Колико често се причешћујете? И зашто толико ?

[дибидусрус]

То што се Литургија служи сваке Недеље или празника је због историје и времена и наше слободе.

И то нисам сад могу други пут....а шта ако нема други пут? Недоживиш једноставно.

Можда се човек не Причешћује на свакој служби али кмора томе да тежи.Бог види добру намеру.

А с друге стране, ако се данас нисам Причестио у чему ће следећи пут бити разлика?

[w.a.mozart]

ovaj дибидусрус što više piše sve ga više klapklap 

[дибидусрус]

Говори се о припремама за свето Причешће, агле какао је мало оних који говоре о правилном животу после Причешћа! О том благодатном светотајинском преображају целог човека кад се Причести.

Него ти се припреми правилно и то је то.А какао ћеш после живети није важно.

[Guest Оливера]

ovaj ?????????? što više piše sve ga više    

klapklap

[Искушеник]

Цитираћу самог себе  0104_cheesy

Овде сам нешто мало написао шта је битно за Св. Причешће

Цео наш живот треба да буде пост.

Наша Црква је одредила 4 поста које је сваки хришћанин обавезан испуњавати.

Наравно ту су и пост средом и петком и још неким одређеним данима у години.

Наш живот треба да буде хришћански у целокупном смислу те речи.

Не православни већ хришћански - то значи да треба бити заиста онакав какав од нас тражи Господ Христос.  (наравно православни значи исто што и хришћански,али на жалост данас многи "неправославци" су већи хришћани од православних). Треба знати такође да хришћански живот ,ако се не живи догматима, је такође ништаван.

Хришћански живот значи - Јеванђелски.

Са двеју заповестима Христовим ми испуњавамо цело јеванђеље:

1.Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом и свом снагом својом.

Господ нам заповеда да Га љубимо свим срцем,свом душом,свом мисли и свом снагом.

Срце треба да нам буде стално испуњено љубављу према Њему као према Оца који није само наш  лични и појединачни Отац (јер Га не зовемо Оче мој,него Оче наш),већ свих нас,Отац све браће и свих сестара у Христу Исусу.

Та љубав не сме нам се гасити,без обзира на нашу велику грешност,немарност,лењост.,јер требамо бити свесни да нас Он воли без обзира на наше огромне и сталнопонављајуће грехе и безакоња.

Наша грешност и ништавност далеко су мањи од Његове милости,јер Његова милост превазилази сва схватања нашег ограниченог ума.

Његова милост чисти сваки наш грех и сваку прљавштину душе и тела само ако са вером и страхом од Њега то очишћење затражимо.

"Покропи ме исопом, и очистићу се;

опери ме, и бићу бељи од снега.

(псалам 50,13)"

Ту могућност љубљења Бога ми сами ипак немамо,нити је ишта што је добро од нас самих,већ је све Његово и од Њега.

И то срце које Бог од нас тражи да га љубимо ми добијамо од Њега,Он нам даје ту "способност".

"Срце чисто саздај у мени, Боже,

и Дух прав обнови у утроби мојој.

(псалам 50,13)"

То чисто срце је то срце које цело љуби Бога,јер само једино у Богу ,то јест,са Богом Оцем кроз Христа,Духом Светим - постаје чисто.

Та наша душа треба да је цела предана Богу и Цркви Његовој.

Она треба потпуно да одбаци све светско и пролазно,да има потпуну свест о томе да је свет пролазан и ништаван. Наша душа треба да је цела привезана и прилепљена за небеско и непролазно,и онда ће већ овде да буде остварена у Богу - већ сада ће живети вечно и остити предукус Царства Божијег.

Тај предукус можемо једино осетити у Светој Литругији у оној мери која нам је доступна сада,јер ће та иста Света Литургија настављати да живи (у својој пуноти) у будућем веку којег ми исповедамо у Символу Вере.Нашој души пост,молитва су средства која нам помажу да наша личност свом својом душом љуби Бога.Тај који љуби Бога свом душом својом - тај већ изгони "род" (Мат.17:21).

Пророк Давид каже да Бог срце скрушено и смерно неће одбацити :

"Жртва је Богу дух скрушен;

срце скрушено и унижено Бог неће одбацити

(псалам 50,19)".

Ако то каже нама лично Дух Свети кроз уста Давидова,који нам је други доказ потребан и каква нам је већа достојност потребна при приласку Светом Путиру од те скрушености нашег духа.

