Основе православне вере - Нема лепше вере од хришћанске

[Дејан]

ТРЕЋА ЗАПОВЕСТ БОЖЈА

Шта нам је наређено трећом заповешћу Божјом?

Да не помињемо име Божје узалуд и у непристојним разговорима.

Шта нам је нарочито забрањено овом Божјом заповешћу?

Забрањено је: да се служимо непристојним речима кад говоримо о Богу, да се служимо именом Божијим ради потврђивања безначајног причања или чак и лажи; да говоримо просте, срамне речи и да се кунемо; и да кршимо завет дат Богу заклетвом.

Како треба да помињемо име Божје?

Ретко, само у молитви и увек са великим поштовањем, јер то је најсветије име од кога демони дрхте, којим се благосиљају личности и ствари, лече болести и освећују уста која га изоговарају.

[Дејан]

ЧЕТВРТА ЗАПОВЕСТ БОЖЈА

Шта нам је наређено четвртом заповешћу Божјом?

Да празнујемо Божји дан као дан одмора.

Шта значи субота на оригиналном језику?

Значи дан – одмора, јер за шест дана је Бог створио небо и земљу а седмог дана се одморио.

Зашто празнујемо недељу као дан одмора?

Зато што је Господ наш Исус Христос у Недељу васкрсао из мртвих, докле је у суботу деловао у Аду, проповедајући Јеванђеље умрлима и спасавајући их.

Који је био дан одмора за Христа?

Недеља, када је задобио победу над последњим непријатељем, тј. над смрћу. На Велики Петак је победио наше грехе, а у суботу је победио царство Сатане у Аду а у Недељу победио је смрт Својим Васкрсењем. Тако се славно завршило дело људских спасења. И тек тада се Он одморио. Стога је Недеља Његов, и наш дан одмора.

Како треба да признајемо недељу као свети дан?

Радосно, због Христове победе над смрћу;

Уздржавањем од свакодневних послова;

Молитвом у дому и у храму;

Читањем Светог Писма и других духовних књига;

Размишљањем о својим делима и мислима из прошлих шест дана;

Посећивањем болесника и делима милосрђа;

Одмарањем и унутарњим слављењем Бога, Пресвете Богородице, анђела и светитеља

[Дејан]

ПЕТА ЗАПОВЕСТ БОЖЈА

Шта насм се наређује петом заповешћу Божјом?

Да поштујемо свог оца и своју матер.

Како треба да поштујемо своје родитеље?

Треба да их ценимо, да слушамо њихове савете, да будемо пажљиви према њиховим искуствима, да им будемо захвални и да их волимо као што они нас воле; да их помажемо у старости, а после њихове смрти да их се сећамо у молитвама и да чинимо доброчинства за њихов помен.

Зашто треба толико да поштујемо своје родитеље?

Прво, из јасних разлога; преко њих Бог нам је дао живот и биће, њиховом самопрегорном бригом и непроцењивим старањем и жртвама ми смо одрасли и васпитани.

Друго, јер наши родитељи као једно тело символишу Бога Оца, као што ми символишемо Бога Сина. Тако су наши односи према нашим родитељима символ наши односа према Богу, Светој Тројици, у Јединици.

Треће, како ми поштујемо или не поштујемо своје родитеље, тако ће и наша деца да нас поштују или не поштују, као што доказује дуго искуство рода људског.

Каква је казна због непокоравања овој заповести?

Врло тешка. У Старом Завету Бог је наредио да ће онај «ко псује свога оца или своју матер бити погубљен» (Изл. 21, 17). Ноје је проклео Хамово потомство, јер се Хам наругао голотињи свога оца. Такође је Авесалом кажњен страшном смрћу, јер се побунио против свога оца Давида. (ИИ Самуил, 18, 9).

Има ли у Светом Писму примера да су благословена деца која слушају своје очеве?

Врло много. Диван је пример синова и унука Раховових, који су послушали заповести својих отаца да не пију вина, због чега их је Бог благословио (Јерем. 35, 6, 19).

Да ли је Господ Исус Христос поштовао ову заповест?

Јесте, и делима и речима (Мат. 15, 3-7; Лк. 2, 51; Јн. 19, 26).

Да ли нас поштовање родитеља помаже у нечем другом?

Да, поштовањем родитеља ми се вежбамо и спремамо на поштовање ауторитета, било духовних, било световних.

[Дејан]

ШЕСТА ЗАПОВЕСТ БОЖЈА

Шта нам је забрањено шестом заповешћу Божјом?

Забрањено је да убијамо свога ближњега из зависти, или мржње, или због користи, или због освете.

Зашто је забрањено убијање ближњега?

Бог је створио човека по својој слици и Он му је дао живот. Следствено: убијањем човека устајемо против Божјег подобија и у њему против Божје својине. Што не можемо дати, немамо право ни одузети.

Како треба да гледамо на самоубиство?

Оно је равно убиству. Наш живот не припада нама већ Богу.

Шта треба да мислимо о убиству у рату?

Постоје различите врсте рата. У Старом Завету је често говорено о рату као «Божјем раду». Под овим се разуме рат за правду против ужаса неправде. У таквом рату оправдано је убијање и сматрано заслугом бити убијен (Изл. 14, 13-14; 31, 68; ИИ Днев. 20, 15).

Постоје ли различите врсте убица у мирном времену?

Постоје убице тела и убице душа. Убице душа су они који убијају људске душе кварећи их и одвајајући их од Бога, будући да су сами искварени и безбожни.

Зашто су двобоји забрањени?

Јер који учествују у двобоју не поштују ни црквене ни државне законе. У двобоју може невина страна да буде убијена, а крива да буде поштеђена.

Како да схватимо библијско одобрење двобоја између Давида и Голијата?

То није био двобој због личних размирица између Давида и Голијата, већ борба између војске истинитог Бога и војске Божјих непријатеља, и идолопоклоника. Давид је ишао против заштитника незнабоштва и Божјим надахнућем и Божјом силом је победио. То нам је дивна поука о Божјем руковођењу и Његовој моћи, и нема сличности с обичним двобојима.

Ко је најстарији и највећи убица у свету?

Ђаво за кога је Христос рекао: «Он је убица од почетка» (Јн. 8, 44). Да га Бог не спречава, он би поубијао сва људска бића. Остале људске убице су оруђа и инструменти ђавола.

Из којих мотива ђаво жели истребљење људског рода?

Из мржње и злобе, јер он зна да је људима одређено да наследе Царство небеско које је лудо изгубио. Стога се ђаво зове човекомрзац.

Из којих мотива Бог чува и штити људске животе?

