Две деценије архијерејскe службе Епископа шумадијског г. Јована

[Пантелејмон Нови]

(БЕСЕДА ГОСПОДИНА ЈОВАНА, ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ, НА ДУХОВСКИ УТОРАК У НОВООСВЕЋЕНОЈ СВЕТОТРОЈИЧКОЈ ЦРКВИ У ЦЕРОВЦУ КОД КРАГУЈЕВЦА)

Да заблагодаримо сви Богу на Његовом дару и радости које нам је данас подарио, које смо осетили када смо се у овом новом, освештаном храму зарадовали. Да заблагодаримо Богу у Тројици, Духу Светоме, који нас је сабрао да се у овоме новом храму, освећеном, окупаном благодаћу Божијом, освештаном Духом Светим, окупани Силом Божијом, помолимо Њему. Велика је ово радост за Цркву православну, за Цркву Божију у Шумадији.

Богу треба увек благодарити на Његовом дару, али и народу који има веру да подиже храмове. Народу који има осећај, да када гради храм, гради свеопшту заједничку кућу, кућу у којој Бог почива, кућу у којој се дешавају најсветије Тајне, Тајна Цркве Божије, Тајна Литургије, Тајна да се у у сваком храму благодаћу Божијом оно што је природно претвара у натприродно, то јест, да благодат Духа Светога претвара хлеб и вино у истинито Тело и истиниту Крв. Знајте, браћо и сестре, децо духовна, кад се причешћујете, није то никаква симболика, Причешће није никаква традиција, не причешћујемо се зато што су се наши стари причешћивали; они то јесу радили, али са вером да примајући Тело Христово и Крв Христову, примају истинитог Бога у себе. Рекох, да заблагодаримо Богу да свештенодејства која се буду приносила у овоме храму, како се у оној молитви каже – од правоверних свештеника, свештеника који су сабрани и који се сабирају у Цркву, који су сабрани у заједницу епископа и народа – да се ти дарови који се сваке Литургије приносе и освећују, претварају у истинито Тело и истиниту Крв.

Хоћу да заблагодарим у име Цркве Божије у Шумадији, у име Епархије шумадијске, свима вама који сте и најмање допринели да се данас овај храм освешта. Вама који сте овде, а и онима који нису, а помагали су, као и онима који се упокојише током градње, а чије се душе сада радују – од Бога благодарност и захвалност. Највише ћу благодарити Богу за оне који ће од данас у овај освештани храм долазити на Свету Литургију и на службе Божије. Бићу најсрећнији владика ако ви, када будете чули звоно који вас позива на молитву, дођете у храм да се Богу помолите.

Хоћу да верујем да ми, када неко дело чинимо, да га не чинимо у име своје, ради своје славе, него ради Имена Божијег, ради Славе Божије. А Бог ће знати како ће узвраћати, јер се само од Њега могу добити прави дарови.

Овај храм мали је по величини, али то пред Богом ништа не значи. Пред Богом је важно колико душа има у овоме храму на молитви. Храм је грађен у славу Божију и немојте да се прекида радост која је данас започета благодаћу Духа Светога. Прекинуће се та радост ако вас не буде у храму.

Где ћемо да идемо данас, код кога да тражимо избављење, код кога да тражимо спасење, коме да се пожалимо? Може ли нам човек помоћи? Може унеколико, али Бог је тај који помаже. А Њега тражимо у срцу своме, у душама својим, али, наравно, и у храму, браћо и сестре, на заједничкој молитви. А Бог је рекао – Јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима (Матеј 18, 20). Зато вас молим, започињите ту молитвену саборност у вашим домовима, са својом децом, учите их шта је Бог. Али, да би децу научили, морате прво ви да се научите, да би они знали шта је Црква, шта је Бог, шта је заједница; учите их шта је Свето Причешће, то им говорите, па ће онда деца радосно, као што је то, хвала Богу, данас све чешће, раширених руку и отворених уста прилазити да приме Свето Причешће, јер знаће онда да примају Господа Христа.

Данас славимо Духове, Тројични дан. Има много назива за овај велики празник, Духови, Тројични дан, Педесетница, и све су то исправни изрази. Али, суштина је да је благодат Духа Светога, сишавши на апостоле на данашњи дан, просветлила, умудрила, очистила, оснажила оне апостоле који су били уз Христа, али који су из страха људскога Њега напустили, побегли када је разапет. Али их је Дух Свети сабрао, испуњавајући оне Христове речи приликом вазнесења, када је рекао: И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавјек (Јован 14, 16), који ће вас храбрити, снажити – и заиста се то догодило на данашњи дан.

Ево, ти прости, неуки апостоли, постали су највећи научници рода људскога, који су нам пренели јеванђељску науку, науку једино спасоносну. Дух Свети освећује и просвећује, умудрује, јер смо Духа Светога примили у крштењу. Зато се данас помолимо Богу Утешитељу, Богу Једноме у Тројици, да нам се не угаси Дух Божији у нама, јер свети апостол Павле каже: Духа не гасите (Прва Солуњанима 5, 19).

