Mi-8: 45 godina u službi

[Милан Ракић]

БЕОГРАД – Совјетски средњи двомоторни транспортни вишенаменски хеликоптер Ми-8 свакако је један од најпознатијих хеликоптера данашњице који се 52 године након првог лета и даље производи а направљен је у преко 12.000 примерака. Пре 45 година ЈНА је добила своје прве примерке.

 

Како сада ствари стоје потражња је изузетно велика и хеликоптер ће се производити у наредних 10 ако не и више година. Само руске војно-ваздухопловне снаге намеравају да до 2020. набаве око 400 хеликоптера. Робусност, издржљивост, поузданост, ниска набавка цена, јефтино одржавање као и остале добре тактичко-техничке карактеристике утицале су на то да га у своје ваздухопловне снаге уврсте чак око 60 држава. Поред тога присутан је и у многим паравојним и полицијским јединицама света а освојио је и добар део цивилног тржишта.

 

Премијерно на Буржеу

 

У другој половини 50-тих година 20. века у бившем СССР јавила се потреба за заменом транспортног хеликоптера Ми-4. Осим тога нови хеликоптер је морао задовољити како војне тако и цивилне потребе. Први прототип, једномоторни хеликоптер са ознаком В-8 полетео је 9. јула 1961. док је други двомоторни прототип В-8А полетео 17. септембра 1962. Трећи прототип, који је понео ознаку В-8АТ, полетео је 1963. и представљао је образац за војну транспортну верзију Ми-8Т док је четврти В-8АП био прототип путничке варијанте Ми-8П. У употребу је прво уведена цивилна варијанта Ми-8П и то 1964. док су совјетске војно-ваздухопловне снаге увеле у употребу транспортно-десантне Ми-8Т и ТВ тек 1967. Претходно су од 1964. набавили одређен број Ми-8Т ради пробе и испитивања.

 

Ми-8 је први пут приказан свету 1965. године на авио салону у француском Ле Буржеу када је изазвао велику пажњу и добио одличне оцене светских ваздухопловних стручњака. НАТО је овај хеликоптер означио са ’’Хип’’. У Русији је хеликоптер између осталог познат и под надимком ’’кравица’’. Производња је првобитно организована у фабрици у Казању, Татарстан а од 1970. се због великих наруџбина хеликоптер почео правити и у Улан Удеу, у Сибиру. Већ 1971. почело се са радом на пројекту Ми-8М где су на постојећем Ми-8Т мотори ТВ2-117 замењени јачим ТВ3-117, затим је замењен главни редуктор и побољшана трансмисија. Први лет обављен је 1975. а серијска производња модела означеног као Ми-8МТ почела је 1977.

 

У Француској је, опет на Ле Буржеу 1981. био приказан Ми-17, извозни модел Ми-8МТ. Ова варијанта је показала много боље особине у топлијим климатским условима као и на већим надморским висинама. Током 80.-тих и 90.-тих година даљим развојем и модернизацијама настало је мноштво варијанти а унапређивано је све, од мотора, саме конструкције па до електронске опреме. Ми-8/17 постао је прави вишенаменски хеликоптер који је могао да извршава мноштво задатака, користи се за транспорт, десант, ватрену подршку, за санитет, за трагање и спасавање, као хеликоптер за електронско ратовање. Направљена је и морнаричка варијанта прилагођена за слетање на воду са ознаком Ми-14 (НАТО ознака ’’Хазе’’).

 

Данас фабрика из Казања у свом асортиману нуди транспортни Ми-8МТВ-5 (за извоз Ми-17В-5), извозни вишенаменски Ми-17-1В и путнички Ми-172 који може бити и у ВИП верзији. Завод из Улан Удеа производи транспортне Ми-8АМТ (за извоз ознака Ми-171), потом ВИП верзију Ми-171, затим транспортно-јуришни Ми-8АМТШ (за извоз Ми-171Ш), као и варијанте Ми-171А и Ми-171Е.

 

ЈНА

 

Средином 60-тих година у бившој ЈНА се размишљало о замени флоте транспортних хеликоптера коју су тада чинили амерички хеликоптери С-55 и совјетски Ми-4. За замену је изабран управо Ми-8 и од 24. априла 1968. су у наоружање почели стизати хеликоптери варијанте Ми-8Т (НАТО ознака Хип-Ц) а хеликоптер је добио службену војну ознаку ХТ-40 (Хеликоптер-Транспортни 40). Прва 24 хеликоптера стигли су у периоду 1968/69. Њима су попуњене тада новоформиране 787. и 789. транспортна хеликоптерска ескадрила у саставу 119. хеликоптерског пука на аеродрому Ниш. Југословенски хеликоптери су произвођени у Казању а до 1981. набављено је укупно 93 Ми-8Т и њима су додатно опремљене 780. и 781. транспортна хеликоптерска ескадрила, 111. пука на аеродрому Плесо код Загреба, затим 790. транспортна хеликоптерска ескадрила (трхе), 97. авијацијске бригаде на хелиодрому Дивуље код Сплита и мањи део хеликоптера предат је 890. мешовитој хеликоптерској ескадрилу на Батајници за превоз главнокомандујућих а од 1990. и за обуку пилота у 107. пуку на аеродрому Ортијеш код Мостара. Били су у стандардној конфигурацији са бочним клупама за укупно 24 опремљена војника а поједини примерци су накнадно у Југославији били модификовани са убаченим седиштима и ентеријером у салонској варијанти. Део хеликоптера имао је и дизалице изнад предњих бочних врата а од 1986. године Ми-8 се користио и за гашење пожара са ведром ППВ-2000. Евиденцијски бројеви су били следећи: 12201-224, 12237-248, 12261-274, 12301-313, 12351-356, 12359-370 и 12401-412. ХТ-40 су се у ЈРВ и ПВО могли наоружати са четири 16.цевна саћаста лансера УБ-16/57 са невођеним ракетним зрнима С-5 калибра 57 мм. У току ратних искустава 1991. на један хеликоптер (ев. број 12364) су постављени митраљези и то на бочним вратима и на носачима саћастих лансера.

ЈНА Ми-8Т наоружан са четири лансера УБ-16/57

 

Бар три војна хеликоптера користио је Ауто-мото Савез Југославије као санитетске хеликоптере за спасавање тешко повређених у саобраћајним несрећама. Два хеликоптера су 1981. офарбана и означена као милицијски хеликоптери и коришћени за подршку снага Савезног СУП-а у немирима на Косову и Метохији током 80.тих.

 

Потпуни ремонт Ми-8Т освојио је Ваздухопловни завод Мома Станојловић из Батајнице који је и освојио производњу појединих делова и извршио низ модификација и побољшања. У периоду од 1990-92. четири хеликоптера (ев. бројева 12409-12412) је у ВЗ Мома Станојловић у сарадњи са италијанском фирмом Ellectronica и југословенском фирмом Имтел, модификовано у варијанту за ЕИ и ПЕД (електронско извиђање и противелектронска дејства) са ознаком ХТ-40 Ариес-Ф одн. ХТ-40Е назван и ’’Електронац’’. Инсталирање система Ариес-Ф обухватао је уградњу опреме у пилотској кабини, затим инсталацију антена испод кабине (2 антене), изнад кабине (2 антене), на носачима наоружања (по 2 антене), испод теретне кабине (једна антена као и излаз система за хлађење опреме), и у самој теретној кабини (конзоле за два оператора, два ормана са опремом итд.) Главна намена ових хеикоптера било је ометање радара а после успешних испитивања уведени су у наоружање. Од 1990. до 1992. били су у саставу 678. мешовите авијацијске ескадриле, 138. транспортне бригаде на Батајници. Након истека ресурса специјалне опреме хеликоптери су враћени у првобитну транспортну конфигурацију.

ХТ-40Е, варијанта за ЕИ и ПЕД-са "сулундарима"

 

1980. године, СФРЈ је набавила два противподморничка хеликоптера Ми-14ПЛ (НАТО ознака ’’Хазе-А’’) који су добили службену војну ознаку ХП-44 (Хеликоптер-Противподморнички 44) а две године касније набављена су још два оваква хеликоптера. Ми-14ПЛ ушли су у састав 784. противподморничке хеликоптерске ескадриле на хелиодрому Дивуље а имали су евиденцијске бројеве 11351 до 11354. Један примерак (11353) имао је удес 25.12.1987. приликом пробног лета а узрок несреће су биле погрешно спојене команде репног ротора.