Из љубави према људима. Стога се Бог зове Човекољубац.

[Дејан]

СЕДМА ЗАПОВЕСТ БОЖЈА

Шта се забрањује седмом Божјом заповешћу?

Забрањује се незаконити полни однос, као: прељуба, полни однос пре брака и друге врсте «ниских склоности» које природно употребљавање тела «мењају у противприродно», као што каже св. ап. Павле (Рим. 1, 26).

Шта је циљ ове Божје заповести?

Да се сачува светост, чистота, срећа и циљ брачног живота.

Шта је узрок нарушавања ове свете заповести?

Пре свега, замке Сатане, који је непријатељ сваке чистоте и светости, и који мрзи размножавање људског рода и пораст Божје духовне породице, тј. Цркве.

Друго, незнање људи и жена који пожудно гледају у тела једни другима уместо у душе, и мало знају о људима и женама као духовним бићима и Божјој деци. Ово незнање је последица рђавог васпитања и утакмице у друштвеним изопаченостима.

С којим је грехом прељуба упоређена у Библији?

Кроз цео Стари Завет идолопоклонство се зове прељубом, браколомством, блудом. А идолопоклонство спада у највећи грех против Бога.

Који су плодови блуда?

Пропадање тела и душе, самообмана, одвратне болести, душевна узнемиреност, нервоза, несрећа, болесна и саката деца, очајање, и на крају лудило.

[Дејан]

ОСМА ЗАПОВЕСТ БОЖЈА

Шта се забрањује осмом заповешћу Божјом?

Забрањује се да крадемо. Лице које краде зове се лопов. Нама је забрањено да будемо лопови.

Шта се зове крађом?

Тајно узимање имовине која припада ближњем или друштву;

Отворена пљачка насиљем нечије имовине;

Лагање сиромашних и невештих у куповини или продаји;

Избегавање дужности у јавној служби и мањи рад него што се тражи и него је плаћен;

Живот од преваре, обмане и фалсификовања.

Шта од нас Бог очекује да чинимо у позитивном правцу у односу на ову заповест?

Да поштујемо свачију имовину, да будемо поштени и праведни у свим својим пословима; да живимо од свог сопственог рада и да помажемо наше ближње који су мање срећни, да будемо верни и марљиви у јавним службама и да евентуално више радимо него што се од нас тражи.

[Дејан]

ДЕВЕТА ЗАПОВЕСТ БОЖЈА

Шта се забрањује деветом заповешћу Божјом?

Забрањује се да говоримо лаж о својим ближњима, било тајно, било јавно, или пред судом.

Која је лаж најопаснија?

Лажно сведочење против човека на суду када се лажно кунемо именом Божијим.

Какве су последице лажног сведочења?

Материјална и морална штета лица које је лажно оптужено, али још је већа штета лажном сведоку. Јер говорећи лаж, он замрачује, трује и разара своју сопствену душу.

Да ли је могуће да лажни сведок не буде откривен и кажњен?

Не. Јамац за ово је сам Бог, који каже: «Нема ништа скривено што се неће открити, нити тајно што се неће дознати» (Мат. 10, 26).

Који је класични пример из историје хришћанства о истини која је била откривена?

Када су стражари гроба Христовог дошли старешинама свештеничким и вођама и рекли им о Христовом васкрсењу, «они им дадоше довољно новца говорећи: кажите, ученици његови дођоше ноћу и украдоше га докле смо ми спавали» (мат. 28, 11-15). Али ова лаж није успела у прикривању чињенице о Христовом васкрсењу, већ је покрила лажове вечним срамом.

Да ли су апостоли опомињали хришћане против говорења неистине?

Као главни борци за оваплоћену Истину, апостоли су говорили врло оштро против лажи. Тако св. ап. Јаков пише: «Ако неки од вас мисли да верује, и не зауздава језика свога, него вара срце своје, његова је вера узалуд» (Јак. 1, 26). Читај што каже и св. ап. Петар (И Петр. 3, 10).

Одакле све лажи и преваре извиру?

Од Сатане кога Господ Исус Христос назива: «Лажљивац и отац лажи». «Када говори лаж, своје говори» (Јн. 8, 14). Стога сви људи који лажу говоре у име Сатане, а не у име Божје.

[Дејан]

ДЕСЕТА ЗАПОВЕСТ БОЖЈА

Шта се забрањује десетом заповешћу Божјом?

Себичне жеље и неправедне жудње за нечим што припада нашим ближњима.

Зашто се забрањују жеље докле још нису постале дела?

Зато што рђаве жеље производе рђава дела. Наше срце је радионица свега што мислимо, говоримо или чинимо. Наш Господ Исус Христос је рекао: «Из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуг, крађа, лажна сведочанства, хуле на Бога. Ово је што погани човека...» (Мат. 15, 19-20).

Имају ли смисла наше жеље за имовином ближњег?

Нимало. Овим жељама мислимо да градимо своју срећу на несрећи свог ближњег. Стога су овакве жеље потпуно безумне.

Како мислимо спречити овакве жеље?

Контролисањем својих жеља, чишћењем срца молитвом и страхом Божијим, исповешћу пред свештеником свих наших грешних жеља, сећањем на смрт, и Страшни суд Божји на коме ће свако добити награду «према својим делима».

[Дејан]

НОВИ БОЖЈИ ЗАКОН

Шта је нови Божји закон?

То је закон који је откривен и предан преко Исуса Христа, Сина Божјег, Месије.

Како се још зове овај Нови закон?

Последњи закон Божји.

Зашто?

Зато што је то последњи закон Божји и други неће бити дат до краја света.

Како се још зове овај Нови закон?

Унутарњи закон Божји, јер се односи на наунутарњије мотиве свих наших спољних делатности.

Како онда да назовемо Христов закон?

Нови, крајњи, или унутарњи закон Божји, доследно, најсавршенији једино спасавајући божански закон.

Зашто Бог није дао преко Мојсија исти закон као преко Христа?

Из истог разлога из кога ми учимо децу да нешто чине, а нешто не, као азбуку правилног руковођења, без улажења и објашнајвања деци невидљивих мотива за овакве делатности. Ово св. ап. Павле објашњава речима: «И ја браћо, не могох с вама говорити као с духовима, него као с телеснима, као и с малом децом у Христу. Млеком вас напојих пре него јелом.» (И Кор. 3, 1-2).

Какве су разлике између спољњег закона датог преко Мојсија и унутрашњег датог преко Исуса Христа?

Спољни закон је дат као примерни једном малом пастирском племену, док је унутарњи закон дат свима народима на земљи, који су везани међусобно у једну духовну и заједничку Породицу драгоценом крвљу самога Христа.

