Зашто није Ништа?

[Guest Alefshin]

Сигурно вас је неко некад питао `ко је створио Бога?`, зар не. Нашој перцепцији изгледа логичније( говорим о људима уопштено, не о верујућима) да никад нема ничега него да постоји вечно биће тј. Бог. Шта би сте му ви одговорили?

[Александар Милојков]

Читав свет искуства пред нама говори нам да у том искуству владају узрочно-последичне везе. Нема ни најпримитивнијег облика живота, чак нема ни беживотног предмета, који нема свој узрок постојања. Са друге стране, "нечему" не може да буде узрок "ништа". Постојању не може да претходи непостојање, јер непостојање не може да буде узрок постојању. Зато постојању, бивствовању, јестаству претходи као узрок Онај Који Јесте, Који је узрок и Себи Самоме и свему што има почетак. Он је вечан јер је Онај Који Јесте и само Он, као узрок, има моћи да из ничега створи нешто. Да Њега нема, не би било ни самог Јесте, ни самог бивствовања. Јалово "ништа" не може да покрене биће, да подстакне постојање, да произведе онтологију.

Бога нико није створио јер је као Онај Који Јесте нестворен. Да је створен, онда не би био Онај Који Јесте, Који има биће по себи, Који је Сам Бивствовање и Живот, већ би то био Онај Који Га је створио. Онда би се тај Творац морао назвати Истинитим Богом.

[madmaxa]

Uf, kako vi to u religiji umete da zakomplikujete, da čak ni taj koji nešto napiše ne može da shvati šta je napisao  :smiley:

Naravno, šalim se malo i pokušaću da odgovorim na oba posta.

1. Odgovor može da bude i mnogo jednostavniji - razlog zbog kojeg neko pita "kako je nastao" je zato što svet posmatra iz 3D, materijalno-vremenske perspektive. On vidi da sve teče kroz vreme, stvara se i nastaje. Ali dovoljno je da ga podsetite da je u školi, na fizici učio kako energija ne može da se stvori i uništi. Znači ne mora uvek sve da ima svoj početak i kraj, ne mora da bude "stvoreno" jer ovo je reč koja je karakteristična za materiju, koja prolazi i stari kroz vreme. Znači, ne nšto ne mora da bude "stvoreno", ali zato može da bude... e sad, nemam reč za to, to ne postoji u ovom 3D svetu, ne mogu da ga pojmim :cheesy2:

2. Pitam ja vas, a i sve one koji se pitaju, zbog čega je uopšte bitno kako je i šta nastalo? Ako znam kako je nastao svet, život, bog, atomi, amebe, i slično, hoće li mi to omogućiti da živim bolje? To znanje? Treba se fokusirati na to da smo živi i da živimo, a ne na to da smo živeli. Treba se fokusirati na činjenicu i lepotu toga što smo stvoreni i imamo mogućnosti, a ne na žal za propuštenim. Jer rasprava o tome kako je nešto nastalo, neumitno fokusira na prošlo, a prošlo bi trebalo da je nešto što je nepromenljivo.

[trapa]

Мислим да је св. Августин кад су га питали шта је било пре времена одговорио да ако времена није било онда се не може ни рећи пре ни после јер су то временске јединице.

Човеку никад неће бити потпуно јасне те ствари јер једноставно ми смо створења ограничена у сваком погледу и никад не можемо обухватити Необухватног, већ ћемо бесконачно ширити руке за Њим али га никад нећемо обухватити.

Мада код Здравка Пене сам чуо да ће Бог нама дати да се осећамо као да нисмо створени већ бескрајни и у супртносм смеру. Мало ми је чудна та мисао али могуће је и то.

[trapa]

Човек не може да замисли вечност као ни бескрајан простор. Нико од нас не може да замисли бесконачно дугу линију, то је просто тако јер смо створени ограничени, и самим тим што смо створени ми смо ограничени. И зато човек не може да појми вечно биствовање, наш ум који има свој почетак не може да појми чињеницу да је Бог безпочетан, ми верујемо у то али нам то није јасно. Вечно сутра нам је ближе јер за нас време тече унапред и увек можемо да замислимо да ће после тамо неког данас бити ново сутра, али не можемо да замислимо да је пре сваког данас било неко јуче него тражимо почетак од ког је кренуо циклус. Зато је питање шта је било пре Бога природно питање за човека. А одговор је веруј да Бог нема почетак и не покушавај да појмиш јер је немогуће можеш само полудети  0104_cheesy

[Аурор]

Сигурно вас је неко некад питао `ко је створио Бога?`, зар не. Нашој перцепцији изгледа логичније( говорим о људима уопштено, не о верујућима) да никад нема ничега него да постоји вечно биће тј. Бог. Шта би сте му ви одговорили?

