Jump to content

Поставите питање Милославу Самарџићу

Оцени ову тему


Препоручена порука

  On 3. 12. 2013. at 0:33, Зосима рече

Питања:

-Где је завршило злато краљевине Југославије?

-Реците неку велику битку између немаца и четника ?

-Да ли су четници учествовали у операцији Вајс на страни немаца?

1. Код комуниста, управо сам написао.

2. Овде сам описао, документовано, вечину тих битака:

http://www.amazon.com/cetnika-protiv-Nemaca-ustasa-1941-1945-ebook/dp/B00H2WZZ6I/ref=sr_1_4?s=books&ie=UTF8&qid=1386113135&sr=1-4

Ту можете видети садржај књиге.

Међутим, ту нисам описао највећу битку, податке сам нашао тек касније, у Бундес архиву. Ту битку сам описао у овој књизи, тј. низ битака:

http://www.pogledi.rs/srbi-protiv-vermahta-nepoznata-nemacka-dokumenta/

Реч је о операцијама на правцу Вишеград - Горажде - Рогатица - Сарајево октобра 1943. То је највећа антиосовинска операција на територији окупиране Краљевине Југославије до доласка Црвене армије. До Сарајева је стигло, и Сарајево је опседало, око 18.500 четника. А Осовину је спасио напад партизана у леђа четницима, свим расположивим снагама (тада 2. и 3. корпус, две од три мобилне јединцие које су имали).

Иначе, партизани нису водили операције против Немаца. Водили су против четника, а у односу на Немце били су у дефанзиви. Наравано, сем неких изузетака.

3. У Операцији ''Вајс'' четници су учествовали на страни Срба. На жалост, Италијани, а преко њих и Немци, нису им дозволили веће учешће. У ствари, прецизније је рећи да су Немци тражили од Италијана да четници не прелазе на њихову зону (Динарска дивизија - Ђујић, и Експедициони корпус - Баћовић, око 6.000 четника, најјача формација у том сектору), а када су ипак дошли до ње, Немци су их бомбардовали из авиона.

О почетку Операције ''Вајс'' Павелић је обавестио Тита, који је две од три мобилне дивизије послао на четнике. Усташе су одмах упале у ''Бихаћку републику'' и почеле да масакрирају српске цивиле. Циљ четника био је да стигну до српских цивила пре усташа и тамо где су стили цивили су спашени. Али, то је била мањина цивила. Од хрватских формација, глади и мраза (јер су комунисти натерали народ у повлачење за њима, како би закрчио друмове и како их Немци не би стигли), тада је страдало више десетина хиљада Срба. Ти Срби хтели су да се повуку у оближњу италијанску окупациону зону, или на четничку територију, али комунисти су их силом спречили. Страдање тих десетина хиљада Срба спада у један од највећих ратних злочина комуниста.

Ђујић и Баћовић су били тзв. легализовани четници (код Италијана).

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 3. 12. 2013. at 23:49, Милослав Самарџић рече

Злато су запленили Италијани, па су га после рата дали комунистима. Највећи део од, чини ми се, око 70 камиона злата. То су биле девизне резерве Краљевине, а од соц. Југ. је остало чини ми се неких 200 кг злата, плус наравно огромни дугови, које Крављевина није имала.

Ништа од овога практично није тачно. О златним резервама су скоро у новинама објављена два занимљива чланка:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:364028-Kako-su-potrosene-zlatne-rezerve-Kraljevine-Jugoslavije

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Gde-su-srpske-poluge.lt.html

У Југославији је пред рат било око 10 тона злата, док је око 47 тона пребачено у Америку пре рата, по налогу кнеза Павла. Пучисти су успели да изнесу нешто преко 600 килограма. Значи, већина златних резерви је већ била у иностранству, и њих је избегличка влада већином потрошила.

 

У другом тексту се наводи да је СФРЈ само у банци у Базелу имала 46 тона злата.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 4. 12. 2013. at 13:26, Шоне рече

Значи било је 10 тона или 47 тона пре/пред рата? Како је Павле пребацио у Америку толико за пар дана?

Не, било је скоро 85 тона злата, са тим да је 18. марта 1941. продато 20 тона код Бразилске банке.

