Поставите питање Милославу Самарџићу

[Милослав Самарџић]

Приказ друге епизоде:

http://www.pogledi.rs/povodom-druge-epizode-tv-serije-ravna-gora/

[Баба]

 

Тек у четвртој сцени појављује се група одважних, паметних и организованих особа. То су, наравно, комунисти. Логично, они имају радио и најбоље су обавештени. За сваки случај, наглашава се да је барем један од њих студент. Слушају Радио Москву, која рече да се сходно уговору са Немачком из 1939. године СССР неће мешати у рат у Југославији – у коме Немци брзо напредују.

 

Да, комунисти су се добровољно ставили у службу Немцима у Југославији, најчешће као преводиоци, све до немачког напада на СССР.

У Совјетији се није слушала никаква руска родољубива музика па ни "Расија маја родина" како иде текст песме коју наводно емитује радио Москва.

Јер би то било исто као када би у СФРЈ на радију Београд први програм за време Тите слушали песму "Ој војводо Синђелићу" или "Српска ми труба затруби" а знамо шта су комунисти мислили о српским родољубивим песмама. Тако исто и Совјети о руским родољубивим песмама.

Комунисти су за време револуције вршли масовне егзекуције свакога кога за кога су доказали или сматрали да је руски родољуб. Поготово та песма нема смисла већ из самог контекста вести које као емитује Радио Москва о пакту о ненападању.

[Милослав Самарџић]

 

Ви сте се доста усредоточили на однос четника ЈВО и партизана, и ту је углавном све већ прилично јасно и историјски неспорно. Но, веома ријетко се може наићи на тему односа између ЈВО и неправославног становништва у БиХ и Далмацији. Власт у овим крајевима (НДХ) је употребљавала сурову војну силу против православног становништва, вјероватно под видом одмазде за војне операције четника или партизана. Више пута сам чуо тврдње да су заузврат јединице ЈВО употребљавале истовјетно сурову војну силу против сеоског муслиманског и католичког становништва, поготово у источној Босни и Далмацији. Такве одмазде би онда опет покретале нови талас насиља са друге стране, добровољно регрутовање омладине у војску и милицију (НДХ), итд.. 

 

Вјероватно сте приликом истраживања историје четника ЈВО наилазили на податке у вези таквих дешавања па можете о томе да дате процјену - колико често се то дешавало, колико становништва је настрадало, ко је издавао наређења, да ли је било кажњених, и тсл.

Поздрав!

О томе сам опширније писао овде:

http://www.pogledi.rs/zlocini-nad-muslimani-i-hrvatima/

Што се тиче Далмације, тамо није било масовних злочина почињених од стране четника. Колико ми је познато, у једном селу код Сплита немачка 7. брдска СС. дивизија поубијала је око 2.000 Хрвата, а власти НДХ су одмах јавно за то оптужиле четнике, јер нису смели да оптужују Немце. То се после ту и тамо понављало.

У сваком случају, у овом раду су побројани случајеви масовних злочина.

[Милослав Самарџић]

Када то спомену, ван цивила, чуо сам да је Дража био немилосрдан према непријатељским војницима. Није баш био хуман у том погледу. Да ли је то истина, полу истина или апсолутна неистина, постоји ли неки доказ за који знате који сведочи о отме или против тога. 

Нисам наишао ни на какав документ који би потврдио да је Дража био немилосрдан према заробљеницима.

[Милослав Самарџић]

Али, разлог због којег одговарам на Ваш одговор мени је та бројка. Ви сте навели цифру од око 30 људи. Ја сам наишао на податак да је након капитулације, међу онима који су избегли заробљавање и логоре, одлазак и мобилизацију у НДХ и остале квислиншке творевине на територији наше бивше Краљевине, дакле у средине са већинским српским становништвом, вратило се и прикључило покрету отпора око 900 старешина ЈВ, од којих се већи део прикључио јединицама ЈВуО, док је око 350 њих "прешло" у партизане. Дакле, говоримо о 1941. години и та цифра 10 пута надилази Ваш податак. 

 

Даље, до капитуалције Италије, та бројка се готово удвостручила, да би 1944. године, након позива Врховног штаба и нешто касније краља Петра, број старешина у партизанима, а из редова ЈВ "порастао" на преко 4500 људи-закључно са пролећем 1946. године, тачно 4626 људи. Највећи број се "слио" из хрватског домобранства 1963, 727 из ЈВуО, око 700 њих из јединица из иностранства (нпр. Прва и Друга ескадрила НОВЈ, која је ратовала под окриљем РАФ-а), а остало из немачких "офлага" и "сталага".

 

Од припадника ЈВ, дакле од тих 4626 које поменух, њих 96 су проглашени Народним херојима "нове" Југославије, док су њих 157-ица постали генерали у ЈНА (неколицина их је била и у ЈВ).

 

Извор за све овде изнесено је књига Ивана Матовића под насловом "Верни отаџбини и позиву" у којој аутор на преко 200 страна даје и краће или дуже биографије и оних официра које је комунистичка власт после рата неправедно одбацила и заборавила, али и оних који су тема мог питања упућеног Вама. И да додам, Ви рекосте "само 2-3 Србина". У овој књизи пронађох да је било управо обрнуто. Махом су све Срби...

 

Дакле, шта је и где је истина? 

 

Професионалних официра комунисти су крајем 1942. године имали 29, мање него на пример Расински четнички корпус. Од ових 29 официра један је био пуковник, један потпуковник, затим следе три мајора, 11 капетана, 11 поручника и два потпоручника.

Извор: Зборник докумената и података о НОР ЈУ, том 2, књига 6, страна 439.

Највише командне положаје, ''по партијској линији'', имала су два капетана (Арсо Јовановић и Велимир Терзић), док се виши официри, пуковник Саво Оровић, потпуковник Ристо Перовић и мајори Рудолф Приморац, Бранко Пољанац и Војислав Ђокић, у документима ретко помињу. 

Дакле, заиста их је тада било 29, од којих неколико Срба, јер су Оровић, Терзић, Арсо Јовановић, итд, били Црногорци.

Ако се узме у обзир 1941, било их је још, нпр. поручник Смиљанић је погинуо на Кадињачи, и било је још погинулих, али заиста ме занима како се у тој књизи дошло до 350 те године? 

Да, у овоме што сам навео искључује се Словенија, јер је Словенија била посебан део комунистичког покрета, па њихови официри ни у овом зборнику нису побројани. Али, опет, бројка је превелика.

Исто тако, не постоји ни теоретска могућност да је из четника у партизане прешло 727 официра. Општа наредба била је да се четнички официри одмах ликвидирају. Уопште, једина јединица која је мање-више комплетна прешла у партизане био је 2. вардарски корпус (Пореч - Битољ). Ту је прешло и десетак официра. Са пуковником Ђурићем прешло је неколико, онда неколико из Крајинског корпуса, неколико резервних официра из Чегарског корпуса и то је то.

Који извори се у тој књизи наводе за 727 официра?

[Владимир Благојевић]

Прочитаћу.. Хвала!

 

Поздрав!
О томе сам опширније писао овде:
http://www.pogledi.rs/zlocini-nad-muslimani-i-hrvatima/
Што се тиче Далмације, тамо није било масовних злочина почињених од стране четника. Колико ми је познато, у једном селу код Сплита немачка 7. брдска СС. дивизија поубијала је око 2.000 Хрвата, а власти НДХ су одмах јавно за то оптужиле четнике, јер нису смели да оптужују Немце. То се после ту и тамо понављало.
У сваком случају, у овом раду су побројани случајеви масовних злочина.

[Милан Ракић]

Који извори се у тој књизи наводе за 727 официра?

 

Хвала на одговору и на томе што мојем интересовању посвећујете своје време!

 

Истине ради, аутор у наведеном делу за те податке није навео фусноту/е, него је списак коришћене литературе дат на крају књиге. Верујем да наведено дело поседујете, а ако ли не, рад сам да поставим скенирану страницу/е где се цитирани подаци помињу, односно списак литературе коју је аутор навео да ју је користио...  

[Милослав Самарџић]

Хвала на одговору и на томе што мојем интересовању посвећујете своје време!

 

Истине ради, аутор у наведеном делу за те податке није навео фусноту/е, него је списак коришћене литературе дат на крају књиге. Верујем да наведено дело поседујете, а ако ли не, рад сам да поставим скенирану страницу/е где се цитирани подаци помињу, односно списак литературе коју је аутор навео да ју је користио...  

Немам ту књигу. Не користим књиге које немају фусноте, тако да нема потребе ни да скенирате.

Већ је било расправе о тој књизи и о том питању на сајту ''Погледа''. Неки дискутанти су инсистирали на тим подацима, тврдећи да су тачни, без обзира на изворе. Ја сам поставио ово:

http://www.pogledi.rs/formacija-jugoslovenske-vojske-krajem-1943-godine/

Дакле, то је списак од преко 1.000 главних четничких официра крајем 1943. Тражио сам да упореде са том књигом и да наведу који су то официри прешли у партизане...

[vathra]

Хвала на одговору.

 

Међутим, ја сам у литератури нашао друге податке (да "искључим" оно што сам учио) који оповргавају ову Вашу тврдњу у једном њеном делу. Што се тиче односа партијаца и револуционара према припадницима ЈВ у партизанским јединицама и касније у ЈА, па потом у ЈНА-у највећој мери јесте било тако као што кажете, тј. нису им даване битне улоге, сем онима који су се пре Другог рата етаблирали као симпатизери или следбеници комунистичког покрета. Такви понегде и јесу заузимали високе и одговорне функције (сви послератни команданти РВ и ПВО су нпр. били предратно школовани пилотски кадар-било као активни летачи, било као пилоти у резерви, а закључни са генерал пуковником Енвером Ћемаловићем, који је био командант РВ и ПВО до 1980. године.), док је велика већина осталих заиста била у неким "небитним" улогама, махом штабским, као начелници неких позадинских јединица, војних школа и академија и сл...

 

Али, разлог због којег одговарам на Ваш одговор мени је та бројка. Ви сте навели цифру од око 30 људи. Ја сам наишао на податак да је након капитулације, међу онима који су избегли заробљавање и логоре, одлазак и мобилизацију у НДХ и остале квислиншке творевине на територији наше бивше Краљевине, дакле у средине са већинским српским становништвом, вратило се и прикључило покрету отпора око 900 старешина ЈВ, од којих се већи део прикључио јединицама ЈВуО, док је око 350 њих "прешло" у партизане. Дакле, говоримо о 1941. години и та цифра 10 пута надилази Ваш податак. 

 

Даље, до капитуалције Италије, та бројка се готово удвостручила, да би 1944. године, након позива Врховног штаба и нешто касније краља Петра, број старешина у партизанима, а из редова ЈВ "порастао" на преко 4500 људи-закључно са пролећем 1946. године, тачно 4626 људи. Највећи број се "слио" из хрватског домобранства 1963, 727 из ЈВуО, око 700 њих из јединица из иностранства (нпр. Прва и Друга ескадрила НОВЈ, која је ратовала под окриљем РАФ-а), а остало из немачких "офлага" и "сталага".

 

Од припадника ЈВ, дакле од тих 4626 које поменух, њих 96 су проглашени Народним херојима "нове" Југославије, док су њих 157-ица постали генерали у ЈНА (неколицина их је била и у ЈВ).

 

Извор за све овде изнесено је књига Ивана Матовића под насловом "Верни отаџбини и позиву" у којој аутор на преко 200 страна даје и краће или дуже биографије и оних официра које је комунистичка власт после рата неправедно одбацила и заборавила, али и оних који су тема мог питања упућеног Вама. И да додам, Ви рекосте "само 2-3 Србина". У овој књизи пронађох да је било управо обрнуто. Махом су све Срби...