Ту скрушеност добијамо и те како молитвом и постом,наша молитва треба да буде стална ,а пост непрекидан (како духован,тако и телесан,ван постова и за време постова требамо пазити да се не преједамо).Тај непрекидни пост не значи да требамо стално постити на води,већ значи да требамо пазити колико једемо и како једемо.

Док је код духовног поста потребно да одбацујемо сваку грешну помисао и да стално будем наоружани и спремни за борбу против непријатеља.Требамо сасећи још у корену жељу за сваким грехом и сваком телесном насладом која прелази у страст (што значи страдање) - ако смо стално у таквој борби у којој има успона и падова - бољи пост нам не треба.

Када смо код мисли,наше мисли треба да су потпуно предате Богу,треба да лете и да се усмеравају стално ка непролазном,небеском и вечном.

Наше мисли треба стално да лете ка Горњем Сиону у нади да ће мо баш ми без обзира на нашу грешност једног дана по милости Божијој,и ако ни мало то не заслужујемо добити "држављанство" тог вечног Града.

Ако наше мисли лете ка Богу,одбацују свет,беже од лутања (блудничења мисли),секу у корену и одбацују сваку блудну,хулну,грешну помисао,ми засигурно ако не сасвим,онда бар значи да смо на добром путу да љубимо Бога свим мислима својим.

Када љубимо Бог снагом својом онда Га љубима управо делима,мени се чини "видљивим на око".

Љубимо га рукама,ногама,делима својим - ногама са којима ће мо отићи у Цркву,рукама са којима ће мо се крстити,леђима којима ће мо метанисати и свим осталим "радњама" које су телесне на први поглед,док су како се мени чини изразито духовне.

Сва наша снага треба бити устремљена ка Богу,како духовна тако и телесна.

"Господе, отвори усне моје,

и уста моја казиваће хвалу Твоју

(псалам 50,17)", ми видимо да нам Бог даје и "усне" којима ће мо Га славити,да ништа није наше већ је све његово,тако и цело наше тело,цела наша духовна и телесна снага без Божије благодати није ништа,већ само обичан леш који хода.

То оживљавање леша добијамо тек кроз Свето Причешће,тада наше тело и наш снага постају обновљени,наша кост постаје део кости Христове,тело Христово постаје део нашег тела,док наша душа постаје тек "душа жива" када се са њом сједини Христос.

Наша снага  ,по благодати Божијој (нашом вољом и жељом да ту снагу употребимо у љубљењу Бога),бива све већа и већа и сваки подвиг телесни и духовни нам постаје све лакши и лакши.

Ако затражимо од Бога да нам да снагу да Га љубимо,Он ће то урадити и ми ће мо по благодати Његовој,Њега љубити свом својом снагом.

Ми не смемо претеривари,свако претеривање у било чему бива погубно.

Једино претеривање које нам неће шкодити то је да претерујемо у љубљењу Бога.2

2. Заповест нам казује да љубимо ближења својега као самога себе.

Заправо ако не љубимо ближњега којег видимо,како ће мо љубити Бога којег не видимо.

Ако опраштамо сваком и нисмо у завади и свађи нисаким,нама је пут ја сједињењу са Богом отворен,двери на Црквеном Олтару су нам отворене да приступимо на позив : "са страхом Божијим и вером приступите".

Заиста џаба нам ако испуњавамо све,ако смо ревносни у подвигу,ако љубимо Бога свим својим срцем,џаба је све то ако не љубимо ближњег као самога себе.

Бог нам не заповеда да љубимо ближњег више од себе,већ само као самога себе,као што видимо Бог никад не тражи пуно од нас,нити оно што је ван наших могућности.

Бог од нас захтева јеванђелску суштину,не тражи да палимо жртве паљенице и кољемо јагањце и голубове,већ да имамо срце скрушено и смерно,такве нас Бог неће одбацити.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,236.msg59143.html#msg59143

[w.a.mozart]

Овде сам нешто мало написао шта је битно за Св. Причешће  0110_hahaha klapklap 0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

причешћујем се све чешће.

мени је врло јасно куда ће ме одвести пут ако престанем, евћ сам био у паклу.

живео сам у тунелу који излази на мирисну ливаду и био сам блудни син.

пре је био страх у питању. адреналинска реакција од бежања, нисам ни схватио колико је узбрдо, док нисам сео да се одморим.

па је сад надница још увек, видех и примих само милост и љубав, не само према себи.

сад се молим за радост дељења, кад сам скапирао где лежи снага и живот, јер сам схватио да ми ништа неће стати на пут, док сам ја уз Господа и док нас је двоје или троје у Његово име.