1. ДВЕ НАЈВЕЋЕ ЗАПОВЕСТИ НОВОГА ЗАКОНА

Које су две највеће Христове заповести, или заповести новог и последњег закона Божјег?

Прва је ова заповест: «Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом, и свом снагом својом;

И друга је као и ова: «Љуби ближњега свога као самога себе» (Мат. 22, 37-40; Мк. 12, 30-31).

Шта је рекао Христос о величини ових двеју заповести?

Он је рекао: «О овим заповестима виси цео закон (стари) и пророци. Он је такође рекао: «Од ове нема веће заповести».

Да ли то значи да је стари закон од десет Божјих заповести постао безначајан и поништен пошто су проглашене ове две заповести?

Не. То само значи да љубав према Богу и према ближњему усавршава цео стари закон, као што апостол каже: «Љубав је испуњење закона». (Рим. 13, 10). Другим речима: Љубав је изнад свих заповести и забрана, јер она обуздава више него што се тражи и чини више него што се очекује.

Шта то значи љубити Бога?

То значи волети Га више свега, више него себе, или породицу, или свет, или ма шта у свету.

Шта значи љубити Бога свим срцем својим?

То значи пренети сва осећања свога срца у једно осећање љубави према Богу.

Шта значи љубити Бога свом душом својом?

То значи расветлити и загрејати сву своју душу љубављу према Богу.

Шта значи љубити Бога свом мишљу својом?

То значи управити све своје мисли на мисао љубави према Богу.

Шта значи љубити Бога свом снагом својом?

То значи усмерити све снаге своје воље на дело које је угодно Богу, нашој љубави.

Шта значи друга заповест новог закона: «Љуби ближњег свога као себе самога?»

Пре свега, то значи да је потребно да љубимо Господа Исуса Христа, Савршеног Човека, као ближњега нама најмилијег и најближег, а кроз Њега и све друге наше ближње.

Да ли је наша љубав према Исус Христу укључена у прву заповест?

Заиста јесте, али се ту подразумева љубав према Њему као Богу, у исто време са Оцем и Духом Светим, а овде се подразумева љубав према Њему као човеку, правом обрасцу истинитог човека, «најплеменитијем од синова људских».

Да ли је Господ Исус Христос говорио о дужности љубави према Њему?

Да, врло упечатљиво. Он је рекао: «Ко љуби оца или матер више него мене, није мене достојан: и ко љуби сина или кћер више него мене, није мене достојан». (Мат. 10, 37). Исто тако је рекао: «Ко љуби мене и Отац мој љуби њега. Ко мрзи мене, мрзи и Оца мога (Јован, 15, 23). Сам вас Отац љуби, јер сте љубили мене» (Јован, 21, 15). Ово питање Он поставља свакоме од нас: «да ли ме љубиш?» И св. ап. Павле каже: «Ако ко не љуби Господа Исуса Христа, да буде проклет!» (И Кор. 16, 22).

Шта се онда може рећи о нашој љубави према другим људима?

Исто као што љубимо Бога преко Исуса Христа исто тако љубимо и људе преко Исуса Христа.

Да ли је онда наша љубав према Исусу Христу темељ наше љубави према Богу и људима?

Јесте, јер ако љубимо своју Љубав, Христа, љубимо и све које Он љуби и за које је Он умро. Тако нас обе заповести обавезују да љубимо Исуса Христа, љубљеног Посредника између Бога и људи. Без љубави према Њему, наша љубав према Богу и према људима не може бити права и потпуна.

Шта је још речено о љубави у Новом Завету?

Заиста врло много. На пример: наше знање о Богу зависи од наше љубави према Богу: «Сваки који љуби... познао је Бога, а који не љуби, не познаје Бога, јер је Бог љубав». Такође наш мир зависи од наше љубави према Богу: «Бог је љубав и онај ко пребива у љубави, пребива у Богу и Бог у њему», и «у љубави нема страха» а где нема страха ту је мир. Такође наша снага и срећа, а изнад свега наше спасење и вечни живот зависе од наше љубави према Богу и нашој браћи.

Који је видни изражај наше љубави према Богу?

Молитва и испуњење воље Божје.

Који је практични изражај наше љубави према ближњему?

Доброчинство. Другим речима: милосрдна дела, речи, мисли молитве, све и увек у име Господа нашега Исуса Христа и Њега ради.

2. О МОЛИТВИ

Шта је хришћанска молитва?

То је начин нашег додира с Богом, кроз који изражавамо своју веру, наду и љубав.

Какве врсте молитве имамо?

Четири врсте: унутарња молитва, спољна молитва, лична молитва и заједничка молитва.

Шта је унутарња молитва а шта спољна молитва?

Унутарња молитва се још зове и умна молитва. Она се врши у ћутању. Спољна молитва се говори гласно.

Како често треба да се молимо?

То зависи од тога колико љубимо Бога. Што више волимо Бога, ми смо у чешћем додиру с Њим. Најдостојнији су они који се непрестано моле Боге, према Христовој речи: «треба се непрестано молити» (Лук. 18, 1).

Како је могуће молити се непрестано?

Молити се непрестано могуће је умно или на унутарњи начин. Можемо упућивати Богу своје нечујне молитве чак и када путујемо или када радимо: хвалећи Га, славећи Га, или признавајући Његову помоћ.

Која је најкраћа нечујна молитва?

«Господе Исусе смилуј се на мене!»

Шта је лична а шта заједничка молитва?

Када се човек моли насамо, у себи или нечујно, то је лична молитва. Када се он придружује молитви других људи у цркви или на неком другом месту, таква се молитва зове јавна молитва.

Које су од ових молитава обавезне за сваког хришћанина?

Обе су обавезне за сваког хришћанина. Потребно је да се молимо тајно у себи, а такође јавно и гласно. Када смо насамо, треба да се молимо свугде, а треба да се молимо и заједно с другим хришћанима у цркви. Светитељи чине то исто.

Које су главне мисли у свакој правилној молитви?

Свака правилна молитва обично има три дела: благодарење, мољење и слављење. Прво, благодаримо Богу за све што смо примили од Њега, друго молимо од Њега што нам је моментало потребно, и треће славимо и величамо Његову доброту, силу и славу.

3. МОЛИТВА ГОСПОДЊА

Најсавршенија молитва коју употребљавамо у дому и храму је молитва Господња. Она се зове тим именом јер је њу предао својим ученицима Господ Исус Христос као образац молитве.

Како гласи молитва Господња из Јеванђеља?

«Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја, и на земљи као и на небу. Хлеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла.

