Патријарх Московски и све Русије Кирил

[Оља]

[Оља]

[Оља]

[Оља]

ВОСКРЕСЕНИЕ ХРИСТОВО ОТКРЫВАЕТ НАМ ИСТИНУ О МИРОЗДАНИИ

Святейший Патриарх Московский и всея Руси Кирилл

3 апреля 2010 г. Источник: Российская Газета

Фото: Патриархия.Ru

Расцветают языки и культуры – но проходит время, и о них знают лишь специалисты. Возникают различные идеи, различные представления о мире, они овладевают умами людей, принимаются как что-то несомненное и само собою разумеющееся, затем теряют свое влияние и становятся интересны только историкам. Есть ли у нашей цивилизации то, что остается неизменным, та ось, вокруг которой невидимо обращается все остальное? Есть ли хоть что-то в хаотическом процессе борьбы различных сил и идей, что стоит твердо, как скала среди бурного моря?

Наш наблюдатель скоро обнаружит некую реальность, которая проходит через все эти века, оставаясь вполне идентичной самой себе – Церковь Христову. Это единственный институт, который сохранился со времен античности, старейшее действующее учреждение Европы – если не всего мира. Много раз – еще со времен античного автора Цельса – Церкви предрекали скорое исчезновение; его продолжают предрекать и до сих пор. Множество раз в истории – особенно в истории ХХ века – людям казалось, что они нашли, наконец, какую-то новую идею, открывающую окончательную правду о мире и человеке, и они обрушивались – как обрушиваются сейчас – на Церковь с нападками за то, что она не хочет переменить свое вероучение, чтобы приспособиться к очередной идеологии. Идеологии, которая всегда представляется ее последователям вечной (или хотя бы тысячелетней), но которая неизбежно умирает через несколько десятилетий. Много раз Церковь обвиняли в «отсталости» те, чьи взгляды к сегодняшнему дню уже безнадежно устарели. Но Церковь стоит, провозглашая одно и то же возвещение, которое было истинным в античную эпоху, истинно сегодня и будет истинно всегда. Это возвещение, которым мы приветствуем друг друга на Пасхальной заутрене – «Христос Воскресе!»

Впервые это возвещение прозвучало из уст жен-мироносиц во мраке глубокого уныния, которым были охвачены ученики после распятия Спасителя. Казалось, все надежды, которые ученики возлагали на Господа, рухнули – Тот, в Ком они видели Мессию, Избавителя, не только не установил чаемого народом земного царства, но и потерпел, казалось, полное поражение, был предан, как какой-то преступник, мучительной и позорной казни у всех на глазах. Казалось несомненным, что победа осталась за силами ненависти и насилия, что бичи и железо, смерть и отчаяние – реальны, а надежды на Бога – нет. Страшный опыт, который пережила Церковь в ХХ веке, в России и во многих других странах, когда торжество богоборческих сил казалось полным, а верные – обреченными на окончательное истребление, напоминает об этом опыте Апостолов.

И сейчас столкновение со злом и неправдой мира приводит многих людей в уныние; но всегда, и в страшные годы тирании и гонений, и перед лицом хаоса и смерти, Церковь провозглашает радостную весть – Христос воистину воскрес. Окончательная победа не за силами греха и смерти, но за любовью Божией. Такова вера, побеждающая весь мир, о которой говорит Святой Апостол «Кто побеждает мир, как не тот, кто верует, что Иисус есть Сын Божий? (1Иоанна.5:5)».

Воскресение Христово – центральное событие мировой истории, и оно возвращает нас от иллюзий к реальности, оно выводит нас из темного леса человеческих заблуждений к сиянию истины Божией.

Воскресение открывает нам истину о мироздании. Апостол Иоанн, созерцая Крест и Воскресение Спасителя, говорит: «Бог есть любовь». Мы узнаем, что высшая реальность, реальность Святой Троицы, исполнена любви, милости и красоты. Мы узнаем, что зло и грех обречены на исчезновение, что у мира есть будущее – и это будущее невыразимо прекрасно. История – не бессмысленный кровавый хаос, но путь – хотя трудный и трагический – к исполнению Божиего замысла, когда «земля будет наполнена ведением Господа, как воды наполняют море. (Ис.11:9)». Мироздание – не ледяная пустыня, из которой мы возникли по воле случая, но дом, устроенный для людей небесным Отцом.

Воскресение открывает нам истину о человеке; мы узнаем, что люди драгоценны в очах Бога, настолько драгоценны, что Он Сам облекся в плоть, был распят и погребен за нас, неблагодарных и злонравных.

Человеческая жизнь может казаться эфемерной на фоне мироздания, даже на фоне истории – но Воскресение удостоверяет нас, что человек важнее цивилизаций и долговечнее пирамид, что Бог призывает нас к вечной, блаженной жизни, в которую каждый может войти покаянием и верой. Святой Феофан Затворник, рассуждая о словах Святого Апостола Павла «Христос – первенец из умерших», говорит о Воскресении, уготованном всем людям: «Христу как Первенцу надлежало пройти весь путь восстановления, чтобы проложить дорогу восстановляемым. Для того умирает, чтобы разрушить силу смерти, для того воскресает, чтобы для всех положить основание воскресения, для того входит в славу, чтобы и всем открыть дверь ко вступлению в сию славу… За Ним как за Начатком конечно последует все человечество». Сквозь все скорби века сего мы прозреваем тот великий день, когда «Поглощена будет смерть навеки, и отрет Господь Бог слезы со всех лиц (Ис.25:8)».

