Поставите питање Милославу Самарџићу

[Милослав Самарџић]

поздрав за цењеног господина Самарџића, и моје честитке на његовој храбрости, истрајности и посвећености!

 

и једно питање- кад су Британци одлучили да у Југославији свргну монархију и инсталирају Тита, или је он био њихов човек још од пре рата?

Не, они нису знали за њега раније.

[Милослав Самарџић]

Да подсетим-за пола сата биће емитована прва серија из серијала "Равна Гора". Ово је прилика да они који погледају серију могу касније поводом неких недоумица поставити питање нашем госту.

А какви су наши?

Укратко: ужас!

Командир карауле у Сипском каналу на Дунаву, пред зору 6. априла банчи у кафани, уз музику и две певаљке. Долази војник на бициклу и обавештава га да су на Дунаву уочени сумњиви чамци, преносећи поруку дежурног официра да одмах дође. Командир је видно пијан, а и прејео се, стално подригује. Одовуд га зове дужност, а отуд певаљке! Он је, као, у дилеми коме ће се приволети царству, али гледаоци нису, јер је сугестија очигледна. Командир каже официру да иде, са`ће он, само што неће - па одлази међу певаљке и враћа се банчењу.

Разочарани војник стиже до карауле таман да види да су му сви другови поубијани. Додуше, приказане су само нејасне експлозије, нема сцена борбе, не виде се ни Немци.

Овај догађај је кључан у оцени карактера серије.

Зашто?

Зато што је немачки напад - ако не рачунамо Словенију - заиста почео после поноћи 5/6. априла у Сипском каналу. Напали су специјалци из дивизије ''Бранденбург''. То је била вероватно најбоља немачка јединица ове врсте, а напад је изгледао овако:

''...Немци, свесни те опасности, испланирали су заузимање и спречавање онеспособљавања Сипског канала. Уочи напада, прво је локални фолксдојчер позвао групу југословенских официра на неку прославу у своју кафану, где су сви омамљени средством за успављивање. У току ноћи 6. априла 54 припадника пука Бранденбург преобучени у српска сељачка одела су пребачени гуменим чамцима на југословенску обалу, побили успаване официре, и после краће борбе са војницима успешно заузели канал и сва постројења''.

Извор: Бранко М. Јевтић и Бранко Богдановић, ''Јуришни батаљони војске Краљевине Југославије - од мита до истине''. Цитат је на страни 54, у поглављу ''Заузимање Сипског канала''.

Књига, додуше, још није изашла из штампе, добио сам је у електронској форми, пошто смо Бранко Јевтић и ја блиски сарадници. Бранко је посвећен истраживач и доста је познат у нашем свету - тако да је за њега чуо и Радош Бајић. И Бранко је дао Бајићу опис догађаја у Сипском каналу...

Дакле, овде није у питању незнање, већ намера: српски официри, омамљени неком дрогом, приказани су као пијанице, и то у контексту идеализације комуниста.

[Милослав Самарџић]

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

 

Још у изјавама протагониста пре годину и више дана, видело се да ће серија ''Равна Гора'' Радоша Бајића донети нови талас (нео)комунистичке пропаганде, али оволико карикарање вероватно нико није очекивао. 

У првој епизоди не само што нема помена Равне Горе, Драже и четника, него је у последњем кадру ни мање ни више него Лењинова слика, уз неумерено величање комуниста. Слика вође бољшевика уједно је и последњи кадар у јединој акционој сцени: док падају бомбе на Београд, 6. априла 1941, комуниста трчи кроз експлозије да би спасао штиглића! Он је радник, али интелектуалац, а по манирима, што се каже, господин човек. Када је приказан у стану, камера се задржала на књигама из његове личне библиотеке. Нема их мало, а обимне су! Није му промакао штиглић, који је сломио крило ударивши у прозор. Комуниста је, наравно, хуманиста. Узима птицу, прави јој кутију, храни је и чува. А сутрадан ујутру је носи у фабрику, са све кутијом, ваљда да се не би осећала одбаченом, шта ли. 

Наставак:

 

http://www.pogledi.rs/tv-serija-ravna-gora-van-svih-ocekivanja/

[Милослав Самарџић]

Прича о јунаку одбране Сипског канала 6. априла 1941:

[kordun]

Šteta što ne može sve da se pročita ,loše je skenirano 

[Шоне]

Може да се прочита. Херојчина Борислав.

[Милан Ракић]

Господине Самарџићу,

 

Како гледате, тј. какво је Ваше мишљење и став о припадницима Југословенске војске, на првом месту мислим на старешински кадар, који су се након слома Краљевине Југославије, прикључили НОП-у?

[Милослав Самарџић]

Господине Самарџићу,

 

Како гледате, тј. какво је Ваше мишљење и став о припадницима Југословенске војске, на првом месту мислим на старешински кадар, који су се након слома Краљевине Југославије, прикључили НОП-у?

Њих је крајем новембра 1942. било тачно 29, од чега чини ми се само 2-3 Србина, тако да и нису вредни помена.

Иначе, Броз им није дао битне улоге, бојао се официра, чак и таквих, већ је себи и својим партијцима давао високе чинове.

[Владимир Благојевић]

Милославе,

 

Прочитао сам много ваших чланака и књига, jедну или две сам чак поклонио пунцу. Поштујем вашу умјереност и објективност и због тих особина веома цијеним ваше мишљење. Учланио сам се у овај форум само ради могућности да вас понешто упитам.

 

Што се тиче овог филма, ја од српске филмске "умјетности" ништа друго осим штете не очекујем, па не бих зато ништа ни коментарисао. Нисам га гледао, но видим по коментарима да се филм уклапа у та моја очекивања..

 

 

Ево шта бих вас замолио да прокоментаришете у вези 2. свјетског рата..

 

Ви сте се доста усредоточили на однос четника ЈВО и партизана, и ту је углавном све већ прилично јасно и историјски неспорно. Но, веома ријетко се може наићи на тему односа између ЈВО и неправославног становништва у БиХ и Далмацији. Власт у овим крајевима (НДХ) је употребљавала сурову војну силу против православног становништва, вјероватно под видом одмазде за војне операције четника или партизана. Више пута сам чуо тврдње да су заузврат јединице ЈВО употребљавале истовјетно сурову војну силу против сеоског муслиманског и католичког становништва, поготово у источној Босни и Далмацији. Такве одмазде би онда опет покретале нови талас насиља са друге стране, добровољно регрутовање омладине у војску и милицију (НДХ), итд.. 

 

Вјероватно сте приликом истраживања историје четника ЈВО наилазили на податке у вези таквих дешавања па можете о томе да дате процјену - колико често се то дешавало, колико становништва је настрадало, ко је издавао наређења, да ли је било кажњених, и тсл.

[Милан Грујић]

Колико је мени познато о овоме, случајеви четничке одмазде над муслиманима и Хрватима могу се сматрати Чајниче, Вран планина, околина Вргорца.

Чајниче

Да би се спречио одлазак Ђуришићевих четника на Неретву, Италијани отварају нови фронт на Пиви наоружавши усташку муслиманску милицију у околини Чајнича и Пљеваља. Тачније, Павле Ђуришић је покренуо операцију чишћења Санџака после нестајања Буђева које су спалили албански балисти и муслиманска милиција из Новог Пазара и побили све што су нашли да хода.

Вран планина

Експедициони корпус под командом Петра Баћовића је налетео кроз Вран планину на путу за Далмацију као помоћ војводи Ђујићу. Тада су напали и усташе и комунисте заједно. Тада је спаљено 15 усташких села и побијено око 700 усташа и комуниста који нису имали шансе против вишеструко јачих четничких снага.

Вргорац

Ради се о ликвидацији 109 Хрвата у самом Вргоцу и околини.

 

Морам напоменути да је Дража издавао наредбе у којима најстрожије забрањује убијање цивила. Познат је случај Фоче када је пострељано неколико четника због одмазде над муслиманима. Нико није могао зауставити четнике којима су поклани чланови породице пре заузимања Фоче.

Измењено Новембар 16, 2013 од Danijela
Promenjena boja teksta u crnu radi citljivosti.

[Млађони]

Морам напоменути да је Дража издавао наредбе у којима најстрожије забрањује убијање цивила. Познат је случај Фоче када је пострељано неколико четника због одмазде над муслиманима. Нико није могао зауставити четнике којима су поклани чланови породице пре заузимања Фоче.

 

Када то спомену, ван цивила, чуо сам да је Дража био немилосрдан према непријатељским војницима. Није баш био хуман у том погледу. Да ли је то истина, полу истина или апсолутна неистина, постоји ли неки доказ за који знате који сведочи о отме или против тога. 

[Милан Грујић]

Када то спомену, ван цивила, чуо сам да је Дража био немилосрдан према непријатељским војницима. Није баш био хуман у том погледу. Да ли је то истина, полу истина или апсолутна неистина, постоји ли неки доказ за који знате који сведочи о отме или против тога. 

 

Као сваки школовани официр, Дража је поштовао Женевску конвенцију о ратним заробљеницима.

Опет подвлачим, Дража није имао потпуну контролу над свим јединицама. Нарочито оним јединицама које су биле на крајњем западу некадашње Краљевине. Као једина легална војна формација у то доба, ЈВуО је имала право изрицања смртних казни по Законима Краљевине. Комунисти су у оно доба сматрани за паравојну формацију и као такви су прогоњени по ондашњим Законима. Комунисти су ишли на рушење уставног поретка и насилну промену власти. Како је Дража могао бити хуман према усташким јединицама које су палиле и убијале где год је било Срба? Ово може потврдити господин Самарџић када прочита.   

Измењено Новембар 16, 2013 од Danijela
Promenjena boja teksta u crnu radi citljivosti.

[obi-wan]

@ Milan Grujic

 

Brate, koristi slova normalne velicine, kad pises ovako velikim, pa jos ih ofarbas, to ti se u internet komunikaciji smatra vikanjem.

 

Nadam se da mi ne zameras na ovoj napomeni. Aj` da si ziv i zdrav...

[Милан Ракић]

Њих је крајем новембра 1942. било тачно 29, од чега чини ми се само 2-3 Србина, тако да и нису вредни помена.

Иначе, Броз им није дао битне улоге, бојао се официра, чак и таквих, већ је себи и својим партијцима давао високе чинове.

Хвала на одговору.

 

Међутим, ја сам у литератури нашао друге податке (да "искључим" оно што сам учио) који оповргавају ову Вашу тврдњу у једном њеном делу. Што се тиче односа партијаца и револуционара према припадницима ЈВ у партизанским јединицама и касније у ЈА, па потом у ЈНА-у највећој мери јесте било тако као што кажете, тј. нису им даване битне улоге, сем онима који су се пре Другог рата етаблирали као симпатизери или следбеници комунистичког покрета. Такви понегде и јесу заузимали високе и одговорне функције (сви послератни команданти РВ и ПВО су нпр. били предратно школовани пилотски кадар-било као активни летачи, било као пилоти у резерви, а закључни са генерал пуковником Енвером Ћемаловићем, који је био командант РВ и ПВО до 1980. године.), док је велика већина осталих заиста била у неким "небитним" улогама, махом штабским, као начелници неких позадинских јединица, војних школа и академија и сл...

 

Али, разлог због којег одговарам на Ваш одговор мени је та бројка. Ви сте навели цифру од око 30 људи. Ја сам наишао на податак да је након капитулације, међу онима који су избегли заробљавање и логоре, одлазак и мобилизацију у НДХ и остале квислиншке творевине на територији наше бивше Краљевине, дакле у средине са већинским српским становништвом, вратило се и прикључило покрету отпора око 900 старешина ЈВ, од којих се већи део прикључио јединицама ЈВуО, док је око 350 њих "прешло" у партизане. Дакле, говоримо о 1941. години и та цифра 10 пута надилази Ваш податак. 

 

Даље, до капитуалције Италије, та бројка се готово удвостручила, да би 1944. године, након позива Врховног штаба и нешто касније краља Петра, број старешина у партизанима, а из редова ЈВ "порастао" на преко 4500 људи-закључно са пролећем 1946. године, тачно 4626 људи. Највећи број се "слио" из хрватског домобранства 1963, 727 из ЈВуО, око 700 њих из јединица из иностранства (нпр. Прва и Друга ескадрила НОВЈ, која је ратовала под окриљем РАФ-а), а остало из немачких "офлага" и "сталага".

 

Од припадника ЈВ, дакле од тих 4626 које поменух, њих 96 су проглашени Народним херојима "нове" Југославије, док су њих 157-ица постали генерали у ЈНА (неколицина их је била и у ЈВ).

 

Извор за све овде изнесено је књига Ивана Матовића под насловом "Верни отаџбини и позиву" у којој аутор на преко 200 страна даје и краће или дуже биографије и оних официра које је комунистичка власт после рата неправедно одбацила и заборавила, али и оних који су тема мог питања упућеног Вама. И да додам, Ви рекосте "само 2-3 Србина". У овој књизи пронађох да је било управо обрнуто. Махом су све Срби...

 

Дакле, шта је и где је истина? 

[Милан Грујић]

@ Milan Grujic

 

Brate, koristi slova normalne velicine, kad pises ovako velikim, pa jos ih ofarbas, to ti se u internet komunikaciji smatra vikanjem.

 

Nadam se da mi ne zameras na ovoj napomeni. Aj` da si ziv i zdrav...

Ма какво црно замерање, брате мили.