Како зарадити новац у Србији - идеје

[Danijela]

  On 5. 4. 2014. at 18:16, MirjanaM3 рече

Ја сам све затварала очи пред овим лошим стањем. Све сам мислила "добар сам ученик, бићу добар студент, имаће за мене посла". Ал' кад ме одбише за стипендију, а добио је дечко чији тата има плату 2000е, увидела сам где иде ово друштво.

Ал' не предајем се ја. Верујем да ће бити боље. А до тад ћемо се сналазити како знамо. :-)

Него да питам, пошто видим да се овде људи у свашта разумеју... је л' постоји нека школа за фотографе? Евентуално неки курс, ал' да се добија сертификат?

Sent from my EBM755ND using Tapatalk

 

Ima škola koliko hoćeš al nema sertifiakta. Mislim da Refoto organizuje neko školicu uskoro, pogledaj na njihovom sajtu.

Sve o tehnikama fotografije možeš naći na netu (ako ne možeš da nađe, poslaću ti ja) i posle ti ostaje mnogo rada i rada i rada i rada. To je zanat i sve što više radiš bićeš bolja. Ovo sve važi pod uslovom da imaš talenta za to (oko za kadar, smisao za boje...)

[Danijela]

Evo Mirjana imas idealnu priliku sa ovom skolicom:
http://www.refoto.rs/refoto-skolu-fotografije-od-10-25-maja/18566/

[Crveni Baron]

Evo ideja kako "ustedeti" pare u Srbiji. Zove se "car sharing". Proguglajte...

 

Evo kako rade u Italiji u Trentu

 

http://www.carsharing.tn.it

 

Procedura je sledeca:

 

1.Prvo moras biti clan cooperative za car sharing...

2.Odabers auto prema svojim potrebama (pretpostavka je da ima vise automobila raslicite velicine)

3.Rezervises kola na odredjenio vreme.

4. Preuzmes vozilo na parkingu na koji ces ga i vratiti nakon isteka roka na koji si ga rezervisao

5. Vozilo za to vreme koristis kao svoje vlastito vozilo

6.placas periodicno fakturu koja ti se odbija sa kreditne kartice

[Млађони]

  On 12. 4. 2014. at 0:43, Crveni Baron рече

Evo ideja kako "ustedeti" pare u Srbiji. Zove se "car sharing". Proguglajte...

 

Evo kako rade u Italiji u Trentu

 

http://www.carsharing.tn.it

 

Procedura je sledeca:

 

1.Prvo moras biti clan cooperative za car sharing...

2.Odabers auto prema svojim potrebama (pretpostavka je da ima vise automobila raslicite velicine)

3.Rezervises kola na odredjenio vreme.

4. Preuzmes vozilo na parkingu na koji ces ga i vratiti nakon isteka roka na koji si ga rezervisao

5. Vozilo za to vreme koristis kao svoje vlastito vozilo

6.placas periodicno fakturu koja ti se odbija sa kreditne kartice

 

ne razumem, kako to izvesti u srbiji? 

[Млађони]

Да покушам да скренем мало са овим геј-политичко-руско-америчких тема и да се мало похвалим. 

 

Наравно уколико нкое жели да пазари нек ми се обрати приватно.  

 

 

 

 

[verum est in beer]

Шта се ти хвалиш? Што си сликао ово? Тебе не видим да си замазан ајваром

Шалим се брате, лепо, свака част и само напред.

У нове паприкарске победе

[Млађони]

  On 23. 9. 2014. at 22:01, verum est in beer рече

Шта се ти хвалиш? Што си сликао ово? Тебе не видим да си замазан ајваром

Шалим се брате, лепо, свака част и само напред.

У нове паприкарске победе

 

 

Ја радим друге ствари. Не толико важне али опет - цепам дрва, доносим, идем у набавку паприке, плина,тегли продајом итд.

 

 

Иначе... ко жели да купи, ако жели неко, нека ми се обрати на пп. 

[Ljubičasta]

Fino Mladene,bas fino!

[Млађони]

  On 23. 9. 2014. at 22:04, Ljubičasta рече

Fino Mladene,bas fino!

 

 

фино уз полино :Р

[Баба]

  On 23. 9. 2014. at 21:56, Милосављевић рече

Да покушам да скренем мало са овим геј-политичко-руско-америчких тема и да се мало похвалим.

П

 

Пошто ти овај ајвар ?

[Juanito]

[Млађони]

  On 23. 9. 2014. at 22:10, Жељко рече

П

 

Пошто ти овај ајвар ?

 

 

Око 450 динра тегла. Можда ће мало да коригујемо јер због скупе паприке тегла да се направи излази 400 динара, али вероватно ће бити тако, 450. 

[Баба]

А јел шиљеш поштом?

[Млађони]

  On 23. 9. 2014. at 22:18, Жељко рече

А јел шиљеш поштом?

 

Што да не, само не могу да покривам трошкове поштарине. 

[Juanito]

Да не отварам нову тему, можда овде некоме буде инспирација.

 

  Цитат

 

Bankar u svetu sladoleda

 

 

 

 

Bavio se finansijama, ali nije bio zadovoljan. Želeo je nešto novo, nešto neuobičajeno. Shativši da u Srbiji nema toliko domaćeg sladoleda koliko ima kvalitetnog voća i povrća, odlučio je da kreira nešto drugačije. Tako je nastao Moritz Eis, prvi lanac prodajnih salona hand made sladoleda u Srbiji

Danas ćete ga videti u čamčiću na Adi, sutra na dasci za stojeće veslanje u Tivtu, a zatim na prijemu u nekoj od ambasada u Beogradu, pa na otvaranju Bijenala u Veneciji, a onda i na svečanom događaju u Londonu kako razgovara ni manje ni više nego sa – princom Čarlsom. 

 

On je Moritz Fried, a u svakoj od tih situacija s njim je i njegov verni pratilac – sladoled Moritz Eis. Ta dva imenjaka ne idu slučajno zajedno. Moritz Fried kreator je ideje i koncepta istoimenog sladoleda, a svako ko pomisli da je to ledena poslastica kao i svaka druga, pogrešiće. Reč je o domaćem, ručno pravljenom sladoledu od prirodnih sastojaka i pažljivo odabranih namirnica, bez aditiva i veštačkih aroma. Postoji već dve godine i do sada ste sigurno čuli za njega, a verovatno i probali i odmah zatim se pridružili armiji njegovih obožavalaca. 

 

A kako je Moritz Eis za kratko vreme postao prepoznatljiv brend? Nije se to desilo tek tako. Iza svega stoji velika posvećenost Moritza Frieda i njegovog tima, kao i mnogo uloženog truda, rada, vremena, inspiracije, novih ideja. Upravo razmišljanje izvan okvira i open minded stav vlasnika doveli su Moritz Eis ovde gde je sad. A gde je? Među 20 najboljih prodajnih salona hand made sladoleda u svetu, izuzimajući Italiju, po oceni portala Dissapore. 

 

Kako je sve počelo?

Pre nekoliko godina došao sam u Srbiju i odlučio da ovde i ostanem. Dopali su mi se ljudi, pozitivna energija, dobre vibracije. Osetio sam povezanost zbog toga što sam odrastao u gradu pored jezera i odmah sam zavoleo Beograd, grad na dve reke. Energija ljudi u Srbiji me oduševljava, mnogo su prijatniji, druželjubiviji i kreativniji nego u Austriji. 

 

Iz bankarskog sektora prešli ste u svet sladoleda. Otkud takav preokret?

Bavio sam se finansijama, ali nisam bio zadovoljan. Imao sam želju da probam nešto novo u životu, da započnem novi posao. Shvatio sam da u Srbiji nema toliko domaćeg sladoleda koliko ima kvalitetnog voća i povrća, a znajući da posao sa sladoledom može da bude zanimljiv, odlučio sam da kreiram nešto novo. Nisam želeo kopiju nečega što već postoji, već nešto potpuno drukčije, inovativno i zabavno. Tako je nastao Moritz Eis. 

 

Angažovali ste stručnjake i počeli realizaciju ideje?

