природе сматра једином, а за творевину мисли да је она извор његовог знања добра и зла и најдубље његове мудрости. Љепоту творевине око себе сматра за једину љепоту, сматра да је он пуноћа љепоте за којом чезне; да је храна из природе пуноћа хране за којом чезне; и да је знање које црпе из природе, из творевине, пуноћа знања којом он засићује себе и задобија "гордост" живота. Однос према творевини који је освијетљен Божанском ријечју ремети се јер се потискује истина о Божанској заповијести. Она се проглашује за лаж, а ово се подмеће као истина.

Многи од Светих Отаца тврде, не без разлога, да је та првобитна Божија заповијест човијеку била заповијест поста, у ствари, позив човијеку на распеће свога ума. Свети Григорије Палама говори да је тој заповијести предуказана тајна Крста Часног. Посни однос према творевини, однос је уздржања у смислу поштовања саме творевине и у смислу трагања за нечим што је много савршеније од саме творевине. И као што се каже код Светих Отаца, човијек је кроз свој пад погазио управо кроз заповијест - о посту. Заповијест Божију прву, у којој је свака заповијест садржана. Он се тиме отуђио од Бога, јер Божанска ријеч је управо она снага којом се човијек држи Бога. Зато и каже: "Онога тренутка кад окусиш умријећеш". Што значи: онога тренутка кад погазиш ту заповијест, кад се одрекнеш ријечи БОжије, као хране, те изворне, исконске мудрости која освјетљава твој живот и твоју судбину, ти си се отуђио од Бога, пао си у свијет, "јудол плачевну", како каже Његош, долину туге и плача. Тамо гдје наступа људско сљепило и гдје је људски живот "сновиђење страшно". Онда више не знаш ни ко си ни шта си. Отиснуо си се на пучину, не знаш ни почетка ни краја пута, пипаш, трагаш, али је сваки твој труд узалудан све дотле док се поново на вратиш оном свом првобитном извору. Отуда у свим митологијама, хеленским, месопотамским, "Епу о Гилгамешу", у митовима древне Индије, староегипатским, да не говоримо о јудео-хришћанском предању, некаква дубока потреба за повратком у неко првобитно, невино стање. Оно што владика Раде говори: " О невини синови природе, о мудрости проста, најсјајнија!"

Умовредна гордост и смиреноумље

Пад је у ствари погрешни однос човјека према себи, према Богу и према творевини. Ту се онда радја и многобоштво, обоготворење сунца, мјесеца, звијезда, другога човијека, обоготворење себе,своје памети, свога знања. Баш ова прванедјеља поста говори нам о фарисејевом високоумљу, његовом "високоречју", "високоглаголанију", "гласу његове гордиње"- то су изрази стари, словенски, пуни садржаја и дубоког смисла - за разлику од цариника који удара себе у груди и каже: "Боже буди милостив мени грјешноме", који је испуњен смиреноумљем, "висине смирених ријечи". Ако је дакле умовредна гордост (умоповредјујућа гордост) која је затровала Адама и Еву, па су они из те умоповредјености погазили заповест Божију, узрок поремећаја људског (ту је негдје коријен оне кривице и оног дубинског страха), онда је почетак људске обнове повратак смирењу пред Божанском ријечју, пред вјечном мудрошћу; и кроз смирење примање вјечне свјетлости која онда освијетљава човијеку пут и даје праву мјеру његовом знању, и његовом понашању, његовом животу и животу свијета у коме се налази.

Позив на духовни и тјелесни пост

Смиреноумље као темељ философије живота. И пост као пут да се добије то смиреноумље живота. Пост не као формално придржавање неких прописа, јела, овог или оног. Први призив поста је "Постимо браћо духовно, постимо и тјелесно". Као и врлина и гријех се зачиње у људском срцу, па онда иде даље. Кад допре до умс онда иде на људско дјело, кад постане дјело онда се извршава људским тијелом; зато ако жели истински човијек да се обнови, да се промијени, да промијени свој однос према творевини око себе, према тајни на којој почива, он мора да се ангажује цио у тој новој "промјени Деснице ГОсподње". А та промјена и јесте управо оно на шта призива пост као повратак испуњењу првобитне заповијести.

Нема истинске обнове људског бића, нема промијене човијеку, праве, моралне, духовне, економске, душевне, без поста. Нема важније дужности управо за модерног човијека од његовог повратка посту. Посту као дубинском преумљењу, преусмјерењу цјелокупног људског бића, као људском напору, како би рекао Солжењицин, на самоограничење, на уздржање, васпитање, унутарње, своје воље, своје слободе. Тај и такав пост је нешто што црква проповиједа од памтивијека.

Питање поста је дакле, питање философије живота: питање обнове човијековог духа, човијековог тијела, човијековог друштва, човијекове заједнице. Питање поста је питање здравља. Питање поста је питање истинске и праве љубави и најдубљег човијекољубља.

Мирополит црногорско-приморски

АМФИЛОХИЈЕ

Преузето са званичног сајта СПЦ-а

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=1547&Itemid=1

[Guest]

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ЈАСЕНИЧКОГ НАМЕСНИШТВА

У петак, 1. априла, четврте недеље Великог поста, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Вазнесења Господњег у Голобоку, уз саслуживање монаштва и свештенства Епархије шумадијске.

Непосредно пре почетка Светог богослужења, одржана је исповест свештенства, коју је по благослову Епископа извршио архимандрит Евтимије, игуман манастира Јошанице.

Након овог Литургијског сабрања јереј Жељко Милић, парох глибовачки прочитао је реферат на тему „Пастирско поимање наде“. Изузетна обрада теме отворила је дискусију у којој су живо учествовали свештеници овог намесништва. Наравно, Епископ је као и увек раније, искористио ову прилику да очински поучи и посаветује све присутне како да што боље врше своју пастирску дужност.

јереј Ненад Петровић

фотографије

[Guest]

ЧЕТВРТА НЕДЕЉА ВЕЛИКОГ ПОСТА-ХРАМ СВЕТОГ САВЕ АЕРОДРОМ

У храму Светог Саве, Његово Преосвештенство Еписокоп шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у недељу, 3. априла 2011. године, приликом редовне посете крагујевачким црквама током Великог поста.

Преосвећеног је дочекало братство овог светог храма (протојереј ставрофор Рајко Стефановић, јереј Немања Младеновић, јереј Драган Поповић, јереј Бранислав Матић), са осталим свештеницима протојерејем ставрофором Зораном Крстићем, протојерејем ставрофором Драгославом Сенићем, протојерејем ставрофором Миланом Боротом и протојерејем ставрофором Спасојем Јанковићем и протонамесником Драганом Бршанцем, који су служили са Владиком тога дана уз присуство мноштва верног народа.

После прочитаног одломка из јеванђеља по Марку зачало 40, отац Зоран Крстић се по благослову Владике обратио присутнима позивајући све нас, хришћане да размислимо о људској површности и људској мудрости. Пут којим би ми кренули ка мудрости води пре свега преко правог схватања живота и потпуног прихватања наше пролазности и смртности. Тек у овој поставци ствари сама болест и сина овог оца који тражи исцељење из прочитане јеванђелске приче и свака наша болест била она привремена или трајна може да поприми педагошку функцију. Дакле, ако схватимо на хришћански начин тренутке у времену и разне болести, које нам се дешавају, ми се тиме успињемо ка Господу као лествицом усмеравајући наше схватање живота од људске површности ка мудрости.

Беседа протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије у Крагујевцу

Повремено је певао у току литургије и дечији хор састављен од ученика веронауке из оближње основне школе Мирко Јовановић.

јереј Немања Младеновић

фотографије

[Guest]

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ЛЕВАЧКОГ

У понедељак пете недеље Васкршњег поста 4. априла 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Преподобног Романа Српског у Рековцу, уз саслуживање свештенства левачког намесништва.

Владика Јован проповедао је на тему поста, указавши да пост није само пуко уздржавање од мрсне (телесне) хране, већ да пост мора бити и духован, тј. да човек пости и душом и телом а све то треба да прати човекова молитва.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Рековцу

На литургији је био присутан велики број верних, а нарочито деце, од којих се већина причестила, што и јесте прави смисао Литургије Пређеосвећених дарова.

Након Свете литургије парох други рековачки протонамесник Сретко Петковић, прочитао је реферат на тему „Смирење као јеванђелска мера“. По прочитаном реферату уследила је дискусија на задату тему.

фотографије

[Guest]

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ОРАШАЧКОГ

У среду пете недеље Васкршњег поста, 6. априла 2011. године, Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију пређеосвећених дарова у храму Св. архангела Гаврила у Аранђеловцу. Пре свете Литургије, свештенство орашачког намесништва је приступило светој тајни исповести, а исповедник је био високопречасни протојереј- ставрофор Милан Борота.

Лепоту и радост овог литургијског сабрања употпунила су деца из оближње основне школе, која су испунила светоархангелски храм и својим чистим устима одговарала на јектеније. Пуноћа Великопосне службе причешћа, тј. Литургије пређеосвећених дарова, пројављена је када је више од 150 деце приступило Светој Чаши, примивши причешће из руке Архијереја.

Током свете Литургије, Владика Јован се обратио сабраном народу и деци, призвавши благослов Господњи на Цркву Божију у Аранђеловцу и пожелевши плодоносан наставак Часнога поста. Једна од основних врлина којима се морамо макар у посту научити јесте смирење, јер смирењем задобијамо унутрашњи мир, а тим унутрашњим, душевним миром остварујемо мир и са Богом и са људима, истакао је Владика. У овом труду пост нам понајвише помаже, али само ако га схватимо и прихватимо као радост и као помоћ, а никако као терет и муку због одређеног одрицања и уздржања. Само правилно доживљен и пројављен пост доноси своју праву сврху, а то је покајање, очишћење и спасење кроз свето Причешће. Владика Јован је такође нагласио и значај празника Благовести, који је почетак свих празника и радост свих радости, којим је отпочет домострој спасења рода људског.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у храму Св. архангела Гаврила у Аранђеловцу

После свете Литургије у сали парохијског дома јереј Милован Ранковић је прочитао реферат на тему „Како бих описао пастирску службу- жеље и препреке“, након чега је развијена плодна дискусија о величини, смислу и искушењима пастирске службе.

јереј Александар Миловановић

фотографије

[Guest]

ПРАЗНИК БЛАГОВЕСТИ СЛАВА МАНАСТИРА БЛАГОВЕШТЕЊА

Сваке године по већ устаљеној традицији манастир Благовештење у Шумадијској епархији прославља своју храмовну славу Благовести Пресвете Богородице свечано и достојанствено.

Манастир који уз мале прекиде живи већ шест столећа, дочекао је и ове године да се у порти око самог самог храма, по лепом пролећном времену, окупи велики број благочестивог народа, а срдачном добродошлицом плениле су као и увек монахиње ове дивне светиње на челу са својом игуманијом мати Михаилом.

Свету Архијерејску Литургију на отвореном служио је Првојерарх шумадијски Г. Јован, уз суслужење свештеника Шумадијске епархије.

Честитајући славу Владика Јован је у својој беседи сликовито говорио о празнику Благовести, као једном од најзначајних догађаја у историји рода људског.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Благу вест коју је примила Пресвета Богородица, преко ње су примиле и све генерације људи који су веровали да ће доћи Христос Спаситељ. У празнику Благовести испуниле су се давно проречене речи великог пророка Исаије, да ће девојка затруднети и родити Сина, коме ће наденути име Емануил, што значи: с нама је Бог. Владика је поред тога што је говорио о сомволици празника, рекао да се празником Благовести нама људима открива вечна тајна, а та тајна је да је Бог постао човек.

Литургијско сабрање након опхода око храма и резања колача, настављено је заједничком трпезом љубави.

беседа и фотографије

[Guest]

ИСПОВЕСТ У АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЕСНИШТВУ ОПЛЕНАЧКОМ

На дан Сабора св. архангела Гаврила, 08. априла 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је служио Свету Литургију пређеосвећених дарова у храму Светог Пантелејмона у Клоки. Исповест свештенства је обављена у јутарњим часовима пре Свете Литургије. Исповедник је био, старешина манастира Јошанице, Јевтимије (Јутрша).

Литургију су певале монахиње манастира Никоља са диригентом хора „Опленац“ Маријом Ракоњац. Служби су присуствовала и причестила се деца из ОШ „Вук Караџић“ из Клоке.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Обративши се верном народу Епископ је поручио колико је важно да будемо присутни на великопосним богослужењима. Кроз молитве и псалме који се читају видимо колико смо духовно срљали.

Нико се не би спасао да Бог није дуготрпељив и многомилостив. Бог је љубав. Љубав Божија је натерала Бога да дође у свет и постане човек како би дао могућност човеку да постане Бог по благодати.

