Како заинтересовати младе за Цркву

[Sherlock H.]

Слушај Перице, овај пост ниси постио,ниси се ни причешћивао,зезао си се са другарима по журкама,и сад се ти као нешто питаш,о вери и младима...

Младост-лудост, ту ништа не помаже... stupido

To sto ja nisam postio i procescivao se ovaj problem nece uciniti nista manjim.

A za ovo se slazem.

[Јаков.]

Mislim da samo ličnom potragom možeš i da dođeš do odgovora o Bogu, životu i svemu drugome koji bi te zadovoljili.

Iz nekog iskustva Bogotražitelja u pokušaju, mogu da kažem da to vučenje za rukav popova ili gledanje emisija, može da bude kontraproduktivno. Možeš da naletiš na nekoga ko i ako je u mantiji nema ono što se zove ljudskost, i da se zbog toga odbiješ od Crkve.

šta znači lična potraga, da se ne bi pogrešno tumačilo... Lična potraga je pre svega tvoj lični trud. Ali lični trud u svemu onome što je merilo hrišćanskog života. A to i jeste veliki trud. Pre svega kroz neka lična preispitivanja ali i razmišljanja koja uvek rezultiraju dobrim. Znači ne neka bedačenja i negativne misli, nego uvek onako kako bi to radio i Gospod. Razumevanjem, opraštanjem i ljubavlju. Naravno da ovakav "hipi" stav može da bude samo jedna gredica u tim divnim lestvicama ka Nebu. Ako bi to bila jedna jedina gredica na tim lestvicama, ona bi brzo pukla, jer nema dovoljnu snagu da trpi opterećenje.

Druga, treća ili koja već gredica, koje očvršćuju te lestvice su svakako post, liturgija, pričešćivanje...

šta je sledeća gredica ne znam.... Nadam se da ću moći da je napravim dok se potpomažem stajajući na ovim prethodno zakucanim.

Može nekada neka lestvica i da oslabi, pa da ti noga propadne i da se lestvice klate, ali jedno brate moj nemoj nikad zaboraviti... ako si se već popeo na te lestvice... ne silazi sa njih. Nek bude i jedna greda, ali ko počne leteti, na zemlju se ne vraća.

Da bi ti znači zaokružio sve ovo, i da bi to i bio neki odgovor na tvoje pitanje... Znači radi sve ono što je i bez svešteničkog saveta put ka Bogu (proveren) a onda ćeš već i čuti samo one sveštenike i ostale iz Crkve (a svi su Crkva, a ne samo sveštenici) koji podupiru takvo tvoje stremljenje. Shvatićeš da su svuda oko tebe ljudi koji su zapravo tvoji učitelji. Da to što zovemo Crkva je nešto više od SPC, ali da do toga ne možemo doći pre svega bez ličnog truda. U stvari ne bih ja to nazvao baš ni trudom, nego više predajom. Predajom Isusu. Ako se ti trudiš, nikad i ne možeš izdržati dugo, ali ako kažeš "Oče ja ne znam, ja ne mogu, Ti znaš i Ti možeš, u Rukama sam Tvojim" već si učinio prilično..

Nekako tada čini mi se da ne vidiš više čak ni SPC kao neku instituciju koja ne prilazi mladima (starima, kome god), ne vidiš da imaš problem. Vidiš i čuješ onda samo one koji ti daju odgovore, pa makar to bio i neki klošar sa ulice, ili vladika iz dvora. Vidiš da su zapravo ti odgovori uvek i bili tu, da je uvek bilo sveštenika koje si mogao da čuješ, sveštenika koji su bašta Rajska, ljudi koji su govorili nadahnuti Duhom, ali da prosto ti nisi imao uši, oči..

Najgledaniji (najčitaniji) otački spisi (klipovi) su ili oni gde je drvlje i kamenje, ili oni gde je miris Rajske bašte i ljubav. I jedno i drugo dolazi iz usta služitelja u oltaru. I jedno i drugo mogu biti nadahnuti. Tako da ako ti ne leži i "bojiš" se jednog, ti idi tamo gde si čvršći i gde ti je sigurnije. Nisu sve lestvice iste. Niti mora svako da ih gradi dugačke i velike. Mislim da je problem u tome što ljudi hoće da idu uvis bez kraja, a zaboravljaju da je zato i Vavilonska kula srušena a ljudi izgubili veliki dar razumevanja među sobom.

