Monopol gusi privredu Srbije

[Млађони]

IZVOR: BETA

Strazbur -- Evropski parlament (EP) je upozorio da "postojanje monopola u Srbiji teško ugrožava razvoj potpuno funkcionalne tržišne privrede".

 

 

Ona je jedan od temeljnih uslova za prijem neke zemlje u Evropsku uniju i nužnu konkurentnost njene ekonomije, navodi EP.

Kako piše u rezoluciji o Srbiji, koju je doneo EP, "pogubne posledice ekonomske krize su pogodile tu zemlju".

U tekstu stoji da je "primljeno na znanje da je najnovija revizija stend-baj aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom propraćena pozitivnom ocenom makroekonomske politike Srbije". 

Evropski poslanici u rezoluciji traže od vlasti Srbije da "učine sve u svojoj moći da zaštite ranjive grupe u društvu od posledica krize". 

Oni, međutim, "ponovo ukazuju na to da postojanje monopola teško ugrožava razvoj potpuno funkcionalne tržišne privrede" i "zato pozivaju vladu (Srbije) da preduzne opipljive mere da bi se obezbedila istinska politika konkurencije koja će ukinuti monopole". 

U tekstu EP se podvlači da i dalje postoje bitne prepreke za mala i srednja preduzeća, a "pozdravlja se postavljanje tržišnih regulatora na više sektora i očekuje da će vlasti zajamčiti nezavisnost tih tela kako bi se sprečilo njihovo zauzdavanje“. 

Poslanici EP traže od Vlade Srbije i "znatnije napore za poboljšanje drumske infrastrukture, uključujući dovršetak Koridora 10, železničkog saobraćaja, kao i vodnih puteva", posebno na Dunavu. U tekstu se podvlači značaj integrisanog transporta za ekonomski razvoj srpskih područja i za rast regionalne trgovine.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=01&dd=20&nav_id=486925

[Млађони]

http://www.pogledi.rs/zbog-monopola-u-srbiji-namirnice-skuplje-nego-na-zapadu/

 

Због монопола у Србији намирнице скупље него на Западу

30. април 2013.

За пет долара у Србији може да се купи знатно мање хране него у Америци или Француској, а због монополизованог тржишта и мањка конкуренције, грађани Србије ће и убудуће бити приморани да купују прилично скупе намирнице, тврде стручњаци.

Портал www.buzzfeed.com урадио је истраживање колико се хране у различитим државама може купити за пет долара, а упоређиване су цене банана, кафе, јунетине, пива, кромпира, пиринча и других намирница.

Када смо те податке упоредили са ценама на нашем тржишту, испоставило се да све те производе плаћамо много скупље од житеља држава са много већим стандардом и квалитетом живота.

„Овде конкуренција скоро да ни не постоји, а јавна је тајна да су власници трговинских ланаца уједно и већински произвођачи у Србији. Монопол је овде и произвођачки и трговачки и увознички. Докле год се та ситација не промени, нама ће бити овако како јесте”, истиче Горан Паповић, председник Националне организације потрошача.

Како каже, непостојање тржишног надзора и монополско тржиште су два основна проблема за овакву ситуацију. Јер, како каже, да постоји тржишни надзор, онда би и Србија била привлачнија за друге трговинске ланце.

И економиста Института за истраживање тржишта Саша Ђоговић каже за „Блиц” да су монопол и непостојање конкуренције главни узроци што храну плаћамо скупље него развијеније земље.

„У тим земљама много је већа конкуренција и више је трговинских ланаца. Код нас, нажалост, имамо монополску структуру у појединим секторима, мањак нових инвестиција и непримењивање закона. Све то условљава више цене него што је случај с другим земљама, где имате много већу конкуренцију”, наводи Ђоговић.

Међутим, како каже, када је у питању регион, иако Србија има мање просечне плате него, на пример, Црна Гора, овде се ипак може купити минимална потрошачка корпа за мање новца, него што је случај са Црном Гором.

„Надам се да ће трасирањем пута ка ЕУ бити успостављени и јачи конкурентски односи, што ће постепено доводити и до пада цена производа”, истиче Ђоговић.

Колико је храна јефтинија у иностранству него у Србији сведочи и податак да се онима који је шверцују исплати да је овде продају и до 30-40 одсто јефтиније, без обзира на то што имају додатне трошкове набавке и транспорта до Србије. (Блиц)

[Grizzly Adams]

pozivaju vladu (Srbije) da preduzne opipljive mere da bi se obezbedila istinska politika konkurencije koja će ukinuti monopole

 

Па влада Србије је успоставила монополе. Они не треба да "предузимају мере", него да престану да их предузимају.