Церковь живет во свете этого великого дня, который предвосхищен Воскресением Христовым и несомненно нам обещан. Поэтому жизнь христианина – это не просто более нравственная жизнь; это жизнь, построенная на фундаменте Воскресения. Церковь призывает всех людей прийти к Воскресшему, чтобы обрести новую жизнь – жизнь, исполненную смысла и надежды. Как говорит святой Иоанн Златоуст, «Все насладитесь пиром веры, все воспримите богатство благости! Никто не рыдай о своем убожестве, ибо для всех настало Царство! Никто не плачь о своих грехах, потому что из гроба воссияло прощение! Никто не бойся смерти, ибо освободила нас Спасова смерть!»

[Оља]

Патријарх Кирил упутио ускршњу честитку папи Бенедикту 16.

22.04.2011,

Патријарх Московски и све Русије Кирил упутио је ускршњу честитку папи Бенедикту 16. и поглаварима других несловенских цркава. Сви смо позвани да носимо мир и откровење истине Божије, да проповедамо мир, праведност и љубав, стоји у обраћању патријарха. Осим папе, међу адресатима патријарховог обраћања је католикос свих Јермена Гарегин Други, духовни лидер англиканске цркве архиепископ Роуен Вилијамс, председник Савета Јевангелистичке цркве у Немачкој Николаус Шнајдер.

Глас Русије

[Оља]

[Дејан]

Свјатјејши Патријарх Московски и Сверуски Кирил подсетио је епископе, да је њихова дужност служење Богу, Цркви и верницима, а не трка за материјалним добрима.

„Паркете и мермерне подове многи су видели и умеју ходати по њима. Али нама су потребни они који се не боје ни шуме, ни тундура, ни вечне хладноће“, рекао је Патријарх Кирил у својој беседи обраћајући се епископима и свештеницима у Храму Христа Спаситеља на Цвети.

По његовим речима, данас су Цркви потребни епископи „који су способни и молити се и трудити на славу Божију, улажући све своје напоре на дело спасења рода људског“.

„Веома се надам да ће епископат, који је сада позван на црквено служење, бити баш такав. Да то неће бити ти људи, који маштају о блештавилу спољашности архијерејског служења, који маштају о стицању материјалних драгоцености ради самонаслађивања, него људи, у потпуности посвећени служењу Господу“ – рекао је Патријарх.

Предстојатељ Руске Цркве је дубоко убеђен, да ће баш такво животно установљење сваког архијереја и свештеника „помоћи Цркви да буде још више ефективна“. Патријарх је појаснио, да под ефективношћу није имао у виду „ефективност организације вањског живота, него у првом реду делотворност наше проповеди за спасење, или, говорећи савременим речником, проповед за смисао живота, зато што истински смисао живота и јесте спасење“.

„Цркви данас није једноставно носити то сведочанство, зато што њен глас није једини јак глас. Не зато што она не уме да говори, него просто зато што се други гласови вишекратно појачавају – силом новца, силом организације, силом технике. У том смислу свака следећа година за нас ће бити тежа“, - сматра Патријарх Кирил.

По његовим речима, „ унутрашњи, духовни живот свакога од нас, молитва, покајање, богослужење, стални рад над собом, стално стремљење открити себе дејству воље Божије, - то и јесте најефективнији начин заустављања да се грех распространи“.

„И нека наш глас буде слаб, и нека на сваку реч изречену добијемо двадесет лажних, опаких, лицемерних људских речи – ми ћемо говорити, по речима апостола Павла „у време и у не време““ напоменуо је епископима Патријарх.

IZVOR

[Оља]

[мирођија]

[мирођија]

[Оља]

[Оља]

Патријарх Московски и целе Русије Кирил служио у част празника Свете Тројице литургију у Свето-Тројицкој Сергијевој лаври

12.06.2011

Патријарх Московски и целе Русије Кирил служио је у част празника Свете Тројице литургију у Свето-Тројицкој Сергијевој лаври – главном духовном центру Русије. У лаври, која се налази у близини Москве, на празник Свете Тројице се окупило на хиљаде хришћане. Овај велики празник прославља Бога у Његове три ипостаси – Оца, Сина и Светог Духа. „Само у Богу, у Христу и у Светом Духу човек стиче пуноту жиовта за земаљско постојање и за вечни живот у Царству Божијем,“ истакао је патријарх.

Глас Русије

[Оља]

Исповедник руских астронаута

Сви руски астронаути пре свог лета примају благослов од игумана Јова (Талатаса), старешине патријаршијског метоха Цркве Преображења Господњег у Звезданом граду (Звёздный городок). „Испраћам их на небо од 2006. године. За све то време само двојица астронаута су се изјаснили као атеисти“, рекао је отац Јов у интервјуу за часопис Московски Комсомолец.

Према његовим речима, сви други астронаути радо посећују цркву па чак доводе и своје колеге. „Дима Кондратјев је, на пример, доводио американку Катарину Колман и италијана Паола Несполија. Свима сам и дао благослов и иконе“, рекао је отац Јов. Додао је да и када му астронаути који стигну у Казахстан четири дана пре полетања затраже, он и освети летелицу и причести оне који то желе.

Извор: СПЦ

[Оља]

[Оља]