Чиме човек гаси Духа Божијег у себи? Невером, неистином, мржњом, злобом, пакошћу... и да не набрајам. А када човек остане без Духа Божијега, он остаје и без свога духа, оног људског и онда је његово тело само мешина, што би рекао наш народ, јер нема шта да га испуњава. Дух је тај који нас испуњава и нека нам Господ помогне да се испунимо Духом Светим, да се радујемо Духу Светоме, да се радујемо Богу у Тројици и да се радујемо заједничкој служби, заједничком виђењу лица наших, да би преко заједничког виђења наших лица ми угледали Бога.

Да, Бога ћемо угледати само преко лица другога, а и друго лице преко Бога – не можемо другачије. Не можемо другачије – и зато свети Јован Златоусти каже да је прави хрићанин не онај који брине за своје спасење, него за спасење другога; и додаје Учитељ Цркве, ја не верујем у спасење онога човека који не ради на спасењу другога човека. Помозимо и себи и другима да се спасемо. Озбиљна су времена, преозбиљна времена, браћо и сестре, очувајмо своје достојанство, људско достојанство којим нас је Бог обдарио, чувајмо веру своју, веру православну да би она чувала нас.

Хвала свима вама на заједничкој молитви, хвала онима који су помогли да се овај храм доврши, хвала и свештенику Животи Марковићу који је довршио оно што су започели његови претходници. Нека свима њима и вама Бог да сваког изобиља и благослова.

[Лидија Миленковић]

Епископ Шумадијски Господин Јован и дивни,дивни,мој духовни отац, хаџи архимандрит Отац Серафим из манастира Благовештење код Страгара.

[мирођија]

  Хвала ти Лидија  што си нам показала ову фотографију. girl_jumping

[Guest]

o.Serafim je rodom iz mog kraja , njegov rođeni brat + Dule je bio dugogodišnji pojac naše crkve , znao je sve perfektno da peva i od njega se moglo mnogo čega naučiti , prava retkost za Crkvu , sam dar od Boga!

Inače , pokojni brat Dule je bio jedan predobri dekica .

[Лидија Миленковић]

  Хвала ти Лидија  што си нам показала ову фотографију. facenew22222222

bendoff 0442_feel 0442_feel :group111:

Радост је моја, сејо  dada

[Лидија Миленковић]

o.Serafim je rodom iz mog kraja , njegov rođeni brat + Dule je bio dugogodišnji pojac naše crkve , znao je sve perfektno da peva i od njega se moglo mnogo čega naučiti , prava retkost za Crkvu , sam dar od Bogа.

Inače , pokojni brat Dule je bio jedan predobri dekica .

Волела бих да сам и њега познавала. Отац Серафим је препун љубави, топлине, пожртвованости. Захвална сам Господу што ми је подарио радост да будем духовно чедо овог

дивног пастира. facenew22222222 :group111: 0442_feel

[Guest]

o.Serafim je rodom iz mog kraja , njegov rođeni brat + Dule je bio dugogodišnji pojac naše crkve , znao je sve perfektno da peva i od njega se moglo mnogo čega naučiti , prava retkost za Crkvu , sam dar od Boga!

Волела бих да сам и њега познавала. Отац Серафим је препун љубави, топлине, пожртвованости. Захвална сам Господу што ми је подарио радост да будем духовно чедо овог

дивног пастира. facenew22222222 :group111: 0442_feel

Inače , pokojni brat Dule je bio jedan predobri dekica .

исто је такав био и покојни брат Дуле  , нек му Господ подари рајско насеље  0442_feel

[Лидија Миленковић]

исто је такав био и покојни брат Дуле  ,нек му Господ подари рајско насеље    facenew22222222

:group111: 0442_feel 0442_feel

[Срђан Ранђеловић]

Светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Епископ шумадијски Јован, уз саслужење Епископа пожаревачког Игнатија и Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија у Крагујевцу обележена дведесетогодишњица архијерејске службе владике Јована.

 
Као што је Чудотворна икона Богородице Тројеручице Хиландарске имала, и по предању и по историји, подстицајан утицај на Српску Цркву и њене најзначајније личности, тако је и празник када се прославља ова света слика (25. јул) вишеструко одређивао служење Богу и Цркви Његовог Преосвештенства г. Јована, Епископа шумадијског и администратора Жичке епархије: на дан када се Црква сећа чудотворне хиландарске иконе 1980. године постао је игуман студенички, а пре двадесет година, на исти празник постаје Епископ Цркве Божје на хиротонији у Студеници.
 
Ове године црквено празновање Хиландарске заштитнице било је посвећено у цркви Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, катедралном храму Епархије шумадијске, и молитвеном сећању на јубиларну годину посвећења сашњег шумадијског Владике за Епископа тетовског и викара Патријарха српског.
 