Covek je stvorio Boga, to bih mu rekao.

Ne znam, nekako imam utisak da cu uvek ovo da mislim.  0110_hahaha    0110_hahaha

[Solomon Kane]

Сигурно вас је неко некад питао `ко је створио Бога?`, зар не. Нашој перцепцији изгледа логичније( говорим о људима уопштено, не о верујућима) да никад нема ничега него да постоји вечно биће тј. Бог. Шта би сте му ви одговорили?

Covek je stvorio Boga, to bih mu rekao.

Питање "Ко је створио Бога" јесте природна последица кретања,досега и правила саме спознајне сфере у којој разум као такав природно обитава и која га (сфера) генерише као таквог...једноставно речено,егзистира у сфери ограниченог и живи у складу са њеним правилима...правилима која јесу почетна,доминантна и владајућа,али не и једино присутна како у бићу човека,тако и у самом разуму.Узурпација власти је у питању и за то постоји разлог али то је дуга прича.

Разум дефинитивно поседује своје границе и док год буде дејствовао у складу са датим,са оним што му се намеће као једини гносеолошки критеријум,докле год не направи животворни искорак (а способан је за то итекако!) у сферу оностраног и док не трансцендира самога себе,док не надвлада своју свеопшту бићевну парцијалност која га држи спутаним "ланцима земље" ,парцијалност која се манифестује  у виду обоготворења најбесмисленијег закона који такав разум сам себи намеће тј."оно што видим је једина реалност" (илити А=А...закон идентитета који је,као такав,најобичнија таутологија,тј. закон смрти и ништења!),као и непорециво присутне неспособности оживотворавања латентне кохезивне силе са (над)умним која даје могућност усавршавања кроз процес спознаје метафизичког,поменуто питање ће живети у разуму таковог бића...просто и једноставно.У питању је недовршеност и ништа више.Разму је дата могућност превазилажења њега самог,а да ли ће увидети неопходност тог "еволуитивног процеса",то је друга прича.Глад и жеђ су присутни у њему,а да ли ће он занемарити поменуто и оглушити се о позиве из сопствене најдубље унутрашњости,то је такође друга прича.

Какве су последице поменутог односа разума према самом себи? Духовно гледано,апсолутно погубне!

[зеленизуб]

Елејска школа? Парменид, "Биће јесте, а небиће није"?

У једној хексаметарској дидактичкој песми, од које је сачувано неколико група стихова, приказује свет једног јединственог, нествореног, непролазног Бића, које се сазнаје размишљањем, насупрот свету привида, који се ствара мишљењем људи.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4

[DYNABLASTER]

nista = sve

[Srdjan]

[dragisa]

Сигурно вас је неко некад питао `ко је створио Бога?`, зар не.

cini mi se da teoloski odgovor ide otprilike ovako: Bog je nestvoren i uzrok je sam sebi. On hoce i postoji.

ovo je lakse shvatiti kroz kontra primer, primer stvorenog bica. npr covek kao stvoreno bice je stvoreno niizcega, u smislu da pre nego sto je stvoreno nije postojalo. pre nego sto si se rodio nisi postojao. ceo problem stvorenih bica jeste u tome sto je njihovo postojanje datost, dakle njihovo postojanje nije proizvod njihove licne slobode (zelje) da postoje. nasuprot tome Bog je upravo takav da njegovo postojanje je upravo proizvod njegovog htenja, dakle on hoce i on postoji. ta mogucnost da nesto postoji po svojoj sopstvenoj zelji (slobodi) je data i coveku i upravo se ostvaruje kroz covekovu slobodu da hoce i da postoji, ali sada na taj drugi nacin, dakle da je takvo postojanje rezultat njegove licne slobode. to se ogleda u Krstenju i oznacava njegovo "novo rodjenje" po sopstvenom htenju, i time se covek uslicnjuje Bogu, odnosno postoji na nacin postojanja Boga. u tome se ogleda i samo Spasenje coveka.

dakle ko je stvorio Boga? niko, On je nestvoren. On je slobodno bice, koje jednostavno zeli i postoji.