Okupio sam tim kvalitetnih ljudi oko sebe. U našoj radnji u Vuka Karadžića, donji nivo kreirao je arhitekta Đorđe Gec, dok zidove na spratu krase slike iz kolekcije prof. dr  Vladimira Macure. Logo su kreirali dizajner Nemanja Jehlička i ilustrator Bratislav Milenković. Uradili su odličan posao jer za logo dobijamo pohvale ljudi iz celog sveta. Ubrzo smo počeli i da širimo posao, pa trenutno imamo pet prodajnih salona u Srbiji i dva u Crnoj Gori, a uskoro otvaramo lokale u Rumuniji i u Čileu. Naš tim danas broji skoro 40 ljudi. 

 

Pohvale iz celog sveta dobijate i za sladoled?

Često nam kažu da je naš sladoled od maline bolji od prave maline. Komentari su najčešće pozitivni, jer je sve autentično, ali i zbog toga što stalno dodajemo nove ukuse, pa nikad nije dosadno. Miloš Marović je naš šef kuhinje. U pripremi sladoleda on je pravi umetnik i ima slobodu da kreira i smišlja nove recepte, kao i svi ostali u kompaniji.



Šta ste sve smislili do sada?

Napravili smo 117 ukusa sladoleda do sada. S vremenom ukusi se menjaju, neki se dodaju, neki izlaze iz ponude, dok su oni klasičniji stalno u ponudi. A od neobičnih – tu su sladoledi od piva, cvekle i hibiskusa, baklave, maslinovog ulja i kandiranog đumbira, crnog susama, borovnice s lavandom, anisa, vanile s Madagaskara...

 

Koji je vaš omiljeni ukus?

Limun i bosiljak.

 

Gde nabavljate sastojke, ima li u Srbiji svega što vam treba?

Sladoled od čokolade nam je najtraženiji, a upravo za njega nije lako naći kvalitetnu čokoladu u Srbiji, pa je zato uvozimo direktno iz fabrike u Belgiji. To nije jednostavno i zahteva dodatne troškove, ali najvažnije je da našim gostima ponudimo kvalitetan proizvod. Pistaće i vanilu uvozimo iz Turske, dok namirnice kao što je passion fruit uvozimo iz Južne Amerike. Ipak, prvenstveno se oslanjamo na lokalne proizvode. Pravili smo sladoled od bundeve, šljive, šumskih jagoda i drugih autentičnih sastojaka. 

 

U pripremi je i radnja Moritz Eis u Čileu?    

Kada je ovde zima, u Čileu je leto, zbog čega sam i odlučio da posao proširim u neku od zemalja na južnoj hemisferi. Izbor je pao na Čile. Bio sam tamo mnogo puta i već imam ozbiljnog poslovnog partnera s kojim ću izneti kompletnu priču. I što je još važnije, na tamošnjem tržištu nema dobrog sladoleda, što nam otvara brojne mogućnosti. 

 

Na osnovu čega birate lokacije za sledeće salone sladoleda?

Potrebno je da to budu veliki prostori, da komuniciraju s gostima. Ne želim samo prodajno mesto, već da gosti mogu da sednu i na miru uživaju u sladoledu, u opuštenoj atmosferi. Uvek se trudim da smislim nove načine za poboljšanje prodaje, pa sam tako i došao na ideju da ponudimo sladoled za venčanja, prijeme, događaje, festivale, koncerte, a uskoro ćemo Moritz Eis otvoriti i na Aerodromu Nikola Tesla.

 

Za vas nema odmora, uvek smišljate nešto novo?

Neophodno je uvek nešto novo unositi u poslovanje. Tako smo osmislili i matine koncerte klasične muzike, koji su se održavali tokom zimskih meseci svake nedelje, u Novom Sadu ćemo prikazivati dokumentarne filmove, planiramo da učestvujemo u umetničkim projektima i organizujemo izložbe, ali i da napravimo takmičarski tim za stojeće veslanje na dasci. Na prvi pogled, to možda nema veze sa sladoledom, ali suština je u tome da je ta poslastica dobrodošla u svakoj prilici. Jednostavno, sladoled može da vas prati kud god da pođete. 

Izvor

 

Један од мојих омиљених ћошкова у Београду.