 

Дакле, шта је и где је истина? 

Милане,

 

подаци који су наведени у књизи коју цитираш су највероватније преузети из едиције ”Развој оружаних снага СФРЈ”. Ова едиција је имала ознаку ”Војна тајна - поверљиво”, и било је назначено да се не сме наводити назив књиге при цитирању. Значи - вероватно је нећеш наћи као извор у књизи.

 

Подаци које цитираш су лоше наведени. Бројеви које наводиш се односе на официре ЈА почетком 1947. који су служили у некој од непријатељских формација. То нису уједно и предратни официри, јер је током рата доста резервних официра, подофицира, војних службеника па и обичних војника дошло до официрског чина. Могуће да је неко од наведених постао официр и у ЈА, мада мислим да се не ради о великом проценту.

Треба напоменути да је то стање почетком 1947, а да је пре тога било демобилизације, превођење у резерву, као и да је један број официра погинуо током рата. На основу свега се види да је значајан део официрског кадра ЈА раније служио у некој од непријатељских формација.

 

Ово што наводи Самарџић за 29 официра у партизанима је чиста глупост - довољно је видети извор који користи - ради се о позиву официрима да се прикључе НОВЈ, које је потписало наведених 29 официра. То није потпун списак и не може да се користи као такав. Такође тамо нису приказани резервни официри, попут Коче Поповића.

У исту сврху је лоше постављен за поређење списак четничких официра - добар део њих нису били активни официри пре рата, попут нпр. Калабића. 

Не могу се поредити бабе и жабе...

[Милослав Самарџић]

''Недељник'' Шта уистину гледамо недељом увече:

http://www.pogledi.rs/nedeljnik-sta-uistinu-gledamo-nedeljom-uvece/

[Милослав Самарџић]

Ватра, пратите ме у стопу...
Нека, нек сте нам дошли и овде.

Кад већ нисте на претходним сајтовима, хајде докажите овде којих је то скоро 700 четничких официра прешло у партизане...

И ког официра сам пропустио да наведемо у тој формацији коју зовете НОВЈ крајем 1942?
Добро, нек сам прескочио Словенце и резервне официре... Је ли бивших активних официра било више од 29?

[vathra]

Кад већ нисте на претходним сајтовима, хајде докажите овде којих је то скоро 700 четничких официра прешло у партизане...

И ког официра сам пропустио да наведемо у тој формацији коју зовете НОВЈ крајем 1942?

Добро, нек сам прескочио Словенце и резервне официре... Је ли бивших активних официра било више од 29?

Самарџићу,

нема шта да вам доказујем (поготово не оно што нисам тврдио). Навео сам вам извор који сматрам поузданим.

 

Што се тиче ваших навода, ви сте навели нешто што не пише у документу, односно фалсификовали.

Ево вам из главе Михаило Апостолски, генералштабни мајор - чисто да се види да ваша теорија није тачна.

 

Горе сте навели да су Јовановић и Терзић имали више функције од неких са већим чином, прескочили сте да наведете да су обојица били генералштабни официри.

 

Што се тиче "формације коју зовете НОВЈ" - ако сте читали записе са "Талачког процеса" у Нирнбергу (односно ако вам их је неко превео), могли сте да видите правне основе за легалност герилског покрета. И НОВЈ и ЈВуО су имали сличне проблеме да би били признати као легална оружана формација, те је њихова легалност у почетку била слична.

[kordun]

И НОВЈ и ЈВуО су имали сличне проблеме да би били признати као легална оружана формација, те је њихова легалност у почетку била слична.

Ovo ako je tačno,onda je taj Nirnberški proces lakrdija i politički sud,pa prema tome ne bi trebao da bude pouzdana referenca za nauku...

Kako može  u istoj ravni po legalnosti da bude pregrupisana kraljevska vojska i paravojska ilegalnih komunista,pa to je stvarno previše subjektivno stajalište,to nije istorija ko nauka,već obična politika,volio bi da čujem nešto više od Miloslava  o ovome...

