Епархија шумадијска

[И.стојковић]

Свечана литија од Јагодине до манастира Јошанице

У суботу, 12. септембра 2009. године, у 13:00 часова уз предвођење Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована кренула је свечана литија из Старе цркве у Јагодини до манастира Јошанице поводом прославе славе манастирске капеле Сабора српских светитеља.

Већ четврту годину заредом свечана литија устаљеном маршутом, дугом око 10 километарa, ходи кроз околна села до манастира успут позивајући и призивајући све оне који су вољни на овакву врсту молитве и подвига. Уз два краћа задржавања у Винорачи и Сиоковцу, где је прочитано Јеванђеље и узнете молитве за добробит овог краја, и краћи одмор уз послужење које су припремили добри људи из ових села свечана литија је стигла у манастир.

Ту је испред манастира, како то и доликује, настојатељ манастира архимандрит Евтимије са својим братством дочекао Владику и верни народ.

После краћег одмора Владика је уз саслужење свештенства и двојице ђакона служио вечерње, кад су мошти Светог великомученика Пантелејмона које су ношене у литији изнете на поклоњење вернима.

Како је у својој беседи Владика је рекао да је ова литија слика оне Србије када су људи у истим оваквим поворкама уз песму и молитву долазили у манастире и ту налазили свој духовни извор. И ми сада долазимо у манастир да дамо подршку овим монасима који се непрестано моле за нас. Јер монаси не презиру свет, него се моле за њега и они су само бољи хришћани од нас.

јереј Миломир Тодоровић

josanicalitija01.JPG

[И.стојковић]

Литургијско-молитвено сабрање 13.септембра 2009.године у славу седамстогодишњице трајања космајског манастира Тресије

СЕДАМ ВЕКОВА У ЗНАКУ ХРИСТОВОГ РАСПЕЋА И ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА

ТРИ ЗНАЧАЈНА ЈУБИЛЕЈА – СЕДАМ ВЕКОВА ОД ПОДИЗАЊА, ТРИ СТОТИНЕ ГОДИНА ОД ПРВЕ ОБНОВЕ И СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД ЗАПОЧИЊАЊА ПОСЛЕДЊЕ ОБНОВЕ СВЕТОАРХАНГЕЛСКОГ МАНАСТИРА ТРЕСИЈА ПРОСЛАВЉЕНИ СВЕТОМ ЛИТУРГИЈОМ КОЈУ ЈЕ СЛУЖИО ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ ГОСПОДИН ЈОВАН УЗ САСЛУЖЕЊЕ ЕПИСКОПА ЛИПЉАНСКОГ И ИГУМАНА МАНАСТИРА ВИСОКИХ ДЕЧАНА ГОСПОДИНА ТЕОДОСИЈА, УЗ САБРАЊЕ ВИШЕ ХИЉАДА ВЕРНИКА ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ И ГОСТИЈУ ИЗ БЕОГРАДА И ДРУГИХ КРАЈЕВА. ГОВОРЕЋИ О УЛОЗИ ОВОГ МАНАСТИРА И ДРУГИХ СВЕТИЊА У ИСТОРИЈИ НАШЕГ НАРОДА, АКАДЕМИК ПРОФЕСОР МОМЧИЛО СПРЕМИЋ РЕКАО ДА СУ ТРЕСИЈЕ УВЕК ДЕЛИЛИ СУДБИНУ СВОГА НАРОДА – У РАТНИМ ВРЕМЕНИМА, КАДА СЕ НАРОД РАСЕЉАВАО, ЗАПУСТЕО ЈЕ И РУШЕН ЈЕ, КАДА СЕ НАРОД ДОСЕЉАВАО, ОБНАВЉАН ЈЕ И НАСЕЉАВАН. ВЛАДИКА ЛИПЉАНСКИ ГОСПОДИН ТЕОДОСИЈЕ ПОРУЧИО ДА МЕЂУ НАШИМ НАРОДОМ НА КОСОВУ У МЕТОХИЈИ ВЛАДА ХРИШЋАНСКИ ОПТИМИЗАМ И ДА ЋЕ ГОСПОД УЗ НАШЕ СМИРЕЊЕ, СТРПЉЕЊЕ И ЉУБАВ САЧУВАТИ СВЕТИЊЕ И НАРОД КОЈИ СЕ У ЊИМА ОКУПЉА. ИГУМАНУ ТРЕСИЈСКОМ СХИ-АРХИМАНДРИТУ ЈОВАНУ (МАРИЧИЋУ), ЖИТЕЉУ МАНАСТИРА ВИШЕ ОД ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА, УРУЧЕН ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ ПРВОГ РЕДА КОЈИМ ЈЕ СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СПЦ ОДЛИКОВАО ОВУ СВЕТУ ОБИТЕЉ.

