"Okretanje drugog obraza" - kod dece ?

[ВИЛМА]

Ovo je pitanje za roditelje- vernike.

 

Kako učite svoju decu da reaguju kada ih neko fizički maltretira od vršnjaka ? Nažalost, po školama je alarmatna situacija, sve više je vršnjačkog nasilja.

 

Da li učite svoju decu da,u skladu sa Hristovim učenjem, okrenu i drugi obraz (i verovatno postanu vreća za boks nasilnim vršnjacima) ili da se brane ?

[Mironosica]

ja ih učim da se sklone kad vide da je neko problematičan i da nikad prve ne udaraju  ali .....

mislim da bi moja deca vratila istom merom i ne bi dozvolile  da ih neko maltretira , makar i dobile batine

[ВИЛМА]

Ok, ali pitanje je šta ih vi učite ? Šta im govorite ? Kako treba da se ponašaju u datoj situaciji ? Pogotovo roditelji koji vode decu na liturgiju i odgajaju ih u tom duhu. Npr. dete vam kaže da ga neko maltretira, vi mu kažete "nemoj nikad prvi,ali ako te neko dira,uzvrati", a dete vam možda bupne sa odgovorom da se to ne slaže sa Hristovim savetom da se okrene drugi obraz.

[presretach]

Koji je uzrast u pitanju?

[ВИЛМА]

Sigurno ne bebeći.

 

Školski uzrast. Pričamo o nasilju među školskom decom. 

[Mironosica]

a dete vam možda bupne sa odgovorom da se to ne slaže sa Hristovim savetom da se okrene drugi obraz.

 

dete koje je usvojilo Hristov savet da okrene drugi obraz , nikad neće reći da ga neko maltretira

[ВИЛМА]

Šta će onda raditi ? Trpeti i trpeti i trpeti batine i batine ? Hm. . . 

[Mironosica]

Šta će onda raditi ? Trpeti i trpeti i trpeti batine i batine ? Hm. . .

 

možda će to rešiti na drugi način

možda mu je najbolji drug najjači u razredu i neće dozvoliti da ga iko maltretira

vrlo je teško davati predpostavke šta bi bilo kad bi bilo

[ВИЛМА]

Ok. Ima li neko od roditelja ko je već imao ovakva iskustva ?

[Natasa.]

Da nikad ne udari prvi, ali kad ga neko dira da vrati. Nemam dece jos uvek, ali kad mi se bratanac pozalio da ga je neko ujeo u obdanistu, prvo sto sam ga pitala - jel si mu vratio. Nekako je bilo instinktivno. Ne bih mogla nikad da kazem detetu da treba da trpi batine i maltretiranje.

[presretach]

U redu, mislio sam na godine.

Pitam, pošto žena i ja imamo osnovca (prvi razred osnovne škole) i još od vrtića uspešno (za sada) vodimo borbu protiv nasilja.

 

U slučaju da se dete konstantno žali na nekog druga kako ga maltretira, prvo pričamo sa vaspitačicom/učiteljicom uglavnom one su već upoznate sa tim problemom, ako to ne da rezultate razgovaram sa problematičnim detetom u prisustvu mog sina čučnem da se spustim na njihov nivo i lepo porazgovaramo o problemu.

Uglavnom sa "zajedničkim" razgovorom rešavao sam 90% problema, ako ni to ne pomogne obraćam se roditeljima uz prisustvo dece da slušaju o čemu pričamo.

 

Uglavnom ove probleme rešavaju tate, bar što se moje porodice tiče.

 

Naravno ovo je za ekstremne slučajeve, ipak sam za to da dete treba samo da nađe rešenje i da se uči da se sam bori.

Decu nemojte držati pod staklenim zvonom, svakako ne treba ići i u ekstreme što se slobode tiče, to je sve jedan deo odrastanja.

[Биљана]

Учим их да сваки облик малтретирања пријаве разредном, директору, наравно и мени (родитељу),а уколико то не уроди плодом, па постоје и друге институцие које ће повести рачуна о томе и спријечити то. 

Да будем искрена, на сву срећу моја дјеца нису имала тих проблема. Барем не до сада. 

[horatio]

Учимо их да буду попут хришћанских витезова! Морају се прво научити старозавјетној правди, а тек потом савршеној Љубави. Дакле, први не дирати и непровоцирати, помоћи слабијем и покушати избјећи конфликт до границе достојанства, а након тога учинити што је потребно да се насилник онемогући (макар и сами лошије прошли у томе).