[Милан Меденица :)]

?????? ????? ???? ?? ?? ???? ???????????? ? ??? ????? ? ?????????, ????? ????? - ???? ?? ?? ?????.  

????? ?? ????????? ???????? ???????.

????? ? ???????, ??????????? ? ?????????? ??????? ? 4 ??????.

?? ?????? ??? ?????????? ???????, ??? ??? ???? ???? ????.

??????? ?? ?? ????? ???? ???? ??? ?? ????, ??? ?? ???? ????????, ????? ?? ???? ????? 200 ???? ???????.

???????? ?? ???????? ? ????????? ???? ?? ?????? ????? ???? ?????????? ????, ????????? ?? ?????? ? ?????????? ????. ??? ??????? ?? ?? ??????????? ?? ?? ????? ?? ??????, ??? ? ?? ?? ??????? ?? ?? ??????? ?? ?????.

???????, ??? ???? ????? ? ????? ? ???? ?????, ????????? ?? ??? ?? ????????? ?? ????????????, ???? ?? ???????? ?????? ?? ???????? ????, ?? ????????? ?? ?? ?????.

??????????? ?? ? ??? ?????? ? ??? ?????.

????? ????????? ????????? ?? ??? ??????, ?? ??? ?? ????????? ?? ???????????? ??? ??? ? ''??????'' ????, ????????? ?? ?? ????????? ?? ?????? ??????.

??? ??? ? ????? ????, ???? ?? ??????? ????????? ?????????, ??? ???????? ? ???????, ?? ??????? ?????. ????? ???????? ?? ?? ????? ? ???????, ???????? ???? ?? ?? ????????????.

??? ?? ???? ???? ?????? ?? ??????, ? ???? ?? ??, ?? ?? ?????? ????? ? ?? ?????????.

??? ?? ????? ? ????, ??? ???? ???? ? ???? ??? ???? - ??????? ??? ???? ?????, ? ??? ?? ????????? ?? ????? ?? ?????.

???? ?? ?????? ????? ??????? ?? ???? 4 ???? ??????? ??????, ?? ?? ???? ???????????? ?????, ??? ?? ??? ????????? ???? ?????. ? ?????? ?? ?? ??????? ????? ??? ???? ??????????? ????? ??????, ? ???? ?? ?? ???? ?????????? ???? ?? ?? ?????????? ? ?????? ??? ?? ?? ???? ??????.

????? ?? ???? ?? ?? ???? ?? ????? ????? ???? ?? ?????????, ???? ?? ?? ????? ? ?? ???? ????????? ?????????, ??? ?? ???? ??? ???????? ??????? ???????? ??? ? ?? ??????? ?? ? ?????????? ??? ?? ?? ?????? ??????.

????? ??? ???????? ?????, ???? ??? ???? ???????, ????? ????? ??? ?? ???? ????.

?? ???? ?? ?? ????? ?? ???????? ???? 4 ???? ??????? ? ?????? ?? ?? ?? ?????? ????, ????? ????? ???? (???)???????? ????, ?? ???? ????? ?? ? ????. ?????? ?? ???? ?? ??????? ?? ??????? ?????? ???? ?????.

?? ????? ?? ????? ?????? ?? ???????? ????????? ???? ???????.

???????, ??? ??? ??? ????? - ??? ?? ? ?????????, ??????? ?????? ?? ????????? ???? ?????, ? ?????????? ?? ????????????.

???????, ?? ??????? ??? ???? 4 ???? ??????? ???? ?????, ?? ????? ???? ?????, ? ?? ????.

???? ?? ???????? ?? ????? ???? ??????? ???, ????? ? ??????, ????? ?? ??? ?????.

???? ?? ???????? ???? ??? ??? ????? ?? ????? ???????? ?? ?? ?????, ???? ????? ?? ?? ????????? ? ????? ? ???? ?? ???? ?????.

????????? ???? ??? - ?????????, ????????? ? ??????, ? ???????????? ??? ?? ?? ??????, ??????? ?? ????????? ??????? ?? ???????? - ???????????? ??? ??????????.

?? ?? ?????? ?? ??????, ???? ??? ??? ?? ??? ???? ??????, ??? ???? ?? ?????? ??? ???? ?? ????????.

?????? ?? ??????????! 0102_laugh

[Искушеник]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4000.msg159494.html#msg159494

[Милица]

Медо, не разумем ово што кажеш да ти не разумеш да је довољно да се пости само 4 пута годишње...