[kirios1]

meni je palo na pamet "verski podmladak" kao sto ima svaka veca stranka svoj Kako se vidi "religija" iz perspektive tinejdzera, to onda najbolje ti mozes reci, kao pripadnik te grupe, pa onda, na osnovu izvestaja, razmisliti dalje. Sta god mladi od Crkve ocekivali, zna se sta Ona pruza. A mozda je problem sto nije nametljiva kao mnoge druge stvari koje se serviraju mladima i koje oni jako dobro prihvataju; mora Crkva biti slobodno prihvacena, ali i vise ponudjena mladima; verovatno ce biti bolje prihvacena kad mladi nude mladima iskustvo Crkve; neka su tinejdzeri ciljna grupa, ali maybe nije lose da od njih i krene

[angst]

Свиђа ми се како је написано Петре, али можеш ли бити нешто конкретнији? Адолесценти и тинејџери имају своје егзистенцијалистичке кризе, често замагљене и игнорисане под налетом егзистенцијалних криза, али рекао бих да је доста тога запостављено (понајвише Христос - да будем циничан) у СПЦ, а не само млади...

[Sherlock H.]

Mislim da samo ličnom potragom možeš i da dođeš do odgovora o Bogu, životu i svemu drugome koji bi te zadovoljili.

Iz nekog iskustva Bogotražitelja u pokušaju, mogu da kažem da to vučenje za rukav popova ili gledanje emisija, može da bude kontraproduktivno. Možeš da naletiš na nekoga ko i ako je u mantiji nema ono što se zove ljudskost, i da se zbog toga odbiješ od Crkve.

šta znači lična potraga, da se ne bi pogrešno tumačilo... Lična potraga je pre svega tvoj lični trud. Ali lični trud u svemu onome što je merilo hrišćanskog života. A to i jeste veliki trud. Pre svega kroz neka lična preispitivanja ali i razmišljanja koja uvek rezultiraju dobrim. Znači ne neka bedačenja i negativne misli, nego uvek onako kako bi to radio i Gospod. Razumevanjem, opraštanjem i ljubavlju. Naravno da ovakav "hipi" stav može da bude samo jedna gredica u tim divnim lestvicama ka Nebu. Ako bi to bila jedna jedina gredica na tim lestvicama, ona bi brzo pukla, jer nema dovoljnu snagu da trpi opterećenje.

Druga, treća ili koja već gredica, koje očvršćuju te lestvice su svakako post, liturgija, pričešćivanje...

šta je sledeća gredica ne znam.... Nadam se da ću moći da je napravim dok se potpomažem stajajući na ovim prethodno zakucanim.

Može nekada neka lestvica i da oslabi, pa da ti noga propadne i da se lestvice klate, ali jedno brate moj nemoj nikad zaboraviti... ako si se već popeo na te lestvice... ne silazi sa njih. Nek bude i jedna greda, ali ko počne leteti, na zemlju se ne vraća.

Da bi ti znači zaokružio sve ovo, i da bi to i bio neki odgovor na tvoje pitanje... Znači radi sve ono što je i bez svešteničkog saveta put ka Bogu (proveren) a onda ćeš već i čuti samo one sveštenike i ostale iz Crkve (a svi su Crkva, a ne samo sveštenici) koji podupiru takvo tvoje stremljenje. Shvatićeš da su svuda oko tebe ljudi koji su zapravo tvoji učitelji. Da to što zovemo Crkva je nešto više od SPC, ali da do toga ne možemo doći pre svega bez ličnog truda. U stvari ne bih ja to nazvao baš ni trudom, nego više predajom. Predajom Isusu. Ako se ti trudiš, nikad i ne možeš izdržati dugo, ali ako kažeš "Oče ja ne znam, ja ne mogu, Ti znaš i Ti možeš, u Rukama sam Tvojim" već si učinio prilično..

Nekako tada čini mi se da ne vidiš više čak ni SPC kao neku instituciju koja ne prilazi mladima (starima, kome god), ne vidiš da imaš problem. Vidiš i čuješ onda samo one koji ti daju odgovore, pa makar to bio i neki klošar sa ulice, ili vladika iz dvora. Vidiš da su zapravo ti odgovori uvek i bili tu, da je uvek bilo sveštenika koje si mogao da čuješ, sveštenika koji su bašta Rajska, ljudi koji su govorili nadahnuti Duhom, ali da prosto ti nisi imao uši, oči..