[Милослав Самарџић]

Ovo ako je tačno,onda je taj Nirnberški proces lakrdija i politički sud,pa prema tome ne bi trebao da bude pouzdana referenca za nauku...

Kako može  u istoj ravni po legalnosti da bude pregrupisana kraljevska vojska i paravojska ilegalnih komunista,pa to je stvarno previše subjektivno stajalište,to nije istorija ko nauka,već obična politika,volio bi da čujem nešto više od Miloslava  o ovome...

Имајте у виду да Ватра све тумачи у интересу тзв. НОВЈ.

Такође, да није довољно погледати нешто, па схватити тако компликовану тему.

Нисам се бавио Нирнбергом, сем што је помињан на процесу Дражи.

Тако, на један захтев браниоца Јоксимовића, тужилац Минић је рекао:

''Противим се предлогу г. Јоксимовића: да се прибави и прочита на претресу некакво писмо Хитлера Мусолинију од 16. фебруара 1943. године, као и исказ фелдмаршала Јодла дат пред судом у Нирнбергу о томе како су Немци сматрали љутим непријатељем оптуженог Михаиловића, и да он није сарађивао са Немцима и Италијанима. Морам изјавити да су ови предлози г. Јоксимовића побудили код мене велико чуђење...''

Ево и моје и Динчићеве изјаве из сценарија за филм ''Суђење столећа'':

 Интервју Самарџић (у другој половини изјаве, иду слике ордена):

Пошто нису успели да повежу Михаиловића ни са једним злочином, комунисти су покушали да примене принцип са Нирнбершког процеса: да је командант одговоран за злочин било ког члана његове војске. Међутим, тај принцип је установљен само за вође Трећег Рајха, јер су они починили злочин против мира. Насупрот њима, Михаиловић је био савезнички командант, више пута похваљиван и одликован од стране Западних савезника. Добио је највиши француски и пољски, а после рата и највиши амерички орден.

 

Интервју Динчић ( у другој половини изјаве иду слике са Нирнбершког процеса):

У покушају да повежу Нирнбершки и Београдски процес, комунисти су послали у Нирнберг свог дипломату Беблера. Међутим, нирнбершки тужиоци Џексон и Руденко уопште нису хтели да разговарају с њим. Одбили су да га приме. То је у Југославији скривано, али Минић се и даље упорно позивао на Нирнберг.

 

Најзад, не бих рекао да је ово превише битно, јер су током рата све слободне земље (укључујући и СССР) признавале Краљевину Југославију, па тако и њену војску. Процес признавања оружаних формација илегалне КПЈ и потом њихове власти, текао је отприлике као процес признавања ОВК у наше доба.

[Милослав Самарџић]

Самарџићу,

нема шта да вам доказујем (поготово не оно што нисам тврдио). Навео сам вам извор који сматрам поузданим.

 

Што се тиче ваших навода, ви сте навели нешто што не пише у документу, односно фалсификовали.

Ево вам из главе Михаило Апостолски, генералштабни мајор - чисто да се види да ваша теорија није тачна.

 

Горе сте навели да су Јовановић и Терзић имали више функције од неких са већим чином, прескочили сте да наведете да су обојица били генералштабни официри.

 

Што се тиче "формације коју зовете НОВЈ" - ако сте читали записе са "Талачког процеса" у Нирнбергу (односно ако вам их је неко превео), могли сте да видите правне основе за легалност герилског покрета. И НОВЈ и ЈВуО су имали сличне проблеме да би били признати као легална оружана формација, те је њихова легалност у почетку била слична.

Хм, како немате шта да доказујете. Којих 700? Није довољно да један извор Ви лично сматрате поузданим, и да онда то представљате као готову ствар.

Реците шта сам тачно фалсификова, да знам...

Значи, сем Словеније у оном списку није укључена ни Македонија... ОК, уважавам исправку.

О потоњем смо расправљали безброј пута, не бих да оптерећујемо и ове људе овде.