На који начин су Божије нестворене енергије присутне у свету?

[Никола Ђоловић]

Ако Бог Тројични одржава свет у постојању присуством Својих испостасних енергија, на који начин бисмо могли дефинисати, лоцирати, њихово присуство? 

Ако се Литургија савршава за цео свет, где је граница престанка богодејства?

[Никола Ђоловић]

Надам се да нећемо завршити у некој херметичкој еклисиологији или субјективном пантеизму

[Sophrosyne]

prisustvo se locira u drugim ličnostima.

a granica nema, jer je sve u Hristu.

[Никола Ђоловић]

prisustvo se locira u drugim ličnostima.

a granica nema, jer je sve u Hristu.

Да ли је свака личност носилац Духа да би се лоцирало?

По ком загарантованом критеријуму можемо рећи да граница нема и да је све у Христу?

[Sophrosyne]

rekao bih da je potencijalno svaka ličnost nosilac Duha,po prirodi, ali se locira u onima koji se za njega otvaraju - svakako slobodno.

i ovdje mi se čini da nema zagarantovanog kriterijuma u strogo nekim logičkim, ili saznajnim kategorijama ljudske prirode, nego je kriterujzum vjera u Ovaploćenog, njegovo Vaskrsenje i slavno Vaznesenje.

[Никола Ђоловић]

rekao bih da je potencijalno svaka ličnost nosilac Duha,po prirodi, ali se locira u onima koji se za njega otvaraju - svakako slobodno.

i ovdje mi se čini da nema zagarantovanog kriterijuma u strogo nekim logičkim, ili saznajnim kategorijama ljudske prirode, nego je kriterujzum vjera u Ovaploćenog, njegovo Vaskrsenje i slavno Vaznesenje.

Ок. Слажем се. Донекле. Да ли оваквим ставом долазимо до импликације да Црква није мерило освећења?

Долазимо ли до релативизације еклисиологије ако је Бог свуда присутан?

Шта значи бити отворен за другог ако неко своју слободу вере потврђује декларативно изван окриља Цркве?

Шта јесте вера ако њено пуномоћје престаје на Литургији пред очигледношћу искуствовања Другог?

[Драган άσημος :)]

Да ли је Бог дејствовао у онима који су осудили Христа и распели га?

 

Зашто је Бог утицао на апостола Павла против његове воље?

 

Да ли Бог дејствује у данашњим биоенергичарима и гатарима и осталим безбожницима?

 

Да ли Бог дејствује на мог оца који  ни једном у току године не дође на литургију  и зашто ја, који уријетко пропустим литургију пречесто се понашам као да Бога нема?

 

Ако питања маше тему, не замјерите.

[Иван Недић]

Ако Бог Тројични одржава свет у постојању присуством Својих испостасних енергија, на који начин бисмо могли дефинисати, лоцирати, њихово присуство?

 

Не бисмо могли

[коЖељ њацИ]

Надам се да нећемо завршити у некој херметичкој еклисиологији или субјективном пантеизму

 

 

Код нас је на пола метра од олтара корнер фудбалског стадиона по вољи комунистичкој.

Тако да мислим да је ту граница благодати.

 

:jelenk11:

[коЖељ њацИ]

Да ли је Бог дејствовао у онима који су осудили Христа и распели га?

 

Зашто је Бог утицао на апостола Павла против његове воље?

 

Да ли Бог дејствује у данашњим биоенергичарима и гатарима и осталим безбожницима?

 

Да ли Бог дејствује на мог оца који  ни једном у току године не дође на литургију  и зашто ја, који уријетко пропустим литургију пречесто се понашам као да Бога нема?

 

Ако питања маше тему, не замјерите.

 

 

Мислим при оваквим питањима увек се питам а где је ту човек?

 

Зависи шта подразумеваш под Божијим дејствовањем.

И то што је човек жив је дејство Светога Духа.

Ако мислиш да ли је Бог утицао на те људе који су осудили и разапели Христа то је друго питање и рекао бих да није. Ако мислиш да ли је Бог повукао своју благодат од тих људи који су осудили и разапели Христа и то бих рекао да није, јер чини ми се Бог не повлачи Благодат него се човек затвара за њу а Бог је дели.

 

Од куд ти идеја да је Бог деловао на апостола Павла против његове воље? Није ли Павле био ревнитељ тога Бога, није ли му служио предано и верно? Није ли му остао одан и по откривењу Христа ?

Људи погрешно разумеју догађаје око Павла. Павле је био побожан и ревнитељ. То што није знао Христа није његова грешка. Али колико је Павле молитава упутио Богу како се онда може рећи да је Бог дејствовао на Павла против његове воље ?

 

Бог дејствује свугде што не би и у безбожницима. Као што и ваздух удишу и добри и зли и сунце греје једнако и зле и добре.

 

Бог дејствује и на твог оца али твој отац очигледно не одговара на његово дејство, јер шта каже Христос-ево стојим пред вратима ( срца) и куцам ко отвори ето ме ( парафразирам) .

 

 

Зашто ти се понашаш тако? - зато што немаш сећање на смрт.

[Sophrosyne]

Ок. Слажем се. Донекле. Да ли оваквим ставом долазимо до импликације да Црква није мерило освећења?

Долазимо ли до релативизације еклисиологије ако је Бог свуда присутан?

Шта значи бити отворен за другог ако неко своју слободу вере потврђује декларативно изван окриља Цркве?

Шта јесте вера ако њено пуномоћје престаје на Литургији пред очигледношћу искуствовања Другог?

 

Ovo su pitanja izvan mojih domašaja, tu da se razumijemo, ali eto u nekoj lošoj refleksiji ovako poimam 

Duh  diše gdje hoće, ali nikada na štetu Crkve, koja jeste mjerilo osvećenja (to sam podrazumijevao u postu iznad).Međutim, pred licem svijeta ona često ne izgleda takva, što bi Evdokimov rekao za to smo odgovorni i mi sami (bivajući da je sve ovo zajedničko djelo, nije samo Božije) jer smo učinili sve da sterilizujemo Jevanđelje, sve je ublaženo ali i da sami nosioci duha spolja nisu ništa naročito, već zahvaljući sili iz onostranog su sposobni i da mrtve vaskravaju.Nego, odabrani sasudi (ličnosti) blagodaću se prizivaju da svoje sasude napune u evharistijskog zajednici, jer mimo nje to ne mogu da urade, i zato ostaju žedni,.to jest sam Duh ih upućuje na tu autentučnu trpezu gdje je On sam svjedoči svoje prisustvo kroz Crkvu svoju.Zato mnogo je zvanih ali je malo izabranih.I zato liturgija zaista ostaje najveća potvrda ekslisiologije i svega drugog, a prisustvo njoj najaveće ispovijedanje vjere i to sa smjelošću pred svijetom, pred kojim svjedočimo našu izabranost ali je uvjek prepisujući blagodati Duha Svetoga, koji je sasude našeg bića najpre prizvao a onda i  napunio sa trpeze evharistije, čija je Čaša preobilna i nepresušan izvor.

 

[Grizzly Adams]

[Jakov Edeski]

Predlazem grckog autora: Stavros Jagazoglu:Prolegomena za teologiju o nestvorenim energijama(valjda je to tacan naslov).Ima to negde on line.Tamo su svi odgovori.Samo,prevod je malo,kako reci,gore dole.Radjen je (prevod) daleke `99,ne secam se dobro,mislim u Foci. :.mislise.

[obi-wan]

 

Stevo, brate, jel ovo onaj grom sto te ubi onomad?

 

I samo da znate da ovo nije oftopik, itekako je vezano za temu...