Najgledaniji (najčitaniji) otački spisi (klipovi) su ili oni gde je drvlje i kamenje, ili oni gde je miris Rajske bašte i ljubav. I jedno i drugo dolazi iz usta služitelja u oltaru. I jedno i drugo mogu biti nadahnuti. Tako da ako ti ne leži i "bojiš" se jednog, ti idi tamo gde si čvršći i gde ti je sigurnije. Nisu sve lestvice iste. Niti mora svako da ih gradi dugačke i velike. Mislim da je problem u tome što ljudi hoće da idu uvis bez kraja, a zaboravljaju da je zato i Vavilonska kula srušena a ljudi izgubili veliki dar razumevanja među sobom.

Hvala na ovako iscrpnom objasnjenju, ali mislim da me nisi razumeo.

Naravno da je licni trud i slobodan izbor svakog pojedinca da pristupi Bogu presudan. Samo sto ja ne govorim o tome.

Govorim o tome kako Crkva treba da se postavi prema mladima, pritom uzimajuci u obzir da velika vecina njih nisu evharistijski hriscani, i da casove veronauke dozivljavaju kao dobru priliku za blejanje.

Dakle, stoji sve sto si ti rekao, ali to dolazi naknadno. A pre toga je potrebno da ih necim privuces, da im priblizis veru kako bi mogli da je shvate, a da pritom ne iskrivis njenu sustinu.

[Sherlock H.]

Свиђа ми се како је написано Петре, али можеш ли бити нешто конкретнији?

To sam ostavio drugima.

Imam, naravno, i svoja misljenja o tome koji su to problemi sa kojima se mladi suocavaju, kako gledaju na veru isl... ali bih prvo radije cuo tudja misljenja. Voleo bih i da se ukljuce veroucitelji, svestenici i uopste svi koji na neki nacin rade s omladinom.

Адолесценти и тинејџери имају своје егзистенцијалистичке кризе, често замагљене и игнорисане под налетом егзистенцијалних криза, али рекао бих да је доста тога запостављено (понајвише Христос - да будем циничан) у СПЦ, а не само млади...

Pa sve ostale poteskoce i nastaju kao posledica toga.

[kirios1]

Let's try-sta mogu biti problemi sa kojima se mladi suocavaju-daleko bilo, razvod roditelja ili slicne nesuglasice na relaciji otac-majka, problemi sa odredjenim nastavnicima-profesorima/predmetima, sa perspektivom u zivotu-koje skole/fakultete upisati i sta posle, sta uopste raditi u zivotu, onda npr.drustvo u kom se krece ima droge, pijanstva, bluda i sl,a recimo doticna osoba to ne zeli, ne bi da ucestvuje u tome, a ne bi ni da se izoluje od drustva, ili npr.mozda bi da posti, pricescuje se, zivi cisto, a drustva za to nema, mozda samoca, mozda nerazumevanje roditelja ili drustva za neke stvari, ili svidja mu/joj se neko pa sta sad, ili je u vezi pa necim nije zadovoljan...'ajde jos neko neka da predloge. I sad, gde je tu Hristos, i Crkva, kako njih sad adekvatno ubaciti u citavu tu pricu/e

[Sherlock H.]

Ne govorim o tim problemima, vec o problemima koji im predstavljaju smetnju da pridju Crkvi.

[kirios1]

pa mozda bas to sto ne vide vezu Crkve sa svojom svakodnevicom-gorepomenutom

[Милан Меденица :)]

Слушај Перице, овај пост ниси постио,ниси се ни причешћивао,зезао си се са другарима по журкама,и сад се ти као нешто питаш,о вери и младима...

Младост-лудост, ту ништа не помаже... stupido

уместо што си му пребацио за личност, требао си да увидиш да управо то његово тражење и непроналажење идентификације му и отежава улазак, остајање и утврђивање у Цркви као и да управо почетни пост говори о томе.

дете лепо пита - где му је Мајка Црква, јер му је Бог Отац очигледан ...

кад оћеш црнцу да објасниш да Христос није бео, ти му даш икону светог Мојсија Мурина, Етиопљанина ...

а где ћеш полу-одраслом детету да нађеш идентификацију у моралу, пребацивању за дело и набијање кривице, где су ти чувени скути које смо сви остали пронашли а да не слуша стално изнова и изнова све како треба али лишено суштине, пуким формализмом?