[winux59]

o ovome smo opsirnije pisali na temi argumenti za bozije postojanje.

ti si temom hteo da pitas zasto postoji nesto umesto nicega, jer nista ne moze da stvori nesto samo od sebe.

1. Odgovor može da bude i mnogo jednostavniji - razlog zbog kojeg neko pita "kako je nastao" je zato što svet posmatra iz 3D, materijalno-vremenske perspektive. On vidi da sve teče kroz vreme, stvara se i nastaje. Ali dovoljno je da ga podsetite da je u školi, na fizici učio kako energija ne može da se stvori i uništi. Znači ne mora uvek sve da ima svoj početak i kraj, ne mora da bude "stvoreno" jer ovo je reč koja je karakteristična za materiju, koja prolazi i stari kroz vreme. Znači, ne nšto ne mora da bude "stvoreno", ali zato može da bude... e sad, nemam reč za to, to ne postoji u ovom 3D svetu, ne mogu da ga pojmim

2. Pitam ja vas, a i sve one koji se pitaju, zbog čega je uopšte bitno kako je i šta nastalo? Ako znam kako je nastao svet, život, bog, atomi, amebe, i slično, hoće li mi to omogućiti da živim bolje? To znanje? Treba se fokusirati na to da smo živi i da živimo, a ne na to da smo živeli. Treba se fokusirati na činjenicu i lepotu toga što smo stvoreni i imamo mogućnosti, a ne na žal za propuštenim. Jer rasprava o tome kako je nešto nastalo, neumitno fokusira na prošlo, a prošlo bi trebalo da je nešto što je nepromenljivo.

Naravno, ali taj zakon o odrzanju energije vazi od momenta kada vec postoji energija materija i vreme, on ne moze da deluje ako nema na sta. toliko od mene , cujemo se uskoro nadam se.

PS Ko je stvorio boga? pitanje nije fer jer namece da je bog stvoren, niti hriscani niti muslimani niti jevreji ne veruju u stvorenog boga. bog nije stvoren, on je neophodni entitet, van vremena materije prostora.

[dragisa]

bog nije stvoren, on je neophodni entitet, van vremena materije prostora.

ovako izreceno, moze da se shvati da je postojanje Boga proizvod opet neke nuznosti. "neophodan entitet" vrlo malo (ako ikako) asocira na potpunu slobodu kojom Bog postoji. Bozije postojanje nije proizvod neophodnosti, vec slobode.

[Млађони]

Читав свет искуства пред нама говори нам да у том искуству владају узрочно-последичне везе. Нема ни најпримитивнијег облика живота, чак нема ни беживотног предмета, који нема свој узрок постојања. Са друге стране, "нечему" не може да буде узрок "ништа". Постојању не може да претходи непостојање, јер непостојање не може да буде узрок постојању. Зато постојању, бивствовању, јестаству претходи као узрок Онај Који Јесте, Који је узрок и Себи Самоме и свему што има почетак. Он је вечан јер је Онај Који Јесте и само Он, као узрок, има моћи да из ничега створи нешто. Да Њега нема, не би било ни самог Јесте, ни самог бивствовања. Јалово "ништа" не може да покрене биће, да подстакне постојање, да произведе онтологију.

Бога нико није створио јер је као Онај Који Јесте нестворен. Да је створен, онда не би био Онај Који Јесте, Који има биће по себи, Који је Сам Бивствовање и Живот, већ би то био Онај Који Га је створио. Онда би се тај Творац морао назвати Истинитим Богом.

Забави се Ацо.

[Patrijarh_Zapada]

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

ВАСИОНИК

ДА ЛИ ИЗ НЕШТА ИЛИ ИЗ НИШТА

Из чега је Бог створио свет?

И како је Бог створио свет?

Ево још два питања, два камена спотицања за радознале теологе, природњаке и астрономе.

Из чега ли је Бог створио свет?

