О граници суштине и личности у Богу

[Milan Nikolic]

Видим да је овај проблем отворен у савременој теологији. Шта бисмо могли рећи по том питању?

 

Неколико људи са форума је заинтересовано, што је наглашено код Марка Ђурђевића у његовом раду о космологији св. Максима, да се објасни начин ,,односа'' природе и личности. Моја маленкост тражи помоћ од свију који су вољни да дају неке смернице у ономе што бих могао рећи о том питању.

 

Вероватно ће се тај теолошки проблем у овом веку објаснити.

[horatio]

Нисам најстручнији, али мислио сам да су се тиме бавили у периоду раног хришћанства....првенствено кроз поиманје појма "усија", а на темељу новоплатонске рецепције Аристотела..но, вјероватно нисам информисан...

 

PS Мени је био занимљив текст Клауса Елера :"Континуитет у философији Хелена до пада Византијског царства"

[Александар Милојков]

Нема онтологије без јединста "ко" и "шта" питања. Не можемо говорити о личности занемарујући суштину, нити обрнуто.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Pa valjda je licnost nosilac sustine....razlika izmedju Boga i nas je u tome sto  kod nas sustina,priroda prethodi licnosti.....dok je kog Boga obratno......tj mi smo ,,robovi,, svoje prirode.....nasa licnost je podredjena prirodi..dok je kod Boga ...priroda ,,podredjena,, licnosti.....