Током јутарњих часова, када су верници са свештеницима и монасима из више десетина аутобуса, који су дошли из већина парохија Шумадијске епархије али и из Београда и других градова Србије, у миру и тишини прилазили манастиру, видело са да они не долазе да се упознају са још једним спомеником дугог трајања из наше историје, већ да прилазе светињи о чијој спасењској и молитвеној улози имају свест, осетило се да знају да су вековима у Тресијама многи тражили и налазили утеху, да су се сусретали с Богом. Имали су на уму да су манастирски житељи у сваком тренутку преживљавали оно што је сналазило Србе и њихове духовне и световне вође. И у време успона, када богоугодни владари краљ Драгутин и деспот Стефан Лазаревић утврђују српску државност и културу на северу; или када је после обнове Пећке патријаршије ово био један од најугледнијих манастира у околини Београда; а и у доба патријарха Гаврила Дожића који пред Други светски рат започиње велику обнову коју води угледни свештеник и професор Стева Димитријевић. Али и у доба страдања, после пропасти српске средњовековне државе 1459. године или након Велике сеобе Срба на север 1690. године, односно када после Другог светског рата безбожници чине све да овде утихне молитва. Хвала Богу, није престала. Све су верници, учесници прослављања Божијег трајања овог манастира, то знали, па су и данас дошли да у Светој Литургији доживе предукус Царства Божијег због којег је манастир Тресије и претрајао.

Светој Литургији испред Светоархангелског храма началствовао је Првојерарх Цркве Божије у Шумадији Владика Јован који се, као и његови претходници, несебично старао да Тресије данас буду манастир, по уређености и поретку, свима на радост и понос. Саслуживао је Господин Теодосије, Епископ липљански и игуман дечански, као и многи монаси и свештеници Шумадијске епархије. Живо учешће у Литургији имали су и многобројни појци, црквени хор Опленац из Тополе, ученици крагујевачке Богословије Светог Јована Златоустог...

Након прочитаних јеванђелских зачала (Матеј 22, 1-14, Прича о свадби царева сина и Матеј 5, 14-19, Бесједа на гори – о Закону старозавјетном и заповијестима Христовим) беседио је домаћин, Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован:

„У име Оца и Сина и Светога Духа, помаже вам Бог драга браћо и сестре!

Сабрали смо данас овде, у овом свештеном манастиру, који вековима сабира, а Богу хвала и данас је сабрао све нас, све људе добре воље, људе богочежљиве, људе боготражитеље који су жедни Живога Бога и Речи Божије и правде Његове. И овде су се, управо, вековима напајали том Живом Водом и сабирали у заједницу Тела и Крви Господње, што управо и чини заједницу Бога, људи и анђела.

Као што се Бог јавио на Гори синајској, на Гори сионској, на Гори таворској, тако се Он јављао исто на овом мести и на овој Гори космајској кроз векове. Слава Божија на овом светом месту је почивала вековима и почиваће, ако Бог да, до краја света и века. А Господ је увек био уз овај манастир, шта год да се са њим догађало кроз историју. А догађало се много! О, када би нам ови зидови знали казивати шта су све чули, о потресним исповестима и дубоким тајнама које је кроз векове овде наш народ исповедао. Те тајне само су Богу знане и овим зидинама манастирским. Кад би ови зидови знали да говоре, како би могли да испишемо предивну, истина мукотрпну, дуготрајну, али велику историју српскога народа. Током свих седам векова у Тресијама је било све у знаку Христовог распећа и Христовог васкрсења. Зато је овај манастир опстао. Богу хвала, и данас опстаје као сведок духовности српске културе и писмености.

Зашто је овај манастир опстао, браћо и сесетре? Зато што је свака стопа ове земље натопљена молитвеним сузама оних који су кроз векове у овој светињи живели, а и оних који данас живе. Јер је свака стопа натопљена крвљу бранитеља и крвљу градитеља. Зато је свака стопа овога места освећена и зато нас данас овај седмовековни јубилеј позива да се сетимо да на светој земљи стојимо. И данас овде можемо рећи оне речи које је чуо Мојсије на Синају – изуј обућу јер је место где стојиш свето.

Браћо и сестре, светиња освећује место, али човек својим животом место освећује, зависно од његовог духовног и моралног живота. Људима који су живели овде Бог се јављао и крепио их да изнесу благи јарам Христов. Ето, Он, Христос и данас нас позива и данас се он јавља нама деци Божијој коју је Бог благословио да будемо учесници овог светог догађаја – прослављања седам векова заснивања манастира Тресија. Бог нас је удостојио, као и наше претке, да се окупљамо око овог светог олтара Божијега и да учествујемо на Светој Литургији која нас је данас овде и сабрала.

