Da li je ovo pravoslavlje?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Za zelju i volju prema Carstvu Bozjem nisu ni potrebna neka duhovna uzrastanja, mislim da to dolazi posle kao posledica vere i svakako iskrene zelje.

[gavrosaurus]

 

Уколико је телесном човеку лако, духовном је тешко. Ако спољашњи човек цвета, унутрашњи труне. Ето како су у нама супротни стари, грешни, телесни човек и благодаћу Христовом нови. Стога је апостол рекао: Него ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља из дана у дан (2.Кор.4,16). Речено ми често доживљавамо. Истински Хришћанин треба да жели спољашња, телесна и световна злопаћења. Она снаже његов дух.

О роптању он не треба ни да помишља. Како да ропће на оно што доноси корист његовој бесмртној души, премда средствима која су врло противна за његовог телесног човека. Болести, пожари, крађе, беда, несреће, ратови и глад често благотворно делују на душу.

 

 

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ

 

 

И даље ништа није спорно да би се поставио тако бомбастичан назив за тему "Da li je ovo pravosljavlje?"

Правосљавље можда јесте а можда и није, не знам шта је правосљавље, додуше,

Шалу (?!) на страну, Православље свакако није само овакав начин подвизавања (иако се сматра узвишеним) већ далеко више од тога и спој је врлина и подвига, онај ко жели да буде савршенији у својој вери зна да уз то стоји и телесна мука, подсетићемо се да је Господ Исус Христос пострадао, а пре тога и сам постио итд., не може се очекивати да ће просечни интернет форумаш са филозофским аспирацијама да крка сланину или шљема вињак и тиме задобије Царство небеско.

То је стога подвиг, подвизавање и готово без изузетака су свети оци Цркве истински телесно патили али су заиста били духовни богови у Православљу, и градитељи те исте Цркве, логика је јасна: Уколико је телесном човеку лако, духовном је тешко. Ако спољашњи човек цвета, унутрашњи труне.

[Филозоф]

И даље ништа није спорно да би се поставио тако бомбастичан назив за тему "Da li je ovo pravosljavlje?"

Правосљавље можда јесте а можда и није, не знам шта је правосљавље, додуше,

Шалу (?!) на страну, Православље свакако није само овакав начин подвизавања већ далеко више од тога, онај ко жели да буде савршенији у својој вери зна да уз то стоји и телесна мука, подсетићемо се да је Господ Исус Христос пострадао, а пре тога и сам постио итд., не може се очекивати да ће просечни интернет форумаш са филозофским аспирацијама да крка сланину или шљема вињак и тиме задобије Царство небеско.

То је стога подвиг, подвизавање и готово без изузетака су свети оци Цркве истински телесно патили али су заиста били духовни богови у Православљу, и градитељи те исте Цркве логика је јасна: Уколико је телесном човеку лако, духовном је тешко. Ако спољашњи човек цвета, унутрашњи труне.

 

Да, али он је рекао ,,ако може да ме заобиђе чашаова". Овде долазимо до оне жеље за мучеништвом што је мени чудно. Читао сам о некој искушеници коју је монахиња убијала од батина и кад су се остали сажалили над њом и склонили монахињу која ју је мучила, она је кренула да тугује... 

[Филозоф]

Да  би разумели ове речи Светог Јована Кронштатског морамо прво да схватимо о чему је реч овде ( а ово су речи Јеванђеља) :

"И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан"

{треба обратити пажњу да Господ не говори: и који аскета (шта год да то значило) неузме крст свој, бећ се обраћа СВИМА који ХОЋЕ да га прате}

или овде: ''Ако неко дође мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и дјецу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик''  

 

или овде: "Који воли живот свој изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свету сачуваће га за живот вечни"

 

Светитељ је човек Јевађеља и као такав изражава се Јевађељски. Нема ту говора о мазохизму већ је то Богословље крста или  саможртвена љубава кроз коју једино можемо бити једно са распетим Христом.