Јер је Твоје царство и сила, и слава у векове. Амин.»

Шта садржи молитва Господња?

Најпре, призив или поздрав, затим седам молби, и на крају слављење.

Како почињемо?

Почињемо призивом Бога, називајући Га «Оче наш».

Зашто не кажемо «Оче мој»?

Једино нестворени, али рођени син Божји Исус Христос има право да Бога зове «Оче мој» а ми, створени и усвојени синови и кћери Божје самопрегором, жртвом Христовом, имамо част да Његовог Оца зовемо Оче наш (Јн. 1, 12).

Има ли још који разлог да зовемо Бога својим оцем?

Постоји велики друштвени разлог, Христос жели да се љубимо међусобно као браћа. Али само они који признају једнога оца, могу се сматрати браћом. То значи: «када називамо Бога својим Оцем, доследно се међусобно зовемо браћом, зар не? Сасвим тако. Нема братства где нема заједничког очинства.

Зашто не зовемо Бога «Наш створитељ»?

Зато што је Бог створио све ствари, али Он је више него Творац, Он је Отац свих људи, који су препорођени Духом Светим и стога су постали «деца Божја». Тако више нису створења већ деца.

Зашто кажемо: «Који си на небесима»?

Зато што истинити Бог вечно борави на небу, тј. изван времена и простора, а није ограничен земљом као лажни богови идолопоклоника, поклоника природе и људи.

ПРВА МОЛБА

Која је прва прозба у молитви Господњој?

«Нека се свети име Твоје».

Какву жељу изражавамо овом молбом?

Молимо од Бога помоћ да се Његово име поштује међу људима и да се држи за свето изнад сваког другог имена у свету. У Старом завету када је Бог био познат као Творац и Судија, људима је било забрањено, «да узимају име Божје узалуд». Кроз Нови закон о љубави ми смо обавезни да чинимо много више, тј. да проносимо у свом животу и свугде около нас поштовање најсветијег имена свог Оца, да чак и умиремо за то име, као што су умрле милијарде хришћанских мученика.

[Дејан]

ДРУГА МОЛБА

Која је наша друга молба у молитви Господњој?

«Нека дође царство Твоје»

Какву жељу изражавамо овом прозбом?

Молимо Божју помоћ да небеско Царство Свете Тројице у Јединици буде остварено у нашим душама, у нашим породицама, у нашем народу и у целом свету.

Може ли се ово рећи јасније?

Као што су Отац, Син и Свети Дух једно у вечној хармонији, миру, сили и слави, тако исто желимо да наш разум, срце и воља буду јединствени, као божанска стварност чије су слике наше душе. Какав је оригинал, таква да буде и слика.

Како можемо знати да је Царство Божије дошло?

«Царство Божје је правда и мир и радост у Духу Светоме» (Рим. 14, 17). Када видимо да је ово остварено у нашим душама, и тако исто међу људима около нас, можемо бити сигурни да је дошло Царство Божије.

ТРЕЋА МОЛБА

Како гласи трећа молба у молитви Господњој?

«Да буде воља Твоја и на земљи као и на небу».

Какву жељу изражавамо овом молбом?

Молимо Божју помоћ да зауставимо у себи колебање између Бога и Сатане, између добра и зла, и да се потпуним одбацивањем Сатанине воље можемо предати Очевој вољи, као што је Господ наш Исус Христос учинио молећи се у Гетсиманској башти: «Нека буде Твоја воља, а не моја» (Марко, 14, 36).

Зашто кажемо: «Као што је на небу»?

Зато што се на небу анђели и светитељи свим срцем и пуним радости покоравају вољи Божјој. Воља Божја је њихова воља, што их чини вечно срећним. То је оно што ми молимо и за нас на земљи.

ЧЕТВРТА МОЛБА

Како гласи четврта прозба у молитви Господњој?

«Хлеб наш насушни дај нам данас».

Какву жељу изражавамо овом прозбом?

Прво, ми њом изражавамо своје уверење да без Божје силе и милосрђа не можемо живети ни један једини дан; друго, пошто можемо сваког дана умрети, молимо да нас спасе безумних жеља да скупљамо богатства за недогледну будућност, док наши ближњи могу да умру у жељи за свакидашњим хлебом. Другим речима, молимо Бога да нам да ни више ни мање него што нам је потребно.

На коју се овде врсту хлеба мисли?

На две врсте: материјални и духовни хлеб, јер ни један од ових не можемо добити без Божје благодати и милосрђа. Материјални хлеб расте из земље, а духовни долази с неба. Први је за тело, а други за душу. За материјални хлеб је Христос рекао: «Не живи човек само о хлебу...» (Мат, 4, 4), а о духовном хлебу Он је рекао: «Ја сам хлеб живота који сиђе с неба, ко једе од овога хлеба, живеће вечно» (Јн. 6, 51). Тако наш насушни хлеб првенствено је сам Христос, а други хлеб је само додатак овоме.

ПЕТА МОЛБА

Како гласи пета прозба у молитви Господњој?

«И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим.»

Какву жељу изражавамо овом молбом?

Молимо Божју помоћ да се савладамо и опростимо ближњима преступе које су учинили против нас, како би и Он могао опростити нама наше грехе. Речено је такође из истих усана: «Ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац небески. Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.» (Мат. 6, 14-15).

ШЕСТА МОЛБА

Како гласи шеста прозба у молитви Господњој?

«И не уведи нас у искушење».

Какву жељу изражавамо овом молбом?

Молимо Бога да се сети наших људских слабости и не шаље на нас тешке напасти ради нашег учвршћења, нити да дозволи ђаволу да нас куша у невољи.

Каква је разлика између Божјег пробања и ђаволовог кушања?

Заиста врло велика. Када Бог пушта на нас разна страдања. Он то чини у намери да ојача наше врлине, као када се комад гвожђа стави у ватру и постане челик. Ђаво сасвим супротно, куша нас неким грехом или покором у намери да нас учини горим, нечистијим, слабијим, а на крају да нас потпуно одвоји од Бога и сасвим упропасти.

СЕДМА МОЛБА

Како гласи седма прозба у молитви Господњој?

«Но избави нас од зла».

Какве жеље изражавамо овом молбом?

Молимо Божју помоћ да нас ослободи од рђавих делатеља. Као да се молимо: Сачувај нас, Оче, од рђавих дела и заштити од злотвора.

Ко је највећи злотвор од кога се молимо да нас Бог сачува?

Сатана. Сви греси и сва зла која из њих произилазе настају од Сатане. Стога овом прозбом молимо Бога, који је светлост и љубав, да нас избави од Злог, који је сам по себи тама и мржња.