А шта је Црква друго, браћо и сестре, до служба Богу и народу. Шта је Црква, ако не сабрање за Трпезом Господњом око које се сабирао, сабира и сабираће се народ Божији. Та Трпеза Господња овде, на овом светом месту, постављена је пре седам векова - и она и данас постављена стоји. А и остаће, ако Бог да, до краја света и века. Чујемо и данас позив да дођемо на ту трпезу, да се нахранимо Живога Бога. Али, као што рече данашње Јеванђеље у коме је Господ упоредио Царство Небеско са свадбом домаћина – да увек знамо и да имамо тај осећај да је Господ једном поставио трпезу за свагда. Али и да преиспитамо себе, да се случајно не нађемо на тој свадби и на тој Трпези Господњој недолично одевени, као што говори данашње Јеванђеље. Да, недолично одевени, са недоличним делима која ми људи по својој слабости знамо да чинимо.

Заиста, историја овога манастира нерскидово је везана са историјом свога народа. Када је народ страдао, страдала је и ова светиња, кад се народ духовно подизао и ова светиња се подизала и обнављала. Зато смо у овај јубилеј укључили и прославу годишњица обнављања ове светиње. Тако је и сада, бреме свога народа ова светиња и данас носи. И носиће докле год овде буде горело кандило и свећа и док се год буде народ Божији окупљао на Трпезу Господњу, то јест на Свету Литургију.

Колико ли је, браћо и сестре, ова светиња за време свога постојања утешила уплаканих, орадостила тужних и уцвељених зацелила? Колико ли је ова светиња вратила народа Божијег на пут Христов, на пут покајања, на пут који води у Царство Небеско. Ево, Богу хвала, овај народ осећа и данас да ова светиња још носи његово бреме искушења, патњи и невоља. Зато овај Божији храм и данас и увек изнова сабира душе гладне и жедне Бога Живога, да се овде науче путу Господњем угледајући се на своје свете претке. Дивно је то у очима нашим и велики је то дар Божији, велика је то наука и порука нашега живота – сабрани смо данас око ове светиње током прославе овог јубилеја. Ми прослављамо тиме Господа који је прославио све оне који су живели и који су се сабирали у овој светињи и који ће се сабирати и живети до краја света и века.

Браћо и сестре, данас Црква Божија слави празник Појаса Пресвете Богородице, а слави и Сабор светих Срба. Нисмо могли изабрати богоугоднији дан да се саберемо око ове светиње него ли данас. Зато данас овако сабрани замолимо Мајку Божију да својим појасом опасује ову светињу и све оне који ће живети у њој, да она својим појасом опасује род људски и наш српски православни. Замолимо наше свете претке, којима је Црква овај дан посветила, да нас они сабирају на места на која су се они сабирали, а то је управо Трпеза Господња и Света Литургија. Замолимо их да нам помогну да будемо достојни њихови наследници, не само на речима, не само да се позивамо на њих, него управо да живимо њиховим животом.

Данас сам радостан и душом и срцем што овде са нама саслужује Његово Преосвештенство Владика липљански и игуман манастира Дечана Господин Теодосије. Он нам доноси благослов светиња косовских и благослов светог краља Стефана Дечанског. Да се помолимо и ми Богу за њега, за Владику Артемија, за сав српски народ на Косову и Метохији, да им Бог да снаге и крепости да издрже. Издржаће и они и ми, ако у срцу своме носимо Косово као колевку своју, ако у срцу и мислима својим носимо осећања да је Косово колевка наша. Зато, драги Владико, од срца хвала на благослову који нам данас овде доносите.

Вама, браћи и сестре, нека Господ узврати сваким добром, нека свети анђели којима је ова светиња посвећена буду ваши чувари, да вас прате на пута вашем, у овом животу који нимало није лак, али кад је хришћанину, кад је православнцу било лако? Никада! Али му је увек лако када је човек био са Богом. А Он је увек са нама, само да видимо јесмо ли ми са Њим?!

Нека сте срећни, нека сте Богом благословени, нека је благословен игуман ове свете обитељи отац Јован и његови житељи. Он овде носи бреме више од шест деценија, он овде пали кандило за вас, зато се сетите и њега у својим молитвама. Бог вас благословио!“

Након окончања свете Литургије, током које се причестио велики број учесника овог молитвеног скупа, Епископ Јован уручио је висока признања заслужнима за актуелну обнову манастира Тресија.

Орден Светог Саве првог реда, на предлог Епископа шумадијског, добио је манастир слављеник, а уручен је архимандриту Јовану.

Највише одликовање Епархије шумадијске, Орден Светог Симеона Мироточивог, за учешће у сређивању Тресија, Епископ Јован је доделио Живораду Милосављевићу, председнику општине Сопот, Јовану Јовичићу, привреднику из Неменикућа и Милети Радојевићу из Лазаревца.

На почетку културно-уметничког програма посвећеног великим јубилејима, о историјском трајању манастира Тресија говорио је академик професор др Момчило Спремић. Подсећајући да народно предање подизање Тресија везује за деспота Стефана Лазаревића, професор Спремић је наговестио да је време заснивања могло бити и раније:

„Не без разлога, градња се може померити за један век раније, негде на почетак XIV столећа, дакле на доба пре седам векова, у време владе краља Драгутина који је господарио тадашњом северном Србијом и североисточном Босном. Био је то побожан владар који је умро као монах Теоктист.