да ли било ко од нас може да упре прстом и да каже да нам је Црква мега здрава, да ће те дочекати раширених руку, насмејаног лица и с благом речи, а у срцу да нам не остане бојазан да не наиђе на неког вратара, па и у мантији, који ће вилама да сортира живе људе по сопственом подобију и да их подједнако умртвљује као што је и сам мртав?

а оне које је Бог преко мене увео у Цркву питам једном дневно шта им се мува по глави, да ме срце не боли и да знам да су добро, знајући одлично где сам их довео а добар део свог времена проведем и овуда ослушкујући да не буде јао-јао, или да бисмо неком помогли да се освести за Истину.

[Sherlock H.]

pa mozda bas to sto ne vide vezu Crkve sa svojom svakodnevicom-gorepomenutom

To stoji. Mada, ne mislim bas na gorepomenute probleme vec vise na neka sustinska pitanja u zivotu(npr. pitanje zivota i smrti).

Kao sto je prota rekao pre neki dan na predavanju, nama treba teologija koje ce biti povezano sa zivotom, sa egzistencijom, a ne akademsko bogoslovlje, koje za vecinu ostaje nejasno i sluzi samo teolozima. Da me neko pogresno ne razume, nemam nista protiv akademskog bogoslovlja, ali ne smemo stati na tome.

Velika vecina ne vidi smisao u veri upravo zbog toga-ne vide koja joj je svrha, osim da nam postavlja ogranicenja i diriguje kako da se ponasamo.

Usled nerazumevanja i neznanja vera i zivot u skladu sa njom se pretvara u teret, a ne u ono sto nas cini istinski slobodnim.

[badnjak]

Takvo stanje mozemo videti i na ovom forumu: dovoljno je pogledati podforum "Pravoslavlje i mladi", da bi se shvatilo koliko je on siromasan u odnosu na druge. Da li je to posledica nezainteresovanosti, kompleksnosti teme o kojoj se govori i naseg neiskustva i neznanja koje iz toga proizilazi, ili pak kombinacija vise stvari-ne znam, ali sam sklon da verujem da je u pitanju ovo poslednje.

Da stvar bude jos gora, stanje na forumu je mnogo puta ulepsana slika realnosti koja nas okruzuje. Sta je uzrokovalo ovakvu situaciju i ko je za to najvise kriv-tesko je odgovoriti, ali mislim da cemo se svi sloziti da odgovornost pociva na svakome od nas, a pogotovo na onima koji upravljaju Crkvom.

А видите, на мом форуму који се бави народним православљем просек година форумаша је између 20 и 30, ретко ко је изнад тих година. Ја мислим вам је велика КОНЦЕПЦИЈАСКА грешка што сте раздвојили Цркву од народног фолклора и народне духовности. Друго, требало би да свештеници поново буду народни људи, као у 19. веку, који ће пропагирати народне идеале, уместо да себе сматрају надменим аристократама који ће мишем и тастатуром да деле лекције "простом" народу. Тада ће се млади окретати ка свештеничком позиву не да би имали лагодан живот него да би имали испуњен живот у служби роду. А данас млади не воле цркву као институцију, изузимајући бивше наркомане и људе без самопоуздања (који су захвални цркви што им је помогла), јер су свесни да нешто није како треба, да није све тако чисто. А опет старији људи су склонији црквеном животу јер желе да се очисте од нагомиланих грехова, што значи из себичних разлога, а не из идеалистичких. А млади све то виде.

[Sherlock H.]

А видите, на мом форуму који се бави народним православљем просек година форумаша је између 20 и 30, ретко ко је изнад тих година. Ја мислим вам је велика КОНЦЕПЦИЈАСКА грешка што сте раздвојили Цркву од народног фолклора и народне духовности.

Pre svega, hajde da definisemo sta je to "narodna duhovnost" i "narodno pravoslavlje". Nisam siguran sta mislis pod time, pa ako mozes da pojasnis.

U vezi ostalog se slazem.

[badnjak]

Оно што су владика Његош и Вук Караџић пропагирали у 19. веку.

Рецимо: мање догматског, а више народног.

Нема ту прецизне дефиниције јер духовност не може да се уоквири у дефиницију.

[Sherlock H.]

Оно што су владика Његош и Вук Караџић пропагирали у 19. веку.

Рецимо: мање догматског, а више народног.

Нема ту прецизне дефиниције јер духовност не може да се уоквири у дефиницију.

Pa ne znam bas da li mogu da se slozim, jer nas narod toliko slabo poznaje veru da je insistiranje na narodnom ravno odricanju od pravoslavlja.