Срђан Ранђеловић Написано Август 6, 2013 Пријави Подели Написано Август 6, 2013 Гроб Св. Саве у манастиру Милешева заблистао је после неколико векова новим сјајем под длетом професора вајарства Академије СПЦ за уметност и консервацију, Рајка Блажића. Вишемесечни рад, праћен постом и молитвом, забележен је и камером, а филм чека заинтересоване за продукцију. Уметник је обновио и гроб св.Патријарха Максима у Пећкој Патријаршији, труд је уложио и у Манасији, Жичи, св. Архангелима, изумео је нов грађевински материјал, примењен у манастиру у Бијељини, а сачинио је и велики пројекат "Ћивот св. Владике Николаја". Разговор са проф. Рајком послушајте у наставку вести... Трајање: 01:17:27 Послушајте: http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/5/13/08/06.08.13_prof_rajko_blazic_64kbps.mp3 Фотографија: Вечерње Новости http://www.slovoljubve.com/vesti/profrajko-blazic-dusa-klese-kamen Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте! JESSY, Биљана and Sara" је реаговао/ла на ово 3 Земља живих Познај себе Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Биљана Написано Август 6, 2013 Пријави Подели Написано Август 6, 2013 Само да се "чекирам" на тему, јер ћу то послушати кад дођем кући! Срђан Ранђеловић је реаговао/ла на ово 1 Благо онима који плачу, јер ће се утjешити; (Матеј; 5,4) Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Срђан Ранђеловић Написано Август 6, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Август 6, 2013 Већ у првих 10 минута ћеш се одушевити због једне приче Биљана је реаговао/ла на ово 1 Земља живих Познај себе Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Срђан Ранђеловић Написано Август 6, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Август 6, 2013 Рајко Блажић стручна и радна биографија Рајко Д. Блажић, рођен 1967. године у Чачку, Република Србија, где је завршио основну и средњу школу ( Гимназију- смер Новинар - сарадник). Од 1986. до 1992. године студирао на Философском факултету у Београду ( одељење за Археологију ). Таленат за уметност се појавио у 25 години живота ( 1992. године ). Студирао на ФЛУ Цетиње, Република Црна Гора, на одсеку за Вајање и дипломирао први у генерацији, у класи код проф. Павла Пејовића, 1998. године. Од 1.06.1996. до 31.12.1998., упоредо са студијама на ФЛУ, користио специјалистичку стипендију за метеријал камен, компаније Maniro-Co., до сада највишу додељену неповратну стипендију у свету ( 100 000 евра годишње). Користећи ову стипендију упознао практичан рад у свим врстама камена (радионички рад, вајарски рад, транспорт, монтажу, рестаурацију, заштиту, машинску обраду и др). На Високој школи – Академији СПЦ за уметности и консервацију ради од академске 2000/2001. године, када је и основао наставни предмет Вајање и покренуо систематско изучавање треће димензије, као и рад у вајарским материјалима (глини, гипсу и посебно камену). Од 2005. године лично у ауторским пројектима, а касније и на Академији СПЦ истражује технолошке могућности и примену новог декоративно - вајарског материјала који је сам пронашао, на основу искуства рада у камену - Рељефних камених маса. Један део технолошких истраживања новог материјала објавио у свом уџбенику за основне академске студије за предмет Обликовање у материјалима: Рајко Д. Блажић, « Методологија рада у вајарским материјалима » ( камен, камене масе, глина и гипс), Академија СПЦ, 2008.година;Реализовани национални пројекти и иновације: - 2001. - 2003. године, обновио, после неколико стотина година гробно место Светог Саве у манастиру Милешеви, 13 век, монументални камени саркофаг; - 2005. године, урадио прве стубове у Рељефним каменим масама у историји уметности српске цркве, у манастиру у Лешју, код Параћина; - од 2005. године, усавршава технологију у новом вајарско- грађевинско - декоративном материјалу који је назвао Рељефне камене масе; - 2006. .године, аутор кивота у полудрагом камену Св.Патријарха Максима у Пећкој Патријаршији, 16 век; - 2009. године, пријавио патент за технолошки поступак рада у Рељефним каменим масама... - 2009 . године ушао у финале такмичења за Најбољу технолошку иновацију у категорији: Материјали, Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије ( од 289 иновативних тимова у 50 финалиста; такмичење се завршава крајем 2009.године ). Будући, спремни, а нереализовани, национално - уметнички пројекти: 1. Ћивот Светог Владике Николаја Велимировића, на коме ће радити читаво српство ( уметничко- духовни и пројекат препорода српског народа). На реализацију чекам од 2000-те године и чекаћу још девет пута девет година док ми надлежни епископ и наша црква православна не да писмени благослов. Рад на ћивоту је директно повезан са обновом гробног места Светог Саве. 2. Реализација филма о обнови гробног места Светог Саве и Св.Кр.Владислава( манастир Милешева).. Едукативно - документарни материјал од иѕласка резаног камена из фабрике, преко годину дана рада под отвореним небом ( две зиме ), до освећења гробних места ових светитеља. Више од годину дана снимљеног материјала који остаје као документ српском роду, на који начин је извршена обнова ћивота, Божијом вољом, у тајности, после неколико стотина година. Радови му се налазе у српским средњовековним манастирима: Манасији, Милешеви, Жичи, Св.Архангелима код Призрена, Куманици. Радио и на великом броју приватних објеката. Ментор на дипломском раду Академије СПЦ: «Рад на Кивоту Св.Краља Владислава», ( обнове гробног места и саркофага Св. Кр.Владислава, манастир Милешева, 2002. – 2003. година), студента Мирјане Нанут. Предаје на акредитованој Високој струковној школи - Академији за уметности и консервацију СПЦ на катедри за Вајање - Обликовање у материјалима, у статусу доцента . Тренутно на докторским студијама на Архитектонском факултету у Београду. Шеф одсека Црквених уметности за академску 2009 - 2010. годину. Ожењен, има троје деце. Биљана је реаговао/ла на ово 1 Земља живих Познај себе Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Срђан Ранђеловић Написано Август 6, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Август 6, 2013 Земља живих Познај себе Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука