Пастирско писмо Митрополита Амфилохија организаторима параде бестидности у Подгорици

[Walter]

Poslednja vest koja je odjeknula u CG:

Jelko Kacin, evropski parlamentarac, traži od vlasti CG da kazne mit.Amfilohija, jer su njegove izjave bile podsticaj na nasilje i mržnju. 

 

KACIN IH NA LABUDA IH KACIN ...

[БРЂАНИН]

Ево једно занимљиво промишљање оца Шмемана као допринос дискусији (моја подебљавања):

Четвртак, 3. новембар 1977.

Јуче сам у граду ручао са Н. Жалио се на срце, дијабетес; жалостан почетак краја. Мислио сам о сатрашујућем терету хомосексуалности: Пруст, Жид, Џулијен Грин, итд. Толико људи наоколо говори: овај терет, ова траума, ова неуроза долази од одбачености, од одвојености од друштва, од неопходности да се човјек крије, да лаже, итд. То је вјероватно дјелимично истинито. али само дјелимично - а то није оно што је заиста битно. Жид је, на примјер, превазшао то негирање и натјерао је људе да га прихвате. Мислим да је битан осјећај ћорсокака, неутољиве жеђи која не може да се преобрази у живот. На крају се увијек налази не само зид, него и огледало. У палом свијету, све уско сексуалне ствари су ружне, изопачене, сведене на оно приземно. Код "нормалног" људског бића, постоји барем моћност да се ружноћа преобрази, и тиме и уништи. За хомосексуалце ова могућност, ово обећање, овај позив, ова врата - не постоје!

Али ако је хомосексуалност девијација, деформација, одакле онда долази, како до ње долази, и зашто не може да се промијени? Не знам нити једну
научну теорију о томе, али претпостављам да све оне проблеме своде на биологију, или друштво, тј. на вањске узроке. Мени се чини да је коријен овог проблема духовне природе: ради се о суштинској недефинисаности свега у палом свијету. Једна абнормалност порађа другу у овом свијету искривљених огледала - у овом случају, пад породице, пад саме представе о сексу, тј. о односима између мушкарца и жене. Пад и мајчинства, пад, коначно и љубави саме у њеном тјелесном и тиме сексуалном изразу. На једном нивоу, хомосексуалност је мјешавина страха и гордости; на другом, ероса и заљубљености у себе. Није случајно да је уобичајена карактеристика хомосексуалаца њихова егоцентричност (не неопходно себичност), пренашлашена брига за себе, па чак и када је овај егоцентризам праћен неограниченом радозналошћу и отвореношћу према животу (као што смо видјели у случају Жида). 

[Дејан]

 

, ероса и заљубљености у себе. Није случајно да је уобичајена карактеристика хомосексуалаца њихова егоцентричност (не неопходно себичност), пренашлашена брига за себе, па чак и када је овај егоцентризам праћен неограниченом радозналошћу и отвореношћу према животу (као што смо видјели у случају Жида). 

 

Manje više sm svi takvi ,ali kod homo osoba je nekako izraženije odnosno vidljivije.