Јосип Броз Тито...

[Лидија Миленковић]

a ovo drugo je moguće zato što nema dovoljno posla

 

Право у центар !  И све док је тако, радник је изложен самовољи послодаваца. Истине и правде ради, постоје добри, постени и праведни послодавци, али их је, нажалост, мало.

[Ignjatije]

[Crveni Baron]

Sa prvim delom se slažem, a ovo drugo je moguće zato što nema dovoljno posla, kada bi ga bilo poslodavac to ne bi mogao da radi zato što bi radnik u tom slučaju dao otkaz i našao drugi posao. 

 

 

To ti mislis ...ali kada imas porodicu, decu i kupio si stan na kredit sa hipotekom a dao si ucesce od 40-50 000 evra koje gubis skupa sa placenim ratama ako kasnis ...cuvas posao kao oci u glavi da ne bi skupa sa dercom ostao na ulici ... i onda trpis ovo sto u tvojoj teoriji ne trpis ali u praksi trpis itekako ... sacekaj malo da prestanu roditelji da te hrane pa ti kada postanes roditelj videces kako je to u praksi ..

[Crveni Baron]

Ono, polovina avgusta, deca trebaju da podlaze u skolu, knjige da se kupuju, odeca, patike a ti oteras sefe u P.M. i dodjes kuci kazes, zeno , nisam vise teo da trpim onu ekspoataciju i dao sam otkaz, naci su nesto za 6-7 meseci a vi deco snalazite se za knjige i patike ...tata trazi posao i para nema ... dao je otkaz ...

 

Na kakvim ste vi libertarijanci drogama da mi je znati ...

[Снежана]

Jel čit'o neko uvodni tekst na temi? Al' iskreno...

Искрено, немамо времена, спремамо пригодан програм за "Слет 2015."

 

[Odahviing]

To ti mislis ...ali kada imas porodicu, decu i kupio si stan na kredit sa hipotekom a dao si ucesce od 40-50 000 evra koje gubis skupa sa placenim ratama ako kasnis ...cuvas posao kao oci u glavi da ne bi skupa sa dercom ostao na ulici ... i onda trpis ovo sto u tvojoj teoriji ne trpis ali u praksi trpis itekako ... sacekaj malo da prestanu roditelji da te hrane pa ti kada postanes roditelj videces kako je to u praksi ..

Samo što se tako poslovi ne menjaju već nađeš nešto pre nego što gazdu oteraš u PM.

[Crveni Baron]

Samo što se tako poslovi ne menjaju već nađeš nešto pre nego što gazdu oteraš u PM.

A kako zamisljas da trazis posao i u koje vreme kada vec radis? Mislim, trebao bi da obilazis firme, razgovaras sa poslodavcima itd . A pod pretpostavkom da se oni odmaraju nedeljom sa porodicom, prijateljima itd...

I naravno pod pretpostavkom da priblemi na koje naidjes na svom radnom mestu ne postoje nigde vise osim tu i da takve ili slucne probleme neces imati nigde vise ...

[Odahviing]

A kako zamisljas da trazis posao i u koje vreme kada vec radis? Mislim, trebao bi da obilazis firme, razgovaras sa poslodavcima itd . A pod pretpostavkom da se oni odmaraju nedeljom sa porodicom, prijateljima itd...

I naravno pod pretpostavkom da priblemi na koje naidjes na svom radnom mestu ne postoje nigde vise osim tu i da takve ili slucne probleme neces imati nigde vise ...

Lepo imaš 8 sati rada, tipa 6-7 sati spavanja i ostane ti 9-10 sati za ostalo, valjda možeš od tih 9-10 sati da odvojiš za taj novi posao ako će kasnije da ti bude bolje.

[Crveni Baron]

Lepo imaš 8 sati rada, tipa 6-7 sati spavanja i ostane ti 9-10 sati za ostalo, valjda možeš od tih 9-10 sati da odvojiš za taj novi posao ako će kasnije da ti bude bolje.

 

 

Problem je samo sto kada odmaras ti odmaraju i drugi ..

 

Ti kada dodjes kuci sa posla i ostali isto urade ili mislis da oni sede ( poslodavci ) sede i cekaju ko ce da dodje da tyrazi posao?

 

Tih 9-10 sati ti padaju u koje vreme u toku dana?

 

Radis recimo 0d 8 do 16-17 h?

 

Kada bi trazio posao?Posle vecere ili pre dorucka?

 

Ti posao mozes da trazis samo u radnom vremenu a kada radis ne mozes ga traziti. a i ako ga nadjes ista je stvar i u toj firmi kao i u predhodnoj. One firme u kojima eventualno nije tako imas vec zaposlene koji nemaju nameru da odu ili si zamislio da u najboljim firmama ima uvek potrebe za radnicima? Obrnuto je, u najlosijim  firmama imaju potrebu za radnicima u dobrim ne, tamo je fluktuacija radne snage minimalan ili je nema.

[Ignjatije]

FAZ: Tito - masovni ubica 20. veka

Izvor: Tanjug

Frankfurt -- Povodom 35. godišnjice smrti Josipa Broza Tita nemački "Frankfurter algemajne cajtung" piše da je njemu priređena najveća sahrana koju je svet ikada video.

 

List navodi da su se tada Istok, Zapad i Jug poklonili pred grobom diktatora i "jednog od najvećih masovnih ubica 20. veka".

"Pre 35 godina je godišnjica nemačke kapitulacije stajala u znaku - maršala Josipa Broza Tita ... Osmog maja 1980. taj diktator je sahranjen u Beogradu. Dobio je najveći pogreb koji je svet ikada video. Šefovi država i vlada 128 zemalja su doputovali, medu njima Leonid Brežnjev, Hua Guo Feng, Margaret Tačer, Sandro Pertini, Karl Karstens, Helmut Šmit, Erih Honeker, Kim Il Sung, Gustav Husak i Sadam Husein", piše autor članka u tom listu.

Autor članka navodi da je mit o Titu nadživeo kraj Hladnog rata i krvavi raspad Jugoslavije.

"Dugo su previđali vezu izmedu Titovog socijalizma i borbi izmedu centara moci bivših republika za svoj deo kolača, koje su se pretvorile u nacionalne sukobe kada je prestao da pristiže novac iz inostranstva. Eksperiment radničkog samoupravljanja - u kome su preduzeća permanentno bila u minusu - preživeo je samo zahvaljujuci zapadnim kreditima i isporukama sirovina iz Istočnog bloka. Titovi naslednici su se našli pred brdom dugova koji su od 1971. do 1983. narasli sa četiri na više od 20 milijardi dolara."

Opisavši život u bivšoj Jugoslaviji, koji je, zahvaljujući zaduživanju, bio bolji nego u nekom drugom komunističkom režimu, autor piše da "diktator rođen u Kumrovcu u svojoj hrvatskoj domovini uživa posebno veliki ugled".

Velikosrpski nacionalisti su u konstrukciji svoje slike istorije mogli da se pozovu na Dražu Mihailovića, velikog protivnika Tita, dok su Hrvatima bile na raspolaganju dve podjednako neatraktivne tradicije: ona fašističke ustaške države koja je bila u savezu sa Hitlerom i uništila desetine hiljada Jevreja i Srba, i ona Titovih partizana, koji su likvidirali desetine hiljada stvarnih ili potencijalnih antikomunista, piše list.

"Politička kultura zemlje levicu i danas identifikuje sa komunistima a desnicu sa ustašama", navodi autor nemačkog lista i dodaje kako "Hrvatska i Slovenija više ne žele da slave herojskog vođu".

U članku se podseća da je predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, kada je stupila na dužnost, odstranila iz službene vile na Pantovčaku Titovu bistu, zato što, kako je rekla, "odbija da identifikuje komunističkog diktatora sa hrvatskim antifašizmom".

"Na reakciju hrvatske levice nije trebalo dugo cekati. Bivši predsednik Josipović je kritikovao taj potez kao loš politički signal, a socijaldemokratski premijer Zoran Milanović je optužio predsednicu da odstranjivanjem Titove biste manipuliše istorijom."

List piše da je sporna i agenda Kolinde Grabar Kitarovic na godišnjicu završetka rata – 26. aprila je učestvovala na komemorativnoj svečanosti u Jasenovcu, gde su ubijene hiljade Jevreja i Srba.

Zvanična proslava Dana pobede se održava pod njenim pokroviteljstvom 9. maja u Zagrebu, a 16. maja ona putuje u Blajburg u Koruškoj, gde se održava komemoracija Hrvatima koje su britanske okupacione vlasti bile prepustile jugoslovenskim partizanima da ih likvidiraju, a predsednica smatra da je došlo vreme da se prekine sa instrumentalizacijom istorije.

List navodi i slučaj slovenačkog ekonomiste Ljube Sirca, koji se posle upada Nemaca u aprilu 1941. priključio jednom liberalnom pokretu otpora.

Dve godine posle rata jugoslovenski sud ga je osudio na smrt kao britanskog špijuna, da bi posle sedam godina izolacionog zatvora bio pušten na slobodu i pobegao na zapad.

List podseća da je gradska skupština Ljubljane, nakon što je otkrivena masovna grobnice s više od 4.000 žrtava "crvenog terora" u jednom napuštenom rudniku nazvala jednu gradsku ulicu Titovim imenom, a da je Omladinski forum vladajućih socijaldemokrata zahvalio gradonačelniku – Titovim portretom.

Istorijske činjenice, rekao je tadašnji gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković, ne smeju da nas spreče da nazivamo ulice po istorijskim ličnostima, na šta je Sirc odgovorio da se stidi kao Slovenac ne zbog onoga što se nekada dešavalo, već zato što još ima tako mnogo onih koji to i danas smatraju ispravnim, piše "Frankfuter algemajne cajtung".