У манастиру Прасквица прослављено шест вјекова цркве Светог Николе

[Guest]

Цен­трал­на про­сла­ва ју­би­ле­ја 600 година од оснивања цркве Свети Никола, која је у саставу манастира Прасквица, одржаће се у периоду од 8. до 15 септембра у Будви. Тим поводом ће се одр­жа­ти и на­уч­ни скуп на ко­ме ће углед­на ли­ца из цр­кве­ног и свје­тов­ног жи­во­та го­во­ри­ти о ма­на­сти­ру Пра­скви­ца, као и промоција документарног филма „Прасквица – Душа Паштровића“. Одржаће се и изложбе слика и фотографија манастира Прасквица, као и промоција интернет сајта и публикације „Прасквица – Душа Паштровића“.

Манастир Прасквица спада у најзначајнија средишта културе и писмености у Црној Гори. Кроз историју био је и зборно мјесто у организовању бројних акција за ослобођење од туђинске власти која је на овом простору трајала готово 500 година.

Манастирски комплекс се састоји од цркава Свете Тројице и Светог Николе, старог и новог конака и „кулице“, која је некада била школа.

У манастиру постоје бројни вриједни артефакти, који су до данас остали очувани и представљају важан дио паштровског и црногорског културног насљеђа. Као најзначајнији издвајају се иконостас – рад Николе Аспиотија са Крфа, икона Богородице Страсне, фреске зографа Радула у цркви Свете Тројице, путир руског цара Павла, даровна грамата руске царице Катарине, сто од Правде и бројне друге умјетничке слике, документи паштровске Банкаде, комади старог оружја, одјевни и други предмети.

Икона Богородица са Христом – XVII вијек

Манастир је тешко оштећен у освајачким походима Наполеона Бонапарте. Француски војници су 1812. године похарали манастир и запалили цркву Светог Николе. Тада је неповратно изгубљен већи дио архива паштровских докумената.

Манастир Прасквица својим богатим насљеђем заузима посебно мјесто, не само као религијски и духовни, него и као историјски и културни центар овог краја.

 

http://www.mitropolija.com/najava-sest-vjekova-od-osnivanja-crkve-svetog-nikole-manastir-praskvica/

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Црква Свети Никола у манастиру Прасквица слави шестоти рођендан

 

 

 

 

 

Низом манифестација, које су почеле и биће уприличене током ове недеље, почела је прослава великог јубилеја – 600 година Цркве Светог Николе у манастиру Прасквица изнад Светог Стефана и Милочера.

Прасквица је најстарији манастир на овим просторима – древнохришћанска светиња датира из 1050. године, из времена када је црква била јединствена.

Прослава јубилеја почела је у самом манастиру изложбом радова и слика објављених у Гласнику “Бока” из 1908. и 1909, духовном академијом и промоцијом интернет сајта и публикације и документарног филма “Прасквица – душа Паштровића”.

У суботу ће бити освештана обновљена Црква Александра Невског на Светом Стефану, а коју су комунистичке власти порушиле 1959. године, да би над њеним темељима изградили хотелску терасу! Истога дана одржаће се и духовна академија у хотелу “Маестрал” у Милочеру, а у недељу ће бити отворене две изложбе у Будви. У Музеју града биће изложене фотографије манастирског комплекса, а у “Модерној галерији” изложба слика уметника, посвећена светињи Паштровића.

Цркву посвећену Светом Николи подигао је 1413. године господар Зете Балша Трећи, са својом властелом Паштровићима. Реч је о репрезентативној грађевини, дугој 20, а широкој 11 метара, коју су рушили и пљачкали Наполеонови војници 1812. године, да би је обновили архимандрит Синесије Давидовић и јеромонах Јосиф Митровић.

Иконостас у цркви је радио Никола Аспиоти са Крфа, а у манастирском комплексу се чувају ретке реликвије, као што су иконе Богородице Страсне и зоографа Радула, даровна грамата руске царице Катарине, која је од половине 18. века стално новчано помагала манастир, као што су то чинили и руски цареви Павле и Александар Први.

Посебне реликвије су раскошни филигрански крст цара Душана, којега је у Прасквицу, да би био сачуван, из Високих Дечана пренео архимандрит из Паштровића Данило Кажанегра, као и рукописно јеванђеље Гаврила Цетињца из 1600. године, које је манастиру поклонио владика Данило Петровић.

Ту је и камени сто Балше Трећег, назван “сто од правде” за којим је заседао племенски збор Паштровића.

