Поставите питање Милославу Самарџићу

[Милослав Самарџић]

Поштовани г. Самарџићу,

На форуму Погледа сам читала текст о светом владики Николају и Дражи, па ме интересује да ли су се они некада срели (можда и пре рата) или се све заснивало на писменим и усменим порукама и поукама?

Није ми познато. Али причала ми је Дражина ћерка Гордана да је пре рата била на молитви коју је држао еп. Николај у њиховој црквици, близу Брегалничке улице. Каже да је била опчињена и да је остала после молитве, што је Николај запазио. Пришао јој је, ставио руку на главу и рекао нешто. Осетила је струјање кроз цело телу, неку позитивну енергију, топлину... Тог догађаја сећала се често у тешким тренуцима - а она их је барем имала много! Онај осећај се враћао и помагао јој је да превазиђе тешкоће.

[Милослав Самарџић]

При руци ми је ратни дневник капетана Боре Тодоровића, официра за везу са страним мисијама. Требало је да преко Лукачевићеве територије из области Јавора крену за море. Иначе, Лукачевић је октобра 1943. упознао део тих официра (западних). Ево где се налазио у време када су Немци тврдили да је код њих и у саставу њихове борбене групе, мада га нису ни видели:

 

18. дец. 1943:

 

Пуковник Сајц и капетан Менсфилд прихватили су позив врло радо. Марко је одбио под изговором да је болестан.

Данас сам добио писмо од Лукачевића, – настави Цветић. – Како ми он јавља о ситуацији у Санџаку, ја мислим да ћете ви чекати још најмање месец дана до поласка.

 

 

25. дец. 1943:

Чича је јављао да је мајор Војислав Лукачевић са свим потребним обавештењима кренуо из главног штаба са задатком да нас поведе са собом. Његов долазак могао се очекивати за неколико дана, обзиром на велики снег. Када дешифровасмо депешу почесмо да скачемо од радости. То је, најзад, био крај чекању. Желео сам да одмах известимо пуковника Сајца о томе. Везу преко радија нисмо могли ухватити. Послани курири вратили су се сутрадан, без резултата. 

[Драгиња]

Није ми познато. Али причала ми је Дражина ћерка Гордана да је пре рата била на молитви коју је држао еп. Николај у њиховој црквици, близу Брегалничке улице. Каже да је била опчињена и да је остала после молитве, што је Николај запазио. Пришао јој је, ставио руку на главу и рекао нешто. Осетила је струјање кроз цело телу, неку позитивну енергију, топлину... Тог догађаја сећала се често у тешким тренуцима - а она их је барем имала много! Онај осећај се враћао и помагао јој је да превазиђе тешкоће.

 

Мнооого Вам хвала на овом драгоценом одговору. 

[Милослав Самарџић]

О шестој епизоди:

 

Штиглић је преживео бомбардовање:

http://www.pogledi.rs/ravna-gora-6-stiglic-je-preziveo-bombardovanje/

[Јаков.]

Господине Самарџићу, на страници пренети су подаци из књига Радисава С. Недовића, "Чачански крај и НОБ - Слободари на стратиштима" (Чачак, 2009.). У књизи се помињу именом и презименом 546 становника чачанског краја које су четници убили ван борбе у време рата, као и 430 становника које су четници ухватили и предали немцима. 

 

Прокоментаришите. 

 

Од сведока рата, имам информације да није било контакта немаца и четника у чачанском крају, а за бар двојицу од ових људи са списка који су наводно предати немцима, имам другачију и аутентичну верзију. Њих четници нису ухватили и предали немцима (како то аутор наводи) већ су немци имали спискове (наравно поставља се питање одакле им спискови) и по тим списковима су заређали по кућама и хапсили. У документу (књизи) тачан је датум њихове смрти, мада није тачан начин на који су пострадали. 

[Милослав Самарџић]

Бог свети зна шта овде пише, пошто се не износе докази.