[Дејан]

ПРОСЛАВЉАЊЕ

Чиме се завршава молитва Господња?

Славословљем или доксологијом, која гласи: «Јер је Твоје царство, и сила, и слава кроз све векове. Амин.»

Шта изражавамо овим славословљем?

Изражавамо своју веру у Бога као најмоћнијег и најславнијег Цара, који једини може испунити наше молбе. Зато Га величамо, славимо и љубимо.

Шта значи реч – Амин?

Амин је једно од Божјих имена. Господ је рекао св. ап. Јовану: «Тако говори Амин, сведок верни и истински, почетак створења Божјега». (Откр. 3, 14). Ми свршавамо сваку молитву и свако благодарење Богу овим именом: Амин. То је исто као да се каже: Бог и Истина. Такође приликом изрицања заклетве, ми завршавамо са Амин, што значи: Оно што кажем је истинито као Истина, или као Бог.

4. КАРАКТЕР ХРИШЋАНИНА ПРЕМА НОВОМ ХРИСТОВОМ ЗАКОНУ

Нови или последњи закон Божји је дат људима преко Исуса Христа, оваплоћеног од Бога с циљем да се у људима формира нови карактер, да постану нови људи, који су достојни да се назову децом Божјом и буду достојни да наследе небеско Царство Божје. Овај нови карактер човека треба да буде боголикост и христоликост и треба да се развије из свих јеванђелских врлина, личних и општих.

РАЗВИЈАЊЕ ХРИШЋАНСКОГ КАРАКТЕРА

Духовни и морални карактер хришћана се развија утицајем троструких фактора.

Који су то фактори?

Послушност Христу и Његовој Цркви, лични напори у доживљавању свих врлина, и Божја благодат кроз Свете Тајне или нарочито надахнуће.

Које су највеће хришћанске врлине?

Вера, нада и љубав.

Можемо ли то изразити другим речима?

Право мишљење кроз веру у Христа; чисто осећање кроз наду у Христа и добро дело кроз љубав у Христа.

Које су друге хришћанске врлине?

Има их много, али се сматра да су њих седам изнад осталих.

Које су то врлине?

Смерност, дарежљивост, морална чистота, милосрђе, уздржљивост, кротост и ревност у вери.

Како стичемо ове врлине?

Понављањем и понављањем докле нам ове врлине не постану природне као дисање.

Да ли је понављање хришћанских врлина врло битно у развијању нашег карактера?

Да, исто као што се право образовање састоји углавном од понављања, а ово је у ствари примењивање хришћанских врлина у животу.

Шта омета правилно развијање хришћанског карактера?

Грех.

Шта је грех?

Суштински, сваки грех је лаж и насиље.

Које грехе називамо смртним гресима?

Оне који одводе у вечну смрт. Њих има седам.

У каквом су односу они према седам великих врлина?

Оне стоје насупрот овим врлинама, као: гордост, насупрот смерности, среброљубље, насупрот дарежљивости, разврат, насупрот моралној чистоти, завист, насупрот милосрђу, неумереност, насупрот уздржљивости, гнев, насупрот кротости, очајање, насупрот ревности у вери.

Постоје ли други тежи греси?

Постоје тзв. четири греха који вапију на небо за казну.

Који су то греси?

Хотимично убиство с разбојништвом, содомија, закидање најамничких плата и кињење удовица и сирочади.

Постоје лимноги мањи греси?

Постоје многи и многи мањи греси или опростиви греси у мислима, речима, жељама и делима.

Како се можемо ослободити грехова?

Светом тајном покајања, чврстом самодисциплином да се греси не понове као и упражњавањем врлина.

5. БЛАЖЕНСТВА

Господ наш Исус Христос изашао је на гору и учио своје ученике говорећи: «Блажени су сиромашни духом, јер је њихово царство небеско». Сиромашни духом су они који себе сматрају врло малим у поређењу с величином Божјом и који чезну да се обогате у Богу и у Његовом Царству.

«Блажени су који плачу, јер ће се утешити».

Они који плачу у овом пролазном свету личе на Сина Божјег, који се никад није смејао, а врло често је плакао, због људског неразумевања, грехова и страдања.

«Блажени су кротли, јер ће наследити земљу».

Кротки су човекољубиви и дуготрпљиви људи. Због своје кротости Христос је назван Јагњетом Божјим. Надувени и срдити су противност кроткима. Они хватају на брзину и на брзину губе. После дужег времена кротки добијају. Хришћани су били гоњени од незнабожаца и скоро истребљени, али данас они имају превласт на земљи.

«Блажени су гладни и жедни правде, јер ће се наситити».

Гладни и жедни правде су људи којима тешко пада неправда у свету. Они ће видети и победу горње Цркве и задовољиће се.

«Блажени милостиви, јер ће бити помиловани».

Како ми поступамо са децом Божјом, тако ће Бог поступати с нама. Милост за милост. Али надокнада Божјег милосрђа је неупоредиво већа од милосрђа људи. «Они ће примити стоструко», рекао је Господ милостивима. Милосрђе је двострука врлина: лична и друштвена. Милостиви смо и према себи и самима кад не заборављамо своју душу и њено спасење. Егоизам, освета и суровост супротни су милосрђу.

«Блажени су чистота срца, јер ће Бога видети».

Људско срце је право око за гледање духовних стварности, а у првом реду – Бога. Дугим упражњавањем и Божјом благодаћу срце се може очистити од свих грешних прљавштина, као што сведоче Житија светих. Рђаве мисли и жеље прљају и заслепљују срце.

«Блажени су миротворци, јер ће се синовима Божјим назвати».

Христос је назван Кнезом мира. Он је давао мир својим ученицима. Свако може дати оно што сам има. Ако имамо мир у својим душама, можемо дати мир и другима. Мир разума, срца и воље – троструки мир у јединству – то је стварни божански мир у души. Неуравнотежена душа не може имати мира.

«Блажени су изгнани правде ради, јер је њихово царство небеско».

Бити гоњен ради правде значи бити сличан Христу и апостолима. У Православној цркви појавио се огроман број мученика који су пострадали за правду, који су населили Христово Небеско Царство. Св. ап. Павле пише: «Јер је боље, ако је воља Божја, да страдате добро чинећи, него зло чинећи.» (И Петар. 3, 17).

«Блажени сте ако вас узасрамоте и успрогоне у реку против вас свакојаке рђаве речи, лажући мене ради».

Овде Христос говори о страдању његових следбеника ради Њега. Они ће бити вређани, клеветани и мучени. Али они треба да све претрпе с несаломљивом вером и надом у Њега, који ће доћи у своје време као последњи Победилац и праведни Судија. Он ће тада засвагда одвојити праведне од неправедних.