[Милан Меденица :)]

па није довољно само 4 пута годишње, јер је Црква прописала да се чешће од тога пости.

а пост је директно везан и за прилазак путиру, зар не?

па онда онај који се не припрема, не прилази путиру, и душу пости неједењем животодавних дарова.

тако да не разумем верника који не разуме потребу својег организма да приђе светом причешћу, и још горе, да нема ни жељу ка честом причешћивању.

пошто друго ништа не помаже, оснажује или утврђује и простветљује као свето причешће.

[Mиљан Танић]

Не бих рекао да је пост баш баш директно везан за прилазак путиру.

Шта ћемо трапавим недељама?

[Милан Меденица :)]

Не бих рекао да је пост баш баш директно везан за прилазак путиру.

Шта ћемо трапавим недељама?

па и није, кад се може причешћивати и на мрсу.

више је пост у смислу чвршће припреме за стишавање и умирење страсти и душе.

али не у том смислу, већ сам мислио на основно непослушање заповести поста, тачније непошћења ван 4 велика поста.

постоје среде, петкови, једнодневни и вишедневни постови и ван 4 велика поста ...

ако слушамо, слушамо све што нам се каже и принесе на послушање, па макар и полако стизали дотле ...

шта са трапавим седмицама?

[Mиљан Танић]

Па кажеш пост је директно везан за причешће, по чему би неки закључили да нема причешћа кад нема поста - дакле ни у трапавим седмицама.

[Ведран Лепир]

Заиста нисам знао да се може причешћивати и без поста и исповести, онако успут - мени је то форма.  0409_feel

Црква је прописала потребне постове.

среде и петкове, једнодневне и вишедневне постове и 4 велика.

не постим ван преписаних постова, сем ако нека мука тера.

испадне да се пости више него што се мрси, кад се мало преброји, скоро је увек преко 200 дана годишње.

исповест је потребна и неопходна души да спусти терет крај Господових ногу, свештеник је сведок и поучавалац Речи. мој договор је са свештеником да ме пусти да причам, али и да ми помогне да се исцедим до краја.

редовно, али може прођи и краће и дуже време, исповедам се кад се договорим са исповедником, нису ми директно везане за одређене дане, не исповедам се на траци.

причешћујем се и док постим и док мрсим.

немам конкретно послушање по том питању, за све се договарам са исповедником кад сам у ''својој'' кући, генерално ми је послушање да приђем путиру.

кад сам у туђој кући, онда се њиховим правилима приклоним, као хришћани у Коринту, не доносим своја. свето причешће ту не упада у правило, прилазим како ми је благословено.

још ме нико није отерао од путира, а буде ли ме, то је његова ствар и не испитујем.

има ко брине о нама, јер нећу рећи о мени или њему - обојица смо деца Божја, а Бог не ускраћује ни једне ни друге.

мени је велика грижа савести да само 4 пута годишње постим, то је сува непослушност Цркви, кад је већ прописано како треба. и мислим да ту верници греше што себи дозвољавају такав луксуз, а пуна су им уста паметовања како је то богоугодно и слично или да се тако радило.

свако ко каже да не може да пости онако како је прописано, онај ко је здрав и ко нема другачије послушање, тај је себи већ преписао потпуно погрешан пут и на трпљењу је и снисхођењу док се не дозове памети.

некад сам тренирао тенис, прво пар пута недељно, после сваки дан по више сати.

не пада ми на памет да тренирам веру 4 пута годишње и мучење ми је да постим тако, никад нисам тако (мал)тренирао тело, не види зашто би и душу. мислим да није ни телесно ни духовно здраво тако нешто.

не видим ни један разлог да тренирам другачије него редовно.

уствари, јел има шта лакше - кад си у кондицији, никакав окршај са искушењем није тежак, а изнуреност је краткотрајна.

искрено, не разумем оне који 4 пута годишње само посте, ти посте душу своју, а не тело.

само је потребно да човек себи постави циљ, јасан и стамен, после је све лакше.

мени је најлакше било кад сам молио за своје најближе да се крсте, моја љубав ме је одржавала у жртви и није ми било тешко.

поставите себи циљ - остварљив, конкретан и реалан, и истрајавајте док се не испуни, наравно уз конкретан договор са тренером - исповедником или духовником.

ал га радите из љубави, џаба вам ако ће вам бити мучење, нит ћете га радити нит ћете га испунити.

срећно на тренинзима! 0442_feel

Потписујем!!!

П.С.

Гдје је она опција за ФБ "да ми се свиђа"