[Караконџула]

Apsolutno je normalno da se dijete brani . Ne vidim taj problem , niti bilo koga ko ne bi opravdao odbranu od nasilničkih ataka pogotovo kod djece . Ne znam kakva je stvar sa sveštenstvom i sumnjam da bi iko od tih sveštenih ljudi pozivao djecu na nasilje , ali bi svako od njih , vjerovatno opravdao tu odbranu . Uostalom , izvan svakog religijskog konteksta je ono što je u ljudima urođeno , dakle ono s čim se rađamo , a jedna od tih stvari je i odbrana ličnosti . Time želim da istaknem da ono urođeno (gotovo) uvijek prednjači nad stečenim . Pored toga , smatram da djecu i ne možemo odmah smatrati pravim vjernicima (u pravom smislu te riječi) nego više kao vjernike "u pokušaju" , kao što se dječiji grijesi i ne računaju ozbiljno koliko se računaju grijesi odrasle osobe .

Međutim , možemo posmatrati i starije osobe . Toliko je ratova vođeno , ljudi su branili svoje kuće , svoja ognjišta , crkve i sl. Ne vjerujem da iko ima nešto protiv svih tih ljudi , koji ratovaše da bi se odbranili . Šta bi onda crkva trebala da učini , da otpiše te ljude jer su se vodili jednim ne hrišćanskim načelom , da za njih ne bude života vječnog itd. ?! 

Dok je postavljanje djece u taj položaj sasvim nesuvislo , bar što se mene tiče .  

Na koncu , ljudi griješe i to svi , bez razlike - bili oni Hrišćani ili ne ! 

[Никола Поповић]

Ali sta cemo sa onom decom koja su osetljivija i koja odbijaju da se odbrane? 

 

Mislim da treba dobro osmotriti dete i njegov nacin komunikacije i ponasanja. Cesto se desava, pa i kad sam ja bio osnovac, da ima dece koja su gotovo predodredjena da vode, ona koja su mali nasilnici, dobrice itd... Iz nekog razloga Hriscani danas kad cuju neko dete uvek kazu jaaaoooo, divno! pa kazu cesto - kako je to lepo da imas dete! itd. I mislim da tu mogu da pogrese jer se ne bave detetom ozbilno.

Ja ne zaboravaljam moje skolske dane i ma koliko mi sada ti problemi sa kojima sam se susretao izgledali banalni, u tom momentu za moju licnost su bili jako teski. Uvek ima nasilnika (nasilne dece u ovom slucaju) koja izuzetno umeju da manipulisu starijima. Uvek ima i onih jadnih koji na kraju deblji kraj izvuku i uvek ima onih koji se njisu tamo-amo.

 

Pre svega, dete mora da ima stabilne roditelje kako bi imalo jasan pocetak, a samim tim i osnovno verovanje u sebe i sopstveno rasudjivanje. Zaista, najcesce takva deca najbolje prolaze jer umeju da postave granice, ali i budu fina sa ostalom decom. 

Nasilni roditelji ili proizvedu nasilno ponasanje kod dece, zavist, ili ih toliko zatvore da deca postanu potpuno asocijalna. 

Dete snima svaki nas pokret, pamti nase ogovaranje, zavist, ljubomoru, bes, sta kome zameramo, koju muziku slusamo, serije gledamo i slicno.. Ako ima pored sebe roditelje koji praktikuju sve ovo, pa naravno da ce biti problema. 

Sta ciniti ako vase dete ugrozava neko drugo - mislim da treba razgovarati sa njim, to kao prvo. Ali imajmo u vidu da su deca jako cesto i naivni manipulatori, pa nemojmo da dozvolimo da kroz odnos poverenja mi zapravo pokrivamo njihove lose poteze, dakle razgovarati ali i uciti o odgovornosti. Ako ih neko dira, poslusajmo dobro svoje dete, stavimo se u tu situaciju i pokusajmo da razmislimo koje je najbolje resenje. Ne zaboravimo takodje da su deca, pre svega, egocentricna i da sve posmatraju iz jednog jedinog ugla - njihovog ugla, stoga uloga roditelja i jeste da razbija te neke iluzije - sve je u vezi sa mnom i svi zele nesto protiv mene. Kada ih dobro oslusnemo onda mozemo i da ih malo iskorigujemo u ponasanju, ali i posavetujemo kako bismo postupili. 

 

Nemoguce je zastiti svoje dete od neprijatnih situacija i zato ne smemo ni da budemo njegov advokat. Sigurnost da pruzimo - da, ali da budemo sve vreme dezurni policajac je nemoguce. Dete ce po ugledu na roditelje stvoriti samo svoj sistem odbrane. Nekada ce morati da grublje odreaguje, nekada malo neznije, sto negde mnogo i zavisi od detetove prirode. 

 

Na kraju, pobicu sve ovo sto sam rekao time, ali dete uci na delima svojih bliznjih. Onako kako vidi i oseti, tako ce i reprodukovati. Dakle, u roditeljima je moc da uticu svojim primerom.