То нимало не умањује заслуге деспота Стефана Лазаревића по коме је народ овдашње Црквине звао Високи Стеван. Више него било који владар он је хришћански култивисао овај предео обновом старих и дизањем нових светиња. Не само да је посећивао овај крај, он је овде живео. Иако је био у двоструком вазалству, према угарском краљу и турском султану, његова Деспотовина била је узорна државна творевина, имала је солидну привреду у којој се нарочито истицало развијено рударство. Српско сребро стизало је тада на удаљена тржишта Медитерана и других крајева света, а управо овај крај био је познат по рударској производњи још од античких времена.

Строг према себи и према другима, деспот Стефан био је образован човек, љубитељ књиге и сам даровит писац. Печат духовном животу у његовој држави давали су исихасти, монаси светогорског образовног круга. Били су то монаси изразито аскетског правца који су се посветили тишини, савршеном миру – исихији, тежећи Божанској светлости која се указала апостолима на Таворској гори. Без сумње, у то време довршено је уписивање крста на падинама Космаја чије су четири тачке четири манастира, а западна је Тресије - са укупно осам манастира који чине космајску Свету Гору.

У турском попису из 1460. године први пут је забележен манастир Тресије под тим именом. Зашто баш тада? Зато што је три године раније обновљена Пећка патријаршија што је довело до обнове српске црквене организације. До тога доба српски народ и Српска Црква нису били признавани, били су ван закона. У попису из 1560. године Тресије су имале завидно братство од дванаест калуђера и приход од 400 акчи, више него било који манастир на подручју Београда. Али, без познавања општих међународних прилика није могуће сагледати ни историју једног народа ни прошлост једног манастира.

Када су крајем XVII века почели аустријско-турски ратови, Османлијско царство почело је да узмиче. Изгубило је Панонију, граница је враћена на Саву и Дунав недалеко од овога краја. Током дугих и тешких борби народ се селио. Бежао је преко великих река у Аустрију, а сеоба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем с правом је названа Велика сеоба Срба. Срушене су Тресије, а део покретног материјала пренет је у Фрушкогорске манастире. Али су Тресије и обновљене 1709. године трудом хаџи Висариона, игумана манастира Раковице с братијом, како пише на каменој плочи коју је он оставио.

Зашто су монаси обновили баш овај манастир? Зато што су знали више од нас, знали су његову старину, вредност, значај. Само овај јубилеј обнове од пре три стотине година вредан је обележавања и прослављања. Пошто је манастир и касније рушен, уследила је нова обнова 1939/40. године. И то је својеврсни јубилеј од седамдесет година.

Ипак, манастир и данас има и старијих предмета, из прве половине XIX века. Све у свему, да закључимо, дуга је и бурна историја манастира Тресија; вековима је био неми сведок прилика и неприлика. У ратним временима када се народ расељавао запустео је и рушен је, у мирним временима када се народ досељавао обнављан је и насељаван. Делио је судбину свога народа.“

Током културно-уметничког програма своју родољубиву поезију говорио је песник Драгомир Брајковић. Наступио је и црквени хор Опленац и фолклорна друштва космајског краја.

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/images/Galerije/Vesti/Septembar2009/tresje/tresje138.JPG

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/images/Galerije/Vesti/Septembar2009/tresje/tresje146.JPG

Гостољубиви домаћини, пре свега игуман Јован, свештенство Космајског архијерејског намесништва и благосчестиви народ овог краја, приредили су трпезу љубави за све ходочаснике током које се Владика Јован захвалио још једном свима који на било који начин помажу овај манастир.

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/images/Galerije/Vesti/Septembar2009/tresje/tresje134.JPG

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/images/Galerije/Vesti/Septembar2009/tresje/tresje151.JPG

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/images/Galerije/Vesti/Septembar2009/tresje/tresje153.JPG

Са посебном пажњом и узбуђењем саслушано је обраћање Владике Теодосија о црквеном животу на Косову и Метохији.

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/images/Galerije/Vesti/Septembar2009/tresje/tresje149.JPG

Са видним смирењем, истицао је да за све, па и за живот и трајање косовометохијских светиња у ова тешка времена, треба благодарити Богу. Ако се у светињама богослужи, окупиће се и народ. А светиње су живе и живеће са својим народом, поручио је Владика Теодосије.

Информативна служба Шумадијске епархије

[И.стојковић]

Почетак црквене Нове Године

На дан Преподобног Симеона Столпника, кад се обележава почетак црквене Нове године 14. септембра 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве на Аеродрому.

Епископу је саслуживало братсто храма, а пригодну беседу по благослову Преосвећеног Владике одржао је ректор Богословије Светог Јована Златоуста др Зоран Крстић.

