Како су Индијанци користили лековито биље?

[ego]

Како су Индијанци користили лековито биље?

Професор фармакологије у околини Лос Анђелеса проучава како су амерички Индијанци користили локална растиња за лечење

 

Многи модерни лекови имају своје корене у природним препаратима. А, поједини истраживачи кажу да традиционални биљни лекови садрже назнаке за даља медицинска унапређења. Новинар "Гласа Америке" Мајк О'Саливен преноси из Лос Анђелеса причу о једном професору фармакологије који је проучавао лекове Индијанаца, о којима преноси своја искуства.

Планинари често истражују подножје националног парка у околини Лос Анђелеса али ова група ту је са посебном сврхом. Они уче како су амерички Индијанци користили локално растиње за лечење. Планинарску експедицију предводи Џејмс Адамс који предаје фармакологију на универзитету Јужне Калифорније.

„Фармаколошка наука на почетку је била наука где изађете напоље, разговарате са традиционалним лекарима, сазнајете које биљке су они користили за лечење и затим те биљке однесете у лабораторију како би установили зашто имају дејство.“

Аспирин је, на пример, издвојен у 19. веку из салицилне киселине, одавно познатог природног састојка против болова и повишене температуре који се може наћи у кори врбе, медунике и у другим биљкама. Адамс истиче да су традиционалне заједнице развиле сопствене лекове на биљној бази. Он каже да је калифорнијско племе Чумаш учило кроз искуство које биљке делују на одређене болести.

„Имамо, наравно, америчку комољику од које се добија веома јак препарат против болова, за који мислим да би требало сви да знамо како да користимо зато што је много безбеднији него нестероидни састојци против упала. Такође је много безнеднији од лекова базираних на опијатима.“

Америчка комољика може да се користи не само против болова, каже Адамс. Она има пријатан мирис који помаже људима да се опусте. Други препарати древних Индијанаца укључују цветове зове који су били коришћени против прехладе. Биљка под називом шамис може да се користи у мелему који помаже код проблема са кожом. Адамс каже да калифорнијски ловор има анестетичке квалитете који помажу при зубобољи.

Адамс каже да су биљку названу Шпански бајонет Индијанци користили као храну. Листови и корен производе неку врсту сапуна, а влакна из стабљике могу да се користе као тампон за притискање рана као и при изради одеће. Он упозорава да су неке биљке отровне и да је познавање вегетације неопходно. Адамс истиче да су модерни фармацеутски препарати веома важни у медицини али да се често превише употребљавају и да могу да буду веома шкодљиви.

„Наравно, ако вам је потребан лек који може да вам помогне, требало би да га користите. Али оно што заборављамо је пре свега да треба да балансирамо сопствено здравље. Вратите своје тело у равнотежу тако да оно може само да се излечи.“

Адамс наглашава да су квалитетна исхрана и вежбање две најважније ствари за здрав живот и да је, на пример, студијско планинарење по подножју планина у околини Лос Анђелеса, још један добар начин да одржите своје тело здравим.

[ego]

Мудрост северноамеричких индијанаца

 

Бајка Чироки Индијанаца - ДВА ВУКА

Једне вечери стари Индијанац, седећи крај ватре, испричао је свом унуку каква се битка одвија у сваком човеку:
- Сине мој, у сваком од нас боре се два вука. Један је Зло: бес, љубомора, завист, кајање, похлепа, надменост, самосажаљење, кривица, осећање мање вредности, лагање, гордост, лажни понос, немогућност праштања и Ја. Други је Добро: радост, безусловна љубав, праштање, нада, љубазност и доброта, спокојство, сталоженост, понизност, благонаклоност, разумевање других, великодушност, истинитост и вера.
Унук је неколико тренутака ћутао и размишљао о ономе што му је деда рекао, а онда га је упитао:
- Који вук побеђује?
- Онај кога храниш - рекао је стари Индијанац, без размишљања.