После одслужене Свете Литургије у сали парохијског дома, у Клоки, ђакон Остоја Пешић је прочитао реферат на Тему: „Јеванђелска љубав према непријатељима, ко је мој а ко Божији непријатељ?“, након чега је вођена плодна дискусија.

Беседа и фотографије

[Guest]

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА НАМЕСНИШТВА ЛЕПЕНИЧКОГ

У понедељак 11. априла 2011. године у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу свештенство Архијерејског намесништва Лепеничког приступило је исповести, коју је обавио пензионисани протојереј и бивши ставрешина Старе Цркве о. Драгослав Степковић.

Сутра дан у уторак 12. априла 2011. у храму Рођења Пресвете Богородице у Баточини, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Литургију Пређеосвећених дарова уз саслужење протојереја-ставрофора Милутина Петровића, Драгослава Степковића, Звонка Витића и Сава Арсенијевића.

Литургији су присуствовали ученици ОШ „Св. Сава“ који су својим одговарањима на јектенијске прозбе и свештеничке возгласе, улепшали богослужење. Њима се по благослову Владике Јована беседом обратио јереј Срђан Тешић, који је нагласио да одрастајући ђаци стичу нова искуства кроз игру и школу, дружећи се једни с другима, јер заједништво и јесте смисао нашег постојања у овом и будућем свету и веку. Зато је неопходно да испуњавамо Христове заповести о љубави, те да у овим недељама Великог поста имамо на уму и позив Св. Јована Крститеља о покајању. Да се и други обрадују нашој доброти. „Већ у суботу децо, на Брбицу, носићете звончиће на себи у Цркви, оглашавајући радост, јер и Господ Исус Христос каже пустите децу мени. Зато се трудите да будете добри и да својим добрим делима обрадујете родитеље своје и Цркву своју, те да прославите Христа“, била је поука о.Срђана основцима који су се након тога са својим вероучитељима причестили.

Беседа јереја Срђана Тешића

После одслужене Литургије у сали Црквене општине Баточинске свештенсво Лепеничког намесништва се окупило да чује реферат на тему „Свештеник – Професионалац или Христов сведок“ који је поднео протонамесник Драган Симоновић. Уследила је отворена дискусија о свим питањима који се тичу не само пастирске службе, већ и конкретних проблема који се јављају у свакодневном животу и раду свештенства. Дискусију је затворио Владика Јован који је позвао на будност, ревност у вршењу службе и изнад свега на имање љубави као право и потпуно сведочанство наше вере.

ђакон Мирослав Василијевић

беседа и фотографије

[Guest]

1000 ЖДРАЛОВА ЗА ЈАПАН

У холу Друге крагујевачке гимназије у организацији секције за Верску наставу 07. 04. 2011. године организована је акција прављења 1000 папирних ждралова од папира древном јапанском оригами техником који су послати Јапану.

Сходно свакодневним извештајима који до нас допиру о страдањима Јапана, а потакнути истим акцијама које се спроводи широм света, а и Србије, у сарадњи са ђачким парламентом, управом школе и ученицима одлучили смо се да и ми спроведемо исту акцији. Како свакога дана до нас допиру вести о новим невољама које су задесиле ову земљу, у срцу сваког хришћанина се јавља потреба да било чиме помогне овом страдалном народу. Свесни наших материјалних ограничења и немогућности да овом народу помогнемо тим путем одлучили смо се на ову акцију.

Прво смо се сетили Светог Николаја Касаткина Просветитеља Јапана, његовог живота и дела, затим древних и легендарних Самураја нашој деци познатих преко филма “Последњи Самурај” који управо говори о оним самурајима који су у Христу препознали идеал свога живота, и бивши презрени од свог тадашњег система прихватили хришћанство из руке управо Светог Николаја. Поменули смо и занимљивости везане за инкултурацију Јеванђеља међу Јапанцима, сегмент превода Светог Писма Спаситељевих речи “Ја сам Хлеб живота” са “Ја сам Пиринач Живота”, такође смо и путем видео бим пројектора приказали остварења савремене јапанске иконографије (изображени Светитељи са косим очима и жуте пути).

Како је Црква кроз векове говорила људима увек на оном језику који су најбоље разумели, и то првенствено језиком молитве, и ми смо одлучили да управо језиком и формом древне јапанске молитве покажемо и на делу нађе свакодневне молитве Господу да спасе од страдања ову земљу. древно јапанско веровање нам говори да ко направи 1000 ждралова од папира са одређеном прозбом, даће му иста и бити испуњена јер толика жртва неће бити занемарена и без одговора.