Да ли из неке праматерије, како су једни мислили, или из ништа како су други мислили?

У сваком питању, па чак и у овоме, злобни духови ада, внушавали су људима деобу на левичаре и десничаре. Левичарима су називани они који су замишљали неку праматерију, поред Бога, из које је Бог као пластичар извајао овај васионски свет. Десничарима су названи они који су тврдили да је Бог створио све из ништа.

Десничари устају против левичара па кажу: Како је могуће замислити некакву праматерију, или материју уопште поред Бога који је дух? Зар то не би значило ограничење безграничнога Духа? и то још ограничење материјом, то јест нечим тако ниским и слабим и променљивим и пролазним? Левичари пак не бране се одбраном него нападом. Они ништа не умеју да одговоре на примедбу десничара нити се труде да одговоре, него уместо одговора нападају десничаре овим питањем: Како је могуће створити нешто из ништа? Ни логика ни искуство не сведоче нам да то може бити или да је могло бити. Него нам обоје тврде једно: из нешта нешто, из ништа ништа.

Око тога се на Западу водила препирка хиљаду година, без победе левичара и без победе десничара. Него је препирка на том питању стала и заостала и остала. Питање је остало питање за онога ко не може да мирује а да не пита.

Како ми на Истоку треба да мислимо о том питању?

Против левичара и против десничара а за Истину.

Против левичара: Ма каква материја или праматерија као постојећа поред Бога немислива је и по логици и по искуству. Немислива је по логици, јер би та и таква материја или праматерија била други Бог поред Бога и имала би Божје атрибуте вечности и апсолутности. Два вечна и апсолутна божанства немогуће је замислити, нарочито при тако различитим и супротним својствима какве има дух и материја. Ако би се насупрот могућности, рецимо, и замислила, то би морала бити два божанства у вечној борби, без краја, без победе, без резултата. Из искуства пак онога ко нас је обавестио о стварању света, јасне су две ствари.

1. да пре Бога није постојало ништа, и

2. да упоредо са Богом није постојало ништа. Постојао је само Бог пред почетак и на почетку стварања. Према томе: претпоставке о некој материји или праматерији, као супстрату света, савршено је без основа и потпуно против логике људске као и против откривења Божијега, као и против онога кога је Бог изабрао да напише једини чист, светао и логичан извештај о стварању света.

Против десничара: Ви побијате да је могло постојати још нешто поред Бога, и да је Бог из тога нешто створио свет. То је умесно и разумно. Насупрот томе пак ви тврдите, да је Бог створио овај свет из ништа. Но зар неће то многе довести у забуну, па ће питати: Ако је ништа постојало поред Бога, онда је и то ништа некаква грађа за стварање овога света. Због тога нама се чини, да је добро одбацити и нешто и ништа као материјал Божјег стварања.

Па шта онда? питаћете. Онда се сав разговор своди на следеће.

1. Је ли Бог створио свет из нешта? Одговор: Није.

2. Је ли Бог створио свет из ништа? Одговор: Није.

3. Па из чега је Бог створио свет? Одговор: Ни из чега.

Ово би се могло поклопити са изразом "из ништа". Али се нама чини, да је израз "ни из чега" опредељенији и јачи. Тај израз "ни из чега" постоји можда једино у српском језику. У осталим језицима мора се рећи једно од двога, или: из нешта или из ништа. Ни из чега - то је нешто треће, и искључиво српско.

Примедба: У грчком тексту чита се "вјером познајемо"... да оно што је јављено није постало од онога што се "види" (Јев. 11, 2); другим речима: видљиво није постало од видљивог, или материјално није постало од материјалнога. Овим речима се најбоље побија левичарска теорија о стварању света из праматерије.

Једино Лутер је превео ону реченицу овако: "да је све што је видљиво из ништа постало". Томе је следовао и српски преводилац, Вук Караџић и тако условно превео, не по грчком него по немачком "из ништа постало".

У црквенословенском не говори се у негативном него у позитивном смислу. "Глаголом Божим... от нејавлемих видим им бити". То јест да су глаголом Божијим нејављено постала видљива. Ово је изузетно ретко и по начину изражавања и по судбини схватања. А можда је то и најбољи превод оригинала.

извор: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Vasionik/Nikolaj0305.htm