"Be as humane as Serbia was in 1885"

[Иван ♪♫]

За време рата против Бугарске у окршајима 1884. и 1885. године Србија је своје рањенике збрињавала, а Бугарска тада није имала организован војни санитет. У Европи се прикупљала помоћ и конвоји санитетског материјала су били спремни да то однесу у Бугарску, али се између испречио фронт са српском војском. Тада се догодило нешто што у историји није забележено. На захтев лекара аустријског Црвеног крста, Влада Србије је одобрила војној команди да за један дан прекине рат, отвори линију фронта и пропусти санитетски материјал који је из Беча упућен у Софију. Србија се придружила апелу из Европе и отворила своје војне магацине из којих је дала лекове, ћебад, кревете и сав материјал који је био неопходан за отварање једне болнице у Бугарској и на тај начин помогла земљи са којом је била у рату. Тај моменат се налази на слици на којој је приказана примопредаја српских поклона бугарским војницима, која се догодила код Пирота. За овај преседан у светској историји ратовања, Међународни Црвени крст у Женеви доделио је специјално признање Црвеном крсту Србије, тако да је у холу зграде ове организације постављена табла на којој је исписано: „Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године”

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Budi-tako-human-kao-sto-je-bila-humana-Srbija-1885-godine.sr.html

[Andre Williams]

...а онда ми снимимо филм "Свети Георгије убива аждаху" и пљунемо на ово.

[Баба]

 

 

U holu zgrade Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi nalazi se tabla sa natpisom: "Budi human kao što je bila humana Srbija 1885. godine". Postavljena je u znak sećanja na priznanje koje je ova organizacija dodelila srpskoj Vladi i narodu.

Srbija je od 1884. do 1885. godine ratovala protiv Bugarske, koja nije imala vojne sanitete, pa samim tim ni mogućnost da njihovi ranjenici dobiju potrebnu medicinsku pomoć. Znajući kakva je situacija u Bugarskoj, Međunarodni Crveni krst je obezbedio neophodnu pomoć za ranjenike. Ali, postojao je jedan problem. Jedini put do Bugarske vodio je preko srpskog fronta.

Međutim, dogodilo se nešto što svet do tada, a ni posle toga, nije video. Srbija je pokazala nezabeleženu humanost kada je na zahtev lekara austrijskog Crvenog krsta, Vlada Srbije odobrila vojnoj komandi da na jedan dan prekine rat.

Dugogodišnji kustos Muzeja medicine Srpskog lekarskog društva prim. dr Budimir Pavlović je istakao da je Kneževina Srbija prvi Zakon o čuvanju narodnog zdravlja donela 1845. godine.

"Zbirka srpskog vojnog saniteta sadrži predmete i dokumenta o svim ratovima koje je Srbija vodila. Za vreme rata protiv Bugarske u okršajima 1884. i 1885. godine Srbija je svoje ranjenike zbrinjavala, a Bugarska tada nije imala organizovan vojni sanitet. U Evropi se prikupljala pomoć i konvoji sanitetskog materijala su bili spremni da to odnesu u Bugarsku, ali se između isprečio front sa srpskom vojskom. Tada se dogodilo nešto što u istoriji nije zabeleženo. Na zahtev lekara austrijskog Crvenog krsta, Vlada Srbije je odobrila vojnoj komandi da za jedan dan prekine rat, otvori liniju fronta i propusti sanitetski materijal koji je iz Beča upućen u Sofiju. Srbija se pridružila apelu iz Evrope i otvorila svoje vojne magacine iz kojih je dala lekove, ćebad, krevete i sav materijal koji je bio neophodan za otvaranje jedne bolnice u Bugarskoj i na taj način pomogla zemlji sa kojom je bila u ratu. Taj momenat se nalazi na slici na kojoj je prikazana primopredaja srpskih poklona bugarskim vojnicima, koja se dogodila kod Pirota. Za ovaj presedan u svetskoj istoriji ratovanja, Međunarodni Crveni krst u Ženevi dodelio je specijalno priznanje Crvenom krstu Srbije, tako da je u holu zgrade ove organizacije postavljena tabla na kojoj je ispisano: „Budi tako human kao što je bila humana Srbija 1885. godine”", istakao je dr Pavlović, koga poznanici smatraju pravom živom enciklopedijom srpske medicine i najvećim znalcem iz ove oblasti.