Нешто је већ било у иностранству, а 1939. је око 40 тона пребачено разарачем ”Београд” за Енглеску, што је после пребачено у САД. Погледај текст у Новостима, тамо пише.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Цифре сам писао напамет, али суштина је тачна: Краљевина је имала много злата, а већи део је дошао у руке комунистима после рата, или су га пак они потрошили на два начин: конфискујући америчку имовину у Југославији, што су Американци одмах наплатили из резерви Краљевине које су држали, и узимајујући огромну помоћ од Американаца током рата (оружје и опрема, али и захтеви да се бомбардују српски градови, што је такође наплаћено).

У оном чланку у ''Новостима'' пише да су Американци давали помоћ и четницима, што није тачно. Нису им дали ништа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Што се тиче злата СФРЈ, у чланку у ''Политици'' пише да га је било 46 тона - скоро дупло мање него у Краљевини - али потом пише да је за расподелу остало свега 8,5 тона? Ако није грешка, то значи да су повериоци прво одбили потраживања од СФРЈ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поштовани г. Самарџићу,

Помаже Бог!

Радује ме да сте гост на овом форуму, јер истински служите Богу и народу, па човек може од Вас много тога да научи.

Овог пута бих имала три питања за Вас:

1. Тренутно читам књигу «Последњи рапорт» потпуковника Борислава Тодоровића. Изузетан човек и изузетна књига и изузетно сведочанство!!! Да ли можете да напишете (или ме упутите на неки Ваш текст) коју реч о његовом животу у Америци? Како сте успели да дођете до његовог дневника? Где је сахрањен? Шта је са његовом супругом и децом?

2. Да ли постоји могућност да поново објавите књиге «Судбина српског официра» и «Ратни дневник 1942-1944» (мислим искључиво на штапмани облик, не на електронско издање)? Немогуће их је наћи.

3. Можете ли да напишете нешто детаљније (или ме упутите на неки текст) о 27. марту 1941. године? Читала сам изузетно сведочанство проте Душана Поповића у Вашој књизи (он је тада био у сарајевској богословији), али ме интересује како је дошло до окупљања народа? Ко је стајао иза овог догађаја?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Господине Самарџићу, да ли можете да дате коментар на писмо Бориса Дежуловића упућено читаоцима Блица. Хвала.

 

http://pescanik.net/2013/12/pismo-citateljima-blica-i-gledateljima-serije-ravna-gora/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пријепољска битка - 70 година после

Пријепољска битка

05.12.2013

Јуче се навршило равно 70 година од стравичног страдања партизанске војске у бици код тадашње болнице у Пријепољу. Као и претходних година комунисти, њихова деца и унуци, намештени у разним организацијама на челу са СУБНОР-ом, обележили су овај дан понављајући разне фразе и флоскуле о добрим и лошим момцима, о борцима за слободу и сарадницима окупатора, којих смо се наслушали претходних деценија.

По први пут терет организације овог скупа на себе је преузела влада Србије. И локална власт је, наравно, дала свој допринос. Председник СУБНОР-а проф. др. Миодраг Зечевић је прочитао реферат у ком је препричан овај догађај. Као и сви досадашњи овакви говори, ни овај ми не би привукао пажњу да нисам међу многим заставама са петокракама угледао и заставу Соцојалистичке републике Хрватске и чуо једну реченицу која је до сада била табу тема. Бар се мени тако чини јер нисам имао прилику да чујем нешто слично од званичних представника партизанског покрета из Другог светског рата. Наиме г. Зечевић је изјавио да су грешком више команде борци доспели у тешку позицију из које нису могли да се извуку па је погинуло око 500 људи а коначан број неће никад бити познат. Одмах сам се сетио да сам сличну реченицу нашао и у неком од текстова Милослава Самарџића који се годинама бави писањем о Другом светском рату.

Зато данас на сајту објављујемо делове из књига г. Милослава Самарџића који се односе на крвави 4. децембар 1943. Захваљујемо му се на несебичној помоћи и најављујемо сарадњу у будућности.

