Манастир Гргетек

[Guest]

Manastir Gregeteg je po legendi osnovao despot Vuk Grgurević (Zmaj Ognjeni Vuk) da bi ovde smestio svoga slepog oca Grgura Brankovića, hilandarskog monaha Germana. Tačna godina izgradnje manastira se ne zna, ali se pretpostavlja da je manastir sagrađen između 1459 I 1521. godine, tačnije negde posle pada Despotovine a pre turskog osvajanja Srema. Tokom svoje istorije manastir Grgeteg je vrlo često bio pribežište za kaluđere koji su pod naletom Turaka bežali iz Srbije.

 

Manastir Grgeteg

Ulazna kapija u portu manastira, preko koje se vidi zvonik sa pozlaćenim krstom....photo:panoramio/N&N

Tako je manastir Grgeteg 1739. godine primio bratstvo manastira Slanci. U ovaj manastir su takođe sklanjane i vredne relikvije pa su iste godine iz pridvorne kapele beogradske mitropolije u Grgeteg  prenete i njihove prestone ikone. Manastir nije uspevao da ostane netaknut tokom vekova.

Manastir Grgeteg
Zvonik u manastiru sa pozlatom godina kada je izvršena rekonstrukcija....photo:stankovic

Za vreme tursko – austrijskog rata 1683-1699. godine, manastir su zapalili Turci 1688. godine, posle čega biva napušten.

Kada je 1691. godine odlukom austrijskog cara Lepoloda, poklonjen Isaiji Đakoviću, počinje njegova obnova. Manastir se ponovo naseljava i obnavlja crkva i konaci. Crkva koju je sagradio Isaija Đaković bila je od kamena, sa dva kubeta.

Pod je bio popločan opekama,

Manastir Grgeteg
Dobro sakriven na obroncima Fruške gore...photo:gastony

a zidovi okrečeni. Zna se da je postojao ikonostas, koji nije sačuvan i ne zna se kako je izgledao. U nekim spisima se pominju ikone tog prvog ikonostasa kao “proste molerie”, što dovodi do zaključka da su bile jednostavne i male umetničke vrednosti. 1744. godine Jakov Orfelin izrađuje nov ikonostas koji je na sebi imao 85 ikona, a danas su od njega ostale samo 2 ikone i to prestone ikone sv. Nikole i sv. Jovana (rađene na drvetu). Pretpostavlja se da je očuvanje ovog ikonostasa bilo nemoguće zbog toga što je bio rađena na zidanoj podlozi.

Za današji izgled manastira Grgeteg zaslužan je arhimandrit  Ilarion Ruvarac,

Manastir Grgeteg
Crkva preobraženja gospodnjeg - Skit manastira Grgeteg...photo:dgunjic

poznati istoričar, koji je započeo restauraciju manastira 1899. godine. Tada je urađen i treći ikonostas od osnivanja crkve, koji je sa umetničke strane i najvredniji, jer ga je živopisao akademski slikar Uroš Predić. Živopisanje je trajalo 2 godine od 1902-1904. godine. Na ovom ikonostasu se nalazi 21 ikona.

Stare sačuvane drvene prestone ikone koje su do tada bile u nivou carskih dveri, Predić je nasuprot dotadašnjem običaju postavio iznad carskih dveri. Pored toga Predić je oslikao samo dva najvažnija događaja  Rođenje i Vaskrsenje Hristovo. Unutrašnjost crkve nije živopisana, ali je kompletna unutrašnjost crkve ukrašena mnogobrojnim floralnim ukrasima. Ikonostas je sagrađen od kombinacije mermera, gipsa i kovanog gvožđa, tako da je drvo veoma malo zastupljeno ( carske i sporedne dveri).

U središtu ikonostasa nalazi se velika ikona na kojoj je prikazana Tajna večera sa Isusom u sredini čiji lik apsolutno dominira. Prestonih ikona ima ukupno 4 (sv. Nikola, Bogorodica, Isus, Jovan Krstitelj) i one se nalaze u drugoj zoni (u prvoj nema ikona - izuzev na carskim dverima). U gornjoj zoni nalazi se velika ikona Svetog Trojstva, a sa strane Hristovo vaskrsenje i Hristovo rođenje. Na vrhu ikonostasa je veliki krst sa raspećem, a oko njega su dve manje ikone.  Manastir Grgeteg nije imao mnogo dragocenosti, ali je njihova vrednost bila veoma velika.