 

Frontal.rs,Politika

 

 

 

[Баба]

    Red Cross: Be humane like Serbia

•  
•  
•  

Serbian army has shown an unseen humanity – it stopped the war with Bulgaria for a day so that medical aid could reach wounded Bulgarian soldiers. This act was later honored by the International Red Cross organization.

Specific in so many ways, Serbia can be proud of the unique precedent in the world war history. By the end of the nineteenth century Serbia ceased fire for one day during the war with Bulgaria in order for the Red Cross aid to reach the Bulgarian wounded soldiers. In memory of this unselfish act, a board with the inscription “Be as humane as Serbia was in 1885″ is set in the building of the International Red Cross in Geneva.

Between 1884 and 1885 Serbia was at war with Bulgaria, which at that time didn’t have medical corps so there was no one to take care of or provide medical assistance to the wounded soldiers.

The international Red Cross prepared the aid convoys with supplies ready to be transported to Bulgaria, but the only way to transport it was across Serbia and the battle field.

Than something occurred that was not recorded in the world history: at the request of the Austrian Red Cross, the Serbian government granted the military command to stop the war for one day and opened the front line for the Red Cross to transport the aid from Vienna to Sofia in Bulgaria. Serbia did more than that: medications, beds and blankets from their own supplies were added to existing aid and Bulgarian forces were given everything they needed to open a hospital.

That way Serbia gave its own supplies to the enemy with whom it was at war. In memory of this unselfish act the International Red Cross awarded Serbia with recognition for humanity.

 

http://www.serbia.com/be-humane-like-serbia/

[Баба]

Кад су бојовници љубили српску заставу

Прије 20 година, 1993., Војска Републике Српске кроз своје положаје пропустила је, прихватила, нахранила, смјестила и излијечила више хиљада хрватских војника и цивила који су из средње Босне бјежали од муслиманске офанзиве

 

 

 На згради сједишта Међународне организације Црвеног крста у Женеви (Швајцарска) пише: „Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. Године''.

Пише Жељко Свитлица за ''Респект!''

(на слици: 19. Србобранска (Доњевакуфска) пбр ВРС,1993.; извор: ВРС на Фејсбуку)

Српска војска је тада кроз своје положаје пропустила међународни конвој који је носио лијекове и остале потрепштине Бугарима, и сама се укључишви у акцију помоћи земљи са којом је била у рату.

Прије 20 година, 1993., Војска Републике Српске кроз своје положаје пропустила је, прихватила, нахранила, смјестила и излијечила више хиљада хрватских војника и цивила који су из средње Босне бјежали од муслиманске офанзиве.

Тог љета, са љетњим сунцем плануо је и рат и развезале су се прије рата завезане заставе са шаховницом и љиљаном. Притиснути офанзивом такозване Амије БиХ, жестоко потпомогнуте злогласним одредима муџахедина, Хрвати из Горњег Вакуфа, Бугојна, Травника и свих мјеста и села тог краја одлучују да потраже спас на српској страни, дотад, а и касније непријатељској.

''У љето 1993. године на Комару према нашим положајима дошло је око 1.520 људи, од којих 450 униформисаних лица. Прву ноћ је изашао један човјек, командир неке јединице ХВО, са супругом и двоје дјеце. Био је тешко болестан, добио је упалу слезене, а жена му је, поред тога била трудна. Породила се у Бањалуци'' , за Респект! прича Недељко Будиша, један од војника ВРС из Доњег Вакуфа, тадашњег Србобрана који је свједок ових догађаја.

Хрвати из Новог Травника и Долца изашли су према Комару, Бугојанци су отишли према Купресу такође на српску територију, а један дио људи из старог Травника и Турбета спасоносних српских положаја докопао се преко планине Влашић и то су три правца која су највише кориштена.

''Наши су јавили команди, команда је то одобрила и одмах су опремили школу у мјесту Торлоковац гдје су ове избјеглице биле смјештене. Ту су били цијело вријеме док нису пописани од стране Црвеног крста. Свима је пружена медицинска помоћ, храна и све што им је у том тренутку било потребно'' - каже Будиша.

Сви који су били гладни одмах су нахрањени, за дјецу је допремљено млијеко, за оне који нису имали пронађена је одјећа. Рањени хрватски војници и цивили одвезени су у српске болнице у Доњем Вакуфу или Бањој Луци. Чак је било случајева да су рањеници ВРС по сопственој одлуци чекали да се труднице које су стигле у колони, породе.

У видео свједочанствима која су остала сачувана из тог времена, избјеглице из средње Босне нису криле своју захвалност и изненађење пријемом на који су наишли код Срба. Многи су рекли да су примљени као браћа рођена. Залуђени ратном пропагандом својих вођа, очекивали су да ће их на Комару и Влашићу дочекати брадати четници са ножем у зубима:

Недељко Будиша се сјећа да су жене и цуре тад викале: ''Јеси видио што је Србима војска сређена, сви ошишани, обријани, уредни'', а и да су многи хрватски војници били изненађени.

Да су тада могли, кажу, пола тих би прихватило да се бори уз бок Војске Републике Српске.

Међутим, сви они су по својој жељи транспортовани даље, већином у Хрватску. Многи су се касније вратили у војску. Неки од њих су вјероватно учествовали у операцијама, двије године касније, када су се Срби повлачили из ових крајева и када се ситуације обрнула. У истој тој долини Врбаса, којом су некада хумано и безбиједно евакуисани, тих дана, између осталих мучних догађаја, зољом хрватске војске погођен је и запаљен аутобус пун српских цивила...

''Кад бјежиш од ножа, па те неко прихвати, љубиш му и стопала, а касније...'' не довршава реченицу и са сјетом, али без кајања, прича Недељко Будиша, јер, без обзира на све, једино што је српска војска могла урадити тада, у складу са часном војном традицијом и људскошћу, била је свесрдна помоћ тим људима.

На згради Црвеног крста у Женеви није дописано: ''буди хуман као ВРС љета 1993. године''. Швајцарска је далеко, а ратна анти-српска пропаганда је јака. Али то не даје за право нама да заборавимо.

О овом догађају снимљен је документарни филм:

 

 

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=5&idnovost=36159

[DYNABLASTER]

За време рата против Бугарске у жестоким окршајима 1884./85. године свакодневно је страдало све више војника. Али, за разлику од Србије, која своје рањенике збрињава, Бугарска нема организован војни санитет, а њихови рањеници, препуштени самима себи, остајали су на месту рањавања. Због тога Европа прикупља помоћ и конвоји са санитетским материјалом спремни су да крену за Бугарску. Између европских конвоја и Бугарске испречио се фронт са српском војском.
Тада се догађа нешто што се у историји ратовања не бележи ни до тада, а ни касније: на захтев лекара аустријског Црвеног крста, Влада Србије је одобрила војној команди да за један дан прекине рат, отвори линију фронта и пропусти санитетски транспорт који је из Беча упућен у Софију. И не само то - Србија се придружује апелу из Европе, отвара своје војне магацине, додаје лекове, ћебад, кревете и све оно што је неопходно за отварање једне болнице у Бугарској. Тако Србија прилаже своју помоћ и залихе непријатељској земљи са којом је у ратном стању.
За овај преседан у светској историји ратовања, Међународни Црвени крст у Женеви доделио је специјално признање Црвеном крсту Србије, а у холу зграде Међународног Црвеног крста у Женеви стоји табла на којој пише „... Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године...“.

 

[Cico]

Zna li neko to,dal zaista taj natpis postoji u zgradi Crvenog Krsta?

[Manolis]

Tražim sliku ove table na inernetu ali ne mogu nikako da je nađem?

[Иван ♪♫]

Tražim sliku ove table na inernetu ali ne mogu nikako da je nađem?

 

ни ја, а убеђен сам да сам негде то видео, пише на немачком језику

[Guest]

Kako su nam to vratili u svetskim ratovima, ja im ne bih ni grobare pustio da prođu, dok se (bivši) ranjenici dovoljno ne usmrde.

[Иван ♪♫]

Kako su nam to vratili u svetskim ratovima, ja im ne bih ni grobare pustio da prođu, dok se (bivši) ranjenici dovoljno ne usmrde.

 

naprotiv, onakav gest covecnosti gradi mir medju narodima, i od neprijatelja pravi prijatelja, sta mislis sta su ti Bugari posle pricali svojima i kako su ucili svoju decu

nije ovo prvi put, negde sam citao da smo jednom prilikom, po naredbi Milosa Obrenovica, u ratu s Turcima, lepo i humano ispratili njihove porodice zatecene u nekom gradu, i uputili ih njihovom narodu, nakon cega su nas Turkinje hvalile, a svoje muzeve kritikovale tipa: eto kakvi ste vi prema njima, a oni nas ispratise kao bracu i sestre. Ne secam se gde sam citao, u nekoj knjizi, verujem da je istina

[Ћириличар]

naprotiv, onakav gest covecnosti gradi mir medju narodima, i od neprijatelja pravi prijatelja, sta mislis sta su ti Bugari posle pricali svojima i kako su ucili svoju decu

nije ovo prvi put, negde sam citao da smo jednom prilikom, po naredbi Milosa Obrenovica, u ratu s Turcima, lepo i humano ispratili njihove porodice zatecene u nekom gradu, i uputili ih njihovom narodu, nakon cega su nas Turkinje hvalile, a svoje muzeve kritikovale tipa: eto kakvi ste vi prema njima, a oni nas ispratise kao bracu i sestre. Ne secam se gde sam citao, u nekoj knjizi, verujem da je istina

Историја Срба од Владимира Ћоровића.

[Manolis]

ни ја, а убеђен сам да сам негде то видео, пише на немачком језику

 

Već sam počeo da sumnjam da li uopšte postoji još uvek ta tabla?

 

Nemoguće da postoji a da nema barem jedna slika na netu.

[Иван ♪♫]

Историја Срба од Владимира Ћоровића.

mislim da sam čitao u knjizi „Nepokorna Srbija" Žika Živulović

[Guest]

naprotiv, onakav gest covecnosti gradi mir medju narodima, i od neprijatelja pravi prijatelja, sta mislis sta su ti Bugari posle pricali svojima i kako su ucili svoju decu

nije ovo prvi put, negde sam citao da smo jednom prilikom, po naredbi Milosa Obrenovica, u ratu s Turcima, lepo i humano ispratili njihove porodice zatecene u nekom gradu, i uputili ih njihovom narodu, nakon cega su nas Turkinje hvalile, a svoje muzeve kritikovale tipa: eto kakvi ste vi prema njima, a oni nas ispratise kao bracu i sestre. Ne secam se gde sam citao, u nekoj knjizi, verujem da je istina

 

Vidim kako su ih lepo naučili:

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8_%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8_%281914%E2%80%941918%29

 

Mora da su im rekli da su Srbi ovce koje previše lako opraštaju i da sledeći put udare, računajući na njihovu naivnost. Moje rešenje je bolje, jer bi Srbija tako imala izlaz na Crno More, a oni ne bi imali muških potomaka da nas napadnu.

 

Evo šta pametni Srbi uče svoje potomke:

http://vukajlija.com/bugari/12644