Позивајући се на речи Господа из прочитаног Јеванђеља, отац ректор је подвукао да први садржај нашег времена јесте Благовест о Царству Божијем у времену у коме живимо. Док год будемо испуњавали време Христом постепено ћемо се ослобађати од страхова који су нам предали наши преци почев од Адама, и све више ћемо се кроз Свету Литургију са поверењем и љубавју привијати уз Господа, који нам је једини истинити пријатељ.

јереј Немања Младеновић

[Зоран]

Сваком посетиоцу пожелим – нека се Богу моли

16. септембар 2009 - 11:37

Манастир Светих архангела - Тресије у Космају доживео је да 13. септембра 2009. године обележи три знаменита датума у свом постојању: седам векова од настанка, три столећа од прве обнове и седам деценија од почетка нових радова - који још нису окончани - како би овај светилник космајске Свете горе наставио да буде лучоноша духовности и жељено место сабрања Божјих људи. Манастир Тресије привлачи пажњу уредношћу, лепотом за око и мелемом за душу. То је заслуга старешине манастира, схи-архимандрита Јована (Маричића), који је у овом манастиру пуних шест деценија.

„Дан доласка у манастир остао ми је дубоко урезан у памћење", прича отац Јован. „Идући у рано јутрo путем ка манастиру, осетио сам тако снажан мирис тамјана, као никада у животу. У манастиру, сваки предмет привлачио је моју пажњу сјајем и чудном лепотом."

Када посетиоци манастира Тресије кроче у порту и сусретну се са Вама, на шта им прво скренете пажњу?

„Не када уђу у наш манастир, када пређу праг наше капије, него и када му прилазе, и свакодневно помислим - нека се Богу моле. Велики су били, поготово данас, изазови и искушења за наше душе. Само вера наша православна може да нас сачува и спасе".

Какав утисак носите, осврћући се на обнову и изградњу у којој сте учествовали као духовник и неимар?

„У души сам смирен и задовољан када људи, верници и намерници, дођу оптерећени неким својим немирима, а оду одавде смирени и растерећени. О обнови и изградњи нашег манастира, у претходним годинама, нека дела говоре. Она то чине упечатљивије од наших речи. Овај манастир је историјски манастир. Овај манастир је устанички манастир. Био је руина која је личила на једног старца који је све ратове одратовао. Изумрла му породица. Остао слеп и хром. Тако је овај манастир некада изгледао. А данас, овде се догодио прави препород".

Готово свакога дана у манастиру се нешто гради, ради, ствара. Напредак је толико очигледан да ова Светиња већ сада личи на најлепшу капију Космаја.

„Увек сам размишљао о томе шта треба урадити у новом дану који нам је Бог даровао. Себи лично ништа не приписујем. Само благодати Божјој - и за одуховљење и за градитељски напредак и уређење нашег манастира."

Обдарени се талентима за занате и уметност?

„И на томе благодарим Богу коме сам служио. Пчеларио сам, виноградарио, копао, зидарио и бавио се столаријом, а знам што-шта и око механике. Ако хоћете да будете добар домаћин све то треба да савладате. Што се уметности тиче, уважавам оне који уметност стварају. Опробао сам се у сликарству и духовној музици. Мислим, приметили су нешто од тога људи који овде долазе.

Три године трају припреме за обележавање јубилеја манастира Тресија. Ако подвучете црту испод обављеног посла, шта намеравате још да урадите?

„Прво, да се још усрдније Богу молимо, а друго, да недовршено у манастиру завршимо. Али, желео бих, и та ме мисао никако не напушта, да се до разрушеног манастира Кастаљана у Космају направи нови пут. То је једва један километар, а штета је не видети и ту космајску светињу само зато што нема ваљаног прилаза. И то да знате, када смо на Ђурђевдан 2000. године служили службу Божју на темељима Кстаљана, барјак са иконом Светог Георгија обасјала је задивљујућа светлост. Можда, и као позив да се, ово што рекох, опосли."

У манастир Тресије долазиће све више посетилаца и после јубиларних датума. Бар из неколико добрих разлога. Најпре, ради сједињења са Господом, коме се тресијски угодници тако усрдно моле. А и зато што манстир привлачи чудном лепотом, зато што његов игуман, отац Јован, оно што обећа - испуни, и због тога што старешина манастира Тресије већ пуних шест деценија верно служи Богу и људима.

Извор: Епархија шумадијска

http://www.spc.rs/sr/svakom_posetiocu_pozelim_neka_se_bogu_moli

[Зоран]

Владика Јован: Слобода је Дар Божији

17. септембар 2009 - 9:37

У уторак, 15. септембра 2009. године, благоизволео је служити Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Великомученика Пантелејмона, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован.

Црква Божија у Станову пројавила се у свој својој слави на сабрању које је предводио Владика Јован, уз саслужење свештеника и верног народа овог светог храма.