Прасквица је била духовни и политички центар Паштровића. У бурним временима, када су овим крајем владале силе, попут Млетачке републике, Французи и Аустро-угарска, манастир је био зборно место организовања отпора туђину, стожер вере православне и брана унијаћењу које је форсирао Запад.

Подсећајући на бурну и блиставу прошлост и овога манастира и ових крајева, на обележавање 1.700 година од Миланског едикта, о слободи вере, митрополит црногорско-приморски Амфилохије је у Прасквици казао, између осталог:

- Дај Боже да и ова прослава буде подстицај дубљег, здравијег дијалога Истока и Запада у временима када долази до поновног уједињавања западне Европе са централном, са извориштима Европе, где су кроз векове били балкански простори, од Атине до Константинопоља. Јер нова, истинска, хришћанска Европа је започела да живи 313, односно 325. године, када је из старог Рима пренета престоница царства у градић, тада Визант на граници Европе и Азије.

_____

 

РИЗНИЦА

У манастирској ризници Прасквице налази се више од 5.000 књига, међу којима су и поклони с руског двора, итало-критске иконе и слике. Ту је и портрет некадашњег митрополита црногорско-приморског Висариона Љубише, Паштровића, којега је урадио Марко К. Греговић, академски сликар из Петровца, као и друга уметничка дела.

http://srbin.info/2013/09/crkva-sveti-nikola-u-manastiru-praskvica-slavi-sestoti-rodendan/

12 / 09 / 2013

[Guest]

У манастиру Прасквица прослављено шест вјекова цркве Светог Николе

Светом архијерејском литургијом, коју је са свештенством Митрополије црногорско-приморске и Руске православне цркве служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, црква Светог Николе манастира Прасквица данас је прославила шест вјекова свога постојања.

На литургији, на којој су се сабрали многобројни вјерници из Паштровића и из других крајева Црне Горе, Србије и Русије, одговарали су чланови подгоричког Црквеног хора „Свети Марко“.

У току Свете слжбе Владика је крстио Катарину Рађеновић, чији је брат Александар јуче крштен на Светом Стефану, а отац Крсто добио орден Светог Саве.

У литургијској бесједи након читања Светог јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да је манастир Прасквица у току бурне шестовјековне историје свог новијег постојања више пута умирао и васкрсавао. „И нека је благословен Господ који нам дарује тај небески дар да се и у нама и у нашој историји, као народа Божјега, и у дјелима наших руку и руку наших предака  огледа Часни Крст Христов и Његово Распеће, да све је причасно Његове Голготе, а да у исто вријеме све задобија снагу Христовог Васкрсења“.

„А ево и ова светониколајевска светиња, која је заиста слична оној купини неопалимој на гори Хориву, гдје је пророк Мојсије сазуо обућу са ногу својих, јер мјесто коме је приступио је свето мјесто. Тако и  ми са страхом Божјим, са љубављу и са благодарношћу Господу приступамо овој светињи“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

„На овом светом мјесту се Христос пројављивао, Његова Голгота и Његово Васкрсење кроз вјекове. И данас нас, ево, и у овом тренутку призива, послије, ето, хиљаду година, да опет и ми, ово наше покољење усмјеримо свој живот, да га усагласимо тој светој тајни Христовог Распећа, умирања у нама старог човјека, да би нови човјек, обликован по лику Божјем васкрсао и да би живио, не само овим пролазним земним животом него и да би задобио вјечно и непролазно Божије“, закључио је Митрополит Амфилохије.

На крају литургије Владика је породици блаженопочившег Илије Митровића уручио орден Светог краља Милутина којим га је Свети архијерејски синод Српске православне цркве постхумно одликовао за изузетан труд у у обнови светиња на Паштровској гори и црквеног живота у Паштровићима.

„Нека овај орден Илији буде на спомен, а вама његовој породици путоказ за будући живот и да вас Господ благослови“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Одликовање је примио његов најмлађи унук Илија, а ријечи благодарности на високом признању изговорио је његов син Миленко.

Након литургије Владика је у манастирској порти служио помен на гробовима Јегора и Јелисавете Строганових, а потом је приређена славска трпеза хришћанске љубави.

Владика Амфилохије је уручио и пригодан поклон изасланику Патријарха московског Кирила Архимандриту Стефану из Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, који је и данас био један од саслужитеља на Светој литургији у Прасквици. Владика је такође упутио поклон Митрополиту Илариону Алфејеву, предсједнику Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, као и позив и њему, али и свим сабранима на данашњој светковини да учествују на освећење Саборног храма у Подгорици које је заказано за 7. октобар.

Р.В.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

Мала Русија на Јадранској обали

 

 

Један од најпознатијих манастира Црне Горе Прасквица слави ових дана јубилеј, 600. годишњицу. Као и многи други манастири у овој земљи, тај стари духовно-религиозни комплекс је тесно повезан с Русијом. Према предању, управо су руски монаси били међу оснивачима манастира. У различито доба су они долазили и живели овде.

 

 

Русија и Црна Гора историјски имају тесне пријатељске везе. Обе земље повезује заједничка православна вера, која и данас учвршћује узајамне односе два народа, – испричао је у интервјуу Гласу Русије један свештеник манастира Праскавица Синиша Смиљић.

 

 

„Мушки манастир Праскавица се данас састоји од два храма, кућице настојатеља и мањег музеја и библиотеке. Некада је он био много већи, али су га 1812. војници наполеонове армије скоро потпуно срушили само због тога, што је српски народ иступио на страни Русије, с којом је тада ратовала Француска.“

 

 

 

Тачан датум оснивања тог манастира данас нико не зна. Међутим, тачно се зна да је 1413. године ондашњи владар Зете Белш Трећи издао оснивачку повељу за изградњу овде цркве у част светог Николе. Месни становници тврде да је владару дао такву идеју неки руски путујући монах. Такође је познато да су обнављали Прасквицу у 19. веку од стредстава добротвора из Русије. Током дужег времена монаси и искушеници овог манастира преносе од уста до уста дирљиву причу о руском пустињаку Јегору Строганову и његовој кћери. Девојка је побегла од куће, а њен отац је од туге отишао у далеку Црну Гору да би посветио свој живот молитвама и тешком раду. После неколико година се девојка покајала, нашла оца и, прерушена у мушку одећу, такође се сместила у Праскавици. Тек пред саму смрт је она открила своју тајну. Све до сада месни монаси одржавају скромни гроб са натписом Строганови Јегор и Јелизавета.

 

 

Иначе, манастир Прасквица није једини у Црној Гори, где марљиво чувају сећање на Русе. Скоро у сваком од више него 600 манастира земље има дарова из Русије. Познато је да су руски цареви волели народ Црне Горе и на све начине га подржавали материјално и духовно. Например, у манастиру Режевићи, који није далеко од Праскавице, данас се чува икона, коју је поклонио импертор Александар Први. То је дописнику Гласа Русије испричао настојатељ Режевића Архимандрит Хризостом.

 

 

„Један месни свештеник из нашег села Режевићи био је приморан да бежи у Русију због проблема са аустро-угарском владом, која је у то време нас угњетавала. У Русији је он постао свештеник у ратној морнарици. Када се он пензионисао, од свог је новца одлучио да сагради овај манастир. Помагали су му у томе различити људи из Русије, поклањали иконе. Једну од њих – лик Богородице – је даровао нашем манастиру и руски цар Александар.“

 

 

 

Духовна веза с Русијом наставља се и данас. Многи наши сународници, који стално живе у Црној Гори или долазе на одмор, посећују манастире и дају своје прилоге за њихов развој.

 

Татјана је са своје две кћерке дошла у ову земљу пре 6 месеци. Духовно певање на руском и српском језику у различитим црногорским храмовима, међу њима и у Праскавици, помаже женама да савладају растанак с отаџбином.

 

„Једном смо с једним руским свештеником дошли на богослужење и певали тамо руску литургију. Касније смо почеле да певамо и српску литургију. Она се нешто разликује од руске. Срби се према нама врло добро односе, уверена сам да су сви они русофили. Немам ниједног познаника – Србина или Црногорца – који не би волео Русију и Русе. Они чак кажу: нас и Руса 200 милиона.“

 

Главни поклон за 600. годишњицу манастира монаси ће добити нешто касније. Почетком октобра ће пределе СПЦ посетити Патријарх Московскми и све Русие Кирил. Првојерарх РПЦ ће посетити и Црну Гору – канонску територију српског православља. Додуше, московски гост неће моћи да посети Прасквицу, али ће свештеници ићи да се с њим сретну у Подгорици. Мормао да видимо московског патријарха, – кажу српски монаси. Он нам је као рођени отац, провјерарх РПЦ је наш брат по вери.

 

 

Извор: Глас Русије

[александар живаљев]