Други је проблем са терминима, нпр:

 

''Поред цивила, усмрћено и стрељано је 66 бораца НОР-а, које су четници похватали у таковском крају и предали немачким јединицама. Највећа група ових бораца њих 42, стрељано је 22. марта 1942. Остали су убијени у разним другим периодима када су од сарадника предавани немачким јединицама (16 из трнавског и љубићког среза и града Чачка). Међу стрељаним су и три припадника ЈВуО, које су немачке јединице похватале...''

 

Судећи по овоме, изгледа да се под четницима не подразумевају Дражини четници, већ Пећанчеви.

 

Али, на другом месту пише:

 

''NA RASKRŠĆU PUTA PRELJINA - BALUGA četnički preki sud, na čelu sa Bojanom Ristanovićem, osudio je na smrt četiri aktivistkinje NOP-a.'' 

 

А поручник Ристановић је био шеф војне полиције 2. равногорског корпуса, тј. Дражиних четника, а тачније речено регуларне Југословенске војске.

 

Такође и поручник Жарко Боришић:

''DONJA GOREVNICA četnici, predvođeni Žarkom Borišićem, komandantom Osmog bataljona Ljubićke četničke brigade, pohvatali su pripadnike i saradnike NOP-a iz Donje Gorevnice i Mojsinja i njih deset 22. marta 1943. streljali pred oknom rudnika u Donjoj Gorevnici, a njihova tela pobacali u jamu rudnika.''

 

Већину ликвидираних у зиму 1941/42. ликвидирали су Пећанчеви четници, и то војводе Мојсиловић и Ћосовић, које су касније ликвидирали Дражини четници. Пећанчеви су судили комунистима према кривичном закону Краљевине Југославије, а Дражини према Уредби о војним судовима од 8. марта 1940. и према Закону о заштити државе. Занимљиво је да се у овој књизи за све ликвидиране наводе кривична дела, нпр:

 

 

180 PAVLOVIĆ Radojka MILEVA, domaćica, rođena 1901. u Bečnju, živela u Donjoj Gorevnici; saradnik NOP-a. Ljubićka sela - Donja Gorevnica 181 JANKOVIĆ Gliša STAJKA, domaćica, rođena 1878. u Ostri, živela u Donjoj Gorevnici; saradnik NOP-a. Ljubićka sela - Donja Gorevnica 182 ALEKSANDRIĆ Radosava VUK-MILETA, zemljoradnik, rođen 1910. u Donjoj Gorevnici, vojnik BJV; zarobili ga Nemci i oterali u logor u Nemačku; razboleo se i pušten iz logora; po povratku saradnik NOP-a. Ljubićka sela - Donja Gorevnica 183 KUZMANOVIĆ Radomira SVETISLAV, zemljoradnik, rođen 1890. u Donjoj Gorevnici; predsednik ilegalnog NOO u Donjoj Gorevnici 1942. i 1943. Ljubićka sela - Donja Gorevnica 184 KUZMANOVIĆ Nikole BOGDAN, zemljoradnik, rođen 1883. u Donjoj Gorevnici; član NOO, a zatim ilegalnog NOO. Ljubićka sela - Donja Gorevnica 185 RADOJEVIĆ Ivana BUDIMIR, pekar, rođen 1908. u Donjoj Gorevnici; borac Ljubićkog bataljona. Ljubićka sela - Donja Gorevnica 186 JELIĆ Pavla STANOJLE, zemljoradnik, rođen 1867. u Donjoj Gorevnici; član ilegalnog NOO 1942. i 1943. Ljubićka sela - Donja Gorevnica 187 PAUNOVIĆ Luke GOJKO, zemljoradnik, rođen 1893. u Kotraži, živeo u Mosinju; saradnik NOP-a. Ljubićka sela - Donja Gorevnica 188 PAUNOVIĆ Jerotija SIBINKA, domaćica, rođena 1898. u Zablaću, živela u Mojsinju, simpatizer NOP-a. Ljubićka sela - Donja Gorevnica 189 PAUNOVIĆ Gojka DARINKA-DARA, domaćica, rođena 1924. u Mojsinju; član SKOJ-a; saradnik NOP-a.