У беседи, после прочитаног Јеванђеља, Владика је говорио о значају слободе, којом нас је Бог обдарио. Све што чинимо у Цркви, не можемо чинити другачије него у слободи. Ни спасење не можемо стећи ако то не желимо. Овај дар који смо добили од Бога не може се искористити ако немамо љубави Божије у себи, љубави према Богу и љубави једних према другима. Слободни јесмо, али смо као хришћани и одговорни за све што чинимо у овоме свету.

Извор: Епархија шумадијска

[Зоран]

Литургија у капели Часног Крста

19. септембар 2009 - 12:59

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован у четвратак 17. септембра 2009. године посетио је Стару Цркву у Крагујевцу, и одслужио Свету Архијерејску Литургију у капели посвећеној Часном Крсту. Надахнутим речима Владика Јован је после прочитаног Јеванђеља указао на једну све више у свету  присутну тенденцију да се човеку модерног доба по сваку цену сервира знање, нагласивши да знање само по себи нема никаквог смисла, ако није прожето и обожено љубављу.

Данас у модерном свету постоји један јако изражени императив да људи морају бити образовани, али се у исто време све мање води рачуна о томе у какву се функцију ставља знање. „Без Бога, знање ничему не вреди...", наглашава Владика и подсећа да је једино лошије од гордељивог знања, гордељиво полузнање. Владика Јован је, као и увек до сада,  подсетио и на оно чему нас учи апостол Павле, а то је да знање и љубав чине дијалектичку целину.

[Зоран]

Стогодишњица храма Светог цара Константина и царице Јелене у Влашкој код Младеновца

21. септембар 2009 - 9:41

Подизањем велелепног храма посвећеном Светом цару Константину и царици Јелени пре више од сто година, мештани села Влашке код Младеновца учинили су дело достојно светих предака наших, јер су на вечном темељу Богочовека Христа сазидали светињу, која је и поред тешких временских прилика трајала и опстајала, дочекавши да прослави своју стогодишњицу. Колико Црква значи  народу овог краја сведочи нам Божанска Литургија коју је на дан прославе 20. септембра 2009. године служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован.

Срдачно дочекан од честитог и побожног народа, Владика Јован је предводио Литургијско сабрање узносећи молитве за све оне који су уградили себе у ову светињу почевши од 1897. године када је црква почела да се гради, па све до 1908. године, када је Црква и завршена. Освећење новоподигнутог храма обавио је Митрополит Димитрије Павловић.

Првојерарх шумадијски у својој беседи подсетио је на наше претке, који су знали да се определе за Царство Небеско.Тамо где је љубав, тамо се и рађа оно што је свето и непролазно. Прославу стогодишњице употпунио је још један духовни догађај. У току Литургије одликован је умировљени парох кораћички Томислав Тадић у чин протојереја. По завршетку Литургијског сабрања културно - уметничко друштво из Влашке извело је пригодан програм. На крају су Његово Преосвештенство, сви присутни свештеници и сав верни народ узели учешћа у трпези љубави, коју су припремили домаћини - влашчански парохијани са својим свештеником протојерејем Браниславом Јеремићем.

Ђакон Петар Лесковац

[Зоран]

Прослављена слава Карађорђеве цркве у Тополи

22. септембар 2009 - 11:20

Прослава Мале Госпојине славе Карађорђеве Цркве у Тополи сваке године за верни народ овог дела Шумадије представља нешто неуoбичајено, јер Топола је сведок да је српски народ кроз историју носио Крст Христов, мученички и достојно. И заиста није случајно да је Топола била и остала место сабирања и састајања, место на којем су вечно исписане златне странице Српске историје.

Тако је било и ове Господње 2009. године, када се о Малој Госпојини око Карађорђеве задужбине окупио велики број људи, да заједно са својим најмилијима заблагодари Пресветој Богородици, заштитници и чуварки овог поносног и надалеко чувеног града. Радост Литургијског сабрања наговештавао је свечани дочек двојице Архијереја: Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа Захумско - херцеговачког Г. Атанасија (Јевтића) и Епископа шумадијског Г. Јована. Светом Архијерејском Литургијом началстовао је Владика Атанасије, а саслуживао је Владика Јован, заједно са многобројним свештенством Шумадијске епархије.

Обраћајући се верном народу Преосвећени Владика Атанасије је сликовито и снажно приказао лик Пресвете Богородице као Оне Која је родила Тајну нашега Спасења, Христа.Владика је упутио и савет деци да се угледају на Пресвету Богородицу. Блажени су они који слушају реч Божију и држе је и творе је, а Пресвета Богородица је била таква. По завршеној Светој Архијерејској Литургији уследила је литија варошицом до Општине где је пререзан славски колач,а потом је литија настављена до споменика пострадалим у Првом светском рату, где је одржан и помен.

