У загрљају братске љубави- Манастир Ковиљ и Манастир Клисина

Биљана · Јул 29, 2013

„Ово је заповијест моја да имате љубав међу собом, као што ја имадох љубав к вама“ (Јеванђеље по Јовану, 15, 17). Ове ријечи нашег Спаситеља Исуса Христа, упућене свим људима у свим временима, нашле су своје пуно оправдање у братским односима два српска манастира, Ковиља и Клисине, који већ другу деценију, на обострану радост, његују братску љубав, радујући се радошћу Христовом.

Сам почетак братских односа везан је за одлазак Драженка Рожића, садашњег Игумана Василија, у Манастир Ковиљ, гдје га је, по препоруци Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома, примио Епископ јегарски Г. Порфирије, старјешина ковиљске Светоархангелске обитељи. Наиме, како у Епархији бихаћко-петровачкој, али и шире, није било већег мушког општежитељног манастира, Епископ Хризостом је сматрао да би за младог искушеника било најбоље да духовно сазријева крај Старца великих духовних вриједности, али и у великом манастиру, како би, касније, и у своју монашку обитељ пренио дух братске љубави и монашког подвига. Тако је и било. Духовно стасавајући уз Старца Порфирија, заједно са осталом ковиљском братијом, искушеник Драженко Рожић вратио се у новоосновани Манастир Клисину, гдје га је 29. октобра 2000. године у чин мале схиме замонашио Епископ Хризостом, давши му монашко име Василије. Од тада до данас непрекинуто трају братске везе два манастира, два братства, која у врло честом међусобном контакту размјењују искуства, савјете, али прије и изнад свега братску љубав, која преко Епископа Порфирија облагодаћује монаштво ова два манастира.

О томе колико је Епископ Порфирије утицао на духовни развој клисинских монаха сувишно је трошити ријечи, али би био учињен велики гријех када се не би поменуло да је Епископ Порфирије /кога из синовске љубави називамо Старац/ био уз Клисину када је било најтеже, пролазећи и сам кроз многобројна монашка искушења клисинских монаха, који су му на томе бескрајно захвални, јер се и у добру и у злу показао учитељем достојним сваке похвале. Због тога је Старац у Манастиру Клисина неко о коме се не расправља. Он је онај који се воли, који се поштује из љубави и чије се ријечи радо слушају. Због тога је сваки његов долазак у наш Манастир истински празник и неописива радост. Такав исти осјећај надвије се над Клисину када долази било ко из ковиљске обитељи, јер знамо да иза свега и иза свих својом љубављу стоји Старац Порфирије, који нас је и повезао Христовом љубављу, а на нама је света обавеза да је никад не прекинемо, већ да генерације нових монаха обавежемо на братску љубав два братска манастира.

Желећи да Светоархангелска и Светомаринска обитељ духовно узрастају у пуноћи мјере Његове, благодаримо Господу на дару ове бесцјене љубави, Којом нас је обилато даровао. Слава Богу!

Светомаринска обитељ Клисина