 

Дакле, ''сарадник НОП-а'', ''борац НОП-а'', ''члан илегалног НОО'', итд, то су била кривична дела коју су се према законима Краљевине могла казнити и најтежом казном. Од наведених на овом списку, знам за случај Бате Јанковића, рођеног брата Милке Минић, који је био егзекутор у Чачку октобра и новембра 1941. Убио је много ''народних непријатеља'', на свиреп начин, ритуално (левом руком, са црвеном рукавицом, ударцима чекићем). Њега су после ухватили недићевци, а убили Пећанчеви. Овде се наводи као невина жртва.

 

Ову књигу нисам читао, а бар донекле сам се бавио сличном књигом за Ужички крај:

http://www.pogledi.rs/o-knjizi-istina-je-u-imenima/

 

Ако имате нешто конкретно, изнесите.

[Јаков.]

Konkretno se radi o mojoj rodbini, dva brata, koji se nalaze u spisku žrtava. Tačno je da je jedan bio komunista, kao što je i tačno da ovaj drugi nije bio. Da je čak jedan pucao na drugoga da pređe u partizane, ali ovaj nije želeo. Ni jednog ni drugog nisu uhvatili četnici, kako se to navodi u knjizi, već su ih nemci pokupili po spisku. Pogrešno je i da je jedan streljan, već je stradao pri pokušaju bekstva iz Norveške. 

[Милослав Самарџић]

G. Samardžiću, šta znate o pričama da su naši vojni piloti u egzilu, u Egiptu itd., bili zlooglašeni kao švaleraši, te su navodno imali romancu i sa Favzijom, egipćanskom princezom koja je 1938-e udata za iranskog šaha?

Ovo sam slušao par puta, ali nigde da sam našao neke dublje informacije (a iskreno, nisam ni tražio).

Наши су највећи швалери где год оду, барем на речима.

Нисам чуо за ово.

[Немања Виријевић]

Господине Самарџићу, какву су улогу имали Британци приликом стварања Краљевине СХС ? 

[Walter]

Господине Самарџићу, веома ценим ваш рад и целокупни труд свих ових година на расветљавању истине о Другом Светском рату на просторима Краљевине Југославије и судбинама Драже Михаиловића и војске коју је он водио. Али ме интересује да ли сте током својих истраживања стекли утисак како је требало да се поступи почетком рата и наравно пре њега, да би се избегло оно што је касније уследило. Заправо, да ли имате увид у неки кључни моменат који се могао избећи или пак шта је морало да се уради а није, да би се избегла страшна судбина која нас и дан данас прогони?

 

Интересује ме која је по вама била одговорност Краља Александра у свој жалосној и трагичној причи Краљевине Југославије, и Николе Пашића као Премијера и заговорника Југославије. 

 

Нису ли они у тој причи званој Југославија, продали Србију.. по цени коју и дан данас плаћамо ...

 

Хвала вам унапред. 

 

П.С. 

Не обраћајте пажњу на моје ''форумско име'' нема никакве везе са асоцијацијама које изазива..

[Милослав Самарџић]

Пошто се очекује скори излазак „Мољевићевих“ мемоара, у издању Института за савремену историју, а реч је у ствари о фалсификату Удбе, преносим део из књиге „Прави и лажни Калабић“. Књига је конципирана у форми 13 теза, контратеза и закључака у вези наводне Калабићеве издаје. Један од 13 „доказа“ су управо измишљени мемоари др Стевана Мољевића:

 

http://www.pogledi.rs/moljevicevi-memoari/

[Милослав Самарџић]

Господине Самарџићу, какву су улогу имали Британци приликом стварања Краљевине СХС ? 

Велику, али пресудили су Американци. Одговорићу опширније на следеће питање, слично је.

[Милослав Самарџић]

Господине Самарџићу, веома ценим ваш рад и целокупни труд свих ових година на расветљавању истине о Другом Светском рату на просторима Краљевине Југославије и судбинама Драже Михаиловића и војске коју је он водио. Али ме интересује да ли сте током својих истраживања стекли утисак како је требало да се поступи почетком рата и наравно пре њега, да би се избегло оно што је касније уследило. Заправо, да ли имате увид у неки кључни моменат који се могао избећи или пак шта је морало да се уради а није, да би се избегла страшна судбина која нас и дан данас прогони?

 

Интересује ме која је по вама била одговорност Краља Александра у свој жалосној и трагичној причи Краљевине Југославије, и Николе Пашића као Премијера и заговорника Југославије. 

 

Нису ли они у тој причи званој Југославија, продали Србију.. по цени коју и дан данас плаћамо ...

Кључни моменат је смена и протеривање др Милана Стојадиновића. Мислим да је он био наш најјачи политичар у то доба и да је нашао прави баланс између великих сила. Кнез Павле га је протерао по налогу Британаца, извршивши практично државни удар, јер је Стојадиновић два пута освојио већину гласова на парламентарним изборима. Од тог момента све креће наопако: Бановина Хрватска, 25. март, 27. март, 6. април...

Кључни моменат пре тога свакако је непоштовање Лондонског уговора из 1915, потписаног између Велике Британије, Русије и Француске са једне и Италије са друге стране. По том уговору, требало је створити проширену Италију и проширену Србију, а не Југославију. Међутим, Русија је због бољшевичке револуције избачена из игре, а на њено место долази Америка. Председник Вилсон инсистирао је на кршењу Лондонског уговора, и на предлог Америке, уз подршку Британије, он није испоштован. 

Вилсон је наводно веровао да ће од проширене Србије и проширене Италије стабилнија бити вишенационална Краљевина СХС...

Наравно, није био идеализам у питању, али то је дуга прича.

Углавном, ни краљ Александра, ни Пашић, нису се питали, а уговор није прекршен због Србије, већ због Италије, јер је она била конкурент Британији и Америци, у поморству нарочито, а не Србија.

[Филозоф]

Кључни моменат је смена и протеривање др Милана Стојадиновића. Мислим да је он био наш најјачи политичар у то доба и да је нашао прави баланс између великих сила. Кнез Павле га је протерао по налогу Британаца, извршивши практично државни удар, јер је Стојадиновић два пута освојио већину гласова на парламентарним изборима. Од тог момента све креће наопако: Бановина Хрватска, 25. март, 27. март, 6. април...

Кључни моменат пре тога свакако је непоштовање Лондонског уговора из 1915, потписаног између Велике Британије, Русије и Француске са једне и Италије са друге стране. По том уговору, требало је створити проширену Италију и проширену Србију, а не Југославију. Међутим, Русија је због бољшевичке револуције избачена из игре, а на њено место долази Америка. Председник Вилсон инсистирао је на кршењу Лондонског уговора, и на предлог Америке, уз подршку Британије, он није испоштован. 

Вилсон је наводно веровао да ће од проширене Србије и проширене Италије стабилнија бити вишенационална Краљевина СХС...

Наравно, није био идеализам у питању, али то је дуга прича.

Углавном, ни краљ Александра, ни Пашић, нису се питали, а уговор није прекршен због Србије, већ због Италије, јер је она била конкурент Британији и Америци, у поморству нарочито, а не Србија.

 

Je l imate neki izvor za ovako nesto? Vilson se zalagao za samoopredeljenje malih naroda da bi i oni mogli da dobiju nezavisnost. Britanci su savetovali kralja Aleksandra da ne pravi Jugoslaviju, ali je on svojeglavo to uradio. Nije bas da se nije nista pitao

[Милослав Самарџић]

Je l imate neki izvor za ovako nesto? Vilson se zalagao za samoopredeljenje malih naroda da bi i oni mogli da dobiju nezavisnost. Britanci su savetovali kralja Aleksandra da ne pravi Jugoslaviju, ali je on svojeglavo to uradio. Nije bas da se nije nista pitao

Амерички историчар Џејмс Бергвин у књизи ''Империја на Јадрану'' и пуковник др Роберт Мекдауел у књизи ''Стрељање историје''.

А који је извор да је краљ имао ту моћ?