Противподморнички Ми-14ПЛ

 

ЈНА је крајем 80-тих и почетком 90-тих била заинтересована за набавку хеликоптера Ми-17-1В али због распада СФРЈ 1991. планиране набавке нису реализоване.

 

Хеликоптери Ми-8 интензивно су коришћени од стране ЈНА у грађанском рату пре свега за транспорт људства и технике, за ватрену подршку и као санитетски хеликоптери. У ратним дејствима оборена су три хеликоптера, многи су оштећени пре свега дејствима пешадијског наоружања малог калибра а један су заробиле хрватске снаге. Своју праву вредност показали су у евакуацијама опкољених објеката а најбољи примери за то су акције из 1992. у Чапљини и Коњицу.

 

12 хеликоптера из састава 780. трхе је након повлачења југословенске армије из БИХ предато новоформираном В и ПВО Републике Српске. Базирали су на хелидрому Залужани у саставу 92. мешовите авијацијске бригаде. Један хеликоптер је офарбан у плаво-белу шему са ознакама Милиције Крајине (Република Српска Крајина) који је пружао подршку снагама Српске Војске Крајине (СВК). На територији нове државе Савезне Републике Југославије 1992. нашло се преко 50 Ми-8Т и 3 Ми-14ПЛ а хеликоптери су распоређени на аеродромима Батајница (890. мхе), Ниш (787. трхе) и Голубовци (784. ппхе и 897. мхе). Током бомбардовања 1999. године на земљи је уништено 10 Ми-8Т као и 3 Ми-14ПЛ који су 1998. повучени из наоружања. Раздруживањем Србије и Црне Горе 2006. на аеродрому Голубовци код Подгорице остало је пет неоперативних Ми-8Т од којих су четири 2008. продата у Украјини.

 

У састав В и ПВО Србије су 2006. године уврштена и два хеликоптера Ми-17 из расформиране Јединице за специјалне операције, Ресора државне безбедности МУП-а Србије. Набављени су заједно са два Ми-24В 1998. године. Један Ми-17 је произведен 1989. а други 1991. Након ремонта 2010. г.,  хеликоптери су добили евиденцијске бројеве 12550 и 12551 а означени су као ХТ-48.

Српски Ми-17 набављен у салонској варијанти

 

Ми-8 у Србији

 

Данашњу флоту транспортних хеликоптера Војске Србије чини седам Ми-8Т, од којих је шест ремонтовано у периоду од 2007-2013, и два Ми-17. Користе их две јединице и то 890. мешовита хеликоптерска ескадрила ’’Пегази’’, 204. ваздухопловне бригаде на Батајници и 119. мешовита хеликоптерска ескадрила ’’Змајеви’’, 98. ваздухопловне бригаде на аеродрому Ниш.

 

Хеликоптери Ми-8Т након ремонта могу да лете још пет година тако да би ускоро поједини примерци могли престати да се употребљавају. За Ми-17 то временско ограничење износи седам година. Још од 2008. године говори се о набавци нових Ми-17 јер је по неким тумачењима војни врх одлучио да је тај тип хеликоптера, са најбољим односом цена-ефикасност, идеалан за ВС. Ипак, за сада није дошло до реализације куповине а нови хеликоптер те класе налази се у дугорочним плановима опремања В и ПВО. Процењене минималне потребе су 10-12 средњих транспортних хеликоптера.

 

Живојин Банковић, TangoSix.rs

 

 

 

 

 

Фото: МОРС/ВС

 

 

 

 

 

 

 

[Sudija]

Zar već toliko prođe?

 

Mil mi-8 ili 17 su one vrste mašina poput Hjuija,AK-47,Chinoka ili Herkulesa koje ne zastarevaju uopste.

[Милан Ракић]

Zar već toliko prođe?

 

Mil mi-8 ili 17 su one vrste mašina poput Hjuija,AK-47,Chinoka ili Herkulesa koje ne zastarevaju uopste.

 

Како је крен`о, биће још 45...

[obi-wan]

Zar već toliko prođe?

 

Mil mi-8 ili 17 su one vrste mašina poput Hjuija,AK-47,Chinoka ili Herkulesa koje ne zastarevaju uopste.

 

Volkswagen...