Jump to content

Прољећни Египат


Препоручена порука

Током Арапског прољећа у Египту је свргнут дугогодишњи вишедеценијски предсједник. Убрзо су се организовали избори, донијет је устав, парламент је био парламент у правом смислу те ријечи. Што би се рекло, све је ишло као по лоју. Али онда је демократски изабран предсједник који је обећао да неће угрожавати туђе основне слободе је управо то и урадио. Рекло би се да је то разумљиво можда да су у питању била каква агресивнија, милитантнија крила, али на предсједниковој црној листи су се нашли много безазленији људи, попут Басема Јусуфа, комичара који представља египатског Џона Стјуарта. Очигледно је било да иако је предсједник демократски изабран, чиме има легитимитет, не поступа у складу са духом Револуције и њеним начелима да је потребно бранити слободе, а не кршити их.

Ту је онда египатска војска ступила активније на сцену, свргнула Морсија, суспендовала устав и поставила привременог предсједника, док се стање не доведе у ред.

 

http://www.youtube.com/watch?v=D2BnIrZ759o

 

Колико се може Србија прије 13 година упоредити са данашњим Египтом? Које би биле по вама сличности, а шта разлике? Шта је било добро и шта лоше код нас, а шта је добро и лоше код њих?

Како бисте оцијенили Србију прије и Србију сада, и Египат прије и Египат сада по критеријуму слободе и по критеријуму стабилности, снаге и реда?

Хоћу да видим Звонкизам и Хуанвалдизам на дјелу :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Tesko je cijeniti Srbiju iz pozicije Egipta. Ako mislis na to kako oni imaju mogucnosti da svrgnu nekog pokvarenog vlastodrzca, a Srbija nema. 

 

Egipat je mnogo naseljen, njih je gotovo 100 miliona. Imaju ogromnu i snaznu vojsku, i onda im se moze i tako nesto, svrgnuti predsjednika. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Египат и Србија су били под дугом владавином једног човјека/партије који је касније збачен, па се послије тога покушава изградити више западњачко друштво. Послије Милошевића, у Србији се овакво уређење скоро одмах постигло-успоставиле су се те и те као водеће странке, те и те као главне политичке опције итд. С друге стране, у Египту то не иде тако глатко.

Сад ми пада на памет што сам можда и погријешио што сам упоредио Србију и Египат, а можда је било боље да се упореди са Југославијом, јер се код њеног распада говоркало о војном пучу, кога је војска могла лако извести ( млад сам, па ако гријешим, исправи ме ). Али опет, говори се о мање-више истом друштву.

 

Подлоге су сличне ( ауторитарни режими ), догађај је исти ( збацивање тог режима ) из сличних разлога. У Србији је то ишло глатко, без појаве и помисли на војни удар, у Југославији је могло и до тога доћи, а у Египту је дошло до тога. У томе сам мислио да их упоредим, у преласку из једне врсте власти ка другој. А то да Србија не може неког поквареног да збаци, слажем се. Она не само да неће да га збаци, него га и воли некад.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...