Pred II svetski rat u njemu se nalazio epitrahilj kojeg je radila Jelena Crnojević (1533. godine) od crvene svile. On se danas nalazi u muzeju Pravoslavne crkve u Beogradu. Vez na njemu je goblenski rad rađen više svilom nego metalnom žicom (kod ostalih epitrahilja na Fruškoj gori je obratno).

Na epitrahilju su izvezeni Deisis i apostoli. Čini se da je vezilja pokušala da upotrebom raznih boja imitira boje zografa na ikoni. Obnova crkve je urađena po projektima zagrebačkog arhitekte Hermana Bolea. Svečano osvećenje manastira je obavljeno 10. juna 1901. godine. Na osvećenju su prisustvovala velika imena tog vremena mitropolit Georgije Branković , Antonije Hadzić, pesnik Laza Kostić, bački episkop Mitrofan (Šević, 1900-18 ), nastojatelji svih fruškogorskih manastira i mnogi drugi. Arhimandrit Ilarion Ruvarac nakon ovog svečanog osvećenja nije još dugo živeo i umire 1905. godine.

Njegov grob (sa skromnim spomenikom) danas se nalazi na brežuljku iznad manastira.  Tokom II svetskog rada ovaj manastir je doživeo velika i teška oštećenja. Najveću štetu pretrpeo je zvonik koji je srušen do temelja. Zbog toga je novi otvoreni zvonik postavljen pod starim borovima, koji je bio u funkciji sve do 2002. godine, kada je obnovljen stari.

Obnova manastira počela je 1953.godine. Manastir se obnavlja postepeno pa su tako 1988. godine izvršeni konzervatorsko-restauratorski radovi. Obnovom manastirskog hrama, započetom 1987, crkva je građevinski sanirana, a dekoracija u njoj rekonstruisana. Tokom 1994. su obnovljeni i manastirski konaci. Galeriju slika možete pogledati ovde.

 

 

Извор

[Guest]

Списак настојника манастира Гргетег


Манастир Гргетег је поново успостављен Деклараторијумом Марије Терезије, немачке царице и угарске краљице, из 16. јула 1779. године. Пре овога манастир није био самосталан јер се налазио у саставу имања Карловачке митрополије.

Од 1778. до 1941. године када су га разориле усташке снаге манастир Гргетег је имао седамнаест архимандрита, тј. настојатеља манастира. Након обнове после Другог светског рата манастир Гргетег је успостављен као женски манастир.

Пошто су многи од њих предавали на Карловачкој богословији или се у другом својству бавили научним радом, економске послове везане за манастирско газдинство обављали су њихови намесници. Од свих гргетешких настојника на положају се најдуже задржао архимандрит Иларион Руварац (тридесет једну годину). Захваљујући томе што су у његово име способни настојници управљали гргетешком економијом Руварац је читав свој живот могао посветити научном раду. Једанаест гргетешких архимандрита изабрано је за епископе од којих је један (Герман Анђелић) постао српски патријарх.


Списак

    Кирил Живковић (живео 1730—1807; настојник Гргетега био 1778—1786)
    Данил Плевицки (живео 1759—1788; настојник Гргетега био 1787—1788)
    Стефан Авакумовић (живео 1756—1822; настојник Гргетега био 1789—1798)
    Петар Јовановић Видак (живео 1768—1818; настојник Гргетега био 1798—1801)
    Јосиф Путник (живео 1777—1830; настојник Гргетега био 1801—1808)
    Павле Хаџић (живео 1780—1820, настојник Гргетега био 1809—1818)
    Антоније Бранковић (умро 1824; настојник Гргетега био 1819—1824)
    Јустин Јовановић (живео 1786—1834; настојник Гргетега био само током 1829. године)
    Синесије од Радивојевића (живео 1771—1832; настојник Гргетега био 1829—1832)
    Јеротеј Мутибарић (живео 1799—1858; настојник манастира Гргетега био 1832—1843)
    Арсеније Стојковић (живео 1804—1892; настојник Гргетега био 1845—1853)
    Патрикије Попескул (живео 1809—1862; настојник Гргетега био 1853—1862)
    Герман Анђелић (живео 1822—1888; настојник Гргетега био 1864—1869)
    Иларион Руварац (живео 1832—1905; настојник Гргетега био 1874—1905)
    Данило Пантелић (живео 1865—1927; настојник Гргетега био 1905—1921)
    Августин Бошњаковић (живео 1867—1950; настојник Гргетега био 1922—1933)
    Висарион Стакић (живео 1871—1957; настојник Гргетега био 1933—1941)

 

Извор

[Guest]

Нови дом Божји на светој Фрушкој Гори

10. Септембар 2013 - 7:56

 

 

 

Велика духовна радост збила се на падинама свете Фрушке горе када је Његово Преосвештенство епископ сремски г. Василије 7. септембра 2013. године освештао новоподигнуту цркву Светог Преображења у манастиру Гргетегу

 

Ретко виђен многобројни сабор свештенства, монаштва и вернога народа испунио је  новоподигнути храм Божји и манастирску порту. Неколико десетина свештеника, монаха и монахиња, појући тропар Преображења, у величанственој литији и уз громогласни одјек звона, допратили су епископа Василија и осморицу презвитера од манастирске цркве до новоподигнутог храма на манастирском гробљу. После молитви и опхода око храма, владика је у часну трпезу положио мошти Светог мученика Харалампија а потом освештао и светим миром помазао олтар и зидине храма, пошкропивши светом водицом богослужбене сасуде и прибор, фреске и иконе. У овом светом чину и у наставку првој светој Литургији молитвено је учествовало неколико стотина верника од којих су многи приступили светом причешћу.

 

Благољепију светог богослужења допринели су појци предвођени протођаконом Владом Руменићем. Они су радост празника употпунили певањем побожних и народних песама за манастирском трпезом.

 

Владика Василије у беседи је истакао велики значај новоподигнутог и освештаног храма на плану духовне обнове фрушкогорских светиња а преко тога и обнове душе српског народа. Подсетио је колико су тешку, голготску путању те светиње имале од времена Другог светског рата и потом, током полувековне владавине безбожничког режима. Дирљиво је било чути са колико осећања и узбуђености је владика говорио о стању фрушкогорских манастира када је преузео службу архијереја сремске епархије 1986. У толико је његова радост већа када после безмало три деценије архијерејске службе на пространствима питомога Срема види духовно препорођени и узнапредовали црквени живот народа и светиња. Рекао је и да се радују душе свих архијереја, свештеномонаха и монахиња који почивају у окриљу новог храма јер им над главама одјекује умилна молитва и мирис тамјана. У знак признања за вишедеценијки труд и неуморно настојање да се првенствено духовно а потом и материјално обнови знаменити духовни центар Сремске епархије - манастир Гргетег, владика је архимандриту Доситеју Миљкову, настојатељу манастира уручио орден Светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве на столици архиепископа српских. Уручујући орден, владика је рекао да је то само видљиво признање овој процветалој светињи која је тешко пострадала и била разорена од непријатеља имена Христовог а сада је драгоцена духовна кошница са преко тридесет монахиња и плодотворном духовном и харитативном мисијом.

 

У одговору на владичин поздрав, архимандрит Доситеј је споменуо многе године труда и снаге оних који су пре њега започели обнову, као и оне које је са својим сестрама уложио у обнову овог дома Божјег, првенствено се трудећи да се обнови и умножи духовна страна монашког живота, знајући да ће Бог све остало додати. Потврда тога јесу љубав и пожртвовање монахиње Меланије Николић, родом из Сибача, сестре ове свете обитељи, која је све своје наслеђе уложила у подизање и украшавање новог храма који чини матицу манастирског скита.

 

После богослужења, по древном хришћанском обичају, сви сабрани на ову духовну свечаност домаћински су угошћени у манастирској трпезарији.

 

Уз многобројно монаштво фрушкогорских манастира под сводове новосвештаног храма дошло је свештенство и монаштво из других епархија наше помесне Цркве: Београдско-карловачке (ман. Ваведење), Црногорско-приморске (Цетиње), Жичке (Ваведење кабларско), Браничевске (Раваница и Миљково), Крушевачке (Лешје),  Шумадијске (Јошаница). Велику радост и пунину Православља донеле су монахиње из манастира Слатина Нера из Румунске патријаршије, које је владика Василије посебно поздравио на њиховом матерњем језику, упутивши им речи захвалности за долазак и учествовање у овој духовној радости.

 

Вредно је забележити да је у темеље новоосвештане цркве положен и камен са Свете Горе атонске, донет из зидина испоснице Светог Саве у Кареји, где "Псалитир не кончаетсја николиже" - никада не престаје читање Псалтира, како је устројио њен свети оснивач и устројитељ.   

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]