''А ја не дај Боже да се ичим хвалим осим крстом нашега Господа Исуса Христа, кроз кога је свет распет мени, а ја свету.''

 

Ако овако некако изгледа православље, онда нисам сигуран да је то моја вера. Ту нема слободе и нема оне пинк варијанте ,,All we need is love" него слепо ходање по правилима. Познавајући себе пре бих полудео, него што бих се приближио идеалу Богочовека

[Volim_Sina_Bozjeg]

Slepo hodanje po pravilima vazi za minsko polje a ne za pravoslavlje koje je inace posledica blage vesti.

 

Vrlo ozbiljno se mora covek primaknuti pa i nasloniti na Carstvo Bozje. Sve ovo drugo je mucenje.

[jermel]

Ако овако некако изгледа православље, онда нисам сигуран да је то моја вера. Ту нема слободе и нема оне пинк варијанте ,,All we need is love" него слепо ходање по правилима. Познавајући себе пре бих полудео, него што бих се приближио идеалу Богочовека

Није ми баш јасно шта ти се од ових речи, које су све из Јевађеља, није свидело и где си видео у њима правила?

 

Наравно да јесте све all we need is love али морамо да схватимо ШТА (_{или КО})  је љубав. Хришћанска вера има велику дубину, морамо мало да копамо у себи да би дошли до спознаје.

[jermel]

Ако овако некако изгледа православље, онда нисам сигуран да је то моја вера. Ту нема слободе и нема оне пинк варијанте ,,All we need is love" него слепо ходање по правилима. Познавајући себе пре бих полудео, него што бих се приближио идеалу Богочовека

Није ми баш јасно шта ти се од ових речи, које су све из Јевађеља, није свидело и где си видео у њима правила?

 

Наравно да јесте све all we need is love али морамо да схватимо ШТА (_{или КО})  је љубав. Хришћанска вера има велику дубину, морамо мало да копамо у себи да би дошли до спознаје.

[dragisa]

 

jermel, on 15 Sept 2013 - 07:00, каже: Да би разумели ове речи Светог Јована Кронштатског морамо прво да схватимо о чему је реч овде ( а ово су речи Јеванђеља) : "И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан" {треба обратити пажњу да Господ не говори: и који аскета (шта год да то значило) неузме крст свој, бећ се обраћа СВИМА који ХОЋЕ да га прате} или овде: ''Ако неко дође мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и дјецу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик'' или овде: "Који воли живот свој изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свету сачуваће га за живот вечни" Светитељ је човек Јевађеља и као такав изражава се Јевађељски. Нема ту говора о мазохизму већ је то Богословље крста или саможртвена љубава кроз коју једино можемо бити једно са распетим Христом. ''А ја не дај Боже да се ичим хвалим осим крстом нашега Господа Исуса Христа, кроз кога је свет распет мени, а ја свету.''

 

 

Ако овако некако изгледа православље, онда нисам сигуран да је то моја вера. Ту нема слободе и нема оне пинк варијанте ,,All we need is love" него слепо ходање по правилима. Познавајући себе пре бих полудео, него што бих се приближио идеалу Богочовека

 

 

cinjenica je da ako bi se ove reci citale bukvano zaista bi bilo upitno da li u nasoj veri ima makar kakve ljubavi.

medjutim rec je o tome da se ovim na prvi pogled ostrim izrazima (ako ih bukvalno "citamo") ustvari ukazuje na nesto sasvim drugo, covekovu POTPUNU okrenutost Bogu, covekovo dubinsko opredelenje da zivi sa verom u nesto sto je "iznad" sveta, dakle na jednu psiholosko-duhovnu karakteristiku novog coveka u Hristu, a ne o konkretnim zapovedima da trebamo mrzeti roditelje sebe ili svet.

 

to je ono u marketingu, kad hoces da preneses nekakvu poruku iznesi je u extremnom izrazu, jedino tako ces zainteresovati publiku da razmislja o tome sta si ustvari hteo reci. dakle pucas visoko da bi pogodio nizi (znatno blizi) cilj.