Наставак:

http://www.dveriraskaoblast.com/dverjani...ska-bitka/
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 4. 12. 2013. at 19:39, Драгиња рече

Поштовани г. Самарџићу,

Помаже Бог!

Радује ме да сте гост на овом форуму, јер истински служите Богу и народу, па човек може од Вас много тога да научи.

Овог пута бих имала три питања за Вас:

1. Тренутно читам књигу «Последњи рапорт» потпуковника Борислава Тодоровића. Изузетан човек и изузетна књига и изузетно сведочанство!!! Да ли можете да напишете (или ме упутите на неки Ваш текст) коју реч о његовом животу у Америци? Како сте успели да дођете до његовог дневника? Где је сахрањен? Шта је са његовом супругом и децом?

2. Да ли постоји могућност да поново објавите књиге «Судбина српског официра» и «Ратни дневник 1942-1944» (мислим искључиво на штапмани облик, не на електронско издање)? Немогуће их је наћи.

3. Можете ли да напишете нешто детаљније (или ме упутите на неки текст) о 27. марту 1941. године? Читала сам изузетно сведочанство проте Душана Поповића у Вашој књизи (он је тада био у сарајевској богословији), али ме интересује како је дошло до окупљања народа? Ко је стајао иза овог догађаја?

 

1. Да, то је једна од најбољих књига о рату код нас. Рукопис је сачувала супруга, Љубица Тодоровић. Била је овде код нас у гостима, дивна жена. Хвала Богу, жива је. Живи у Њујорку, ту је Бора сахрањен. Имају троје деце, успешни су у послу. Нисам писао више, сем на последњој корици.

2. Електронско издање прве управо спремам, видећу и за другу. У штампаном облику мала је вероватноћа.

3. Моја теза, после свих ових година, је да је Тројни пакт био повод, а да је прави узрок 27. марта био кнез Павле, тј. његови поступци:

- протеривање краљице мајке Марије из земље,

- лош третман малолетног Петра,

- претензије на престо,

- давање територијалних уступака Хрватима (дао им је Дубровник, итд),

- протеривање Стојадиновића из земље (а он је освајао и до 70% гласова на слободним изборима),

- завођење неке врсте диктатуре (после прогона Стојадиновића).

Тако да је 25. март био сам кап која је прелила чашу. Под Стојадиновићем, не би било ни 25. ни 27. марта.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 4. 12. 2013. at 23:23, Милан Ракић рече

Господине Самарџићу, да ли можете да дате коментар на писмо Бориса Дежуловића упућено читаоцима Блица. Хвала.

 

http://pescanik.net/2013/12/pismo-citateljima-blica-i-gledateljima-serije-ravna-gora/

 

Четника је било у Сплиту, Срба а и Хрвата. Само, контекст је другачији него што овде пише. Писао сам о томе детаљно у својим књигама. 

Укратко, ту су војводе Бирчанин и Јевђевић одиграле велику улогу, али све су покварили Британци подршком комунистима. Требало је Италијани и четници да дочекају Британце и Американце приликом инвазије Јадрана, али, они су наредили Италијанима да подрже комунисте, што им није било на крај памети. Већином су побегли за Италију и тако је пропала прилика да се рат заврши раније, барем на нашим просторима.

Ђујић је био у Сплиту на сахрани војводе Бирчанина почетком фебруара 1943. Са одредом четника. Објавио сам доста слика са сахране.

Само тада је био.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат
„…Тако је тешко оклеветан и велики јунак у борби против окупатора и комуниста, мајор Војислав Лукачевић. Његова парола гласила је: “Смрт фашизму и комунизму, слобода народу!“ Заиста, да ли неко верује да је један такав јунак и џентлмен достојан дивљења, који је својом појавом марта 1944. године импресионирао и британског краља Џорџа Шестог, у Лондону, радио тако бедне ствари, попут мучења рањеника?

 

Тешко да је Лукачевић импресионирао иког у Лондону, обзиром како су га послали назад. Можда су Британци знали нешто што аутор текста није овде поменуо?

 

  Цитат

Задатак да задржава и заварава комунисте добио је мајор Лукачевић. У једном радиограму он је писао: “Ја балансирам по конопцу као балерина. Чим ми се пружи прилика ја лупнем комунисте, а од Немаца се чувам колико могу и умем“. Дуго очекивану вест Лукачевић је послао Дражи 3. децембра: “Сутра почиње немачка офанзива“.

Операције у долини Лима од краја октобра до почетка децембра 1943. сведоче о војничкој супериорности четничког покрета у односу на комунисте. Због добре организације на широком простору, од Скопске Црне горе до Динаре, као и због стручног командног кадра, четници су уочили распоред снага и намере како комуниста, тако и Немаца. Они се извлаче из обруча ова два непријатеља остављајући замку за слабијег – за комунисте. Са друге стране, ове операције су још једном потврдиле необично слабије војничке карактеристике комунистичког покрета. Комунисти нису имали ни најосновнију представу о војишту, па чак нису уочили концентрацију 20.000 војника Прве брдске дивизије (враћених из Грчке).

 

Лукачевић је са Немцима склопио споразум са Немцима 19. новембра. Текст споразума је овде:

http://www.znaci.net/00001/4_14_3_260.htm

Споразум је значајан јер су га пресрели Британци и доставили Черчилу, што је био први доказ сарадње четника са Немцима који су они имали.

 

После акције у Пријепољу, пуковник Ремолд је похвалио Лукачевићеву групу, и дозволио јој да задржи нешто заробљеног оружја, што се види у овим немачким документима.

 

post-16002-0-04707100-1386332321_thumb.j

post-16002-0-38780200-1386332322_thumb.j

 

Тврдње да су Немци избегли немачку офанзиву је донекле тачна, избегли су је тако што су јој се придужили...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 5. 12. 2013. at 23:03, Милослав Самарџић рече

1. Да, то је једна од најбољих књига о рату код нас. Рукопис је сачувала супруга, Љубица Тодоровић. Била је овде код нас у гостима, дивна жена. Хвала Богу, жива је. Живи у Њујорку, ту је Бора сахрањен. Имају троје деце, успешни су у послу. Нисам писао више, сем на последњој корици.

2. Електронско издање прве управо спремам, видећу и за другу. У штампаном облику мала је вероватноћа.

3. Моја теза, после свих ових година, је да је Тројни пакт био повод, а да је прави узрок 27. марта био кнез Павле, тј. његови поступци:

- протеривање краљице мајке Марије из земље,

- лош третман малолетног Петра,

- претензије на престо,

- давање територијалних уступака Хрватима (дао им је Дубровник, итд),

- протеривање Стојадиновића из земље (а он је освајао и до 70% гласова на слободним изборима),

- завођење неке врсте диктатуре (после прогона Стојадиновића).

Тако да је 25. март био сам кап која је прелила чашу. Под Стојадиновићем, не би било ни 25. ни 27. марта.

 

Хвала Вам много на одговорима. Да ли сте писали негде детаљније о поводу и узроцима рата? Било би ми драгоцено да то прочитам, ако јесте. Имам Вашу књигу о бесмртном Ђенералу са општом историјом четничког покрета (додуше из 1997. год.), али тамо нисам нашла.

 

Свако добро Вам желим

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Гос`н Ватра, добро је да чујемо верзију КПЈ, можда је неко заборавио. :)

Није наравно било споразума Лукачевића са Немцима, ни Калабића, Кесеровића, Љубе Јовановића и Ћаћића.
Споразум је потписао само пуковник Симић и због тога је стрељан.
Ове остале ''тајне споразуме'' Немци су измислили, па су их после недељу дана бацали лецима по Србији, у склопу психолошког рата са једне и покушаја да се четници претворе у љотићевце са друге стране (Нојбахерова мисија). Тај план им је пропао.
Контакти које је Лукачевић у то време успоставио са Немцима преко једног политичара из Црне Горе су део ратног лукавства.
Што се тиче британског пресретања депеша, већ сам Вам на неком форуму навео пример како они нису успели да дешифрују ни једну немачку депешу о борбама са четницима, чак ни октобра 1943. Штавише, нису успели да дешифрују ни депеше сопствених (британских) официра са лица места о борбама четника против Немаца.
Док су некако стално дешифровали немачке депеше о нападима партизана на Немце, којих није било. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...