Iskreno pismo Ministarstvu odbrane

[Баба]

Objavio Miloš Babović dana 23.10.2013. u 20:00

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj regrut i lice u rezervnom sastavu ako se, suprotno ovom zakonu, bez opravdanog razloga ne odazove pozivu teritorijalnog organa u vreme i na mesto koji su naznačeni u pojedinačnom pozivu, za uvođenje u vojnu evidenciju, regrutovanje, služenje vojnog roka, kao i lekarske i druge preglede i ispitivanja (čl. 11. i 51. ovog zakona), za vojnu vežbu ili drugu obuku u rezervnom sastavu koja se priznaje kao izvršenje vojne vežbe

(Kaznena odredba čl. 126 a u vezi čl. 51 Zakona o vojnoj, radnoj i meterijalnoj obavezi)

Nekakvo Ministarstvo odbrane Republike Srbije prošlih je dana sudski tražilo da im pomoćni stadion FK Crvena Zvezda, poznat kao grobarski pašnjak (skraćeno JNA) i tek ponekad kao stadion Partizana, bude vraćen. I… prvostepeno dobilo (!). U uzvratnom meču, državna je crkva osveštala paraklis u Generalštabu. A gde je serdara i vojvoda, neko mora biti pogrbačena strana. To smo mi, dakako. I zaista:

Ovih dana, negde u zemlji Srbiji, u jedno poštansko sanduče zavukla se mala plava koverta.

 

Šta bi to to moglo od običnog čoveka da želi Ministarstvo odbrane Republike Srbije, tačnije Regionalni centar Ministarstva odbrane Beograd, tačnije kancelarija smeštena u ulici Katanićevoj, broj 15? Šta to može da treba lelemudavoj bandi, glava svakodnevno umočenih u zapušene klozetske šolje iz kojih kulja nepodnošljivi smrad raspadajućeg…  ništavila? O čemu me to obaveštavaju sivi mantili sa mastiljavim olovčicama u crnim torbama, stolova punih pisaćih mašina u koje su umetnuti papiri razdvojeni kopirima, udobno smešteni u memljive kancelarije baš između ulice Borisava Pekića, hostela Cricket, Instituta za transfuziju krvi, Osiguranja Dunav, ambasade Svete Stolice i osnovne škole, spomenika i hrama posvećenih jednom hrišćaninu sumnjivih seksualnih sklonosti?

Konačno, otvoram kovertu.

Ama, šta je sad ovo? Naša vojska je profesionalizovana, majku mu tutumračku! Vidim ja da ovi zahtevaju odgovor. Neka im bude. Puštam muziku…

… i krećem!

Hey little sister, what have you done?

Drago moje Ministarstvo odbrane, ja ne živim “u”, već “na”. A “na”, i nikako “u” (makar samo) radite i vi. (Zašto je reč “radite” iskošena, znate i vi i ja. Kao i svi ostali.) Vidite tamo, pošaljite nekoga do obližnje škole, postoji nešto što se zove gramatika srpskog jezika. Naučite. Možda – verovatno – će vam biti teško, ali šta da se radi, u Srbiji živite.

Hey little sister, who’s the only one?

Drago moje Ministarstvo odbrane, ne možete (zapravo, vi volite velika slova: NE MOŽETE) da me zovete, a onda da celu stvar predstavite kao da ja zovem samog sebe. To je suludo. Ergo, vaš poziv meni ne može (NE MOŽE) da počinje rečima Pozivate se, jer, još jednom da pokušam da vam uguram pod kapu i nad cveće sa revera, ne zovem ja sebe, već zovete vi mene. Ne možete, i nažalost više (na žalost i meni i vama – ali nikako istu žalost: meni je žao što ste uopšte šansu imali, vama je žao što šansu više nemate), da pilatujete po zemlji Srbiji, da perete ruke od svake budalaštine koju nekažnjeno napravite. Dosta je bilo još pre dvadeset godina, a od tada ste ih napravili dovoljno za sledećih sto. Godina, ne astal.

Hey little sister, who’s your Superman?

Drago moje Ministarstvo odbrane, znam da se ponavljam, ali vi niste normalni. U kasarni? Pet dana? OVDE?

U selu Jakovu? U nedelju? Počev od 08:00? Drago moje Ministarstvo odbrane, obaveštenje za vas: godina je 2013. SVE zemlje oko nas su u NATO. Već smo jednom “ratovali” sa njima. Nema ponovo.

Hey little sister, who’s the one you want?

Drago moje Ministarstvo odbrane, ličnu kartu imam. Vojnu knjižicu nemam. Pribor za higijenu imam. Ovaj poziv je spaljen, od njega je ostao samo ditigalni dokaz vašeg ludila.

Hey little sister………. shotgun.

Drago moje Ministarstvo odbrane, da pokušam da vam nacrtam: vi niste ministarstvo za ratovanje. Vi ste ministarstvo za prodaju oružja. To je grozan i odvratan posao, i u iole normalnom svetu ne biste ni postojali… ali ovo nije iole normalan svet. Stoga, idite tamo po Bliskim Istocima i ostalim Afrikama, tražite vojne hunte, borite se za opstanak drugog amandmana Ustava SAD. Jugoimport SDPR (Savezna Direkcija za Promet Roba. Teško ćete naći bolje ludilo: niti je Jugo, niti je import, niti je Savezna, a Roba je bolestan pleonazam) – to je vaš posao.

It’s a nice day to start again,

Drago moje Ministarstvo odbrane, ČITAM DRUGU STRANU…

It’s a nice day for a white wedding,

Drago moje Ministarstvo odbrane, šta da radim? Da čekam tu prokletu nedelju u 08:00, ili da se ODMAH javim u svoju ratnu jedinicu? Koju stranu papira da slušam? Ja neću nijednu, a vi se dogovorite sami sa sobom i predsobljem ko će od vas da pročita papiriće koje mi šaljete i uskladi njihove strane.

It’s a nice day to start again. Pick it up, take me back home yeah!

Drago moje Ministarstvo odbrane, ups! (UPS!) Biće da sam odao TAJNU. Ne samo da sam objavio gde je kasarna u koju me TAJNO zovete (odnosno, jel’ zovem sam sebe), nego sam i kartu okačio.

And there is nothing sure in this world

Oh, drago moje Ministarstvo odbrane, je li ovo Google Earth mapa naše TAJNE lokacije? Ups! (UPS!)

And there is nothing pure in this world

Drago moje Ministarstvo odbrane, opet, šta da radim? Prva strana ne kaže ništa o priboru za čišćenje obuće? Prva strana daje mi tvrdu vjeru da ćete mi pribor za sitne opravke (šta god to značilo) obezbediti upravo vi, pozivari u moje ime, moje drago Ministarstvo odbrane. Ali druga strana me ostavlja nasukanog na ostrvu Uzaludne Nade, uz čije hridi zavijaju sirene sitnim dnevnicama primamljujući siromašne mornare (što boga zazivaju da od propasti sačuva im brod), a gde ničega drugog nema do kostura onih koje ste uspeli da svojim činjenjem i /ili nečinjenjem ubijete, bilo fizički ili u pojam, od prvog dana kada ste počeli da se oko nečega pitate i o nečemu odlučujete.

Look for something left in this world

Drago moje Ministarstvo odbrane, rešite slučaj smrti regruta u kasarni Topčider. To prvo i pre svega, da bismo dalje imali o ničemu da razgovaramo.

Start again!

Drago moje Ministarstvo odbrane, svako ima pravo na novu šansu. Napustite svoju malu smrdljivu karijeru uništavanja tuđih života. Nađite mali plac u okolini Valjeva. Zasadite paradajz. Gledajte ga kako raste, čuvajte ga od ovaca i sitne gamadi. Stvorite nešto, za promenu. Biće vam bolje. Bićete srećniji, nedeljom na vašarima.

 

 

http://www.sustinapasijansa.info/2013/10/otvoreno-pismo-malim-sisacima-mosnica/

[kordun]

haha,ovo je odlično!

jedino nije autentično,pošto je foto montaža,ali lijep dijalog sa pismom,nema šta....

[Manolis]

А ипак се о томе радило (у мом случају) а не о прекршају брзине (+28км/х од дозвољене) коју само начаино ове године у Бечкереку. Закуца ми поштар пре који дан, видим плава куверта у руци и тражи мој аутограм а ја му лепо кажем, напиши да сам умро или да су ме однели ванземунци и тако и би. Сад ми је лакнуло, ипак боље зелени да ме јуре него плави а не дај Боже црни у кожним мантилима! :Д

[Manolis]

Их штета што нисам примио плаву коверту ди самог себе позивам на 5 дана одмора у Јаковачку бању. Имао бих и ја нешто да кажем њима али је колега чоек већ довољно рекао, као да сам ја написао Вел дон!

[Sudija]

Ma ja bih se odazvao bez obzira što je poziv nameštaljka