Закључак

«Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима».

Радујте се плачу, радујте се умирању, јер најбољи у људском роду, који су прошли исти трновит пут као и ви чекају вас сада у оном свету где влада Христос, и где нема уздаха, ни туге, ни страдања већ живот и радост вечна.

[Дејан]

6. ДРУГЕ ЛИЧНЕ И ДРУШТВЕНЕ ВРЛИНЕ

Поред Блаженства Господ наш Исус Христос дао је упутства својим следбеницима, за стицање и другихличних и друштвених врлина, које су битне за изграђивање њиховог хришћанскогкарактера. Ове се врлине могу стећи само савесним и ватреним залагањем и животом, као што су мислили и радили Свети Оци Цркве.

а. Упражњавање личних врлина

Унутарња молитва. «Кад се молиш, уђи у одају своју, затвори врата своја и помоли се Оцу своме, у тајности, и Отац твој који види тајно, наградиће те јавно» (Мат. 6, 6).

Пост пред Богом, а не пред људима. «Кад постиш, не показуј људима да постиш, већ Оцу, који је у тајности, и Отац твој који те гледа тајно, наградиће те јавно.» (Мат. 6, 16).

Чување душе. Потребно је духовно бринути и о телу и о души, о сваком посебно. Душа се разликује од тела и потребна јој је другачија храна, одећа и светлост. «Не живи човек само о хлебу, већ о свакој речи Божјој» (Лука, 4, 4).

Чување јединства душе. Јединство у души значи снагу и мир, док подељена душа значи слабост и пропадање. «Ако је дом подељен у себи, такав дом не може остати» (Матеј, 12, 25) рекао је Господ. Он је такође рекао: «Нико не може служити два господара... Не може служити Богу и мамону» (Матеј, 6, 24).

Контролисање срца и мисли. Добре мисли су семе за добра дела. Бог види наше мисли. Знајући људске мисли Господ Исус је рекао: «Зашто помишљате зло у срцима својим,» (Мат. 9, 4), «Јер из срца излазе зле мисли, прељубе» и свако зло (Мат. 15, 19). Потребно је стално вежбање у добрим мислима и жељама.

Контролисање језика. «Заиста вам кажем, за сваку узалудну реч коју кажу људи одговараће у дан Суда» (Матеј, 12, 36).

Избегавање притворства. Чувај се квасца фарисејскога, које је притворство (Лука, 12, 1). «Нема ништа тајно што се неће дознати» (Матеј, 10, 26).

Потребно је бити као дете у скромности, искрености и вери. «Заиста вам кажем, ако се не повратите и будете као деца, нећете ући у Царство небеско» (Матеј, 10, 22).

Обуздање од неумерности хране, пића и узнемирености. «Чувајте се да се срца ваша не преотерете храном, бригама овог света» (Лука, 21, 34).

Тврдо веровање без икакве сумње у Христову силу и милосрђе. «Не бојте се, само верујте». Верујте да «Богу ништа није немогуће». Господ Исус је рекао: «Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује». Запамтите, да без чврсте вере у Христа, нада и љубав су без темеља.

Познавање Светог Писма и силе Божје мора да расте сваког дана. То снажно помаже јачању наше вере у Христа. Господ је укорео Садукеје због њиховог незнања, говорећи: «Не познајете Свето Писмо, ни силу Божју».

Усамљеност је врло корисна ради самопосматрања, разматрања свог сопственог живота и разговора с Богом. Врло је пријатно за оног ко зна да искористи усамљеност, док је она за површне досадна. Господ Исус је често одлазио у усамљена и пуста места, и «бејаше тамо сам».

Слобода од ствари. Човеков се живот не састоји у обиљу ствари које поседује. Човекова душа више вреди пред Богом од читавог света. «Јер шта вреди човеку да добије цео свет, ако изгуби душу своју.» (Лк. 12, 15; Мат. 16, 26). Морамо бити опрезни да не изједначимо себе, своју личност, и своју душу, са материјалним благом, без да уздигнемо своје душе изнад свега у свету.

Стајање пред Богом. Прави религиозни човек потпуно је свестан да стално стоји пред живим и свевидећим Господом. Стога се стиди греха и поносан је делом које је праведно пред Богом. «А вама је и коса на глави сва избројана» (Матеј, 10, 30).

Пребивање у Христу. «Онај који буде у Мени и Ја у њему, он ће родити многи род; јер без Мене не може чинити ништа» (Јован, 15, 5). Стога нека Христос уђе у твоје срце као у своју одају и нека управља из твога срца твојим мислима, жељама и делима.

Очекивање смрти и суда. Човек који сваког дана гледа и слуша како умиру хиљаде људских бића, а не мисли на своју смрт није разуман. Човеку који није мислио на приближавање смрти, већ гомилао храну за далеку будућност Бог је рекао: «Безумниче, ову ноћ узећу душу твоју од тебе; а што си припремио, чије ће бити?» (Лука, 12, 20).

Благодарност према Богу је велика врлина. Ако сте примили мало тога, а благодарни сте за то, Он ће то умножити, као што је умножио пет хлебова.

Прослављање Господа. Не тражите славу од људи, већ славите Бога. Што више дадете више ћете примити. Реците, као што је рекла Пресвета Дјева: «Велича душа моја Господа и обрадова се дух мој Богу Спаситељу моме». (Лука, 1, 46-47).

6. Упражњавање друштвених врлина

Давање милостиње. «Када чиниш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери... да их хвале људи. Нека не зна левица твоја шта чини десница. И Отац твоји који види у тајности, платиће ти јавно». (Матеј, 6, 2-4).

Давање без оклеваја. «Ко иште у тебе, подај му; и који хоће да узајми не одреци му» (Мат. 5, 42). Дај све у име Христа и братства ради.

Љубав према непријатељима. «Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас гоне» (Мат. 5, 44). Другога пута нема ка заједници са Христом, ни да се у свету оствари мир и братство.

Чините добро људима. Како? Исто онако као што желимо да људи нама чине. «Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима; јер је то закон и пророци» (Матеј, 7, 12). После две велике Христове заповести, ово је највећа.

Опраштање брату. «Ако се брат твој огрешио о тебе, покарај га; па ако се покаје опрости му. И ако ти седам пута на дан згреши, и седам пута на дан дође теби и рече: Кајем се, опрости му» (Лука, 17, 3-4).

Скромност. Христос је био рођен у стаји. Зашто се онда ми боримо за највише части и прва места? Седи на последње место... «Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понизи, подигнуће се». (Лука, 14, 11).