[Млађони]

http://www.021.rs/Info/Srbija/U-Srbiji-caruju-monopoli-i-karteli.html   U Srbiji caruju monopoli i karteli

 

 

Prema poslednjoj listi Svetskog ekonomskog foruma, među 142 analizirane zemlje Srbija zauzima neslavno šesto mesto po uticaju monopola i kartela na tržište.

Gori od nas su samo Angola, Jemen, Venecuela, Haiti i Jermenija.

Kako procenjuju ekonomisti, monopol je najviše prisutan u energetici, komunalnom sektoru i poštanskim uslugama. Postoje i kartelska udruživanja banaka i delova prehrambene industrije (šećer, ulje, mlečna industrija).

Monopoli su čist višak za proizvođača, a manjak za potrošača. Sa sobom nose više cene, a manju mogućnost izbora. Podatak Svetskog ekonomskog foruma govori da u Srbiji još ne postoji slobodna tržišna ekonomija, već poslovni ambijent kreiraju monopolski ponuđači koji imaju privilegovan položaj zahvaljujući državnoj politici.

"Antimonopolskoj komisiji je poverena ogromna odgovornost: da spreči monopolizaciju i kartelizaciju privrede, a izricanje kazni spušteno je na ravan suda za prekršaje. U tako podeljenim nadležnostima, ingerencija Komisije se završava mahom na pisanju prekršajnih prijava. Ako se htela sprovodljiva antimonopolska regulativa, onakva kakvu ima Evropska unija, onda je Komisija morala da ima i ovlašćenje u izricanju kazni", ocenila je bivša predsednica Komisije Dijana Marković Bajalović.

Ipak, podaci pokazuju da se svake godine uvećava broj pokrenutih postupaka Komisije za zaštitu konkurencije. Tako je prošle godine bilo osam takvih postupaka, pre dve godine duplo manje, a 2009. godine svega tri. Najpoznatiji i najdrastičniji primer kazne zbog monopola u Srbiji bio je prošle godine kada je kompanija "Imlek", koja je u vlasništvu investicionog fonda Salford, kažnjena sa tri miliona evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu otkupa mleka.

[Млађони]

http://www.bizlife.rs/vesti/58917-monopol-i-susa-diktiraju-cene-hrane-u-srbiji Monopol i suša diktiraju cene hrane u Srbiji

 

 

Srbija je lider u regionu po cenama prehrambenih proizvoda, podatak je sajta makroekonomija, a stručnjaci tvrde da su monopolizovano tržište, prošlogodišnja suša i nedovoljne subvencije u poljoprivredi, osnovni "nosioci" te neslavne liderske pozicije.

Problem je u niskim subvencijama koje su tri do pet puta niže u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju, kako po glavi stanovnika tako po hektaru obradivih površina, smatra Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije. 

Cene je krojila i prošlogodišnja suša, kažu pojedini ekonomisti čije prognoze su, ipak, optimistične.

Imajući u vidu da je na pomolu dobra poljoprivredna godina, možemo očekivati da će cene hrane značajno usporiti tako da ove godine možemo očekivati relativno spor rast tih cena, kaže ekonomista Goran Nikolić.

Za godinu dana u Srbiji je hrana poskupela čak 12,99 odsto, Makedoniji 5,3, Crnoj Gori 6,5. Sloveniji 3,3 a Hrvatskoj 6,5 odsto. Istovremeno, električna energija čija cena takođe ulazi u vrednost prehrambenih namirnica, pored Hrvatske, najmanje je porasla u Srbiji.

Pročitajte i>>>Hrana sve skuplja

Porast cena za zaštitnike potrošača nije iznenađenje jer su to najavljivali, kako kažu, i to na sav glas. Ocenjuju da je srpsko tržište monopolizovano i zatvoreno.

Nedopustivo je da su cene proizvoda domaćih proizvođača kud i kamo veće u odnosu na iste proizvode u zemljama u okruženju i onda vam prosto para uši i smeta podatak da je ulje u Srbiji poskupelo 15 odsto, a u Makedoniji svega jedan odsto, a to je naš proizvođač, kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Na stabilniju poljoprivrednu politiku, bolju ponudu i pad cena, najveći uticaj imaće, procenjuju stručnjaci, nastavak evrointegracija i konkurencija.

Sa druge strane, Poslovni dnevnik nedavno je objavio da se Srbija, po cenama hrane nalazi na 70 odsto proseka EU, BiH i Crna Gora su na 75 posto proseka, Mađarska na 80, a Slovenija na 98 odsto.