Светој Архијерејској Литургији је присуствовао г. Драган Јовановић, председник Општине Топола, са својим сарадницима, као и велики број деце из Основне школе Карађорђе и Средње школе Краљ Петар Први.На Литургији је певао хор Опленац из Тополе, под вођством диригента Марије Ракоњац.

Цркву у Тополи као своју задужбину подигао је Карађорђе 1811. године. После 1813. године Турци су порушили и опљачкали читав Карађорђев град. Сличну судбину доживела је и Карађорђева црква. Народ је убрзо потом цркву обновио. После трагичне смрти у Радовањском Лугу, 1817. године, Карађорђе је на месту погибије и сахрањен. Тек 1819. године на иницијативу књегиње Љубице, Карађорђево тело је пренето у Тополу и сахрањено у гробницу његове цркве. Данас се посмртни остаци великог Вожда налазе у цркви на Опленцу.

Извор: Епархија шумадијска - ђакон Остоја Пешић

[Зоран]

Владика Јован: Оправдајте име које носите

Јуче је у присуству бројних званица освештан Радио Златоусти, Радио Српске правосалвне Eпархије шумадијске, први и једини црквени радио на територији Шумадије. Чин освештавања уприличио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован уз саслужење крагујевачког свештенства.

Епископ Јован је пожелео особљу Радија да оправдају име које носе, проповедајући златним устима истину православља, уклањајући се од разних заблуда и стереотипних размишљања о Цркви.

Градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић који је, такође, присуствовао освештавању Радија, поновио је своје раније тврђење да је овакав медиј неопходан крагујевачкој локалној заједници.

Радио Златоусти Српске православне Епархије шумадијске емитује програм од Петровдана, 12. јула, на подручју Крагујевца и најближе околине. Програм се емитује на фреквенцији 90,5 мегахерца, а ускоро ће бити доступан и преко интернета, на веб страници Радија: www.radiozlatousti.rs

Радио има информативан, верски и културно-образовни програм у коме су најдоминантније емисије: Зашто верујем, Катихизис, Није лако бити фин, Терапија душе, Жеђ, Нас двоје смо једно, Здрав ко дрен, Христос у српској књижевности...

[Зоран]

Владика Јован служио у Караули код Малденовца

25. септембар 2009 - 13:17

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован на празник светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане 22. септембра 2009. године, служио је Свету Архијерејску Литургију у истоименом храму у Међулужју код Младеновца.

Пре Свете Литургије Владика Јован је обавио чин освећења звона. Звона је излила ливница Кременовић из Белосаваца. Највеће звоно (600кг.) приложила је породица Јанковић из Међулужја. Средње звоно (300кг.) приложио је Драган Николић из Велике Иванче, док су мало звоно (150кг.) поклонили Драган и Томислав Јанић.

Треба истаћи да су Влада и Драгиња Јанковић дародавци највећег звона више од 20 година били без деце, али је Господ услишио њихове молитве и подарио им на дан Светих Јоакима и Ане ћерку Јану. После завршеног обреда благосиљања и освећења звона, почела је Св. Литургија.Епископу су саслуживали Архијерејски намесници младеновачки и оленачки протојереји - ставрофори Драгољуб Ракић и Миладин Михаиловић, свештеници Радосав Глишић и Живан Жујовић, ђакони Петар Лесковац и Иван Гашић.

Свечани тон богослужења дао је хор Опленац, под управом госпође Марије Ракоњац из Тополе. После прочитаног Јеванђеља , присутнима се у својој беседи обратио бираним речима Преосвећени Владика Јован, који је говорио о родитељима Пресвете Богородице Јоакиму и Ани као и друштвено-социјалним темама које окупирају данашње друштво.

Сабрани око Тајне Крви и Тела Господњег, верни су се причестили. После заамвоне молитве обављен је чин благосиљања славског жита и колача. Домачин славе је био Милун Милојевић, који је за све присутне припремио трпезу љубави.

[Зоран]

КРСТОВДАНСКО ПРАЗНИЧНО БДЕНИЈЕ У САБОРНОМ ХРАМУ У КРАГУЈЕВЦУ

Прослављање празника Воздвижења Часног Крста у Крагујевцу, започело је у суботу, 26. септембра 2009. године, на навечерје празника, када је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован са свештенством Саборног храма служио свечано бденије.

У спомен на проналажење и уздизање Крста у Јерусалиму, Епископ Јован је на бденију уздизао Крст из олтара, појући свечано: „Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни помилуј нас“ и пренео га у лађу цркве ради благослова целог света, а затим се са верним народом поклонио Крсту појући: „Кресту твојему поклањајемсја Владико и свјатоје Воскресеније Твоје славим“.

Празнично славље настављено је у недељу 27. 09. 2009. године Светом Литургијом коју је служило братство Саборног храма. У беседи након прочитаног јеванђелског зачала отац Дејан Лукић је између осталог рекао да је: „Крст символ нашег хришћанског живљења. Крст нам даје охрабрење у страху, смирење у болу, наду у очајању. Зато што је на крсту разапет Господ Исус Христос ради нашег спасења, управо зато је крст символ бола, страдања, патње, али у исто време је крст символ радости и Васкрсења, јер је Христос на Крсту пролио своју крв и после три дана Васкрсао из мртвих и донео нам подебу над смрћу“.

јереј Срећко Зечевић

[Зоран]

Литургија у храму Светог Саве на Аеродрому

30. септембар 2009 - 8:37

На дан Светог Јосифа Темишварског 28. септембра 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве на Аеродрому уз саслуживање протојереја ставрофора Зорана Крстића ректора Богословије, протојереја ставрофора Животе Марковића, протонамесника Драгана Брашанца и јереја Драгана Поповића. Поред верног народа Литургији су присуствовали ученици првог разреда Oсновне школе Мирко Јовановић.

У својој беседи Владика Јован је обраћајући се деци  објаснио значај и важност васпитања деце у црквеном животу. Након Литургије на којој су учествовали певањем и причешћем Светим тајнама ђаци веронауке су са Епископом обишли Богословију Свети Јован Златоусти.

Извор: Епархија шумадијска

[Зоран]

Епископ Јован служио у цркви Светог Димитрија у Крагујевцу

Епископ Јован Шумадијски служио је, дана 29. септембра 2009. године, свету архијерејску литургију, у цркви Св. великомученика ДИМИТРИЈА у Крагујевцу, уз саслужење презвитера протојереја-ставрофора Радомира Ракића и протојереја Милана Беговића, и ђакона Небојше Јаковљевића.

Тумачећи прочитано јеванђеље, владика је нагласио да је духовни живот насушна потреба сваког човека. У контексту јеванђељске приче, као што смоква остварује своје назначење плодовима, тако исто човек остварује своје назначење делима вере. Човек без вере има само изглед човека. Духовни живот је незамислив без причешћа, али не само без причешћа, него, исто тако, је незамислив и без добрих дела вере - живота у духу јеванђеља.

[Зоран]

Призив Светог Духа на Правном факултету у Крагујевцу

Призивом Светог Духа 1. октобра 2009.године обележен је почетак нове школске године на Правном факултету у Крагујевцу. Молебан је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован уз саслужење свештенства Саборног храма, а призиву су присуствовали сви професори и студенти, од којих су већина њих полазници прве године студија.

На крају призива Светога Духа у преупуном амфитеатру надахнуту беседу је одржао Владика Јован, у којој је позвао студенте да своје знање које буду стицали током студирања користе на добро себи и својим ближњима, додавши да је образован само онај човек „који има образа". Увек морамо имати на уму оне речи апостола Павла: : „Знање надима а љубав изграђује" (1. Кор. 8, 1). Употребите ваше знање на добро, поручио је Првојерарх шумадијски. Ове речи Владике Јована односе се поготово данас на модерно школство које је углавном усмерено на пружање знања и све већег броја информација, а далеко мање на васпитање и обликовање људи. Имати знање није исто што и живети по Богу, а то значи учествовати у животу Цркве. Човек који живи животом Цркве, у складу са вољом Божијом, у стању је да разреши и такве животне драме пред којима су наука и техника немоћне. Након Владикиних речи студентима су се обратили професори др Предраг Стојановић, декан Правног факултета и др Невенка Бачанин, председница Савета Правног факултета, затим председник Општинског суда у Крагујевцу - Жарко Стевановић и Иван Тодоров, потпреседник Олимпијског комитета Србије. У име студената говорио је Стефан Вук Милановић, председник Студентског Парламента .

Извор: Епархија шумадијска - јереј Горан Мићић

[Зоран]

ЛИТУРГИЈСКО САБРАЊЕ У СТАРОЈ ЦРКВИ

На дан Светог Евменија Гортинског у четвртак шеснаесте седмице по Духовима 1. октобра 2009. године, Владика Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу, уз саслужење братства овога светога храма.

Беседећи духом беседништва који препознајемо у посланицама Светог апостола Павла, Владика Јован је верном народу говорио о Цркви као заједници Тела Христовог у којој Дух Свети има освећујућу улогу, али не мртве природе, већ пре свега живих људи који представљају основни градивни материјал Цркве Христове.

Тумачећи 52. зачало Јеванђеља по Марку, које говори о дилеми фарисеја о томе да ли је Јованово крштење с Неба или је од људи, Владика каже да не верујући Претечином пророштву о доласку Спаситеља, фарисеји не могу да схвате тајну Христову, те бивају ускраћени за одговор на постављено питање, као они који не слушају и немају вере, што представља проблем модерног човека, те да је одговор на ово питање и откривање тајне Христове могуће једино вером и у Цркви Христовој.

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=1339&Itemid=36