Акцију смо спровели у холу наше школе у временском периоду од 11 до 15 часова, уз техничку и материјалну подршку управе наше школе, уступљен нам је видео бим пројектор на коме је непрестано емитован снимак начина прављења ждралова и обезбеђен папир од кога смо правили поменуте ждралове. У акцији су слободно може рећи учествовали у етапама сви ученици школе ис а верске наставе и са грађанског васпитања, као и поједине колеге професори, који су чак и доводили цела своја одељења и уместо својих часова учествовали у нашој акцији. Заиста је остао примећен огроман одзив ученика као и њихова помоћ око саме акције. Ученици ђачког парламента су били задужени за техничку подршку. Од огромне помоћи су били ученици који су већ раније или у току саме акције овладали древном јапанском оригами вештином ( вештином савијања папира) и који су ми заиста попут најпожртвованијих волонтера за сво време акције помагали у анимацији осталих ученика при прављењу ждралова, и још једном заиста морам поменути да је међу њима било како ученика са верске наставе тако и са грађанског васпитања.

Акција је успешно изведена на општу радост ученика који су свим срцем прионули на њено извођење. Нека би Свемилостиви Господ излио Своју обилну милост на страдајући народ у Јапану молитвама Светог Николаја Касаткина, чијим се молитвама придружујемо и ми грешни.

фотографије

[Guest]

ПРОТЕСТ ВЕРНИКА!

ПРОТЕСТ ВЕРНИКА У АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЕСНИШТВУ БЕЉАНИЧКОМ

ЗБОГ РАСКОЛНИЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ АРТЕМИЈЕВИХ МОНАХА

ЕПАРХИЈА ШУМАДИЈСКА

Дана 1. априла 2011. године на сајту eparhija-prizren.org објављен је "позив верницима", од стране рашчињеног монаштва бившег епископа рашко-призренског, а сада монаха Артемија, да дођу на ново "богослужбено место" у барајевски засеок Стара Липовица број 229 (у наставку "жута кућа"), те да ће прво "богослужење" бити одржано у недељу 3. априла 2011. године у 9 часова. Сазнавши за то, надлежни парохијски свештеник и Архијерјски намесник бељанички протојереј-ставрофор Видо Милић са педесетак свештеника, отишли су рашчињеним монасима и са њима разговарали пола сата на миран и достојанствен начин, како би они одустали од својих намера. Разговор није уродио плодом, па је договорено да се организује протест у недељу ујутру испред "жуте куће". Велики број верника са својим свештеницима из околних намесништава окупио се у недељу испред капије "жуте куће" и на миран начин изразио незадовољство због невиђеног и нечувеног, до тог дана, нарушавања богослужбеног поретка у том крају наше Богом чуване Епархије шумадијске. Пошто су рашчињени монаси са малим бројем својих присталица отпочели своје "богослужење", верни народ се са својим свештеницима вратио у барајевску цркву Светог Саве на Свету Литургију.

У току седмице, још већи број свештеника, и верног народа одлучио је да и у недељу 10. априла 2011. године још енергичније изразе свој протест због расколничког деловања рашчињених монаха у Епархији шумадијској. Масовно окупљање испред поменутог објекта отпочело је у недељу 10. априла, пре 8 часова. Овог пута су свештеници са верницима ушли у двориште "жуте куће" и отишли до гараже, у којој су рашчињени монаси направили тзв. капелу Светог Јустина Ћелиског чији је иконостас окренут на запад, а примећене су и многе друге нелогичности које не приличе ни имену ни делу Светог Оца Јустина. После два сата разговора са рашчињеним монасима и њиховим "верницима", у коме није било тешких речи и увреда, полиција, и поред инсистирања свештеника и верног народа, није хтела да прекине њихову "службу" што најбоље сведочи о још једној неистини рашчињеног монаха Наума да је Епископ шумадијски захтевао да полиција и грађевинска инспекција посете "манастирско братство''. Пошто је раније договорено да се сви са протеста врате у барајевски храм на Свету Литургију, мирно и достојанствено свештеници су заједно са народом литијски отишли од "жуте куће" до Светог храма, те су уз молитве Господу да се заблудела чеда врате на стазе Богопознања, служили Свету Литургију.

извор