Служена је света архијерејска Литургија, на којој је началствовао Пресвећени Владика Јован, уз саслужење Епископа пожаревачког др Игнатија, Епископа никшићко-будимљанског Јоаникија, игумана студеничког Тихона и презвитера и ђакона Шумадијске и Жичке епархије и учешће народа Цркве Божје у Шумадији, међу којима су биле и одговорне личности јавног живота.
 
Након читања јеванђелског зачала, беседио је Епископ др Игнатије, чије речи на прави начин разјашњавају смисао епископске службе у Цркви, а у контексту прослављања јубилеја Владике Јована:
 
„Овог дана благодаримо Господу за велики дар епископства који је подарио пре двадесет година брату и саслужитељу Господину Јовану. То епископство које је дар Духа Светога није дошло тек тако, као да то ми хоћемо, већ је том епископству претходило више деценија монашког живота нашег драгог Владике, када је он рекао: Господе, нека буде воља твоја, а не воља моја, предајем се у руке Твоје. За то нису довољни наша воља и жеља. То је непрестана борба са страстима, са оним што нас одвлачи од Господа. Треба непрестано да потврђујемо да желимо да живимо са Њим. Данас посебно треба нагласити да Дух Свети сједињује нас са Господом, чини присутним Господа у лику свакога, али чини Господа присутним пре свега у лику Епископа. Зато су свети Оци, као на пример Свети Кипријан Картагински, говорили да ако нема епископа нема Цркве. То се потврђује у рукоположењима епископа. Тада се служи Литургија Педесетнице, а добро знамо да је Литургија Педесетнице рођење Цркве. Свако рукоположење епископа значи поновно рођење Цркве, поновно присуство Духом Светим Самога Господа међу нама.“
 
На крају проповеди владика Игнатије је, честитајући јубилеј Епископу шумадијском и пожелевши му свако добро од Господа, захвалио Богу што наша Црква у лику епископа Јована има једног јерарха који својим животом пројављује Духом Светим Самога Господа у Цркви Божјој која му је поверена, пројављујући истовремено своје дарове, који су истовремено и Божански и људски.
 
Након Литургијског сабрања, у Владичанском двору у Крагујевцу, у дому владике Јована, на свечаном ручку су се окупили драги гости који су дошли да свом Епископу честитају двадесетогодишњицу архијерејског служења. У име владичиних епархиота, захвалност за све добро што је учинио за Цркву и народ, а и наду да ће још дуго служити на спасење свих, изразио је Радиша Пљакић, потпредседник Епархијског савета. О владици Јовану, као драгом и важном сараднику на друштвеним и личним пословима, говорио је градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић. Колико је важно Епископово ангажовање у готово свим областима јавног живота истакао је ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Слободан Арсенијевић. Ректор крагујевачке богословије Светог Јована Златоустог протојереј-ставрофор др Зоран Крстић свом архијереју упутио је честитке у име клира Шумадијске епархије, наглашавајући како је потпуна оданост Цркви епископа Јована драгоцена за међусобно поверење и за спасењску мисију свештенослужитеља ове Епархије. У име Жичке епархије, којом владика Јован администрира више од пола године, честитке је упутио протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик.
 
Речи захвалности које је владика Јован изговорио пред учесницима прослављања две деценије његовог архијерејског служења биле су пре свега емотивне и садржале су све оно што га карактерише као угледну личност наше Цркве, а то је да све што постиже не зависи од његове воље већ од тога што непрекидно живи са Богом, служећи Литургију, служећи другом, дарујући свима љубав... Као оне који су му највише помогли да буде то што јесте, истакао је своје благочестиве родитеље, браћу и сестре, духовност Студенице, где је духовно узрастао и научио се животу у заједници, своје свештенство, верни и добри народ Шумадије. Нарочито топлим речима говорио је о својим најближим сарадницима, без којих не би могао да црквени поредак у Шумадијској епархији доведе на изузетно висок ниво, што је опште позната чињеница у нашој помесној Цркви.
 
Свештенство Шумадијске епархије, као знак оданости свом архијереју, а поводом двадесетогодишњице архијерејског служења, десетогодишњице владичанства у Шумадији и четири деценије од  рукоположења у чин јеромонаха, припремило је изузетно богату књигу – споменицу Такав нам архијереј требаше у којој се речју и сликом сведочи о животу владике Јована у Цркви Божјој из које се заиста види да је овај Епископ до последњег свог дамара посвећем свим видовима црквене службе. Протојереј-ставрофор Саво Арсенијевић, уредник овог издања, који се до крајњих граница самопрегора ангажовао да ово аутентично сведочанство угледа светлост дана, одликован је орденом Светог Симеона Мироточивог. За старање да ова књига изузетно ликовно и графички изгледа орденом Вожда Карађорђа одликован је Саша Ненадовић, власник крагујевачке штампарије Графостил, у којој је споменица штампана.

http://www.spc.rs/sr/dve_decenije_arhijerejske_sluzhbe_episkopa_shumadijskog_g_jovana

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]