Сажаљење према грешницима. То је пут да им се помогне да се поправе. Исмевање и осуђивање ништа им не користи. Христос је на такве гледао као на болеснике. Он их је посећивао (Закхеј), јео са њима (Матеј), срдачно разговарао са њима (жене грешнице), и зато је успевао да им врати духовно здравље и људско достојанство.

Помирљивост. Пре одласка у цркву, а исто тако пре доласка пред суд, хришћанин је дужан покушати да се измири са својим противником (Мат. 5, 23-25). «Ако се брат твој огреши о тебе предузми постепене мере које је јасно одредио Господ». (Мат. 18, 15-17).

Одважно исповедање Христа пред људима. «Ко се постиди мене и мојих речи пред људима, и Син Човечији ће се постидети њега када дође у слави својој» (Лука, 9, 26).

Опрезност од лажних христоса. Неверници и непријатељи Христови ће уместо истинитог Христа Господа прогласити себе или друга лажна и опасна лица за «христосе». Предвиђајући ово, Господ Исус је опомињао: «Будите обазриви да вас не преваре. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос... Не идите за њима» (Лука, 21, 8).

Удовољавање дужностима; «Дајте ћесарево ћесару и Божје Богу» (Мат. 22, 21). То значи: дајте световним властима оно што свету припада, а Богу духовне прилоге. Као што је лик ћесара на новцу, тако је лик Божји на човековој души.

Разборитост. «Коме је много дано, много ће се искати од њега», (Лука, 12, 48) било у здрављу, или богатству, знању или части. Ако вам је дато мање, мање ће се тражити од вас. Божја правда је одређена и савршена. Није мудро бунити се против таквих закона.

Готовост на служење. Служење је оплемењено од Христа и кроз Христа. Тако су добровољне слуге у име Божје ново племство. «Син Човечији није дошао да му служе, већ да служи...» (Мат. 20, 28). «Ако је, ваш Господ и Учитељ, опрах вама ноге и ви сте дужни једни другоме прати ноге... Ја вам дадох углед» (Ј. 13, 14-15).

Готовост на жртвовање, не само материјалних ствари, већ и свог живота за Христа, који је себе жртвовао ради нашег вечног спасења. Од ове љубави нико нема веће, да ко душу своју положи за пријатеље своје. (Јн. 15, 13). Можемо имати много пријатеља, али највећи је Христос.

Надање, или хрићански оптимизам. У свим невољама, несрећама, страдањима, чак и у мукама и смрти, хришћанин је пун наде, јер се сећа Христових речи: «Велика је награда ваша на небесима». «Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити». «Ја победих свет». «Даде ми се свака власт на небу и на земљи».

Глава ВИ

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ГОДИНА

Господ Исус Христос је осветио простор и време, јер је Он Господ и једног и другог. Где год је Његово име призивано, било на земљи, или у води, или у ваздуху, где год је мученичка крв проливена или мошти Његових светитеља сачуване од пропадања, или где је храм или каква друга зграда посвећена Његовој слави, свако такво место је освећено.

Тако је исто са временом. Њему се служи и Он се слави светом тајном евхаристије и другим црквеним богослужењима широм целог света: исто тако страдањем многих мученика и гоњењем праведних људи Њега ради.

Стога је сваки дан преко године Њему посвећен, било директно, или индиректно преко Његових светитеља.

1. ПРАЗНИЦИ

Који су празници Христови?

Свака Недеља је посвећена успомени на Његово славно васкрсење или Његовој победи над смрћу.

Које друге велике свечане дане празнујемо у част Господа нашег Исуса Христа?

То су: Божић, Богојављење, Сретење Господње, Цветна недеља, Велики петак, Ускрс, Вазнесење, Духови, Преображење и Воздвиженије Часног Крста.

Који су велики свечани дани Пресвете Дјеве?

То су Рођење Пресвете Дјеве, Ваведење, Благовести и Успеније.

Који се дани славе у част светитеља?

Дан Св. Архангела Михаила и Гаврила и свих анђелских сила, дани св. Јована Крститеља, дани св. апостола, пророка, св. отаца, светитеља и мученика.

Да ли су сви хришћани светитељи записани у црквени календар?

Ни из далека; само мали број тј. неколико стотина нарочитих примера праведног живота, велике мудрости, самодисциплине, храброг исповедања вере и мучеништва за православну веру.

Да ли су седмични дани посвећени појединим светитељима?

Да. Понедељак је посвећен светим Анђелима, уторак св. Јовану Крститељу, среда св. Крсту, четвртак св. Апостолима, и св. Николају, петак св. Крсту, субота свим светима, недеља као што је већ поменуто, Васкрсењу Христовом.

Има ли Црква посебне службе за сваког светитеља?

Има. Те службе су написане у књизи која се зове «Минеј» што значи месечник. Сваки Месец има свој «Минеј». Стога имамо дванаест «Минеја» и сваки дан у месецу је посвећен једноме или више светитеља.

[Дејан]

2. ПОСТОВИ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

Ко је установио пост као потребу за спасење?

Господ наш Исус Христос, својим примером (Мат. 4, 2) и својим учењем (Мат. 6, 16; 17, 21).

Који је циљ поста?

Очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела и, изнад свега прослављање Бога и поштовање Његових светитеља.

У чему се састоји пост?

У уздржавању од мрсне хране, у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела; и у умножавању молитава, доброчинстава, а исто тако у ревности упражњавања свих хришћанских врлина.

Како делимо постове?

У две групе: на вишедневне и једнодневне постове.

Који су вишедневни постови?

Постоје четири вишедневна поста различите дужине: Божићни пост, који траје шест недеља, Ускршњи пост који траје седам недеља, Петровски пост различите дужине трајања и Великогоспојински пост, који траје две недеље. Датуми ових вишедневних постова забележени су у православном календару.

Који су једнодневни постови?

Свака среда и петак преко године, осим Божићне седмице, седмице иза недеље митара и фарисеја пре Ускршњег поста, Ускршње седмице и седмице Духова.

Други посни дани су: Крстовдан, уочи Богојављења, Усековање главе св. Јована Крститеља и Воздвижење Часнога Крста.

3. ЗАДУШНИ ДАНИ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

Какво значење имају задушни дани?

Задушни дани освежавају и јачају нашу свест да смо ми и наши умрли хришћани – рођаци и један недељиви живи организам, једна иста жива Црква. Ми смо такође везани Духом Живота, и у извесној мери међусобно зависни.

Каква је онда наша дужност о задушним данима?

Наша је прека дужност да се тих дана молимо у храмовима и на гробљима, а исто тако да чинимо милостињу за душе умрлих с дубоким уверењем да ће Бог примити приношење за покој душа оних којима су намењена.

Какве врсте задушних дана имамо у павославној цркви?

Две врсте: посебне и опште задушне дане. Прве врше породице за своје покојнике, а друге врши Црква за све своје умрле чланове од искони.

Колико има општих задушнихдана у црквеној години?

Постоје три: прве су задушнице пред Ускршњи пост, другепред Духове и треће пред Божићни пост у суботу пред св. Димитрија (26. октобра). Поред задушница свака субота је посвећена успомени на мртве, као што указују у Цркви суботне службе (у књигама: Октоиху и Триоду).

Глава ВИИ

О СВЕШТЕНИМ ПРЕДМЕТИМА

Све што је освећено и посвећено служењу Богу сматрамо светим стварима.

То су: храмови, олтарски сасуди, барјаци, свештеничка одјејања, богослужбене књиге.

Међу најзначајније свете ствари сматрамо: крст, иконе и свете мошти.

1. СВЕТИ КРСТ

Зашто Крст сматрамо светим предметом?

Зато што је Христос умро на Крсту ради нашег спасења. Одувек је Крст поштован као заједничка застава хришћанства, као застава победе над Сатаном и над свим Христовим непријатељима.

Откада хришћани употребљавају знак Крста?

Од апостолских времена.

У чему нам помаже знак Крста?

Даје нам охрабрење у страху, смирење у болу, слободу од насиља, наду у очајању.

Да ли све ове помоћи долазе од материјала од кога је крст направљен?

Не, већ од Христа кроз Крст.

Зашто баш кроз Крст?

Да нас подсети на чињеницу да су људи примили вечно спасење кроз страдање нашег Спаситеља на Крсту.

Како црква указује поштовање крсту?

Употребом крста у сваком богослужењу и свакој молитви у храму и на сваком богослужењу ван храма; посећењем Крсту два дана у седмици, среду и петак, када се чита и пева о Распетом Христу и Његовим страдањима и о значењу ових страдања – да их не заборавимо.

Која је посебна песма посвећена Крсту средом и петком?

Зове се егзапостилар и она гласи:

«Крст је чувар целе васељене.

Крст је украс Цркве,

Крст је снага царева,

Крст је учвршћење верника.

Крст је слава анђела,

И рана демона».

[Дејан]

2. СВЕТЕ ИКОНЕ

Шта представљају иконе?

Пре свега, оне изображавају лик Спаситеља нашег Исуса Христа и догађаје из Његовог драматичног живота. Оно што је записано у Јеванђељу, то је представљено нашим очима и у боји, насликано на зидовима храма, или на дрвету или у облицима неке друге материје. Оно што се читањем приказује нашим ушима то се исто приказује гледањем нашим очима.

Кога још изображавају иконе?

Пресвету Дјеву, анђеле и светитеље.

Зашто не указујемо поштовање другим стварним бићима или стварима, већ само анђелима и светитељима?

Зато што су они везани за божанску личност нашег Спаситеља Исуса Христа и што анђели и људска бића представљају јединствену вредност личности. Свако друго створење је помоћна и привремена вредност.

Који је основни значај икона анђела и светих људи?

У основи оне представљају власт надприродне силе над природном силом.

Да ли ми поштујемо иконе као материјалне ствари?

Никако. Ми не обожавамо ништа и никога осим Пресвете Тројице у Јединици – Јединог Бога. Али ми поштујемо светитеље као најбољу децу Божју и следбенике Христове, и њиховим ликовима указујемо посебно поштовање као што деца поштују слике својих родитеља, или браће.

Нису ли иконе ништа више него ликови изображења Христа и Његових светитеља и ништа више него символ нашег поштовања према њима?

Много више од тога. Освећене иконе су канали моћне Божје благодати која лечи, препорађа, просвећује, охрабрује и опомиње. Господ Бог толико љуби своје светитеље и мученике као најближи круг своје породице, да даје чак моћ и њиховим ликовима када се поштују и њиховим именима када се призивају.

Како ово можемо доказати?

Многоструким искуством Цркве кроз многе генерације, исто као кроз нашу генерацију, а у вези чудотворних дејстава икона.

Зашто није било поштовања и призивања светитеља пре Христа као после Христа?

Јер су сви били у Аду докле није Христос сишао у Ад и ослободио њихове душе.

[Дејан]

3. СВЕТЕ МОШТИ

Шта су свете мошти?

Нераспадљиви остаци светитељских тела, која су показала чудотворну моћ.

Постоји ли пример у Библији који показује чудотворну моћ светитељских моштију?

Постоји, види ИИ Књ. о Царев. 13, 21.

Да ли обожавамо светитељске мошти?

Не. Ми обожавамо само Једног и Истинитог Бога који даје силу моштима својих љубљених светитеља да их прослављамо, као што су они прослављали Бога, док су били у својим телима.

Да ли приписујемо мађијску моћ моштима и другим свештеним предметима?

Не. То је заблуда незнабожаца. Чудотворну моћ таквих предмета ми приписујемо живоме Богу и Његовим живим светитељима, а никако мртвом предмету.

Закључак

Из Светог Писма дознајемо да је свезнајући Бог понекад чинио чуда кроз мртве, беживотне ствари, на пример: Мојсијев штап (Изл. 4, 2), кроз змију од бакра (Бројеви, 21, 9), кроз Јелисејеве кости (ИИ Цар. 13, 21), кроз Христове хаљине (Мат. 9, 20), кроз иловачу и бању Силомску (Јн. 9, 7), кроз сенку св. ап. Петра (Дела ап. 5, 15), кроз марамице и убрусе св. ап. Павла (Дела ап. 19, 12).

Стога нема сумње да је Господ Бог чинио чуда и кроз Свети Крст, свете иконе и свете мошти.

Ова чуда треба схватити као милост Божију према немоћним и напаћеним људима; као Божје сведочанство да је Он свуда присутан, живи Бог, који све види и наша дела, а исто тако чуда су Божја опомена да уколико их више видимо утолико треба чвршће да верујемо у Њега с љубављу и страхом и да утолико више управљамо свој морални живот према Његовим заповестима. Иначе, постоји опасност да и ми будемо осуђени с оним Јеврејима у чијем је присуству Исус «Чинио толика чуда, али нису веровали у Њега» (Јн. 12, 37). Стога је Господ рекао: «Да нисам међу њима чинио дела која нико не чини, не би греха имали: а сад видеше и омрзнуше мене и Оца мога» (Јн. 15, 24).